Barkley#34

Voleo bih da je svetlja nijansa plave ali mi se generalno sviđaju jednostavniji dresovi.

Svi po malo. To je najbolji odgovor, veruj mi. Imam utisak da odavno stvari teku kao po nekom dogovoru, jedinu dilemu imam da li je prećutni ili su ga međusobno utanačili. Što reče meda na drugoj temi, nama su evropske integracije prestale da budu prioritet. Dešava se nešto, radi se na tome, formalno ili stvarno, ali deluje kao da se popunjava vreme i maše nekim papirima, čisto da bi se nešto radilo. Nema pritiskanja od strane onih koji vode priču, ubrzanog rešavanja problema, skraćivanja rokova, nije ta tema u fokusu, sve se odlaže, rasteže, komplikuje. Bude tu nekih projekata, padne kinta, uvek ima o čemu da se piše i da se mažu oči. Od ekipe koja to vodi ne možeš ni da očekuješ nešto drugo. S druge strane, šibicari u Evropskoj komisiji takođe opstruišu taj proces. Nekoliko poglavlja stoji pripremljeno za otvaranje (jedno već cirka godinu i po dana) i nikom ništa. Šizofrena situacija - vodeći likovi znaju da nema političke podrške za guranje integracija, znaju ko vodi priču oko Srbije i donosi odluke ('ebala ih Merkelova i njena stabilokratija), a znaju i da je EU sama sebi trenutno vodeća tema, što je i razumljivo imajući u vidu Bregzit i ostale teme oko kojih se vode diskusije. Zbog toga odugovlače i time ispunjavaju svoje poslovne agende, deluje da nešto rade, a za to vreme merkaju sledeće poslove. Kad svrnu ovamo ili daju izjavu za novine izvale gomilu gluposti koje su suprotne svim principima koje bi trebalo da zastupaju i na kraju direktno podrže likove koji upropaštavaju sve na čemu se zasniva članstvo u Uniji. Njihovi podređeni se isto tako bave trivijama i troše vreme do nove Komisije i novih likova kojima će se prebaciti problem. Što neko reče jednom, najviše su izdani ljudi iz ostataka srednje klase u Srbiji (i drugih sredina na Balkanu), koji još uvek veruju u EU. Svima koji se za nešto pitaju je lepo, meseci i godine prolaze, ništa se ne menja. I tako... Jedan zanimljiv članak. https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=06&dd=06&nav_category=1262&nav_id=1551368 I citat iz istog koji se poklapa sa ovim o čemu pišem

Da je reč o nekoj utakmici u grupi pa da se i složim s tobom. U pitanju je polufinale, ulaznica za derbi u finalu. Ako tada nemaju motiva neka sede kod kuće. Da ne pominjem da im je ovo jedina šansa da se koliko-toliko operu od onog sramotnog pristupa u trećem meču 1/2f ABA. Što reče Trinki Vanji onomad nisu oni veterani (barem ne većina) pa da mogu da biraju utakmice i imaju garbidž tajm. Gledam ono sinoć i pitam se šta mi to treba. NI k od košarke s naše strane. Ciglarenje, statičnost, pokušavanje na silu, statiranje u odbrani. Da se upitaš za šta oni dobijaju pare. Što reče Son, mnoge ne želim ni u novinama da vidim.

Pročitao. Zato i kažem. Ovo i ovo je kontradiktornost, kada je navedena grupa u pitanju. Šala mala. Marš, izađi napolje.

Baš sam našao kad da počnem da gledam KKP uživo u ovoj ligi.

Ajde modovi ne zezajte. Neki popust mora da postoji za upravu Partizana, i pri kolektivnom i pri pojedinačnom pominjanju. 😄

Prošle godine sam bio na Banjici i izgledalo je sasvim pristojno. Nije bilo ni kada nego su tuševi. :) Neki lik je bio premešten sa Urgentnog i reče da mu je Banjica izgledala kao hotel u odnosu na Urgentni.

