DameTime

Odlična prilika da isprobam svoj novi aparat za kokice.

Svakim danom sve više pumpaju

Mislim da otkako ovaj topik postoji, a verovatno sam neko ko je na njemu ostavio najveći broj postova, nikad nisam poricala da veoma emotivno doživljavam ove teme. I vrlo je teško da feministkinje ostanu "smirene" kad nas se sve ovo intimno tiče i predstavlja neku vrstu trigera.

Danas smo na poslu imali radionicu na temu komunikacije i interpretacija vs objektivno. Tvoje hvatanje za jednu reč je tipičan primer jedne interpretacije, u koju si učitao dogmu i još svašta nešto. Iako suštinski pričamo o sličnoj stvari. E sad, pošto se forumski gledano duže "znamo", a i pošto si mi na neki način simpatičan (iako me nerviraš), ja to ne shvatam kao zlonamerno. Već da tvoje vrednosti, uverenja i stavovi izbijaju iz toga. Tako da razmisli malo i o tome kako čitaš to što mi ovde pišemo. Zašto bezrezervno verujem toj ženi? Jer ona najčešće nema podršku sistema, institucija tj. nema nikakav supporting sistem u borbi protiv nasilja i nasilnika. I jer bih volela da sutradan, nedajbože, meni neka žena tako veruje. Naravno da sam emotivna! Naravno da sam ljuta, besna, ogorčena! Razgovarala sam sa ženama koje su po nekoliko godina provele u odnosu sa nasilnikom, maltretirane fizički, psihički, emotivno, silovane u braku... Takvu nemoć i bes nisam osetila nikad u životu - da sam potpuno bespomoćna pred nečijom "sudbinom". Objektivna racionalnost jako lepo zvuči, ali za mene od tada ne postoji više nijedna opcija sem ženske solidarnosti. Without ifs and buts.

Niti gledam muškarce kao neprijatelje, niti na forumaše sa kojima se ne slažem oko nečega gledam kao na neprijatelje. A što mlatim po forumu, pa računam da možda čita neko spolja ko će da dobije malo drugačije informacije, procenila sam da ovde fali feministička perspektiva, a ne volim ni da drugima samo klimam glavom ili da oni meni klimaju glavom.

Jesi li nekad osetio bes, zbog nepravde na primer? Emocija je ta, samo kao odgovor na vekovne represije koje patrijarhat vrši nad ženama i usmeren je baš ka tome (ne ka muškarcima). Odatle izraz ženski bes/feminist rage. I ne, to ne znači da bismo jovobakićevski jurile muškarce po ulicama...

Neko je tražio uporednu analizu uticaja patrijarhata, evo interesantnog dokumenta, u pitanju je Global Gender Gap Index. Operacionalizovan je preko ove 4 dimenzije, a Srbija se po GGGI nalazi na 26. mestu od ukupno 146 država (napredovali smo u odnosu na 2023. godinu, dok smo 2022. bili na 19. mestu). Interesantni podaci: Nisam se udubljivala u dokument van sirovih podataka, tako da nek baci pogled koga zanima.

Ma dobro, sve 5, ne pada mi na pamet da se ubeđujem dalje.

Naravno da ću bezrezervno verovati ženi koja podeli iskustvo muškog nasilja, što ni na koji način ne ugrožava muškarce nenasilnike. Kao što rekoh, žene najčešće (ostavljam prostor da postoji neko) ne mrze muškarce, već osećaju bes (koji često potiče iz osećaja nemoći u patrijarhatu), koji je opet više okrenut ka unutra, prema nama samima, nego ka spolja. I ne, nije militantan, pošto ne uključuje nikakvu agresiju ili ugrožavajuću akciju usmerenu ka muškarcima.

@McLeod Ne može lični izbor žena da veruju jedne drugima u iskustvu muškog nasilja, bez da ga preispituju, nikako da bude iz priručnika totalitarizma. Niti je ženska solidarnost sama po sebi zasnovana na antagonizmu prema muškarcima, ili ugrožavajuća za njih. Pogotovo jer je reakcionarnog tipa jelte i ženski bes je mnogo više autodestruktivan nego usmeren spolja, ka muškarcima. Ostatak posta ne bih komentarisala.

