Smrtokapa

Druže Crni, aj ako vidiš Nikolu pitaj ga da li je raspoložen da se ovo snimi.

Što ono kažu, sve je stvar perspektive. Joj kako bi meni lepo legao jedan odmor do 15. septembra. Svi imamo tremu kada se pojavi nešto novo, imam i ja tremu kad mi stigne neki projekat koji sadrži nešto čega ranije nije bilo, pa mi se isto tako ne radi, i za svašta još ponešto imam tremu i na poslu i van njega. Razumem, nisu sve treme iste. Ali treba uvek da imaš na umu da je ona normalna stvar. Diši duboko i srećno ti bilo. 🙂

Moj komentar je bio samo usputna doskočica i referenca, nisam očekivao bukvalan odgovor, eventualno neku uzvratnu doskočicu po dubini 🙂 Doduše, ako insistiraš, ja mogu reći: drvo koje pada proizvodi vibracije koje čovek može, pomoću čula sluha, percipirati kao zvuk, međutim ukoliko nema živih bića sa čulom sluha u okolini, neće biti ni zvuka, već samo vibracija fizičkog medijuma u frekvencijskom opsegu između 20 Hz i 20 KHz. Definicija zvuka ima više, zavisno od oblasti u kojoj smo. Okej, prihvatam, ako insistiramo na objektivnosti i semantici, ti si u pravu. I šta ćemo sad? Recimo da ja treba da odigram šahovsku partiju protiv Magnusa Karlsena, a ti dođeš i kažeš mi "ako ne načiniš ni jednu grešku u toku igre, ne postoji ni teoretska šansa da te Karlsen dobije". Objektivno, matematički, ti bi bio potpuno u pravu, međutim količina saznanja koju bi mi preneo svojom opservacijom bi bila ravna nuli, isto tako bi povećao moje šanse da izbegnem poraz u partiji za tačno 0,00% (na ukupno 0,001%). Tako i ti i @Drug Crnimožete da ustvrdite da je nemoguće povrediti "verska osećanja" i "snagu vere" nekog idealnog vernika i da formalno budete u pravu. S druge strane, ima ono tumačenje po kome je sam Isus, kada je bio na krstu, imao krizu vere ("Oče moj, zašto si me ostavio?"). Da ne idem dalje u tu tematiku, rekao bih da je, kada gledamo praktično, potpuno moguće povrediti nečija "verska osećanja" (i ne samo verska, naravno), samo ako znaš koje dugme da pritisneš. Isto kao što je moguće uvrediti drugu osobu, samo ako znaš kako. A ako govorimo o ljudima u masi, znaš ono kad izađe Vučić i obraća se svima bez trunke poštovanja, pa kažemo npr. Vučić ovim vređa sve građane Srbije, a niko se ne javi da kaže pa ne vređa Vučić nikoga, vi ste se sami uvredili, to je do vas. Suština je, već rekoh x puta čini mi se, u (ne)poštovanju, u nameri, u ovom društvenom konsenzusu koji si pomenuo. Možemo da teramo mak na konac pa da tražimo da se menja pravilnik foruma, da moderatori na temi za kazne i opomene ne pišu "vređanje - 15 dana" nego da se to preformuliše, ali zaista ne vidim poentu.

Jugoslovenska škola košarke, to je Moka Slavnić objašnjavao pukovniku Gomeljskom. Edit: Barkli brži, great minds think alike.

Intrige na severu. Izdaja Jokića >> Izdaja Boltona. Stići će Somborce gnev Stanislavov.

Pre nego što pogledam rešenje, reko' da probam. Prvo sam pomislio isto što i Jurgen, d8Q, onda sam video komentar o vezivanju. Jedno pet minuta je prošlo, i onda mi je sinulo nešto, mora biti potez tipa takvi su zeznuti. Odgovor je Sad ću da kliknem submit reply, pa reveal u prethodnom postu. Edit:

Kako ono beše, korelacija =/= kauzacija? Ali priznaj da si ovo napisao zbog sarme, taman smo prešli na bolju temu. Ah, stara dilema, da li drvo koje pada u šumi proizvodi zvuk ako nema ko da ga čuje? Zamislimo da si u sobi sa nekim prostakom koji ti sve vreme najstrašnije psuje sestru. Tebe to uopšte ne pogađa, jer nemaš sestru (pretpostavimo, nemam pojma 🙂). Da li to znači da obraćanje ovog drugog nije uvredljivo? Edit: praštajte, ne čitam ni ja sve redom, možemo na društvo.

