DameTime

Uh, o J. K. Rowling kao aktivistkinji nemam baš pozitivno mišljenje. Ona je u početku možda iznosila neka razmišljanja koja su imala smisla. Ticala su se ovog otvaranja zajedničkih ženskih prostorija i za trans žene, gde je bila u fazonu da se time otvaraju vrata i za bilo kog muškarca koji bi to mogao da zloupotrebi i naudi ženama, da nekima ta činjenica trigeruje traume i sl. To i jeste "problem" koji feminizam ima sa ovim stvarima. Međutim, onda je baš otišla daleko i na trans women are women bila u fazonu no itd. Što se tiče same ove organizacije, razumem iz koje pozicije žene nastupaju. Ako se dobro sećam, raspravljali smo malo o tome na forumu (na nekoj drugoj temi). Rešio si da direktno udariš na onu moju tezu o solidarnosti

Mislim da i ovo dosta zavisi od vrednosti, iracionalnih uverenja, stavova, u kojoj meri je žena prihvatila sve ono što društvo nameće... U tom smislu poteškoće u dostizanju orgazma mogu biti posledica neke "psihološke blokade". Može da bude opterećena time kako izgleda, da li će se svideti muškarcu, da li je dovoljno seksualno "oslobođena" za njega. Ili je možda prisvojila uverenje da seks služi samo za muško zadovoljenje i(li) reprodukciju, te da je njeno zadovoljstvo tu nevažno. Ili jednostavno nikad nije posvetila pažnju svojoj telesnosti i seksualnosti, pa možda ni ne zna šta joj prija. Ili je u adolescentnom periodu niko od odraslih nije ohrabrivao da istražuje i informiše se o tome, već je seks bio tabu tema u kući... Moj lični stav kao žene kojoj je bilo potrebno vreme da upozna sebe u tom smislu - ako ne možeš da pričaš o seksu, ne treba da ga imaš. And it works both ways, kako za žene, tako i za muškarce. Mnogo je bitna komunikacija između partnera, da postoje granice u kojima će se oboje osećati bezbedno da dalje istraže svoju seksualnost. Nemam pojma sa aspekta ezoterije, ali bih možda mogla da iščačkam neke članke na tu temu koje sam čitala.

Upravo zbog toga se konstantno i vraćam na priču o grupama. Solidarnost je sve manje i manje moguća tamo gde su razlike (u društvenom, ekonomskom položaju, moći) između grupa veće. To ne mora da bude nužno npr. zato što su svi multimilijarderi zli hohštapleri, nego zato što kao pripadnici određenih grupa mi jesmo nabaždareni na određeni način. Again, ženska solidarnost se odnosi na ženska iskustva muškog nasilja ili na neko drugo iskustvo patrijarhata koje njoj veoma škodi. To ne znači da neka žena ne može da nas iznervira, ili da ne možemo smatrati za drugu ženu da nije kvalitetna kao osoba, ili da ona ne može da slaže u vezi nečeg. Recimo Karleuša, da li se solidarišem sa njom jer joj je ugašen Instagram? Ne, zato što tu radi moj filter zvani stavovi i vrednosti. Da li bih se solidarisala sa njom da sutra izađe i prijavi (bivšeg) partnera za nasilje? Da, zato što u tom trenutku biram da isključim ove gore filtere, jer smatram da je borba protiv nasilja neki viši cilj. Na šta misliš, potiskivanje ženske seksualnosti?

Pa u mnogim situacijama i ne možemo potpuno da se prebacimo u tuđu perspektivu. Razumevanje toga je ključno za komunikaciju, da smo svesni kako mi imamo filtere (svesne i nesvesne, bilo biološki date ili usvojene) koji nas na neki način "ograničavaju". Da li misliš da multimilijarder može da se solidariše sa radničkom klasom? Da li uopšte možemo da se solidarišemo sa baš svakom osobom na svetu? A da nam se u nekom momentu ne uključe gorepomenuti filteri.