Jbt, meda heroj, pogledao 18 minuta. :) Slučajno sam ubo minut-dva vođinog govora prenetog u Utisku i shvatio da bi bila teška patnja da moram da sedim i slušam do kraja. Zamisli tek sedenje u skupštini. S ovim se ne slažem. Mislim da ona, Vučić, Dačić i još par likova sigurno razumeju i tekst i njegovo puno značenje. Pre bih rekao da je u pitanju kopija Vučićevog ponašanja - svaka kritika se odbija s vidljivim prezirom, čime se sledbenicima pokazuje da je sve pod kontrolom. Što se tiče institucija, po onome što znam i što čujem sa raznih strana i raznih nivoa vlasti, sve više mi se mota po glavi da će nasleđe ove ekipe u institucionalnom smislu biti daleko gore u odnosu na Miloševićevo. Stalno preispitujem taj stav, uzimam u obzir sve faktore koji iskrivljuju poređenje ali sam sve bliži da poverujem da je zaista tako.

BIlo bi dobro da od lekara čujemo par reči o tome ali verujem da ima rasipanja. Opet, koleginicina snajka koja živi u Norje kaže da su tamo tek skoro počeli da obraćaju pažnju na rizične trudnoće kao fenomen. Dvaput je imala spontani pobačaj i kaže da su doktori sve vreme bili kul dok je išla na preglede i nisu puno pažnje pridavali rizicima. Priča se da je i pedijatrija u Danskoj takođe preopuštena. 'Bem li ga, valjda postoje neki standardi u procedurama i postupcima. Isto tako, čuo sam da je visoka stopa izlečenja od tumora u Nemačkoj rezultat stalnih preventivnih pregleda, pa ako su lagali mene...

Opušteno, nemam veze sa srpskim zdravstvom osim što se poslednjih nekoliko godina češće družim s njim (zbog deteta i zbog toga što me je poslednjih par godina poterao maler) pet puta više nego za prethodnih 25. Svako od nas ima zbirku loših iskustava koje je doživeo ili je čuo za njih, ja se trudim da se odmaknem kad dajem ocenu i da stvari posmatram malo više sistemski. Dakle, kad pogledam svoje iskustvo i kontekst zemlje u kojoj živim ne mogu baš da se žalim, ali da je sjajno nije. Pazi, Eddard ti je rekao a i ja mogu da ti potvrdim da je u većini evropskih država takvo učešće rada za doprinose i poreze. Kako god, ne mogu da se složim da je to merilo loših usluga. One su posledica nečeg drugog. Pogrešio sam u računici sinoć u brzini jer sam izostavio nekih 50 milijardi koje prebacuje PIO fond na račun doprinosa za penzionere, ali ne menja to značajno stvari u pogledu proseka po onom za koga se plaća doprinos. Dodaš tu i druge prihode, plus dotacije iz budžeta i dobiješ 250 milijardi, što nije mala para. Nisu plate toliko opterećenje, koliko god da se to predstavlja u javnosti, možeš da vidiš u finansijskom izveštaju njihov udeo (samo plate iznose oko 100 milijardi ali ima tu još nekih troškova). Sad zalazim u zonu nagađanja jer se ne bavim tim, ali rekao bih da je na kratak rok veći problem u onom što je već pomenuto - neefikasna alokacija sredstava, strahovito ugrađivanje, neoptimalno planiranje kako rasporeda kadrova tako i materijala. Zato dobiješ situaciju da negde nema flastera a negde stoji nova oprema, neotpakovana. Kao onaj most preko Morave na koji se ljudi penju merdevinama jer nema pristupnih puteva. Da ne pričam o skidanju velikog dela stomatoloških usluga sa osiguranja i ko zna kakvim drugim kao uštedama. Ti ukupni niski prihodi sprečavaju razvoj na duži rok - male plate, nemogućnost investicija (pa se one vrše dodatnim sredstvima iz budžeta, kad političari smisle da im je to dobro za slikanje) manjak nove opreme, novih postupaka, nemogućnost praćenja trendova, nedostatak obuka, a o istraživanju i razvoju ne smem ni da razmišljam. To uništava mogućnost napretka, praveći veću razliku u odnosu na druge zemlje.

Ako ništa drugo, bar smo rešili dilemu oko prvog centra od jeseni.

