Pa, da počnemo.
Prethodna sezona. Fudbalski klub Partizan je u sezoni 2019/20 ostao bez domaćeg trofeja, što se dogodilo prvi put još od sezone 2013/14, a ukupno svega sedam puta nakon raspada SFRJ. Imajući u vidu karakteristike domaćeg fudbala, koji se uglavnom svodi na svojevrsnu trku udvoje, kao i to da je komšiluk proslavio treću uzastopnu titulu, jasno je da je u pitanju neuspeh. U prvenstvu je osvojeno drugo mesto, uz neopravdano veliki bodovni zaostatak za večitim rivalom, dok smo u kupu zaustavljeni od Vojvodine u finalu, nakon izvođenja penala.
U evropskim takmičenjima je ostvaren uspeh plasmanom u grupnu fazu Lige Evrope. Nakon nekoliko zapaženih partija, klub je došao na korak od prolaska grupe, da bi uobičajenim gubitkom igre i upadanjem u paniku prosuo sve i završio takmičenje na trećem mestu grupe L, iza Mančester Junajteda i AZ Alkmara, sa osam osvojenih bodova (dve pobede, dva nerešena ishoda i dva poraza).
Uz ulazak u grupnu fazu LE i igre u njoj, kao i pozitivan skor u derbijima, najveći utisak iz prethodne sezone za mene su neverovatne oscilacije u igri Partizana. Najveći dobitak je taj da su stručni štab i igrači pokazali koje visine mogu da dostignu kada se sve poklopi. Međutim, nakon takvih partija (ili čak tokom istih, kao one nesrećne noći u Hagu) usledio bi neverovatan pad, do nivoa raspada sistema. Osnovni zadatak svih u ekipi je da se smanji učestalost i dubina padova, tj. da se postigne kontinuitet u igri i rezultatima. Bez toga gledaćemo reprizu ove sezone, što bi verovatno uslovilo krizu i promene tokom same sezone.
Takmičenja u novoj sezoni. U ovom trenutku (kraj jula) deluje da će sezona 2020/21 u evropskom fudbalu biti jedna od nepredvidljivijih u poslednjih 60-70 godina. Najneobičnija svakako. Ne može se sa sigurnošću reći ni kada će početi (pre svega ni da li će početi), kako će se odigravati i putovati, da li će biti publike, kako će klubovi funkcionisati u slučaju pojave zaraze u ekipi, kako će se održavati takmičarski ritam, koje će finansijske posledice sve to ostaviti… a tu je još mnogo drugih pitanja na koja za sada nema odgovora. Jedino što je sigurno je to da svi planovi i rokovi moraju biti uzeti u obzir samo okvirno, jer su male šanse da će se nešto sada predstavljeno u potpunosti ostvariti na planirani način.
Domaći fudbal je najbolji primer navedenog. Nakon 16. pika druge runde sedmog talasa pandemije, početak prvenstva je najpre nezvanično odložen sa 1. na 8. ili 15. avgust, da bi nakon nekog vremena ipak bilo dozvoljeno da prvenstvo startuje 1. avgusta, prema prvobitnom planu. Tačnije, prve utakmice će biti odigrane već 31. jula. Raspored utakmica dat je ovde.
U svakom slučaju, cilj Partizana mora da bude borba za duplu krunu i ulazak u grupe LE, pa teško da može da bude opravdanja ako se to ne ostvari. Domaća liga će se ove sezone igrati po novom-starom formatu, dvokružno bez doigravanja. Novitet je učešće 20 klubova, a time i odigravanje 38 kola. Raspored na početku sezone nije lagan ali to ne sme da bude problem za tim koji cilja titulu. U prva dva kola nas očekuju dva ozbiljna gostovanja – u Kruševcu i Novom Pazaru, u četvrtom sledi gostovanje Radniku u Surdulici, a u šestom Vojvodini u Novom Sadu. Po planu, ovi mečevi bi trebalo da budu odigrani tokom avgusta. Da li će ekipa ući u kvalifikacije za LE puna samopouzdanja ili rastrzana zbog početnih neuspeha, saznaćemo već u narednih mesec dana.
Neuspeh u kupu je za posledicu imao i to da u kvalifikacije za LE Partizan kreće već od prve runde. Dodatna otežavajuća okolnost je to što će se u četiri runde kvalifikacija za grupnu fazu igrati samo po jedna utakmica, a domaćin će biti određivan žrebom. Naš klub ima relativno visok klupski koeficijent (22), što bi, sudeći prema prethodnoj sezoni, bilo dovoljno za poziciju nosioca u sve četiri runde kvalifikacija. To još uvek nije sigurno, a detaljne informacije o šansama za mesto nosioca mogu se pronaći ovde. U svakom slučaju, pozicija nosioca nije garant uspeha, posebno u formatu u kome se igra samo jedan meč, pa tako ni u prvom kolu nije svejedno da li je protivnik iz San Marina ili Poljske.
Žreb za prvo kolo kvalifikacija će biti održan 10. avgusta. Prvo kolo će se igrati 27. avgusta, drugo je planirano za 17. a treće za 24. septembar, dok će se plej-of runda igrati 1. oktobra.
