fillam

Naveo sam i to u svom upisu (trenutak i momentum), a svakako svoju ulogu igra i imbecilnost ove tzv. lige.

Zato što je takvo razmišljanje potpuno nerazumevanje trenutka, momentuma, a i generalno interesovanja i stava ljudi prema ovom takmičenju. Sve u svemu, izjednačavanje ovih situacija i predstavljanje ovoga kao podređivanje ličnih interesa klupskim (koji nikakav interes tu nema, nego je Arena bila nedostupna), je demagogija koju ni Čovkins lično ne bi koristio da pravda sopstvenu odluku. Totalni delulu.

Mrtav ozbiljan ovo napisa? Valjda postoji i neki kontekst da bi mogla da se izvlači bilo kakva paralela između ovih situacija. Polufinale KLS protiv Mege, interesovanje nikakvo, a Arena nedostupna vs Finale Aba lige, derbi, napunilo bi se 2 Arene, a bira se Pionir.

Evo malo hajlajta od juče... Da, pobedili smo 30 razlike 😄

Dada, tu je, u opremi, sad je premotavao snimak sa nekima iz kluba da vide situaciju.

Moguće, iza klupe sam, al možda nisam iz dobrog ugla video. Svakako ga nema na zagrevanju pred drugo.

Panter je po izlasku trazio stolicu za nogu i peskir sa ledom, desno koleno.

Sve lepo prezentovano u jednom poluvremenu. Primer kako je moglo, a onda pokazna vežba kako zapravo jeste.

Opet mogu samo da se složim sa tobom, objektivno si u pravu 😄 Bilo ko ko nije u tom fazonu da mi prokomentariše: čime se ti baviš, debilu, mogu samo da se složim i kažem: a jebiga. To su potpuno iracionalne emocije i klasičan dopamin chasing, koji je podjednako primenljiv i na kockare, alkose, narkomane, socijalne mreže, samo što je u ovom slučaju očigledno da je downside mnogo manji. Naravno, bitan je faktor i sam odnos prema sportu, kojeg ja lično volim, trenirao sam košarku dugo, a paralelno sam uvek gajio ljubav i prema fudbalu. Baš zato sam u potpunom miru sa tim što uživam da praktikujem i navijački aspekt sporta, uprkos svesti šta to predstavlja. Labilne crte karaktera su mogle da oteraju na grđu stranu. Za života sam od tog pozajmljivanja sentimenata i jurenja lične satisfakcije svakako mnogo više profitirao, upoznao neke sjajne ljude, sklapao prijateljstva. Postoje tu nuspojave, uticaji na živce i raspoloženje, ali kako prolaze godine, tako raste i tolerancija. A za bold mogu samo pretenciozno da odgovorim - jbg, stvar estetike 😂

Dobro, da, u principu sve i jeste tako, sa potpuno objektivnog gledišta.. Zato sam i pitao, jer se upravo slični argumenti i motivi ponavljaju kroz diskusije sa simpatizerima različitih engleskih klubova, pa me je zanimalo. A što se LFC tiče, ta patetika je, subjektivno, romantika u očima navijača koji je praktikuju. Nije da me je neko pitao, ali to se meni zapravo najviše i sviđa kod tog kluba, iako svestan da nikada neću moći da ga doživim kao i lokalci tamo. Slučajno sam ih zgotivio ranih 2000ih nabasavši na neku utakmicu, pa potom i igrajući fifu, zbog Majkla Ovena, mladog Stivija, užasnog El Hadji Dioufa i ekipe. Usput sam skontao i koji je njihov navijački 'manir', a s obzirom da sam ih već simpatisao, i to mi se svidelo. Na to se nadovezao i čuveni Istanbul, što je samo učvrstilo tu simpatiju do daljnjeg. Svakako je taj romantično-patetični odnos prema klubu najbliži mom sentimentu navijanja generalno, te na neki sličan način doživljavam i KKP recimo. Stvarno verujem da se to čvrsto ubeđenje u posebnost te emocije (naročito ako je kolektivno), koliko god bilo iracionalno, na kraju manifestuje i na klub, pa i nije slučajno da Enfild ima tu reputaciju koju ima i uživa veliko poštovanje rivalskih igrača i trenera. Skoro je i Klop komentarisao onaj njihov 'This means more' slogan, baš rečima da to koliko god da je pretenciozno, na kraju dana nije ni bitno, poenta je da ti ljudi veruju u to, te to postaje njihova stvarnost. Da je to najobjektivnije patetično i pretenciozno, jeste, ali generalno je smešno i patetično izjavljivanje ljubavi bilo kom sportskom kolektivu, yet here we are 😄