@lekoviti, ne pričam o teoriji nego o onom što se dešava. Mnogo toga jeste loše, vidimo to svakog dana, ali ne razumem ton tvog posta. I ja mogu sad da navedem da sam pre mesec dana imao jednu manju intervenciju, išao na previjanja, kontrole, a čeka me to i dalje, i mogu da kažem da sam bio ekstra zadovoljan uslugom. Šta dobijamo tim prebijanjem primera? Ne pada mi na pamet da botujem za srpski sistem socijalne sigurnosti (penzije, zdravstvo, nezaposlenost i slično) ali još je i dobar u kakvom kontekstu funkcioniše. Plus što je priča daleko šira od fiskalne politike. Suština Vasinog posta stoji, u opštem siromaštvu, sve je loše. Inače, prihod RFZO po osnovu doprinosa je 161 milijarda dinara. Ukupno je osiguranika 6,9 miliona. 1,3 milona su osigurani na teret budžeta, 1,1 milion su osigurani preko zaposlenog (deca, npr.) a reako bih i da je oko 200 hiljada osigurano preko penzionera. Dakle, oko 4,3 miliona plaća doprinos. To je oko 37,4 hiljada dinara godišnje, tj. 3.100 dinara mesečno. Cirka 26 evrića mesečno po onom koji plaća doprinos. Podaci: https://www.rfzo.rs/index.php/broj-osiguranika-stat Izveštaj o finansijskom poslovanju RFZO za 2018. https://www.rfzo.rs/index.php/finansije/finansijskiizvestaji

Ih, osvajaju i bez njega. Ovako možda izazove sumnju kod nekog iz tog društva ko navija za KKP.

Našli su mu korisnu ulogu.

Dok AV ne potvrdi da je to najviši most ja ne verujem. Čista propaganda usmerena protiv naših reformi. Isti razlog se može navesti i za suprotni stav, zar ne? Što se tiče nebitnosti granica, primer Slovenije i Hrvatske govori drugačije. Drugo, nisu u pitanju samo granice nego i ljudi. Ako Albanci nisu želelli da žive po srpskim zakonima i to se uzima kao opravdan razlog za otcepljenje, zbog čega se preostalim Srbima ne dozvoli da ne žive po kosovskim zakonima? I onda se pojavi neki Erdogan sa idejom da Aja Sofiju ponovo pretvori u džamiju. Džaba bilo svetske baštine... Pogledaj sukobe koji traju oko zemljišta manastira Veliki Dečani. Kažu da je kod dobrih ljudi najgore to što veruju da su svi kao oni. U svetu koji bi ti uredio bilo bi verovatno mnogo lepo živeti, ali je malo drugačije u praksi. Jbg, na žalost svih nas.

Ne ističe se u ovoj konkurenciji. Gagić se skroz uklapa u SNS okolinu, samo što im i nije baš neka reklama. 😄

A još bolje je da odlučuje uspeh iz drugog takmičenja. Nastavi da se lupaš dlanom.

Čitao Gagi prozivanja na temi da nije dovoljno dobar.

Valjda i pleja/krila, jer mnogo zavisi i od onog koji treba da doda loptu. Po meni je to čist primer saradnje cele petorke ili skoro cele. @BattleBorn, ako se izuzmu ovi baš stariji, Kuki definitivno ulazi u uzak krug najtalentovanijih igrača Evrope. Ko je tu prvi/drugi/treći, manje je bitno. Što bi rekao Šjor: Momci košarka nije igra. Dobro Toni, ti se igraj malo.

Zašto se ograničavati na Kosovo? Uredno dolaze forumaši iz svih bivših republika na sport, daju sjajan doprinos i normalno (uglavnom) se diskutuje o fudbalu/košarci/tenisu, bez obzira na navijačke strasti. Ovo samo kao odgovor na argument, nevezano za Klešov predlog.

Da l' je realno da su ovi vaši uspeli da za svega tipa 12 meseci naprave takav finansijski rolerkoster? Da se zapanjiš.

