Barkley#34

Na Paraolimpijskim igrama naši takmičari su osvojili šest medalja: dve zlatne - obe strelac Dragan Ristić, tri srebrne - strelci Laslo Šuranji i Zdravko Savanović, kao i Željko Dimitrijević u bacanju čunja, jednu bronzanu - stonoteniserke Borislava Perić i Nada Matić, ekipno. Čestitke i veliko poštovanje za ove neverovatne ljude.

Dobro, strelci su često stariji od većine ostalih učesnika, ali sam hteo da istaknem da ekipni sportovi ipak vuku prosek (jer ih je 10-15 u timu), posebno kad imaš ovako specifičnu situaciju da se oprašta jedna generacija koja godinama osvaja sve i svašta. Videćemo šta nas čeka u Parizu... osim Noleta sa 37 godina.

Brate... Mali je uzorak da bismo mogli izvlačiti čvrste zaključke, mada gledajući opšte stanje u sportu, bar u Srbiji, cenim da ima sve više razloga za brigu. Nisam se udubljivao ali cenim da prosek naviše dosta vuku kolektivni osvajači - vaterpolisti (ista generacija je osvajala obe medalje samo su sada pet godina stariji) i odbojkašice (takođe je ova generacija već dugo u vrhu).

Jasno je da je podatak uslovan, meni je zanimljiv jer govori o snazi sporta u EU. Ne razumem kako si ovo izračunao, šta predstavljaju dodatne medalje? Jesi li ograničio broj učesnika iz EU, eliminisao njihove "suvišne" rezultate pa raspodelio medalje ostalima po redosledu?

Bem ga, ni ne stigoh da glasam. Ovaj Don Žuan namešta izbore kao Vučić.

Videh na tviteru, EU - 85 zlata, 94 srebra i 109 bronzi, 288 u totalu. Šta znam, može se o tome diskutovati, a sigurno je da ima preterivanja. Međutim, nesporno je da su ti ljudi dostigli svetski vrh u svojoj branši, što je uvek dobar primer za celo društvo.

Koja je budala pravila raspored?

Kakva je ovo generacija.

Ovako su i Španci vodili 7-4 protiv nas... Ajmo momci, zategnite tu odbranu.

Kakav gol Mandića, izašao je iz ekrana kod šuta. Prerano smo počeli da se opuštamo.

Šta će im simulacija, što ne stave ceo scenario?

Ne pratim dešavanja u atletici van najvećih takmičenja. Da mi je neko rekoa da će Italijani uzeti zlato na 100 i 4x100, gledao bih ga kao ludaka. Svaka čast njima i Jamajčankama.

Ako sam dobro video, finale vaterpola (nedelja, 9.30 po našem vremenu) je poslednji sportski događaj na ovim OI. Da ih odjavimo zlatom, nadam se.

Video sam negde mim posle Milicinog zlata sa njenom i Jokićevom slikom i natpisom "on da rađa, ona da brani".

Nisam verovao nakon -3, baš nisam. Hvala, momci. Svaka čast! Ajde da se ova generacija oprosti zlatom.

Ajdeeeeeeee

Daj, bre, kako ovo?

Ajd sad da iskoristimo.

Njihovi šutevi idu po ćoškovima, naši u golmana. Da smo bolje iskoristili početnu prednost pa i da se nadamo. Bolji su, nema dileme. Jedino ako poludimo u 4/4.

Ne koristimo period dobre odbrane da uhvatimo pritisak. Baš nam je loš napad.

Kako sam počeo da gledam tako smo se raspali.

Čini mi se da se preteranim istraživanjem šta je napad trebalo drugačije da uradi delimično "spušta" reakcija odbrane. Kada bi deset puta postavili akciju ili deo nje ispočetka verovatno bi napadači tražili deset drugačijih rešenja, ali to je naknadna pamet. Sve je ovde bilo kako treba samo je i Batum bio "malo više kako treba" i taj potez je odlučio. Samo rispekt s moje strane.

Isto, jbt. Probudim se, 4-5 za Amere, dok sam se sastavio i upalio tv, ode razlika a ja gledam i ne verujem. Slegnem ramenima i na slepo kažem sebi Durent, jbg.

Novak je tu bio u luz-luz situaciji kako od okreneš, jer bi u najboljem slučaju (čak i da nema nikakav problem sa ramenom ili čime već) bio spreman samo da se prošeta po terenu a tek to ne bi bilo moralno. A ako bi u tom stanju počeo da zapinje, gledajući one oko njega kako se kidaju, to je povreda 1/1. Takođe, ne smatram ni da je moralno gurati nekog ko se očigledno raspada. Ne mora on da priča kako se oseća i kakve probleme ima, svaki laik je to video. Što se mene tiče, on je svoj olimpizam pokazao time što se pojavio u Tokiju. Pritom, koliko god da je njemu značila ta medalja, on se upustio u poduhvat van svoje zone komfora i uz veliki rizik za sve buduće nastupe. Pristao je da dođe bez svog tima (a bolje od mene znate značaj istog) i nije se izolovao od svih na neki robotski način, sa ciljem da samo osvoji medalju i ćao. Iako je jedna od ikona savremenog sporta, spustio se sa tih visina, družio se sa sportistima od kojih većina neće dostići 1% njegovih rezultata, slave i novca, razmenjivao iskustva, a na kraju pokazao da i on može kao i drugi da napravi grešku u vođenju meča, da izgubi, raspadne se, svašta nešto. Šta znam, za mene je to suština sporta i olimpizma, isto kao što su se pojavili jedan Durent i ostale košarkaške zvezde, milion puta dokazane i ostvarene. Još jedna bitna stvar za vas koji više pratite tenis - on je pominjao koliko mu je važno što je bio predstavnik tog sporta u razgovorima sa drugim učesnicima. On ga iskreno voli (topla voda) i znači mu kada je ambasador istog među onima koji ga možda jako slabo prate i poznaju. Bez ikkave prozivke bilo kog, bilo bi jako lepo da se na OI pojavi većina zvezda i odigraju za čast i prestiž, bez bodova i novca.

A mišljenje navedenih likova je bitno zbog čega tačno? Današnjem svetu fali malo više stavljanja takvih na pravo mesto jednom rečenicom.