Smrtokapa

Ne bih rekao da ima latentnih vernika 😄 ali ima osoba koje su nesigurne u svoje intelektualne kapacitete, pa se trude da ih dokažu po svaku cenu. Neki odaberu ateizam u te svrhe. Bilo je takvih primera dveiljaditih diljem interneta, ljudi koji bi pročitali par pasusa što ih je napisao Sv. Dokins ili pogledali 15 minuta govora Kristofera Hičinsa (bog da mu dušu prosti) pa išli da uteruju racionalnost. Opet hiperbolišeš pa razbijaš. 🙂

Tu je negde ključ ovog problema, namera osobe koja je pisala post. Edard je pisao "ne može se ne smeti (tj. zabraniti) vređanje religije" i ja sam se recimo složio sa njim. Ne zato što sam za to da se psujemo i pljujemo, već zato što ne možete znati koja će sve glupost da uvredi neku budalu. (Zamisli da kažemo da se nikako ne smeju uvrediti navijači Zvezde. I onda dođe grupa debila i kaže, mi smo navijači Zvezde i nas vređa dovođenje ovog igrača (zvaćemo ga Alen Omić) to se ne slaže sa našim dubokim navijačkim uverenjima. Hoćemo li reći, okej, nema vređanja, Omiću napolje?) Međutim, ako neko ima nameru da provocira i vređa, taj zaslužuje sankciju na forumu, bez obzira na to da li je uspeo u svojoj nameri. "Mentalno odrastanje" nije nekakav prekidač, pa da imaš 0 i 1, jednog dana ga samo stisneš i imaš toplu vodu otporan si na uvrede. Nula - tražiš poštovanje od svih sledi ti ludnica, jedan - mentalna gromada mišljenje drugih te ič ne tangira mož da priča ko šta hoće. Dakle, u tvojoj opservaciji ima istine, ali bih rekao da je za ovaj naš slučaj beskorisna. Ima nas na forumu i manje i veše zrelih, odraslih i osetljivih. Zato neke granice moraju da postoje, a ne da samo kažemo ko je čovek neće biti uvređen.

Mislim da ovo malo maši poentu naše priče. Recimo da neko napiše sledeću rečenicu: Sveti Sava je na svom prvom hodočašću u Jerusalim svratio u Ikonijum u posetu svom ortaku sultanu Kejkubadu kako bi zajedno šmrkali koks. Bilo ko ko pročita ovu rečenicu znaće da je ona apsolutna nebuloza. Niko normalan neće pomisliti da je istinita. Kada to pročitaju vernici tradicionalisti, koji poštuju Sv. Savu, većina će odmahnuti rukom, reći za autora "svašta, kakav kreten" i nastaviti dalje. Međutim, jedan broj će se uvrediti, ne zbog toga što ima ili nema istine, već zbog jedne druge "slabosti" - zato što će osetiti nepoštovanje i podsmeh. Ove priče "ne može mene niko da uvredi" obesite mačku o rep. Ako je neko konstantno nipodaštavan i stalno mu se gađa jedna tačka, postaće osetljiv. A ima dosta vernika koji (s pravom ili ne) osećaju da ih ateisti gledaju sa visine i da ih smatraju intelektualno inferiornijim (vidi pod poređenje religiozne osobe sa ravnozemljašem). Pa će ga pogoditi i ismevanje na temu od neke rendom osobe, jer gađa tu slabu tačku.

Samo da se malo slegne razočaranje zbog otkaza i biće to super što se navijanja tiče. A momci će imati dodatne simpatije jer, pod broj jedan, igraju.

Bogdan gospođetina. A Jokić nek jaše konje postrance.

Kada bi Vrhovni odradio Kaligula potez i postavio nekog od konja iz Jokićeve ergele na čelo saveza, ubeđen sam da bi se situacija popravila u odnosu na sadašnju.

To je u sklopu fizičkog i mentalnog oporavka. Recept preuzet od Dr Danilovića.

Da. On je sam rekao tada, moja je odgovornost jer sam ih ja selektirao, i onda je na to dodao jedno veliko ali. Ispalo je dobro, jer su razbijene neke iluzije koje smo imali o reprezentaciji i reprezentativcima, ali kao princip, gde on, na kraju, prebacuje krivicu na njih, nije bilo dobro. P.S. Nije da sad Željku nešto mnogo zameram, samo inače imam stroge kriterijume koje često ni sam ne poštujem. 🙂

To što je Željko tada uradio je primer neispravnog postupanja i to tako ne treba da se radi (iz principa), ali je dobro ispalo.

Jeste, naravno, na temi smo o košarkaškoj reprezentaciji, ali tema se razvije, pa se povede diskusija o ljudskim kvalitetima, pa odatle o tome na koji način jedna izuzetno talentovana osoba treba da koristi svoj talenat, pa se potegne priča o velikim ljudima koji menjaju svet, pa se pomene Leonard Ojler u istoj rečenici kao Nikola Jokić itd. Tako da nije loše povremeno napomenuti da govorimo o košarci, da se kalibrišemo. 🙂

Naravno da je gore, zamisli da u sebi imaš parazita koga moraš da uspavljuješ snagom volje a čim se malo opustiš on pomalja svoju toksičnu glavu ko osmi putnik. 😄

Meni nije problem navijanje za velike klubove, samo navijanje za najbolje zato što su najbolji. I danas se ježim od rečenice koju sam često slušao kao klinac: "Navijam za Zvezdu u fudbalu i Partizan u košarci". Ja na žalost kod izbora domaćeg kluba nisam imao previše izbora, indoktrinacija je bila prejaka. U kolevku je prvo spuštena zastava Crvene Zvezde, pa tek onda ja. 🥲