Apsolutni preduslov za stvarno rešavanje problema na ovim prostorima je promena vlasti. Budućnost je neizvesna u svakom slučaju, a sa krimosima, zločincima, huškačima... je nesreća prilino izvesna, dok će se njihovi poslovi nastaviti. Kako to uraditi pričamo na drugoj temi. Za ovo dalje se apsolutno slažemo. Bahatost, nedostatak razuma i kratkovidost naših vlasti u ranijim decenijama su doveli do toga da jedan lokalni spor, kakvih je puna planeta, postane ugaoni kamen definisanja odnosa velikih sila i međunarodne politike, a tada smo u poziciji trave u onoj poslovici. Naravno da se sada mnogi pitaju ali ne verujem da će rešenja koja su optimalna za njih značiti i opštimalnu dugoročnu situaciju na Balkanu. Uostalom, lepo su oni doprineli ovoj stabilokratiji koja nas vuče unazad, neka ponude nešto novo. U vezi drugog pasusa, problem i jeste u tome što i kad smo imali normalnu komunikaciju (do 2003. godine) nije postojala izvesnost u poštovanju pravila i donetih odluka. Zato se i bojim da će se to ponavljati kakvi god mi da budemo. Naravno, ovakva komunikacija i ponašanje srpske strane nisu ni za komentar. Dno. Kad me budu plaćali ponudiću i rešenje. Ako bolje pogledaš, nije u pitanju samo analiza nego argumenti zašto priznanje Kosova ne bi baš uspelo. Rekoh gore, moramo svi zajedno na ovim prostorima da promenimo kontekst i ljude koji nas vode da bismo mogli da razmišljamo o rešenjima. Inače ćemo se vrteti u problemima druge vrste a na istu temu. Sasvim razumem stav ljudi koji su umorni od priča o Kosovu koje idu u krug (ko nije?) i smatraju da bi se brzim rešenjem otvorio prostor da se ide dalje. Niko od nas nema kristalnu kuglu i svi ćemo jednom biti naknadno pametni, ali ja sam suprotnog mišljenja. Mislim da moramo da prihvatimo da ako želimo održiva rešenja nema jednostavnih poteza koji bi to doneli. Danas su političari lenji (mislim na stranjske, velike sile, ovi naši su često šarlatani), sve se svodi na to da se ubrzaju stvari, proglasi se kao rešenje, uzmemo keš i vidimo se posle, a na kraju vidimo da je samo dodatno iskomplikovano. U stvari, nisu samo političari takvi, dešava se i na drugim poljima, drugim poslovima. Površnost se praglašava za jednostavnost. Često kritikujem razne postupke EU, a u stvari imam veoma pozitivan stav prema istoj i želim da opstane. Ona je pre svega i iznad svega mirovna unija, rešenje za bezbrojne i besmislene sukobe na ovom kontinentu. Ako se vratimo u vreme kada je formirana njena preteča, to je bio hrabar potez, povučen od strane ljudi koji su videli sve u čemu se zabrljalo nakon prvog rata pa su pokušali nešto sasvim novo, novi okvir za razvoj. A šta se nudi danas? Rekoh već, da je neko zaista želeo da trajnije reši problem odnosa Srba i Albanaca ponudio bi im nešto novo, u periodu nakon pada Miloševića, nešto hrabro, pravu šargarepu, a ne sliku iste. Moraju se hrabrije podstaći integracije na Balkanu (ne formiranjem neke Jugoslavije nego uvlačenjem svih nas u novi, širi okvir), a ne da se podstiču tenzije i pogrešni ljudi. Zatim, smatram da Kosovo nije uporedivo sa Trstom, niti mislim da bi se u nekom periodu zaboravilo, kao što se zaboravio Trs'. Zašto imam takvo mišljenje? Kad se stvari ne reše kako treba, izađu kosturi iz ormara, pre ili kasnije. 40 godina nakon II sv. rata su se povampirile stare mržnje, a sad bi kao bilo drugačije? Već je na prethodnim stranama opisano da eto, četvrt veka od završetka rata u HR po potrebi se pusti neki Vulin/Šešelj iz podruma, a i situacija u Hrvatskoj je slična. Ima takvih primera koliko voliš, da ne idem u detalje. Ako meni nešto ne znači ili procenjujem da nije bitno, ne mogu to da projektujem na sve druge zainteresovane strane, tj. da mislim da i oni misle isto i da će u budućnosti to činiti. Ima tu još nešto, a u vezi sa tim sećanjem, traumama i tome slično. Otkako je sveta i veka, pobednici su suštinski imali dva izbora - ili da totalno rasture osvojeno i pobiju sve živo ili da probaju da sačuvaju čast pobeđenih i postepeno prave od njih saveznike. U suprotnom, uvek je ostajala klica koja se pre ili kasnije pretvarala u pobunu, kada se okolnosti promene. Ovakvim zavrtanjem ruke Srbiji od strane pravih pobednika - Zapada, nepoštovanjem potpisanog i na kraju teranjem na potpis, suštinski se stvara problem u budućnosti. Da li zaista bilo ko misli da će buduća Srbija, čak i da prihvati potpis na kosovsku nezavisnost, uspeti da ostane sasvim kul ako se desi i najmanji problem prema Srbima ili srpskom nasleđu na tom budućem Kosovu i da će se reći nešto kao to je druga država, ne mešamo se? Da li mislite da neće biti problema kao što ih sada ima između SRB i HRV? Posebno jer će i dalje nastaviti da nas vode razni polupolitičari. Taliesin je pisao na starom Voxu u dva navrata, da bi verovatno u nekom trenutku i došlo do nezavisnosti Kosova, ali u političkom procesu, a ne ovako, na silu. Možda bi zaista bilo tako, ne znam, ali u svakom slučaju ne bi bilo sile koja bi izazivala reakciju, kad tad, po Njutnu, jelte. Na kraju, slažemo se, ta nezavisnost je sada na pola puta (Tačerka reče da tada rizikuješ da te zgaze kola sa obe strane) i niko ne zna kako da se izvučemo svi zajedno iz toga. Đinđić je sprečavan da to reši kada je bilo lakše, a nije bilo ni volje, kao što rekoh gore, da se ponudi nešto inspirativno svima u paketu.

