Smrtokapa

Samo da napomenem zbog ignor liste da je pogrešno mesto = pogrešan gejt (pa zato nije bilo odbora za doček), a ne pogrešno mesto = Malezija umesto Pekinga, mada bi to bilo mnogo zabavnije. 😁

Zar nismo razjasnili da to nije snimak iz Pekinga i da je u pitanju fejk njuz?

Ja koliko vidim ti si prvi koji je pomenuo dotičnu izložbu na ovim stranicama, ispravi me ako grešim. Inače da, hteli su da prikažu život u plemenskim zajednicama u Africi i to su uradili na jako rasistički način, taman da neupućeni posmatrač možda pomisli kako i nije loše što ti crnci bivaju civilizovani. Kao što isticanje ovog rasizma neće učiniti da ruska agresija postane ikako opravdana, tako ni ublažavanje ovakvih epizoda neće ni na koji način pomoći Ukrajincima.

Jedan stariji kolačić:

Neće Plavšić biti na terenu kada se bude branio poslednji napad. - Famous last words -

Preporučujem ugodnu vožnju čamcem kod ušća Topčiderske reke u Savu, kada je nizak vodostaj.

Evo i kvalitetnih scena nasilja:

Ja sam vala gledao i Esmeraldu i Zlobnicu. Ljovisna je tu najbolja, evo da se podsetite tih dramatičnih scena:

Kad se tako gledaju individualne sudbine, vrlo često se naiđe na slučajeve koji se ne uklapaju u statistički prosek. Jedna moja baba je rođena par godina pre Prvog svetskog rata, u jednom šumadijskom selu, uredno je završila osnovnu školu. Druga je rođena dvadeset godina posle nje, u selu koje je toliko blizu Beogradu da je danas u A zoni gradskog prevoza. Otac ju je "ispisao" nakon nepune dve godine škole, pošto joj je to bilo "dovoljno" za ono što joj je bilo namenjeno u životu - da radi po kući. Pre bi očekivao obrnut ishod, ali se zalomilo drugačije.

Bukvalno sam napisao sledeće, u postu na koji odgovaraš: Pošto se rasplinjavamo na više postova, pokušaću ovde da sumiram. Sama kažeš da nije problem da se pomogne ugroženima. Međutim, postoje dva i po problema/nedoumica. Prvi je to što se pomaže/otpisuje dug nekome kome to nije potrebno. Taj novac bi mogao da se upotrebi bolje. Drugi problem je ovaj koji sam krstio sa retroaktivnost, za koji kažeš da nije samo to problem - pa slažem se, ali očito jeste i to. Da ne tražim još tvojih citata, dovoljno je i ovo. Što se tiče prvog problema: da, super bi bilo da se podiže nivo obrazovanja i kod ostalih, da se ulaže i u zanate itd. Međutim, ta problematika je nezavisna od rešavanja problema zajmova, u smislu da ako uzmeš da rešavaš jedan, ovaj drugi neće nestati. Ti problem zajmova imaš pa imaš, i to je sistemski problem, ukoliko su ovi podaci tačni: https://educationdata.org/student-loan-debt-crisis Normalno je da među korisnicima zajma ima i onih kojima otpis nije neophodan, kao i onih koji se bave neproduktivnim delatnostima. Ti pojedinačni slučajevi ne menjaju sistemsku prirodu problema. To se rešava krupnim rezovima, naći će se neko ko će pokupiti kajmak, ali to je neminovnost. Ključna teza je sledeća: problem postoji, problem se povećava i problem se neće rešiti sam od sebe. Zato plaćaš sada, na mostu, da ne platiš još više kasnije, na ćupriji, kada se stvari još pogoršaju. Ne znam, mislim da je logika poprilično jednostavna. Drugi problem, to što će sve ispasti nepravedno po nekoga ko nije hteo da rizikuje sa zajmom, opet se uglavnom svodi na ovaj prvi. Ako uopšte želimo da rešavamo problem, moramo prihvatiti da će se naći neko ko će gunđati zbog nepravde. Ako insistiraš na tome da se ovi što su uzeli zajam moraju naučiti pameti, onda treba da prihvatiš ozbiljan rizik da će se sve završiti kao u onom vicu sa Piroćancem koji je taman naučio magarca da ne jede, kad ono magarac crko. Napisah dva i po problema, ta polovina je ovo: Diskutovali smo već o ovome, ja bih da ponovim, kupovina glasova je kada Džo/Kamala/Donald kažu: glasaj za mene i daću ti pare, ako ne glasaš za mene neću ti dati pare. Nije kupovina glasova kada kažu: glasaj za mene, ako dođem na vlast dobićeš pare, nezavisno od toga da li si glasao/la za mene ili ne. Ti možda želiš da kažeš da su ovo populistička obećanja, pa koristiš termin kupovina glasova zato što gore zvuči. U Srbiji imamo iskustva sa pravom kupovinom glasova, zato sam osetljiv na terminologiju pa ću nastaviti da insistiram na ovome.

@Selina Bukvalno isto tako možeš da navodiš umetnike, književnike i ostale istaknute ličnosti iz doba SFRJ. Ili da porediš tadašnje ambasadore sa današnjim, opet ćeš naći istu razliku. U pravu si, sve je to duh vremena, a nije mi bila namera da branim komuniste (iako su bolji od sadašnje elite), napredak u periodu posle 2. Sv. rata bi verovatno bio ostvaren i bez njih, da smo prošli kao Grčka npr, takvo je vreme bilo. Samo sam povukao jednu paralelu koja mi je interesantna.

