Barkley#34

Pre bih rekao da je Lebron Aleksis, ako me razumeš.

Uvek su fudbaleri sa španskog i portugalskog govornog područja imali vrh zvučna imena, da te čuje ceo komšiluk kad daš gol. Jedino sam se ja drao Klinsman (u retkim trenucima kad nisam branio).

Vrj. Dvoumim se između Hrvata što psuje na srpskom i Jokićevih noktiju. Ipak Jokara. Hvala vama dvojici što ste pripremili glasanje.

Ne zaboravite Najdžeriju, drugari. Strašna ekipa, iskukah za njima kad su ispali.

Da je umesto Zidana bio Maradona neko od Argentinaca bi materaciju u narednih desetak minuta završio karijeru, a u slučaju da Arg. izgubi titulu, do kraja života bi išao sa obezbeđenjem.

Kakav, bre, penal? Pipnuo ga nogom nije a ovaj poleteo kao u bazen. Ovo ne bi svirali ni Zvezdi u LingLongu. 😛 I to kažem kao neko ko je tad navijao za Nemce jer sam mnogo gotivio Klinsmana.

U kakvom je stanju Đumi, zna li se?

Da, da. Mada su mi S. Irci gori primer jer su bili valjda poslednji u grupi, bez pobede, a pošto su svi ostali otišli na EP, dođoše do baraža i hop - do prvenstva. Edit: vidim, Žigara kaže da nema potreba za promenama, bitan je kontinuitet... neodlaska na prvenstvo, valjda.

LN bi bila bezveze da nije uključena u ceo sistem. Jeste haotično kad dođe do određivanja ko upada u baraž ali sveukupno daje drugu šansu nekim ekipama. Meni se dopalo i što su u ovom krugu dali šansu i ekipama iz prizemlja da se dovuku na EP, što su iskoristili Makedonci. Malo je problematično što ne ostaje dovoljno prostora za prijateljske sa vanevropskim ekipama, smoriće jedni te isti protivnici. U baražu se može desiti i da obe igraš kod kuće ili da obe gostuješ, zavisi od žreba. Ne bih rekao da je to prosipanje nego ipak druga šansa, a igraš protiv ekpa koje su tu negde, niko ne iskače. Ovi najjači će verujem uvek biti u prvom šeširu, teško da će baš toliko da kiksiraju pa da ispadnu iz njega. A slažem se, ako neka npr. Belgija završi nekako na drugom mestu u grupi, u PO će biti u dosta boljoj poziciji. Mada, jedna utakmica je uvek rizik, pogledaj kako su Severni Irci otišli na EP. Sviđa mi se što se sve odlučuje u međusobnim susretima, nema onog da idu npr. prve tri najbolje drugoplasirane i slično.

A kad nije? Napisao sam na fudbalu, žao mi je baš, baš zbog SP '94, možda jedini put da sam navijao za Gaučose da odu do kraja.

Šeširi za kvalifikacije za SP 2022. u Kataru. Grupe će se oždrebiti 7. decembra u 18h u Cirihu. Deset pobednika grupa ide direktno a deset drugoplasiranih, zajedno sa još dva najbolje plasirana pobednika grupa iz upravo završene LN igraće plej-of za tri preostala mesta (tri mini grupe po četiri tima, po jedna utakmica u polufinalu i finalu - domaćin se izvlači žrebom, slično kao što je bilo prilikom za nas neuspešnih kvalifikacija za EP). Kvalifikacije će se po planu igrati u martu, septembru, oktobru i novembru 2021. a plej-of je predviđen za mart 2022. Očigledno će najbolje reprezentacije imati veliku mogućnost za direktan odlazak na SP jer je ipak primetna razlika u odnosu na ostale šešire. Naravno, lopta je okrugla i tako to. Pošto smo videli da i selekcija beogradske lige može da nam pravi probleme jasno je da je nezahvalno priželjkivati protivnike. Sami sebi smo najveći protivnik, očito. Međutim, optimalna grupa bi, po meni, imala pet timova, recimo Danci iz prvog šešira (što će biti teško jer se već zna da će nosioci u grupama sa pet timova biti Italija, Belgija, Francuska i Španija - najbolje ekipe iz ove LN), Finci ili Severni Irci iz trećeg, Luksi iz četvrtog i Andora, Farani ili Latvija iz petog (u stvari, samo izbeći putovanja u Jermeniju, Kazahstan ili Azerbejdžan).

Dodao bih Muhameda Alija. U nekom od tekstova koje pročitah prethodna dva dana kažu da je imao problema sa uraslim noktom na palcu.

