Barkley#34

Nikako da napišem, pre desetak dana sam odslušao razgovor sa radonjom, o igračkim danima. Skroz ok podkast, bio mi je omiljen igrač Profikolora a posle nisam pratio šta je radio, baš mi je prijala pričica.

Zašto kafanu posmatraš samo kroz prizmu uroljavanja? One odavno imaju svoju ulogu na ovim prostorima, nezavisno od toga koja muzika se sluša u njima, ima ih raznih. Pritom, on je prepoznat kao kralj iste, sam vrh toga čime se bavio, a to nikad nije lako postići, o čemu god da je reč. Milion je pevača, ne priznaju ljudi baš svakom status broja jedan. Vidim da je Bosiljčić napisao neki tekst o jednoj situaciji kojom je opisao šta je Džej izazivao kod raznih kategorija ljudi. Možda mu je u tome doprinos ovom društvu, što je smirivao tradicionalne podele, ujedinjavao ljude, činio da se osećaju lepše ili setnije, ukratko izazivao im lepe emocije, i to ne samo pesmom. Ima tu i tog političkog momenta, da je primer nekog sa dna ko se probio. Ako je uspeo da makar za milimetar smanji negativan stav prema Romima i da još nekom klincu sa sličnom pričom da nadu, eto, i to je neki učinak. Nema ovo veze sa Alejom, napisao sam gore šta mislim o tome. A šta je i iz čega je nastao više puta pomenuti bluz, ako ne iz kulture narodnih masa? Gde je rođen džez (koji je danas dobio umetnički status), ako ne u zadimljenim birtijama. Zar nije dočekan na nož? Koliko je rok pljuvan i od strane plebsa i od strane tzv. elite? Pank? Zar sve to vremenom nije postala kultura jednog dela narodnih masa i to širom sveta? Pre desetak godina sam šetao jednim francuskim gradom i odjednom čuo trube i neku poznatu melodiju. Iza ćoška, na obližnjem trgu, svirala je grupa naših Cigana trubača a sa njima nekoliko likova sa različitim instrumentima, po fizionomijama bih rekao da su iz tog dela Evrope. Leto, gomila turista, jedni su gledali, drugi snimali, treći se njihali a četvrti ozbiljno đipali. Kada se završio mini koncert, prišao sam i upoznao se sa likom koji je delovao kao glavni, popili smo pivo s nogu, ispričali se. Bio je to jedan od Salijevića, brat od strica čuvenog Slobodana. Reče da sviraju i po trgovima i halama i da uvek budu toplo primljeni. Likovi koji su svirali sa njima su Francuzi, svi klasično muzički obrazovani, profesori. Kaže da se super razumeju i prijaju jedni drugima. Eto, Francuzi seljana, ne znaju šta je društveno poželjna kultura... 1/1 se slažem. Društvo mora da nađe način da podrži i približi sve stilove i vrste muzike (da ne ulazim sad u druge grane, a važi isti princip), kao i ljude koji se na kvalitetan način bave time. Ali to je različita stvar u odnosu na priznavanje statusa recimo tom Džeju. Mislim... on je status već dobio, ne treba zvanično priznanje.

Generalno je nama svaki raspored zajeban, ali ovaj ima par mina. Nakon dve bitne utakmice kući, u istoj šihti bi trebalo pobediti u Bakuu. Hmmmm Dalje, u septembru letimo u Katar pa se vrćemo kući pa u Irsku. Čemu taj Katar? Na kraju, možda i nije loše da završavamo u Portugaliji. Ako obezbede prvo mesto, možda se opuste a nama baš to bude potrebno za baraž. A ako nekom magijom još budemo u igri za prvo mesto, manji je pritisak da igramo tamo nego kod kuće.

Nevezano za ovu poslednju utakmicu, na mene nisu ostavili neki utisak ni kada su nas dobili u Rusiji. Naravno, svaka utakmica je priča za sebe, ko zna šta će biti u međusobnim duelima. Da ste izvukli nekog drugog mogli ste već sada da pakujete kofere za Katar.

Mislim da ipak odskačete kvalitetom (i iskustvom, što reče), a ostatak grupe je dosta izjednačen. Čak ste dobili najteže protivnike iz 5. i 6. šešira. Očekujem dosta remija ili pobeda nominalno slabijeg protivnika. Ne očekujem da ćete imati većih problema za prolaz, čak i da kiksnete u nekom meču. Grupa F najizjednačenija. Još da im je uleteo Kipar umesto Farana skoro svaki meč bi bio otvoren.