Osvrnuo bih se na ovo, tačno je i dovoljno puta se ponavlja da se teško može reći da je slučajnost. Igramo odlično kao otpisani, ali nemamo to što je potrebno (tu vrstu pobedničkog mentaliteta) da se nosimo sa bremenom favorita. 2014 - sve odlične utakmice koje smo odigrali: Španija (poraz ali odličan meč), Grčka, Brazil, Francuska, nigde nismo bili favoriti pre meča. 2015 - odlična igra u grupi, ulazimo kao favoriti br. 1 u eliminacije i onda se mučimo sa znatno slabijim protivnicima, prvi jači rival nas rebne. (Naravno, bilo je ovde još i značajnijih faktora, ali se sve poklapa.) 2016 - četvrtfinale sa Hrvatima, ulazimo kao favoriti, useremo se, ipak dobijamo jer su oni veći gubitnici od nas. Polufinale Australija, ulazimo kao autsajderi, obrišemo patos sa njima. 2017 - ide se bez većih očekivanja, sve dobro fercera, odjednom iskrsava ozbiljna prilika da uzmemo zlato (ispali Španci) ali onda čabar. 2019 - ulazimo kao favoriti protiv Španaca u grupi po prvi put od boga pitaj kad, izgubimo tu tekmu. Eliminacije protiv Argentine, veliki favoriti, u jednom momentu kreću kola nizbrdo, sve staje, useremo se, nema ko da povuče ručnu, kraj. Kvalifikacije OI - veliki favoriti protiv Italije, u jednom momentu kreću kola nizbrdo, sve staje, useremo se, nema ko da povuče ručnu, kraj. 2022 - veliki favoriti protiv Italije, u jednom momentu kreću kola nizbrdo, sve staje, useremo se, nema ko da povuče ručnu, kraj.

I tebi je loš primer, nejedenje punjenih paprika svakako ukazuje na neke ozbiljne inhibicije, dal' intelektualne dal' emotivne prirode. 🌶️🫑

Vidi ga ovaj šatro pomiritelj, a u stvari ubacuje dodatne teme oko kojih bi forumaši mogli da se počupaju za brade* *ovo nije diskriminacija jer postoje žene s bradom

Tačno, situacija je upravo takva. Ateista u opštem slučaju nije u rangu filateliste jer crkva ima veliki uticaj -> dosta ljudi bira ateizam u svrhu otklona od vere (mislim da je goldberg pre nekoliko strana davao primer ateista iz Biblijskog pojasa) -> dolazimo do velikog broja slučajeva koji odstupaju od izvorne ideje.

Pa ne deluje mi da je u pitanju "latentna vera" kao iskreno ali duboko potisnuto osećanje da tu "ima nečeg". U pitanju je pre svega konformizam. Mislim da se nošenjem el grande krsta više dokazuje komšiji da si vernik nego sebi. A i ako se dokazuje sebi, onda je to zapravo latentno bezverje.

Dobro si preduhitrio, doduše ja ne bih dao primer, već bih rekao "moraš mi verovati na reč da sam upoznao takve osobe". No opet kontam da bi mi takvi primerci delovali mnogo manje ozbiljno nego pre 15-ak godina. Naravno da edgy omladini treba validacija. Ti si ovde u pravu da kažem teoretski, ali svašta može u praksi da se izjasni kao ateista. Uostalom, vrlo lako se obrće argument - vređanje ateista i uopšte neistomišljenika nema veze sa verom, pravi vernici su smireni, krotki kao jagnjad 🙂 i čvrste vere te nemaju potrebe ni sebi ni drugima da je dokazuju.

Ne bih rekao da ima latentnih vernika 😄 ali ima osoba koje su nesigurne u svoje intelektualne kapacitete, pa se trude da ih dokažu po svaku cenu. Neki odaberu ateizam u te svrhe. Bilo je takvih primera dveiljaditih diljem interneta, ljudi koji bi pročitali par pasusa što ih je napisao Sv. Dokins ili pogledali 15 minuta govora Kristofera Hičinsa (bog da mu dušu prosti) pa išli da uteruju racionalnost. Opet hiperbolišeš pa razbijaš. 🙂

