Barkley#34

Jedna strana priče. Ali, ima tu još nešto. Svako ko je postao uspešan biznismen na ovim prostorima (nove IT-ijevce isključujem) je u nekoj meri uzimao pare od neke babe. Tako da nisu to samo njegovi novci iako formalno jesu i hvala mu što ipak daje nešto košarci. Drugo, to nisu bila samo ulaganja, ostvaren je i neki povrat (neposredni i posredni), a to nas dovodi do trećeg - može da se napravi uporedna analiza na šta su sve odlazile pare raznih baba iz Srbije i okruženja i koji su bili efekti istih. Da su u svemu efikasnost i rezultati bili kao u tih 70+ godina KKP, ovo bi bila Švica.

Tako mamutska serija ne bi mogla da fercera bez dobrih epizoda i glumaca koji će ih nositi, a ovde su uradili baš dobar posao. Prosto ne znam da li je bio jedan slab lik u famoznom ''Balkan prometu''. Ili Kurčubić, jedan klasičan Vesić, koga ti maltene bude žao kad vidiš kako se raspada pred Snežanom Savić i shvataš koje muke ga vode. Simpatičan trik je napravljen dodeljivanjem neobičnih prezimena ili nadimaka većini sporednih likova, tako da je prepoznavanje i vezivanje bilo olakšano. Isto je primetan i efekat tada aktuelne inflacije. Stvarno je muka kada moraš o tim stvarima da razmišljaš, a oni ti samo otežavaju ionako složenu priču, ništa ti ne pomažu. Jbt, kakav raspon su imali, dotakli su čak i početak višestranačja i Kurčubića na plakatima.

Ajde, baš me zanima pa ću posle da se nadovežem na tebe. 🙂

Pa dobro, nije to baš sam kraj 80-ih, ipak je prvi serijal počeo u januaru '87. a to su još uvek osamdesete u punom jeku. Kao što Crni reče, problem je u promeni okruženja. Serija traje u periodu '87-91. a SFRJ i svet sa početka i kraja tog perioda su dupe i oko. Da je pokrila period npr. '83-87. bilo bi mnogo lakše ispričati priču (zbog okruženja ne zbog trendova u snimanju serija). Ovo posebno jer se ne radi o istorijskoj priči koja pokriva neke duže periode nego praviš seriju dok se sve menja oko tebe. Malo toga je moguće dodati na post Crnog (posle ću pogledati Tirnanića), ali pokušaću. Bolji život je apsolutno neuporediv sa onim što je Pavić pisao posle, a po meni nije ni lošiji od ranijih radova, posebno jer je najsveobuhvatniji. Nije lako napraviti presek celog društva, oblikovati i uklopiti desetine likova, pa još u turbulentnom periodu. Po meni je najveći kvalitet ta realnost - svaki od glavnih i epizodnih likova postoji, podseća nas na nekog, a i predstavljeni su skoro svi slojevi. Drugo, situacije su realne, sve što se dešava u porodicama, sa finansijama, u školi, po firmama... je bukvalno slika tog vremena. S vremena na vreme sam hvatao delove brojnih repriza i iznova se uveravao koliko je serija bila precizna i uverljiva. Valjda je to uspeh svakog igranog dela - da veruješ likovima i radnji. Humor u seriji je bukvalno ona voda sa kojom se lakše proguta tableta, tj. kritika društva. U stvari, reč kritika je možda preterana, bolje je reči slika. Stvaraoci serije daju sliku tog vremena i tih ljudi, ali uz neku pozitivnu emociju prema svemu, kao kada roditelji grde dete ali iz ljubavi. Svašta se vidi - odnosi u porodici kroz notu materijalnog, usponi i padovi preduzeća, odnosi u kolektivu, kriza srednjeg doba, prolazak dece glavnih likova kroz razne faze, ljubavni trouglovi, školstvo, vojska, početak preduzetništva... Možda bi kritička nota bila bolje izražena da je ukupna atmosfera manje vedrija i da su poruke oštrije ali pitanje je da li bi tada serija imala prođu i koliko bi se održala. Kroz celu seriju prolazi neki optimistički duh, koji jeste bio karakerističan za ono vreme, u fazonu ''izguraćemo mi ovo nekako'' (što jeste lažno i dođe na naplatu), ali kao što rekoh serija je tadašnji pogled na stvari a ne naknadni. Humor u seriji je kombinacija apsurda kao i onog prepoznavanja sličnosti, kada se nasmeješ kada prepoznaš nešto iz realnosti, posebno ako se tebi desilo. Pošto je apsurd tako karakterističan za ovo podneblje, to je još jedan plus. Naravno, serija ima i mane. Provlači se koketiranje sa onim ''ne može nam niko ništa'', pa kasnije i nacionalizam kroz stereotipe, zatim onaj klasičan problem kada se scenario piše usput - osluškuju se reakcije i baca akcenat na ono što se publici sviđa, kasniji deo serije je bespotrebno produžen itd. Meni lično je najveća falinka to što je u inače odličnoj karakterizaciji i višeslojnosti brojnih likova, čak i onih epizodnih, Emilija Popadić predstavljena dominantno jednostrano - negativno. Giga je ionako pokupio većinu simpatija, kao ''čovek iz naroda'', nije bilo potrebno toliko je ocrniti i insistirati na tome kroz celu seriju. Inače, jedna situacija koja mi je onako baš upečatljiva u kritičkom smislu je kada konačno neko smislen (Guza) dođe na čelo one raspale firme Balkan promet (morao sam da guglam ), postavlja stvari i ljude na svoje mesto i deluje da će se krenuti u ''bolju budućnost'', a onda pada zbog ljubavne afere i sve odlazi u propas'. Kako jedna sitnica i glupost sruše velike priče, baš brutalno je predstavljeno.