Slažem se s tvojom analizom, ali glede celog rata ovaj deo je najtačniji. U stvari, jedini pobednici su oni koji su došli do prvog miliona, kao i oni kojima je rat pružio mogućnost da ižive svoje boleštine. Ne pratiš dovoljno srpske medije (a nemoj ni da počinješ, zdravije je). Ovo se već odavno dešava, bilo da je u pitanju domaća politika ili je reč o dešavanjima u vezi Kosova ili drugih područja.

Nekako je on uvek bio u senci, ako se uopšte takav igrač može staviti u senku. Previše pravih zvezda, heroja velikih utakmica, a tada i nije bilo toliko prenosa i prilika da ih gledaš iz dana u dan, pa kad javnost nekog posadi na prvo mesto teško je bilo ostalim zverima da se tu uguraju. Možda je razlog i u toj efiksnosti cele njegove igre. Kratko se lopta zadržavala kod njega, ne stigneš ni da gledaš finese njegove igre. Surovo jednostavno i efikasno. Koliko god da prži, sve je to na blic, samo na kraju vidiš da je strpao 20+ uz neke bolesne procente. Cenim da su ga, posle takvih satiranja više registrovali navijači protivničkih timova. Možda je imao takav stav u javnosti, ali nema šanse da bi blejač prošao Duletov i Dudin dril, preživeo pauzu bez košarke, posle povredu, i na kraju postao takav ubica. Čovek je sa koliko, 19 upao u onakvu reprezentaciju, igrao narednih 11-12 godina uglavnom na vrhunskom nivou, stalno napete utakmice, finala, titule, ovo-ono. Zamisli koja je to potrošnja (a vidi karijeru i potrošnju Darkelje). Mogao je on još da prži, naravno, ali razumljivo je i da se umorio, plus ovo što je rečeno da njegov ego ne bi dozvolio da bude tamo neki veteran. On i Miličić su dva sveta. Razvoj njegove karijere pokazuje šta je MIličić mogao da postane da je išao tim putem (ako bismo poređenja radi, nategli sličnosti u karakteru mada mislim da nisu baš toliko slični), umesto što je mlad otišao u NBA. Jbg, treba znati i imati sreće na skretanju kod Albukerkija. Vidiš, po novinarima, u Italiji su ga zvali kesica čaja. Upravo zbog tog uticaja na igru tima kad uđe na teren (kao što kesica od vode napravi čaj). Na stranu to, imam ličnu rezervu prema tome da nije mogao da učini saigrače boljim. Kad imaš takvu zvezdu u timu, a ona pritom izgine u odbrani, ne mogu ostali da kuliraju. To ih valjda podstakne da budu i oni bolji. Opet se vraćamo na onu efikasnost u kretanju i upotrebi lopte. Bodiroga i Sale su je imali više u rukama, zato je možda taj utisak da su više uticali i na igru drugih. To je i logično, jer ne može neko da bude ultra-efikasan, a da istovremeno neposredno pravi igru za druge. On je to radio posredno, tako što je privlačio pažnju odbrane na sebe, jer kad na kraju dobije loptu zna se šta sledi.

Čuj nije se branilo igračima. Gostovali Dinamo i Rijeka u Beogradu a Partizan u Hrvatskoj i prošlo bezbednosno ok, a kasnije igrale mlade reprezentacija pa A timovi. Za vreme rata su srpski košarkaši u stranim timovima igrali u Zagrebu, pa se ništa nije desilo osim salvi uvreda. Ovo za Mhitarijana je ogromna sramota, ali novac, jbg.