Neće ovde biti minuta za sve, moraće neko d'izađe. Verovatno će u prvom delu sezone ocenjivati ko sa gomile ima izgleda da bude pravi baja kad bude bilo gusto, pa će u skladu s tim i da seku. Najgore što može da im se desi je da ponovo u PO završe sa gomilom ok igrača ali koji ne mogu da odgovore zahtevu kasnijih rundi PO. A možda će i zbog zgusnute sezone pokušati da rasporede opterećenje na više ramena.

Ja ne previše, mada eto, omiljena mi je ''Ta tvoja suknja plava''.

Koji je razlog za otkaz? Četiri poraza u Seriji A?

Prvo, topla voda je da ljudi imaju različite ukuse u muzici i da ih različiti pravci pokreću. Bezveze je sve one koje ne slušaš staviti u isti koš, to mi je bukvalno drugi srednje, što reče neko na tw. Kao što imaš razne Cice, Ace i Mice, imaš i Džeja ili Tomu. Da li bi oni bili manje seljana da su pevali u drugim aranžmanima? Što reče Frenčajz, oni su se naslonili na svoje nasleđe. Koliko ima glasova i izraza kao Areta ali potiču iz manjih kultura, manjih jezika i sredina? Šta je trebalo, da Džej peva fado ili svira bosanovu da bi bio okej? Bio je majstor u onome što je radio, dovoljno. Drugo, cenim da bi se Džej prvi nasmejao na ideju o Aleji i ispalio neki fazon. Ok, to je ušlo u domen politike, ova vlast će sigurno iskoristiti takav penal, kao što bi verovatno i neka druga. Ova vlast nema politiku, ima samo savršen instinkt da gura sve ono na čemu može da pliva, zato ćemo svakakve nepodoštine da vidimo od njih pa će i u osnovi pozitivne stvari da ogade na svoj način. Čovek je ostavio trag u ovoj zemlji i okruženju, u Beogradu i posebno u svom kraju, to mu je dovoljno priznanje. Mada, cenim da bi bilo lepo da dobije nešto na Dorćolu, sigurno ne novog Stefana Nemanju. Međutim, mislim da si postavio pravo pitanje - koji je doprinos? A ja bi na to dodao još pitanja - kako se ocenjuje doprinos i ko je dovoljno relevantan da izboduje i preseče? Videli smo kod onih nesrećnih nacionalnih penzija da pravi odgovr ne postoji, a takođe su se i ovde vodile velike rasprave oko toga ko su dobri glumci. Ako ni nas par desetina na forumu ne možemo da dođemo do konsenzusa, ko bi to postigao? Što se tiče kafana, ima gi raznih, a ja ih delim na dobre i loše. Btw. neki smo slušali tambure i pre pojave klabana, izvinjavamo se što nismo urbani, moderni i progresivni.

A tri zemlje sa sličnom zastavom. Nije nam morao Azerbejdžan. Eeee, odoše Andora i Farani...

Grupa F će biti neizvesna, cenim.

Može Irska mada je moglo i mnogo bolje. Prolazi jedan, drugi ide u baraž.

Dva meča manje u Q, valjda se igra po dvaput sa svima.

Ipak ne.

Novo izvlačenje, nova šansa...

Mislim da nije reč o Aleji velikana nego Aleji zaslužnih građana. A što se tiče citata, ipak su starije pojave Palmi i Vučiča nego praksa sahranjivanja Šabana i šabana u Aleji.

Ma jasno, zezam se na račun horoskopa. Mada, znaš i sam, nijedno ime nama ne garantuje ništa.

U našem slučaju, to bi bio napredak u odnosu na trenutnu praksu.

Sa štitom ili na njemu, zna se. Isto kao iznad. Dodaćemo godinu na zastavu, štampaćemo majice, mahaćemo peharom i napićemo se od sreće. Malo li je?

Bluz su autentičnost, emocija i iskrenost, kao i godine, decenije, pa i vekovi teškog nasleđa, pretočenih u muziku onih koji imaju dar. Tada je svejedno da li su ti prodali oca na drugu plantažu ili si iz niške mahale, dorćolsko ciganče koje odrasta po domovima, spavaš po leskovačkim parkovima ili si sa neke desete strane sveta. Instrumenti, jezik i aranžmani su tada manje bitni. Ti majstori bi se razumeli među sobom, nebitno je gde ih mi svrstavamo.

Bluz je malo više od pokušaja da se svira kao crna braća (što se ionako ne može postići ni za tri života).

Ne mislim da je rešenje u small ball-u, više da imaš koga da im ponudiš podnkošem ali da te služi paljba spolja. Npr. dovoljno je bilo da Denver ubode malo više trojki i da imaju mentalitet šampiona. Neko će reći da je to puno "da je", jeste kad ti fali, ali sveukupno nije.

I to na dan kada su zatvorene sve kafane. Jednom kada odem, vratiti se neću...

2020. ... i naravno Džej.