Najave iz kluba. Prve izjave rukovodstva našeg kluba pred početak sezone su neuobičajeno direktne i optimistične. Napad na duplu krunu je postavljen kao apsolutni imperativ. Koliko je u tome čvrste rešenosti i vere u sopstvene snage a koliko odlazi na smirivanje nezadovoljnih navijača videćemo u mesecima koji slede. U prvi plan se ističe stabilnost kluba, a primetno je da su utihnule vesti o dugovanjima, za koje se poslednjih godina govorilo da prelaze 20 miliona evra. Prihodi od učešća u Ligi Evrope i prodaje Strahinje Pavlovića Monaku su nesporno značajno oporavili finansijsku situaciju, ali sigurno ne u toj meri da bismo se osećali rasterećeno. Stidljivo se napominje da će se pokušati sa odlaganjem dalje prodaje igrača, u zavisnosti od plasmana u grupnu fazu Lige Evrope (i očekivanog prihoda od najmanje četiri-pet miliona evra), a takođe se govori o postojanju ponuda za brojne igrače, među kojima su najveće za Umara Sadika i Filipa Stevanovića. Sve navedeno bi moglo da zvuči optimistično i racionalno, da nije reč o upravi FK Partizan, za koju već decenijama važi jedna konstanta – da joj se ne sme verovati.
Teren i klupa. Na kraju, da vidimo s čime na terenu i klupi trenutno raspolažemo. Svojevrsni kuriozitet za Partizan, ali i domaći fudbal u celini je da je zadržan skoro čitav tim iz prethodne sezone. Osim već pomenutog odlaska Strahinje Pavlovića, nije bilo značajnijih promena. Pored toga, zadržana su sva četiri stranca što ne mogu da se setim da se ikada desilo. Po meni, uz sva ograničenja koja imaju, kvartet stranaca je uz Zdjelara i Pavlovića bio najstandardniji deo tima, pa je za očekivati da će i ove sezone igra najviše zavisiti od pomenute grupe igrača. Među njima se posebno ističe Bibras Natho, kapiten izraelske reprezentacije, koji se za kratko vreme nametnuo kao pravi lider tima i po nekim mišljenjima, uključujući i moje, najbolji igrač lige. U teoriji, ekipa, koja je inače dosta kasno formirana prošle sezone, što je delom razlog nekonstantnosti, bi trebalo da ima koristi od toga što se međusobno poznaje. Prošli su dva ciklusa priprema, nema izgovora u potrebi za uigravanjem, a i dugačka pauza je omogućila oporavak od povreda. Druga strana medalje je da su vidljive mane tima i dalje prisutne, a neke od njih se ne mogu prevazići prostim provođenjem više vremena zajedno. Nova lica u svlačionici su kamerunski štoper Maki Banjak, pridošlica iz Olimpije i Dušan Lalatović, takođe štoper, koji je pristigao iz FK DAC Dunajska Streda. Moguće je da će u narednim danima ili u slučaju ulaska u grupnu fazu LE biti još dolazaka, ali o tome je sada teško govoriti.
Od ove sezone u domaćim takmičenjima je dozvoljeno imati šest stranaca u timu, a poseban uticaj na kompoziciju tima, taktiku i rezultate će imati novo pravilo prema kome na početku utakmice i tokom prvog poluvremena na terenu moraju biti najmanje dva igrača do 21. godine. Jedna od varijanti o kojoj se dosta govorilo tokom pripremnog perioda je da će najveći broj utakmica braniti mladi golman Popović, a uz njega će najveću šansu da počnu utakmicu imati već skoro standardni prvotimac Filip Stevanović, zatim Lazar Pavlović, a uz njih, ukoliko nužda bude zahtevala, za poziciju među prvih jedanaest boriće se i Čolić, Stojković, Štulić… O timu, igračima i sastavu za uvod samo toliko, ionako će to uz rezultate biti glavna tema tokom sezone.
Možda najveća izmena je usledila u stručnom štabu, na mestu pomoćnog trenera. Miki Đuričić, siva eminencija naše klupe, je na sopstveni zahtev napustio klub. Štura vest nije propraćena dodatnim informacijama, tako da ostaje veo tajne nad ovim potezom. Njega će na tom mestu, iznenađujuće, zameniti Radovan Ćurčić, na koga je najveća asocijacija to da je bio dugogodišnji trener Javora iz Ivanjice, ali ne treba zaboraviti ni rolu na klupi reprezentacije Srbije. Utisak javnosti je da je Ćurčić pravi predstavnik tzv. batađorizma, pristupa u kome je osnovni akcenat na kvarenju igre protivnika i odbrani, pa ćemo videti u kojoj meri će pomoći doradi defanzive Partizana, koja je prečesto štucala prošle sezone.
Verujem da Partizan može bolje nego u sezoni 2019/20. Prvi u nizu odgovora na pitanja koliko bolje i da li će to biti dovoljno da nas obraduje čeka nas u subotu, 1. avgusta u 17.30, na stadionu u Kruševcu.
Ogrejaće, obasjaće…