Kad je Dijego u pitanju, mislim da je magija na terenu neodvojiva od značaja van terena (inače, super si tekst okačio). Neponovljivo fudbalsko umeće je esencija, svakako. Međutim, da je ostalo samo na tome, verovatno bi bio slavljen kao strašan igrač, možda bi imao duži i još bogatiju karijeru i tu bi se sve završilo. A u stvarnosti, pored čuda na terenu, smućkalo se više stvari i napravilo nešto nesvakidašnje: - njegova ličnost puna protivrečnosti, što rekoše stalno u pobuni, protiv sebe i svih ostalih, - koreni, socijalna pozicija, okruženje, status zvezde pre nego što je postao tinejdžer, heroj nižih socijalnih slojeva, kao i gradova, regija i zemalja kojima je bilo potrebno radosti i uspeha. I kad se obogatio i dalje je bio njihov poslanik, kao što opisuje ona rečenica: Nije bitno šta radiš sa svojim životom, važno je šta si učinio našim životima. Ovako, napamet, šta god da je radio, najviše štete je naneo sebi (mada mu je sve u čemu je bio i šta je radio bila i hrana za telo i dušu) i onima iz neposrednog okruženja, naravno i protivnicima i njihovim navijačima. Ostale je uglavnom činio srećnim. - lični izbori, nalazio se više puta na pravom mestu u pravo vreme, a nije uvek bilo prijatno tamo boraviti, - era u kojoj je igrao. Fudbal je odavno već bio planetarno popularan, ali se razvojem tehnologije majstorstvo svetskih velikana približilo mnogima. Pritom, još uvek su tada klubovi bili vrsta socijalne identifikacije a opet, lagano ulaze velike pare i sve što ide s tim. Pravi teren za nekoga kao što je on. Da nije bilo nečeg od nabrojanog teško da bi se stvorio takav fenomen. Nastaviće se rasprave ko je bio najbolji i najveći igrač. Biće hrpa argumenata za svakog ko se nađe u najužem izboru, ali mislim da niko nije (i teško da će) izazivao toliko emocija i inspiracije kao što je radio El Dijego.

Ne igra PO lep...

Živeo je po svom i nikoga nije ostavio ravnodušnim. Neponovljiv, svakako. Simbol svog vremena i fudbalske igre, koja bi bila neuporedivo praznija bez njega. Neću prežaliti što nije završio SP 1994, bili su spremni da idu do kraja. Adios, Diego, veliki mali dečače.

Naboj derbija nije isti bez publike. Pritisak na teren je daleko manji. Dalje, Zvezdini stranci (dobar deo) nisu do sada osetili značaj ovog derbija. To su manje ili više iskusni igrači, igrali su važne utakmice, ali teško da neko može da ih pričom naloži pričom na utakmicu sa nama ovakvima par dana nakon Reala i Barse. Verovatno je ovaj meč shvaćen kao pauza. Tomas je nestabilan, da stalno igra ovako (naravno, ne i ovoliko) pevali bismo. Nemamo izmene na 4 i 5. Neizvesnost oko Pejdža. Kodijevo hoću-neću iz prethodnih par mečeva itd. Jednostavno, mnogo je bilo faktora koji nam nisu davali nadu. Eto, desilo se to da smo se borili najviše u sezoni, čak je i nas to iznenadilo.

Iskusan pokušaj Terze da posredno prcne Vidića i da podršku Kokezi, ali Vidić uzvraća britkim startom.

Čuj, pomalo.

Jes, hvala ti, ne mogu da vidim tvitove, pogledaću posle na telefonu.

Ajd nakači gif ako ti nije teško, ne mogu da vratim Arenu a da ne kopam po netu.

Da stvar bude grđa, pre par ili dva para decenija smo bili daleko napredniji u odnosu na druge u pogledu prenosa. Čak i u vreme sankcija. Svega je bilo: vraćanje usporenih snimaka, više kamera, statistika... sad ih tačno mrzi da se cimaju. Čitao sam i da je neki naš reditelj (u glavi mi je ime ali da ne lupam) bio preteča u korišćenju nekih tehnika, pa je prvi u svetu napravio ono kada je neko na podijumu i svira se himna, na ekranu vidiš umiksovan ulazak u cilj, gol ili koš, što se kasnije regularno koristilo. Sada si srećan kad ti puste i rezultat.

Bojim se da će mi tastatura izgoreti ako to spomenem.

Mislio sam nešto drugo, ali jbg. moraću da naučim da pišem preciznije. 🙂 Ne zezaj, imali ste sinoć jedan lob za Lojda na ziceru. 😛