Kralj Milan, čiji je ministar bio Piroćanac, dođe mu baš kao neki devetnaestovekovni Vučić bez mas medija. Izražen despotizam, naprednjaci kao dvorska stranka, čak i sličan mentalni sklop. Maltene je jedina razlika to što su tadašnji naprednjaci bili školovaniji i obrazovaniji od današnjih.

Offtopic: najbolji bejt koji sam video (nije klikbejt jer je štampano izdanje) je bio čini mi se u Kuriru, tokom SP u Južnoj Africi, pred meč sa Nemcima. Preko cele naslovne slika Vladimira Stojkovića i veliki naslov POVREDA GOLMANA! Unutra je bio tekst o tome šta horoskop predviđa za sutrašnju utakmicu.

@Darko Realno, fora se sama piše.

^ Prijatelj projekta: muzej voštanih figura u Jagodini.

Dobro, ovde postoji taj dodatni problem retroaktivnosti, gde ispada da je neko ispao budala ako je uredno otplatio kredit, jer je mogao da mu bude oprošten. Ali to je manje od dva zla kada je druga opcija "operacija uspela, pacijent umro".

Nije nego u toku sezone igrač sme samo jednom da ode na pozajmicu. Ne znam koliko puta treba da se ponovi ovo?

Ne bih rekao da mašim poentu. Bitno je da se skine teret sa pleća ugroženih - ako pritom neko ko nema problem bude na dobitku, to i nije neka frka kada su u pitanju ovako krupne mere. Taman da se izbegne da se i oni bune zato što im se ne vraćaju pare jer su "bili odgovorni" itd. Ovde govorimo o školstvu, za koje bih uvek radije dao pare nego za ovaj primer koji nudiš. Doduše, imali smo mi ovde nešto donekle slično tvom primeru: problem sa kreditima u švajcarskim francima. I da, bio sam za da se ljudima otpiše deo tog duga, iako nisam sam pogođen tim problemom. Ali, generalno govoreći, za ma koji problem ovog tipa, što se mene tiče, ne postoji striktna linija u pogledu tipa dugovanja gde bih rekao - ove dugove treba otpisati a ove ne, već mislim da svaki slučaj treba razmatrati uzimajući u obzir masovnost i potencijalni problem koji bi masovna nesposobnost za vraćanje duga izazvala. Naravno, ceteris paribus, pre sam za otpis duga nekome ko je uzeo kredit da školuje dete nego nekome ko je uzeo kredit za novu veš mašinu. Mislim čisto u smislu: niste izdvajali veći deo prihoda od poreza na nečije školovanje ranije, izdvojićete sada.

U kom smislu kažeš da ovo nije vrednost? Preraspodela =/= marksizam. Kao što je i npr. uzgoj jabuka =/= marksizam. Što se tiče giliptera: ako sam ja shvatio tu problematiku, u SAD postoji veliki broj ljudi koji je uzeo studentske kredite i sada - iz ma kog razloga - ima problem sa vraćanjem istih. Taj problem je tolikih razmera da se može nazvati sistemskim, koči veliki deo populacije, a čim je poprimio tolike razmere onda verovatno sa realizacijom celog tog koncepta nešto nije bilo u redu in the first place. E sad, ako se neki dugovi oproste, onda će ispasti da su pojedini bili zakinuti samim tim što su uredno isplaćivali svoje obaveze. Ovo jeste u neku ruku nepravedno, ali slične preraspodele su neizbežne u manjoj ili većoj meri. Uostalom, kada je veliki broj ljudi u velikim dugovima, imaš izbor između toga da se bar deo duga oprosti i toga da dobiješ veliko sranje na ovaj ili onaj način. Ja da sam na mestu nekoga ko je "uredno plaćao", opet bih bio za to da se oproste dugovi, ako to znači boljitak za veliki deo populacije - to uglavnom znači dobitak za društvo u celini, što je odličan razlog da se utroše nečije pare. Uostalom, oprost studentskih kredita može se shvatiti kao retroaktivno finansiranje školovanja, a ima li boljeg načina da se utroši novac od poreza nego na školstvo i zdravstvo?

Sad još samo da trejduju Jokića za pikove.

Što bi rekao njegov kum, ima aspon uku ko kondo.

Da se mi plasiramo na taj fajnal for (zahvaljujući Filipu jelte) pa ćemo lagano onda da se sekiramo što neće moći da igra meč za titulu protiv Olimpijakosa.

Reč "optimizam" mi služi samo za ovo prepucavanje sa Constantinom . Ništa sporno u ovome što je napisala Vilhelmina, slažem se, a i lepo je napisano. Što se tiče pitanja, mislim da je jasno da je postavljeno upravo na taj način da bi se kasnije tražio odgovor na pitanje "zašto su ljudi odgovorili tako kako su odgovorili?". Jedino što sam ja izgeneralizovao je da populacija koja je u toj meri zadovoljna/zahvalna/štagod neće biti voljna da mnogo rizikuje da svoje stanje popravi, jer očito ima šta da izgubi. Pogotovo neće rizikovati zbog političkih problema, koji su im nebitni i čije korelacije sa kvalitetom svog života su izgleda nesvesni.

Pećinske spodobe: