Barkley#34

Mnogo volim te skrivene heroje. Mislim da je Žoc jednom dao najbolji opis takvih igrača, valjda pričajući o Vladi Dragutinoviću - igra košarku za 20% publike i 80% trenera.

Odma- dođe. Baskonija 2009/10 - 9.261 2012/13 - 12.036 2013/14 - 10.676 2014/15 - 9.824 2015/16 - 10.948 2016/17 - 11.633 2017/18 - 11.351 2018/19 - 11.138 Blagi pad prosečne posete poslednjih dve sezone ali i dalje uglavnom iznad ranijih sezona. Pazi, ovi proseci sakrivaju mnogo toga, ali za opštu sliku nisu loši. Zavisi poseta i od uspeha kluba u konkretnoj sezoni, igranja TOP 8 i ranije TOP 16 (i koliko utakmica kod kuće tamo odigraju jer te utakmice vuku prosek) i slično. Npr. PAO ima redovno preko 15-16K u eliminacijama, kad je bitno za prolaz grupe ili kad igraju sa komšijama iz Pireja. Tako da može da se desi da imaju nekoliko hiljada ispod proseka u za njih manje bitnim utakmicama. Evo proseka za ovu sezonu, kad još nije bilo ni tenzije oko prolaska u eliminacije niti tih utakmica: PAO - 9.858 (na 14 utakmica, nisam računao meč sa Fenerom koji su igrali bez publike). Max-min - 17.396-7.031 OLI- 7.287 (na 14 utakmica). Max-min - 10.877-5.730 Baskonija - 10.661 (na 14 utakmica). 13.628-8.725. Imaju jako ujednačenu posetu tokom sezone.

Mogu, pošto budžet ne obezbeđuju klubovi nego zna se ko. Ako se odluči da su te igračke korisne na tom nivou biće para, ako ne -neće. Prilično je to jednostavno ovde. Inače, donekle se u stavovima slažem s tobom a donekle sa Pavarotijem. Da korona i recesija koja je sledi nisu promenile sve, pa ni ne znamo šta nas čeka, moja procena je da bi se stvari u evropskoj košarci još bar deceniju kretale u ovom istom, nedefinisanom pravcu. Đordi bi malo tvrdio pazar, malo nutkao a malo ucenjivao, ali ne bi mogao da napravi tu skoro zatvorenu ligu. Menjala bi se pravila od sezone do sezone i takva igranka bi trajala sve dok se Fiba ne sastavi i uđe u neki novi projekat ili se klubovi dogovore oko nečeg novog ili nešto treće. Da bi se uspostavila evropska verzija NBA ili ''skoro NBA'' potrebno je rešiti skoro nemoguć sistem jednačina. Potrebno je obezbediti stalan priliv novih kvalitetnih igrača i trenera, a to je problem jer em NBA i prateće lige odnesu mnogo em su zemlje koje su srž košarke u Evropi (Balkan, Italija, Španija, Litvanija) uglavnom siromašne ili večito na ivici, a poneke se bore i sa velikom depopulacijom. Ako ne dobiju dovoljan motiv da prave igrače (prolaznost u najvažnija takmičenja uz mogućnost da se nešto zaradi) osetiće to cela Evropa. Drugo, u jednom trenutku će bogatunima dosaditi da ubacuju novce u rupu bez dna ako ne bude bilo povrata. Moraju mnogo da ulažu kako bi bar neke od boljih igrača zadržali a smanjene su mogućnosti prodaje EL kao proizvoda jer je NBA marketinški i kvalitetom pojela sve i pokrila ceo svet. Te hale su ogromne pa utisak ume da zavara. Setio sam se da je bilo poluprazno i kad smo mi igrali EL, pa me je to navelo da potražim podatke. Pazi ovo: PAO 2009/10 - 9.675 2012/13 - 10.564 2013/14 - 12.060 2014/15 - 12.672 2015/16 - 10.165 2016/17 - 11.172 2017/18 - 13.005 2018/19 - 12.530 ОLI 2009/10 - 6.891 2012/13 - 8.265 2013/14 - 9.656 2014/15 - 8.993 2015/16 - 8.565 2016/17 - 9.360 2017/18 - 8.913 2018/19 - 8.203 Vidiš, poseta se godinama kreće na sličnom nivou, čak je kod zelenih malo porasla poslednjih godina.

Ovo otprilike važi i za većinu holoffejmera.

https://sova.rocks/2019/11/13/emir-i-edin-u-godini-prevrata/ Nasmeja me čovek za sve pare.

Ni ne tvrdim da je to tačno, a očigledno se nismo razumeli oko korišćenja termina. Svako je bio slučaj za sebe i dovodili su konkretnog igrača zbog njegovih vrlina, a verovatno bi se i Dražen isto tako snašao (uz dozu sreće oko biranja tima) da je bio prvi. Neko drugi možda ne bi. Ipak , na osnovu svega tada pročitanog i viđenog, mislim da je mnogima pao kamen sa srca jer je on pokazao da osim kvaliteta može i da se snađe i preživi, što je tada bila bitna stavka u odabiru igrača. Drugo, mislim da je njegovo iskustvo dosta pomoglo i njegovim saigračima ili rivalima iz Evrope (a i pričali su tada otvoreno o tome) da se otisnu preko. Približio im je taj svet, podelio savete a i mogli su igrački da se uporede s njim pa da vide gde su i tako se lakše odluče. Pre njega nisu imali prilike da vide uživo NBA igrača pored sebe na parketu osim onih par turnira. Kažem ti, potpuno je bio drugačiji kontekst, kao na Mars da treba da ideš. Neko mora da osvoji tu čast i muku da je bio prvi, a to nije za zanemariti.

Mislim da malo potcenjuješ taj efekat ''probijanja puta''. Ceo kontekst je tad bio drugačiji, to su bukvalno bila dva sveta a informacije su bile slabije dostupne. Znalo se da se ovde pika dobar basket, ali su ipak evropsku košarku posmatrali potcenjivački. Dodatno, posmatrali su nas kao komuniste tako da je i to provejavalo kroz medije i komentare. Da ne zaboravim, i danas se mnogima iz Evrope SAD čine kao drugi svet, zamisli kako je tada izgledalo i koliko je bilo potrebno snage i volje da se čovek navikne na život i igru tamo. Divčev početak u NBA se poklapa sa periodom surove vladavine Jugoslavije svetskom a posebno evropskom košarkom, pa raste znatiželja ali otpor. Imao je sreće da upadne u šoutajm Lejkersa i sve što ide sa LA - Holivud, glamur, on je specifična ličnost, neobičnog izgleda, a ipak zna basket, pa je to pomoglo približavanju dva sveta, ali je i dalje postojala distanca. Uostalom, i Kukočev doček u Bulsima i tretman na OI od strane Džordana i Pipena dosta govori o tretmanu tih dođoša oko kojih se širi fama, dok se lokalni momci spremaju da im pokažu gde im je mesto. Slično se pričalo i o tom nesuđenom sudaru dve škole na tim OI. Jednostavno, nije bilo lako biti prvi i praviti stazu iako je relativno brzo veći deo te generacije evropski košarkaša krenuo istim putem. Ne sumnjam da bi i drugi igrači bili uspešni u tom poslu da su bili na njegovom mestu, ali neko možda i ne bi. Nije to presudan faktor da bi se odredila nečija veličina ali nije ni za zanemarivanje.

Uvek mi je teško da pravim takve liste ali samo da kažem da Peja mora da se pomeri ka vrhu.

Da, bre, to je bio praktično prvi poraz u bitnoj tekmi posle 10 dina (osim finala '96. al'to se ne broji). Tačno sam par godina bio u fazonu da mi dolazimo da pokupimo zlato i ćozdra, samo se možda provuku sise iz NBA. Kad smo počeli da ih stižemo pomislio sam da se stvari vraćaju na svoje mesto a dotadašnje štucanje sam pripisao lošijim pripremama zbog bombi. Kad ono, mućak i što kažeš, suočavanje sa smrtnošću. Tačno sam tada "odrastao" u pogledu reprezentacije (srećom, ne previše jer svake godine iznova upadam u trip "idemo da ih pokorimo sve").