Mogu li da priupitam zašto? Zaista me zanima, svestan sam da mnogi dele taj sentiment. 😄

Ispraćaj dostojan kluba, navijača i trenera. Divim im se na kulturi i na načinu na koji svi kolektivno doživljavaju fudbal.

https://sportklub.n1info.rs/fudbal/srbija-super-liga/saznajemo-apel-za-spas-partizana-konacno-u-javnosti/ Sport klubu je potvrđeno da su među potpisnicima, rešenim da u osvit leta 2024. otvore širok front za spas i zaustavljanje urušavanja Partizana, nalaze i Saša Ilić, Mateja Kežman, Vladimir Stojković, Lazar Marković, Nikola Ninković, Zvonko Varga, Budimir Vujačić, Nenad Bjeković junior, Damir Čakar, Goran Trobok, Slobodan Krčmarević, Vladimir Vermezović, Nenad Stojković… Prema najavama, u konačnom spisku zahteva inicijatora i potpisnika apela, nalaze se dve ključne tačke – hitna ostavka Upravnog odbora Partizana u aktuelnom sastavu i demokratski izbori za novi skupštinski saziv. Inicijativa je premijerno ujedinila i sve navijačke grupe. Po objavljivanju u javnosti, očekuju se naredni i konkretni koraci potpisnika, spremnih da udruženim snagama aktivno učestvuju u kreiranju budućnosti Partizana.

Pa rekoh već u originalnom upisu, nema tu velike filozofije. Naravno da treba poštovati svačije pravo da se ponaša kako želi, razumljiva je potreba da se ovekoveče neki momenti radi uspomena. Doduše, verujem da su svima najdraže životne uspomene vezane za samu emociju i osećanje u datom trenutku. Slike/snimci bi trebalo da budu isključivo podsetnici na to. Svakako je pravljenje uspomena tu najmanji motiv, već su većinski ti telefoni u vazduhu psihološki uticaj socijalnih mreža, te maltene šablonski i izdresirani podsvesni vapaji za pažnjom. Da se razumemo, sve su to normalni modeli ponašanja za ljude, samo su mi ta današnja forma i manir preterani, naročito u ovakvim primerima, kada ljudi nisu ni svesni da može da im bude neuporedivo bolji doživljaj nečega, samo kada bi mu posvetili malo više pažnje. Sam doživljaj i atmosfera na takvim događajima trpe, a za nekoga ko preferira da se prepusti i uživa u trenutku, ti trenuci bi bili mnogo značajniji i moćniji kada bi većina to praktikovala.

Gledam neke snimke od vikenda sa ovih koncerata i baš mi bode oči činjenica da 80% ljudi sve vreme stoji u mestu i posmatra skoro ceo koncert kroz ekrane mobilnih telefona. Sviraju se neki najveći hitovi, a posledično, atmosfera bude baš nedostojna tog trenutka, umesto da imaš haotičnu masu koja je u šutkama, skače, peva, uživa. Često me zaboli činjenica što nisam rođen u neko ranije vreme, pa da makar jednom prisustvujem nekom koncertu gde su svi prisutni 100% posvećeni muzici i samom događaju. Može taman i pitanje za nešto stariju gardu. Koji vam je najbolji koncert na kom ste bili 80ih/90ih?

Kako to na bilo koji način govori o tome kakvi su ljudi, tačnije o bilo čemu, osim o tome kako neko podnosi poraz? Ne zna da gubi = loš čovek, jedna od jačih opšteprihvaćenih konstrukcija među navijačima. A najveća ironija je što solidan procenat tih istih i sami nisu kapaciteta da podnesu poraz.

Opušteno, sve je pod kontrolom... U pravu je sve Protić, osim što mi se sve više čini da smo mi ti koji smo samo slučajno pripadnici njihovog naroda...

Realno, dati mu mesto počasnog moderatora.

Berlin je uvek bio prioritet.

Trenutno je Novak dobar žreb za druge..

Pre će biti

Koliko prizeman i normalan čovek. Preporuka svim ljubiteljima fudbala, zanemarite klubaški animnozitet, zaista retko harizmatian čovek, koji je delom ljubomoran na sve nas što živimo ove naše 'normalne' živote.

Bez zalaženja u to šta je bolje, ali na oko, što se ball handlinga tiče, Jamal Crawford će mi uvek biti neprikosnoven.