Uh, o J. K. Rowling kao aktivistkinji nemam baš pozitivno mišljenje. Ona je u početku možda iznosila neka razmišljanja koja su imala smisla. Ticala su se ovog otvaranja zajedničkih ženskih prostorija i za trans žene, gde je bila u fazonu da se time otvaraju vrata i za bilo kog muškarca koji bi to mogao da zloupotrebi i naudi ženama, da nekima ta činjenica trigeruje traume i sl. To i jeste "problem" koji feminizam ima sa ovim stvarima. Međutim, onda je baš otišla daleko i na trans women are women bila u fazonu no itd. Što se tiče same ove organizacije, razumem iz koje pozicije žene nastupaju. Ako se dobro sećam, raspravljali smo malo o tome na forumu (na nekoj drugoj temi). Rešio si da direktno udariš na onu moju tezu o solidarnosti

Mislim da i ovo dosta zavisi od vrednosti, iracionalnih uverenja, stavova, u kojoj meri je žena prihvatila sve ono što društvo nameće... U tom smislu poteškoće u dostizanju orgazma mogu biti posledica neke "psihološke blokade". Može da bude opterećena time kako izgleda, da li će se svideti muškarcu, da li je dovoljno seksualno "oslobođena" za njega. Ili je možda prisvojila uverenje da seks služi samo za muško zadovoljenje i(li) reprodukciju, te da je njeno zadovoljstvo tu nevažno. Ili jednostavno nikad nije posvetila pažnju svojoj telesnosti i seksualnosti, pa možda ni ne zna šta joj prija. Ili je u adolescentnom periodu niko od odraslih nije ohrabrivao da istražuje i informiše se o tome, već je seks bio tabu tema u kući... Moj lični stav kao žene kojoj je bilo potrebno vreme da upozna sebe u tom smislu - ako ne možeš da pričaš o seksu, ne treba da ga imaš. And it works both ways, kako za žene, tako i za muškarce. Mnogo je bitna komunikacija između partnera, da postoje granice u kojima će se oboje osećati bezbedno da dalje istraže svoju seksualnost. Nemam pojma sa aspekta ezoterije, ali bih možda mogla da iščačkam neke članke na tu temu koje sam čitala.

Upravo zbog toga se konstantno i vraćam na priču o grupama. Solidarnost je sve manje i manje moguća tamo gde su razlike (u društvenom, ekonomskom položaju, moći) između grupa veće. To ne mora da bude nužno npr. zato što su svi multimilijarderi zli hohštapleri, nego zato što kao pripadnici određenih grupa mi jesmo nabaždareni na određeni način. Again, ženska solidarnost se odnosi na ženska iskustva muškog nasilja ili na neko drugo iskustvo patrijarhata koje njoj veoma škodi. To ne znači da neka žena ne može da nas iznervira, ili da ne možemo smatrati za drugu ženu da nije kvalitetna kao osoba, ili da ona ne može da slaže u vezi nečeg. Recimo Karleuša, da li se solidarišem sa njom jer joj je ugašen Instagram? Ne, zato što tu radi moj filter zvani stavovi i vrednosti. Da li bih se solidarisala sa njom da sutra izađe i prijavi (bivšeg) partnera za nasilje? Da, zato što u tom trenutku biram da isključim ove gore filtere, jer smatram da je borba protiv nasilja neki viši cilj. Na šta misliš, potiskivanje ženske seksualnosti?

Pa u mnogim situacijama i ne možemo potpuno da se prebacimo u tuđu perspektivu. Razumevanje toga je ključno za komunikaciju, da smo svesni kako mi imamo filtere (svesne i nesvesne, bilo biološki date ili usvojene) koji nas na neki način "ograničavaju". Da li misliš da multimilijarder može da se solidariše sa radničkom klasom? Da li uopšte možemo da se solidarišemo sa baš svakom osobom na svetu? A da nam se u nekom momentu ne uključe gorepomenuti filteri.

Kako kida shuffle od jutros, au 😁 @Volter

Ceo post sam napisala vrlo pažljivo, da ne bi ispao uvredljiv (što mu i nije namera), ali ti si se (kao i ostali) uhvatio jedne rečenice koja te trigeruje. I opet se vraćamo na priču o individualnim primerima i grupama. Pa ne možeš da imaš menstruaciju, što je upravo poenta mog pisanja. Omeđeni smo biološkim faktorima kad su polovi u pitanju, što nema veze lično sa tobom ili bilo kojim drugim muškarcem. Kako bih ja mogla da se do kraja solidarišem sa partnerom koji ima erektilnu disfunkciju, kad to nemam i neću imati u iskustvu? Maksimalno što možemo uraditi je da nastojimo da se međusobno razumemo, saosećamo i podržavamo, što si evo ti ovde opisao (a i ja naglasila u svom prvom postu). Nema šta da se trpamo, mi jesmo podjednako individue kao što i pripadamo određenim (demografskim) grupama. Nije to samo po sebi loše, više je tu da opiše svakog od nas, a šta ćemo dalje raditi sa tim... well, zavisi od nas. Uostalom, kao što sam napisala, meni samoj je bilo teško da dam definitivan odgovor na pitanje, kao i da ga prihvatim