Da l' si lud, Pepe? Još se sećam kako sam se drao kada smo ih stigli i kako sam se smorio kada nismo uspeli da prelomimo. Kroz maglu se sećam da nas je Šćepo nosio do egala a da je onda Divac bezuspešno pokušavao nekim soliranjem da reši a da je to ispalo tragično.

Meni lično i personalno to ne samo da nije krajnji argument u takvoj diskusiji nego bih ga čak stavio u ''nijansu ispod'' onog što ja smatram najbitnijim kad MJ23 stavljam na prvo mesto, a to je kombinacija više stvari: fizičke predispozicije iskorišćene do najvišeg nivoa, zastrašujući (čak malo boles'an) mentalni sklop i pobednički stav, odlična odbrana uz spremnost da se ista igra (govorimo o čoveku koji je redefinisao pojam ''megazvezda'' u to vreme što ga nije sprečavalo da rilja i krvavi kolena), klač partije i epizode u više navrata, i trešnjica na vrhu - te titule u nizu i njegove partije u finalima su iz godine u godinu motivisale protivnike da prekinu i njegovu i klupsku seriju, a on je svaki put podizao lestvicu, uzimao i MVP nagradu i titulu, a usput frustrirao ostatak lige. Pritom, u drugoj trilogiji ipak nije bio u cvetu mladosti, što je dodatni povod za poštovanje. Samo stizanje u finale je ipak rezultat više faktora, pre svega snage i izdržljivosti cele ekipe, ne samo MJ. Međutim, kad bi se jednom došlo do toga, a dolazilo se redovno, ta najvažnija serija je bila njegovo igralište. A to je zastrašujuće - da neko iznova i iznova igra na najvišem nivou u najvažnijim i najtežim utakmicama i serijama. Kao kad je Bubka propuštao visine na kojima su ostali otpadali a on se posle takmičio sam sa sobom. To je nivo za sebe, a titule su samo posledica, svojevrsni ukras.

@Ta'verenPokrenuo si dosta pitanja i po meni dotakao različite teme pa bismo otišli u opasni off (a kao nismo). Sa nekim stvarima se slažem, sa drugim ne, ali suštinu svog stava oko konkretnog pitanja sam već izrekao u prethodnom postu, samo bih se ponavljao kada bih nastavio diskusiju. Da ne pomisliš da te kuliram. 🙂

Samo da posle Kecmana ne dođe Čildres.

Da, već su pomenuli ljudi, to je bar ok kada se pojedini glumci specijalizuju za određenog lika pa može da ispadne dobro kao naša verzija Duška Dugouška. Ja sam za tu sinhronizaciju u kojoj jedan lik čita sve smorenim glasom znao kao za urbanu legendu, a onda sam pre desetak godina bio u Poljskoj i dok sam nešto blejao u hotelu naletim na Simpsone. Prvo sam se obradovao jer mi se baš gledalo nešto tako a onda se smorio kad sam video da em ide titl em jedan lik čita tekst. Zgadilo mi se. Ovo je aksiom.

Šta misliš koje je značenje tri štrafte? SVE JE TO POVEZANO!!!

Cenim da posle jedne flajke pocrveniš kao Žoc na tajmu.