OK, pretpostavio sam da je tako nešto u pitanju. Slažem se sa obojicom. Rado ću se nadovezati ako napišeš nešto o Boljem životu na drugoj temi, ovde samo da primetim da ta serija ne samo da nije treš nego je izrazito ozbiljna. Rekao bih da je drugi deo popustio, ali to je snimano pred sam raspad svega pa nije ni čudo.

Zašto bi bio izviždan?

To je već bio očajnički pokušaj da se dočepa prstena u društvu gomile matoraca, plus gomila povreda. Od svih igrača koji se vrte na poslenjim stranicama on je najmanje košarkaš po prirodi. Ceo životni uspon i detalji kako je doživljavao utakmicu, protivnike i skok su zasnovani na neuporedivoj glavi i ponekad psiho takmičarskom stavu. Zastrašujućem u jednom periodu, dok nije malo smirio glavu. Prvo je imao loš tim u FIli a posle je uvek falila mrva do najvišeg dometa. Ta mrva može da bude: nedostatak sreće, naletanje na buduće šampione, Džordan ili Hjuston u prajmu, manjak ličnog ili timskog kvaliteta. Nikako nije glava. Nije nestajao u bitnim serijama, imao je i neke brutalne partije tada, da ne pričam o sezonama, ali na vrhu nema mesta za više od jednog.

Juče video, baš bolesno. Najluđe mi je što su mu dozvoljavali da nastavi da igra nakon svake od tih ludorija.

Neko nas je špijunirao na forumu https://mondo.rs/Kolumne/Vladimir-Cuk/a1315748/comments/NBA-kolumna-Toni-Kukoc-i-Drazen-Petrovic-ko-je-bolji-autor-Vlada-Cuk-na-Mondu.html

Uf, tri nivoa ispod... Sa strogo takmičarskog aspekta finale je uvek ispred polufinala. Nešto smo osvojili, uzeli neki trofej i prstenje, dodali godinu za zastavu. NIje sve u kvalifikovanju za neki sledeći stepen nego valjda i u pobedi u takmičenju koje igraš. Posebno na tako nezaboravan način. Na stranu to što se slažem sa AgroLakijem da bi nas ta pobeda nad Cedevitom samo lažno uljuljkala, znali smo svi da već mnogo toga škripi.

Otkud ti Barkli u toj grupi? Sve što je on napravio zasnovano je na glavi i nejebavajućem stavu. Time je prevazišao sva ograničenja koja je imao.

Neće ona niđe!

Fuzionisaćemo se, kako je krenulo.

Cenim da se ubrzano spremaju izjave i postovi o pravom košarkaškom radniku i cenjenom rivalu iz uvek gostoprimljive Podgorice.

Zavisi. Moj pristup bi bio sličan tvom ali vidiš iz primera Džordanovih Bulsa da i drugačija praksa može itekako da ima efekta.

Angola je u Kolumbiji, bavi se humanitarnim radom, kako piše b92.

I to pokazuje umeće - kada uspeš da poentiraš u konstantnoj gužvi. Centar koji se u tome istakne je faca, a šta tek reći za bekove koji uspevaju da se provuku kroz pun reket. Inače, nevezano za ovo, sećanje mi govori da su neki naši i strani stručnjaci govorili da je uspeh Yu škole košarke velikim delom bio zasnovan na odličnom šutu. Da su naši stari prangijali kao nezdravi i da ih je upravo taj detalj, uz improvizaciju u igri, odvajao od konkurencije. Čak su pričali da su i pre trojke neki naši ubadali sa velike udaljenosti u visokom procentu, a protiv toga tada nije bilo odbrane. Naravno, prenosim tuđa sećanja, pa je sve to maglovito, ali kad pomislim, neke od istorijskih pobeda su upravo rezultat surovog zatrpavanja iz daljine.

Il Fenomeno, moliću.

U masi nekih članaka koje sam pročitao jedan kaže da su Barsini lekari videli da Ronaldova kolena ne mogu da izdrže to telo, zato su ga i prodali. Ispada da su povrede bile neizbežne, iako mi i dalje nije dobro kad se setim. 😞 Ronaldinjo je faca za sebe - došao, pokazao vrhunski nivo, ostavio neverovatne poteze i sećanja, pokupio pregršt trofeja i individualnih priznanja, usput živeo punim plućima i boleo ga paja da se dokazuje 10 godina, nastavio je da loče i juri sojke. Da je imao etiku ove dvojice koji vladaju fudbalom proteklih 10ak godina bio bi na tom (trajnom) nivou, ali i takav njegov stav ima neku svojevrsnu klasu. @Markoss svaki diplomac tehničkih nauka ima više znanja od starogrčkih naučnika pa nije ni blizu njihovom značaju niti veličini (napisa uini nešto slično danas).