Tu je negde ključ ovog problema, namera osobe koja je pisala post. Edard je pisao "ne može se ne smeti (tj. zabraniti) vređanje religije" i ja sam se recimo složio sa njim. Ne zato što sam za to da se psujemo i pljujemo, već zato što ne možete znati koja će sve glupost da uvredi neku budalu. (Zamisli da kažemo da se nikako ne smeju uvrediti navijači Zvezde. I onda dođe grupa debila i kaže, mi smo navijači Zvezde i nas vređa dovođenje ovog igrača (zvaćemo ga Alen Omić) to se ne slaže sa našim dubokim navijačkim uverenjima. Hoćemo li reći, okej, nema vređanja, Omiću napolje?) Međutim, ako neko ima nameru da provocira i vređa, taj zaslužuje sankciju na forumu, bez obzira na to da li je uspeo u svojoj nameri. "Mentalno odrastanje" nije nekakav prekidač, pa da imaš 0 i 1, jednog dana ga samo stisneš i imaš toplu vodu otporan si na uvrede. Nula - tražiš poštovanje od svih sledi ti ludnica, jedan - mentalna gromada mišljenje drugih te ič ne tangira mož da priča ko šta hoće. Dakle, u tvojoj opservaciji ima istine, ali bih rekao da je za ovaj naš slučaj beskorisna. Ima nas na forumu i manje i veše zrelih, odraslih i osetljivih. Zato neke granice moraju da postoje, a ne da samo kažemo ko je čovek neće biti uvređen.

Mislim da ovo malo maši poentu naše priče. Recimo da neko napiše sledeću rečenicu: Sveti Sava je na svom prvom hodočašću u Jerusalim svratio u Ikonijum u posetu svom ortaku sultanu Kejkubadu kako bi zajedno šmrkali koks. Bilo ko ko pročita ovu rečenicu znaće da je ona apsolutna nebuloza. Niko normalan neće pomisliti da je istinita. Kada to pročitaju vernici tradicionalisti, koji poštuju Sv. Savu, većina će odmahnuti rukom, reći za autora "svašta, kakav kreten" i nastaviti dalje. Međutim, jedan broj će se uvrediti, ne zbog toga što ima ili nema istine, već zbog jedne druge "slabosti" - zato što će osetiti nepoštovanje i podsmeh. Ove priče "ne može mene niko da uvredi" obesite mačku o rep. Ako je neko konstantno nipodaštavan i stalno mu se gađa jedna tačka, postaće osetljiv. A ima dosta vernika koji (s pravom ili ne) osećaju da ih ateisti gledaju sa visine i da ih smatraju intelektualno inferiornijim (vidi pod poređenje religiozne osobe sa ravnozemljašem). Pa će ga pogoditi i ismevanje na temu od neke rendom osobe, jer gađa tu slabu tačku.

Samo da se malo slegne razočaranje zbog otkaza i biće to super što se navijanja tiče. A momci će imati dodatne simpatije jer, pod broj jedan, igraju.

Bogdan gospođetina. A Jokić nek jaše konje postrance.

Kada bi Vrhovni odradio Kaligula potez i postavio nekog od konja iz Jokićeve ergele na čelo saveza, ubeđen sam da bi se situacija popravila u odnosu na sadašnju.

To je u sklopu fizičkog i mentalnog oporavka. Recept preuzet od Dr Danilovića.

Da. On je sam rekao tada, moja je odgovornost jer sam ih ja selektirao, i onda je na to dodao jedno veliko ali. Ispalo je dobro, jer su razbijene neke iluzije koje smo imali o reprezentaciji i reprezentativcima, ali kao princip, gde on, na kraju, prebacuje krivicu na njih, nije bilo dobro. P.S. Nije da sad Željku nešto mnogo zameram, samo inače imam stroge kriterijume koje često ni sam ne poštujem. 🙂

To što je Željko tada uradio je primer neispravnog postupanja i to tako ne treba da se radi (iz principa), ali je dobro ispalo.

Jeste, naravno, na temi smo o košarkaškoj reprezentaciji, ali tema se razvije, pa se povede diskusija o ljudskim kvalitetima, pa odatle o tome na koji način jedna izuzetno talentovana osoba treba da koristi svoj talenat, pa se potegne priča o velikim ljudima koji menjaju svet, pa se pomene Leonard Ojler u istoj rečenici kao Nikola Jokić itd. Tako da nije loše povremeno napomenuti da govorimo o košarci, da se kalibrišemo. 🙂

Naravno da je gore, zamisli da u sebi imaš parazita koga moraš da uspavljuješ snagom volje a čim se malo opustiš on pomalja svoju toksičnu glavu ko osmi putnik. 😄

Meni nije problem navijanje za velike klubove, samo navijanje za najbolje zato što su najbolji. I danas se ježim od rečenice koju sam često slušao kao klinac: "Navijam za Zvezdu u fudbalu i Partizan u košarci". Ja na žalost kod izbora domaćeg kluba nisam imao previše izbora, indoktrinacija je bila prejaka. U kolevku je prvo spuštena zastava Crvene Zvezde, pa tek onda ja. 🥲