Samo da kažem da su mi drugarice kupile coach board, tako da možda nisam Žoc, ali nacrtaću na njoj neki napadački set I to mu pitanje nabaci voditeljka Šit tvita, u fazonu da li ste čuli hehe

Pa evo i kod mene u firmi (koja doduše nije velika) je CEO poziciju preuzela žena. U top management-u su takođe uglavnom žene. Ali ona je prva pričala o tome da kad je sa bivšim CEO išla na sastanke kao Country Managerka, umeli su da je ne zarezuju 2% i gledaju samo u njega sa iščekivanjem, iako je podjednako informisana na teme (na neke čak i više od njega). Sve su to naši lični, anegdotalni primeri, kojih ima raznih. I ne možemo o uticaju patrijarhata na društvo u nekoj državi odlučivati na osnovu toga. Pogotovo jer se države razlikuju po tipu uređenja generalno, sekularnosti (uticaju religije) itd. što je opet sve povezano i sa patrijarhatom. Ovo da je sve stvar ambicije i karaktera važi sve dok ne udariš u neke klasne ili rodno zasnovane prepeke.

Mile ga zove da ga pita kako je... Sa skrivenog broja... Koliko je ovaj jadnik usamljen i zapravo pati za bilo kakvom pažnjom i naklonošću. Ne solidarišem sa njim ni trunku hehe Što bi rekli mladi danas - samo pumpaj!

Teoretski, patrijarhat bi bio "gotov" ako bismo došli u situaciju da rodno zasnovan dizbalans u moći više ne postoji u društvenoj, političkoj i ekonomskoj sferi. Može da se operacionalizuje kroz npr. stepen reprezentovanosti žena u liderskim rolama, jednake i fer uslove zaposlenja, jednake platne i ekonomske uslove za sve polove, odsustvo rodno zasnovanog nasilja i diskriminacije itd. Države bi trebalo da imaju takve statističke podatke tako da kontam da se može napraviti uporedna analiza.

Pa dobro, ti ne veruješ, ja da, što je potpuno ok, jer je to ženska solidarnost. S tvoje strane je sasvim dovoljno da ne preispituješ 😁 Ovo podrazumeva da srušimo patrijarhat, što bih ja najviše volela, ali je teško izvodivo. Ipak je ovo društvo vekovima građeno na tim principima. Vidi, ja sam vrlo svesna da je not all men. Imam u okruženju dosta muškaraca u koje imam (određeno) poverenje i ne gledam ih kao (potencijalne) nasilnike. No not all men kultura se često potencira baš kada imamo aktuelan slučaj nasilja, što upravo dovodi do skretanja pažnje sa glavne stvari u tom trenutku.

Ne mislim da ne nužno da muškarci budu ugroženiji, ali mislim da se jako teško odriču ušuškanosti u pozicije koje im patrijarhat pruža 😁 Što ne znači da su loši ili whatever, to je dilema i boljka sa kojom moraju da žive strejt feministkinje 😁 Opet, ako ne dovodim njeno iskustvo u pitanje, ja ga u tom trenutku ne preispitujem. Ta vrsta poverenja i služi da bi žena imala podršku da se izbori za svoju pravdu. Može da bude i interes, ili namera da se direktno naškodi/osveti tom muškarcu - svakako nešto što ne uključuje iskrenost. Opet, pošto se slažemo da je minoran broj takvih optužbi, to je neka druga priča.

Ja individualno, ono sama sa sobom, jesam, ali smo onda spontano podelile slično razmišljanje 😁 Delimično da, mada ja ranije nisam razmišljala na taj načinu, o tome šta rizikuješ kad se solidarišeš sa nekim ko je u nezavidnoj situaciji (na bilo koji način).

Odatle i teza oko koje smo se složile, da ne možete biti solidarni sa nama:) Jer prosečan muškarac i dalje razmišlja "jao a šta ako se meni desi da me targetira neka ludača koja će da slaže". Gde se opet vraćamo na ono da nasilje treba dokazati na sudu, što je za ženu svojevrsna retraumatizacija i da bi neka namerno lagala i prošla kroz taj proces, mora da ima baš veliki problem (psihički).

Zaboravljate da kad feministkinje pričaju o ženskim iskustvima, misle ili na iskustvo muškog nasilja ili na bilo koje iskustvo uronjeno u patrijarhatu. Ne bukvalno sve što bilo koja žena ikad izgovori u životu. Druga stvar koju zaboravljate je da je ženska solidarnost ženska - mi je definišemo i znamo zašto je tako definišemo, kako bismo se zaštitile od situacija u kojima nam niko ne veruje (again, svaka od nas ugl ima kvalitetne muške individue u svom životu). Jer preispitivanje iskustva muškog nasilja nas vodi ka onome - zašto nije prijavila i sl.