Pazi, Debeli Zuba je meni najomiljeniji igrač evar, u vezi njega nikada ne mogu da budem objektivan. On je bio surovi skorer, ali nekako je drugačije izgledalo, ne mogu da zaboravim taj strah defanzivaca kad on krene. Da parafraziram Boba Roka - on dolazi a mi smo sami. Jedna silina, čovek-cunami. Anri je imao opušten izraz lica i govor tela, baš kao da je krenuo u kafić, eto, usput samo da da gol (kupi novine/cigare).

Shunsuke je sve rekao i to savršeno. Nešto što sam kod njega zapazio nisam video ikada ni pre ni posle - rešavao je situacije pred golom, posebno jedan na jedan, kao da je to nešto najjednostavnije. Zezao sam se tada da dok daje gol naručuje kafu od nekog sa strane. Tako je izgledalo. Otprilike kao kad vidiš nekog vrhunskog basket asistenta kako sve vidi i bez muke hrani saigrače loptama pa pomisliš da i ti možeš to isto kad siđeš na teren. Al' za malo.

Preteruješ uini u vezi Mesija, ali baš. Njegova dugovečnost na bolesno visokom nivou ne može da bude zaobiđena kada se diskutuje o najvećima. Sve i da je svako od sedam veličanstvenih koje si pomenuo imao neki performans/sezonu/karakteristiku iznad Mesijevih (što je često upitno, jelte), paket njegovih igara i uspeha je ozbiljno, ozbiljno težak. U velikoj meri isto to važi i za Kristijana. S tim da su po radnim navikama i efektima istih na njihove uspehe verovatno poprilično usamljeni na vrhu, ako posmatramo samo najveće majstore igre. A to je takođe poseban kvalitet. @ZiS, nisam precizno postavio pitanje, više sam mislio na njihovo mesto u sazvežđu veličanstvenih, ali si mi posredno odgovorio i na to. Hvala puno.

@ZiS kad smo se već dotakli toga, zanima me tvoje viđenje mesta Ronalda i Ronaldinja. @uini pomenuo sam to, a važi i za basket i za fucu, drugačiji je kontekst fizike danas i nekad. Velike su šanse da bi Mesi u prošlosti bio osakaćen startom nekog mesara ali s druge strane mislim da su igrači danas fizički jači i brži (u globalu, uvek je bilo zverki), što mu otežava svaki duel. Veče su šanse da bi on bio na vrhu nekad nego npr. Platini danas. Ne mislim da bi samo neki igrači zadatka danas imali bolju ulogu tada nego bi neki umetnici s loptom koje fizika sprečava da budu na samom vrhu u nekadašnjem fudbalu bili još cenjeniji, pod uslovom da im neko ne slomi nogu. Dakle, to što je smanjena prljava igra ne znači da je sve lakše za majstore jer ipak igraju protiv fizičkih zveri.

Postavio sam samo kao pitanje jer u životu i sportu ima situacija da te teži uslovi teraju na dodatni napor i dodatnu genijalnost. Opet, istina je i da bi ih veća sloboda i manje batina opustili i dopustili im da luduju do mile volje. Ronaldo, meni najomiljeniji, je pravi primer toga o čemu ti pričaš - bio bi sada zlo i naopako za sve odbrane (kao što je i onomad bio, samo prekratko, nažalost.

Na konto Tonija, ne znam da li je bilo ovo: https://sportklub.rs/Kosarka/NBA/a329883-Ker-Zdravica-za-Tonija-mnogo-je-znacio-ekipi.html?utm_campaign=ug.contentexchange.me&utm_medium=referral&utm_source=ug.contentexchange.me&utm_term=ug.contentexchange.me Stiv Ker, očigledno zarobljen u devedesetim Po tom parametru da, ali je meni Toni ipak imao širi repertoar i... jednostavno bio umetnik. Imaš drugu kvaku - da li bi njihov način igre bio dovoljan da se probiju do tog nivoa, kroz mlađe generacije? Npr. mnogo više i mnogo brže se trči danas. Zatim, manje je čistih kostolomaca ali su igrači fizički jači, što je od značaja u duelima. Teško da bi se razvijali u staklenom zvonu nego u okruženju koje možda ne bi mogli da probiju. Govorim o igračima koje si pomenuo a koje ipak od današnjeg doba deli 50 godina. Maradona je već generacijski bliži i on bi sigurno imao mesta na najvišem nivou i bio bi bolji (jedino što ne znam kakav je kokain danas u odnosu na osamdesete i kako bi se tu snašao ). Može se razmisliti i o još nečem - batine su ih terale da smišljaju nove načine da namagarče protivnika, a da li bi lakši fizički uslovi oduzeli deo te magije? Nema potrebe za njom kada mogu i sa manje genijalnim rešenjima da poentiraju.