Za ovo se slažem, sada je situacija dosta crnja nego tada. Al' šta ćeš, nadamo se. Kad pogledaš klubove za koje Miki navija, zaista se stiče utisak da spada u onu grupu ljudi zbog kojih će čovečanstvo na kraju propasti, ali nije tako, negde je objašnjavao genezu svojih navijačkih preferencija i to je zvučalo dosta pristojno. 🙂

Apsolutni favoriti protiv Slovenije koja je ceo turnir igrala fenomenalnu košarku i u polufinalu unakazila Špance sa sve Pau Gasolom? Da... Sećam se dobro atmosfere. Svi su, naravno, mislili da imamo dobre šanse u finalu i da je super što igramo sa Slovencima a ne sa Špancima, ali apsolutni favoriti? P.S. Mislim da, generalno, preteruješ u upotrebi hiperbola. 🙂

Razlikuje nam se prikaz tima negde u nijansama, u suštini, to je to. Gde nam se razlikuje viđenje: mi jesmo išli po medalju, ali je ona bila baš baš daleko od zagarantovane, zbog ujednačenosti celog turnira. Nije isto kada uzmeš srebro kao jasno druga ekipa po kvalitetu i kada uzmeš srebro u takvoj konstalaciji snaga gde nije nikakvo iznenađenje da te Grčka, Francuska, Litvanija ili Rusija zveknu u 1/8 ili 1/4.

Upravo. Ili da izotimamo Vembanjamu od Francuza, oni su ionako uzeli Embida i misle da su beton na centru, e pa ne lezi vraže.

Hm, ovaj sastav sada izgleda jače nego što je tada doživljavan. Ok, Bogdan je bio sjajan, Bobi je tada bio na vrhuncu i postojala su očekivanja od njega. Lučić po prvi put sa ozbiljnom ulogom u reprezentaciji, da je igrao Kalina ne bi bio mnogo pominjan. Jović prvi put kao startni plej, znalo se da je dobar ali je do tada bio samo specijalac sa kraja klupe. Mačvan viđen kao treći/četvrti igrač po kvalitetu, zanči da smo ipak bili tanki za sam vrh. Milosavljević defanzivni specijalac, nije neko ko pravi razliku, bolja verzija Lazića ali u suštini slična uloga. Kuzmić relativna nepoznanica u tom trenutku. Gudurić veliki talenat ali zelen. Micić silom prilika u ekipi, tih godina je on bio rezervni plej u Zvezdi i navijači su se hvatali za glavu kada vide da ulazi u igru, da je neko rekao da će biti 2x MVP evrolige verovatno bi bio defenestriran.

Nisam pametan. U redu je da se prave planovi bez Jokića, naravno, ali ukoliko bi on recimo za dve godine rekao "igrao bih", mislim da je prevelik luksuz reći "sad nam ne trebaš". Ne, dakle, zbog njega, nego zbog ekipe. Meni u celoj ovoj priči smeta samo razvlačenje, umesto da se odmah znalo hoće li ili neće igrati. Sam otkaz mu ne zameram, samo sam tužan što je tako. Mi imamo problema sa tim kvltom reprezentacije još odavno, i to je stvar šira od same košarke. Imali smo neku savršenu oluju 2014-2017, kada se taj kult povratio (uzgred, Jokić ima srebro iz Rija, nije to ovaj Jokić najbolji igrač sveta, ali je bio bitan šraf), ali to je bila čisto stvar inspiracije, nije se ništa sistemski desilo. Možemo mi praviti planove / dogovore sa grupom mlađih igrača koliko hoćemo, niko ne garantuje da će se taj dogovor ispoštovati ako nekog leta Joviću ili Petruševu preporuče prevrtanje traktorskih guma u pauzama između kupanja na bazenu.

Teo tehničar, Bogdan primač, Milutinov srednji bloker, Jokić u Somboru timari konje svakako. Mek uporan u tvrdnjama da se Bobi mora staviti na korektora.

Bogdanu kapa dole, naravno. Ali kako bi to popravilo situaciju u srpskoj košarci?

Misliš li da bi situacija bila bolja da kojim slučajem Jokić ne postoji?

Ovo da, fantastičan meč. Mi na tom prvenstvu nismo imali slabu ekipu, već jako oslabljenu u odnosu na najjači sastav, zbog čega su i očekivanja bila mala. Da je navijačima ponuđeno srebro pre turnira, mislim da bi 98% reklo pakuj odma. Razočaranje je isključivo stoga što smo pre samog finala skoro svi očekivali zlato, jer smo mislili da nam se otvorilo.

Onog dana kada bude došao taj strejndžer, umreće i priča o zemlji košarke. A to, u nekim scenarijima, nije tako loše. Ipak mislim da sa tim treba sačekati da još malo propadnemo.

Treba mi da se držimo naših igrača dok svi ostali ne nabave Amere, da pokažemo da imamo principe (čvršće od Litvanaca). Nakon toga treba da naturalizujemo sve što se kreće (ionako svi vode poreklo od Soraba) i idemo u osvajanje sveta. Protiv Španaca izlazimo na teren sa 12 crnaca (ne malih) i ikonom Sv. Kobija Srpskog.

Micić je opravdano dobio kritike za utakmicu protiv Italijana, a i za neke nastupe pre toga. To na stranu, baš smo pre neki dan pominjali kako je ostao uz reprezentaciju 2019 i pored smrti majke i pokušao da tih par utakmica do kraja odigra najbolje što ume. Iz više razloga, nadam se da nikome više neće pasti na pamet da radi tako nešto.