Mislim da si izvukao neke pogrešne zaključke. Zaštitu i promociju nacionalne kulture, uključujući i jezik vrše sve države i to nije ništa sporno. Verovatno neko među onima koji kreiraju tu politiku u državama koje si pomenuo misli slično tebi, ali bih pre to vezao za manje i siromašnije nacije (a i to samo uslovno), koje u poslednje vreme kubure sa velikim odlivom stanovništva. Pritom, najveći deo stanovništva odlazi zbog ekonomije i neuređenosti društva, a značajno manji zbog kulturne ograničenosti njihovog prostora. Sinhronizacija stranih filmova je prisutna u mnogim zemljama, i bogatim i manje bogatim. I kod nas su crtaći najvećim delom sinhronizovani, što je razumljivo zbog primarne publike prema kojoj su usmereni. Drugo, uvid u stranu kulturu se i prošlosti nije vršio samo kroz filmove i serije, nego i kroz knjige, stripove, časopise, obrazovni program. Svašta tu vidiš i saznaš, bez obzira na jezik na kome je predstavljeno. Čak i kad gledaš sinhronizovan film ti vidiš gradove, predele, modu, odnose, saobraćaj... spoljni svet, ukratko rečeno. Nije tu jezik presudan. Dalje, stanovništvo pomenutih država značajno više putuje - imaju više konekcija, opcija i finansijskih mogućnosti za posete gradovima, zimovanja i letovanja. Pogledaj eksploziju niskotarifnih letova, Interrejl opcije i gužve na putevima kad su odmori. Promoviše se razmena studenata, a u poslednje vreme i rad u inostranstvu, čak i u bogatim državama. Deca putuju od malih nogu sa roditeljima, upijaju strane zemlje, ukuse, zvuke itd. Čak i ako i ne idu u inostranstvo pre bih rekao da je to zato što su lenji ili ih ne privlači putovanje (a to imaš svuda) ili žive u velikoj državi sa raznovrsnom ponudom i mogu različite potrebe da zadovolje kod kuće. Francuska npr. ima i kulturu i istoriju i more i planine... Potrebne su godine da se sve to istraži. Uvek imaš onih koji misle da su iznad ostalih i da je sve ostalo manje vredno ili su lenji i nezainteresovani. Ali, ovako laički i bez analize podataka, samo na osnovu onog što čujem od svojih koji su preko i od onog što vidim po Evropi, nikako ne bih rekao da ih u većini ne zanima istraživanje inostranstva.

Kod nas to Only... ne znači ništa dok u Engleskoj odmah znaju o čemu je reč pa kad vidiš seriju sarkazam naslova pleni. Kažem, i Mučke je meni super, samo je pitanje šta se kome više sviđa. Nebitno, serija je vrh. 🙂

Jedan od razloga uspeha serije je u tome što su njenu evoluciju uspešno sproveli, što jelte mnogo puta ne uspe. Deda je bio začin, u malim dozama, taman koliko je potrebno da se ne svede sve na ovu dvojicu. Epizodni lik ali opet poseban u odnosu na ostale prateće likove iz serije. Kad razmislim sa ove distance, sviđa mi se što nisu pravili zamenu ''pozicija za poziciju'' nego su davanjem veće uloge Albertu izmenili i dinamiku odnosa njih trojice. To je rizičan potez ali su ga svi zajedno maestralno odradili. Znaš kako, idiome je teško prevesti direktno ili nešto blizu originalu a da u drugoj kulturi bude shvaćen na isti način. Meni je i originalan naziv odličan, čak bolji od prevoda, koji je isto dobar. Nisam siguran da bi prevod bio tako dobro prihvaćen, ako bi se Mućke sad prvi put emitovale. Mnogo više raje sada govori ili razume engleski, verovatno bi mnogima zasmetao prevod koji tako odstupa od originala (bez obzira na to što dobro pogađa radnju).

Deda mi je na prvih par gledanja bio smor, nekako mi se nije uklapao u celu Troter priču. Albert je baš legao i kao što je napisano gore postao treći glavni lik. Međutim, posle sam počeo i da kapiram dedinu rolu. Ona ozbiljna scena kad u skloništu priča o događajima iz rata mi je jedna od najupečatljivijih u celoj seriji.

Baš zajebano. Popričaj sa oftamolozima, makar telefonom sa nekim u nekim drugim gradovima oko toga koja stakla da uzmeš i koliko su sigurna zbog udarca. Javi iskustva.

Svih godinu dana.

Koju dioptriju imaš? Baš mi je čudno ovo za glavobolje. Nikada ih nisam imao posle igranja basketa ili fudbala a već godinama imam dioptriju preko -3.

Jebi ga, laki, čemu sad ovo?

Ja se isto već neko vreme kanim da ih nabavim ali me druge stvari uvek skrenu na drugu stranu. Prema guglu, imaš ovde https://www.cvikeri.com/sportski-okviri-za-naocare pa ih kontaktiraj ili dodatno guglaj.