Kako kida shuffle od jutros, au 😁 @Volter

Ceo post sam napisala vrlo pažljivo, da ne bi ispao uvredljiv (što mu i nije namera), ali ti si se (kao i ostali) uhvatio jedne rečenice koja te trigeruje. I opet se vraćamo na priču o individualnim primerima i grupama. Pa ne možeš da imaš menstruaciju, što je upravo poenta mog pisanja. Omeđeni smo biološkim faktorima kad su polovi u pitanju, što nema veze lično sa tobom ili bilo kojim drugim muškarcem. Kako bih ja mogla da se do kraja solidarišem sa partnerom koji ima erektilnu disfunkciju, kad to nemam i neću imati u iskustvu? Maksimalno što možemo uraditi je da nastojimo da se međusobno razumemo, saosećamo i podržavamo, što si evo ti ovde opisao (a i ja naglasila u svom prvom postu). Nema šta da se trpamo, mi jesmo podjednako individue kao što i pripadamo određenim (demografskim) grupama. Nije to samo po sebi loše, više je tu da opiše svakog od nas, a šta ćemo dalje raditi sa tim... well, zavisi od nas. Uostalom, kao što sam napisala, meni samoj je bilo teško da dam definitivan odgovor na pitanje, kao i da ga prihvatim

Samo da kažem da su mi drugarice kupile coach board, tako da možda nisam Žoc, ali nacrtaću na njoj neki napadački set I to mu pitanje nabaci voditeljka Šit tvita, u fazonu da li ste čuli hehe

Pa evo i kod mene u firmi (koja doduše nije velika) je CEO poziciju preuzela žena. U top management-u su takođe uglavnom žene. Ali ona je prva pričala o tome da kad je sa bivšim CEO išla na sastanke kao Country Managerka, umeli su da je ne zarezuju 2% i gledaju samo u njega sa iščekivanjem, iako je podjednako informisana na teme (na neke čak i više od njega). Sve su to naši lični, anegdotalni primeri, kojih ima raznih. I ne možemo o uticaju patrijarhata na društvo u nekoj državi odlučivati na osnovu toga. Pogotovo jer se države razlikuju po tipu uređenja generalno, sekularnosti (uticaju religije) itd. što je opet sve povezano i sa patrijarhatom. Ovo da je sve stvar ambicije i karaktera važi sve dok ne udariš u neke klasne ili rodno zasnovane prepeke.

Mile ga zove da ga pita kako je... Sa skrivenog broja... Koliko je ovaj jadnik usamljen i zapravo pati za bilo kakvom pažnjom i naklonošću. Ne solidarišem sa njim ni trunku hehe Što bi rekli mladi danas - samo pumpaj!

Teoretski, patrijarhat bi bio "gotov" ako bismo došli u situaciju da rodno zasnovan dizbalans u moći više ne postoji u društvenoj, političkoj i ekonomskoj sferi. Može da se operacionalizuje kroz npr. stepen reprezentovanosti žena u liderskim rolama, jednake i fer uslove zaposlenja, jednake platne i ekonomske uslove za sve polove, odsustvo rodno zasnovanog nasilja i diskriminacije itd. Države bi trebalo da imaju takve statističke podatke tako da kontam da se može napraviti uporedna analiza.

Pa dobro, ti ne veruješ, ja da, što je potpuno ok, jer je to ženska solidarnost. S tvoje strane je sasvim dovoljno da ne preispituješ 😁 Ovo podrazumeva da srušimo patrijarhat, što bih ja najviše volela, ali je teško izvodivo. Ipak je ovo društvo vekovima građeno na tim principima. Vidi, ja sam vrlo svesna da je not all men. Imam u okruženju dosta muškaraca u koje imam (određeno) poverenje i ne gledam ih kao (potencijalne) nasilnike. No not all men kultura se često potencira baš kada imamo aktuelan slučaj nasilja, što upravo dovodi do skretanja pažnje sa glavne stvari u tom trenutku.

Ne mislim da ne nužno da muškarci budu ugroženiji, ali mislim da se jako teško odriču ušuškanosti u pozicije koje im patrijarhat pruža 😁 Što ne znači da su loši ili whatever, to je dilema i boljka sa kojom moraju da žive strejt feministkinje 😁 Opet, ako ne dovodim njeno iskustvo u pitanje, ja ga u tom trenutku ne preispitujem. Ta vrsta poverenja i služi da bi žena imala podršku da se izbori za svoju pravdu. Može da bude i interes, ili namera da se direktno naškodi/osveti tom muškarcu - svakako nešto što ne uključuje iskrenost. Opet, pošto se slažemo da je minoran broj takvih optužbi, to je neka druga priča.

Ja individualno, ono sama sa sobom, jesam, ali smo onda spontano podelile slično razmišljanje 😁 Delimično da, mada ja ranije nisam razmišljala na taj načinu, o tome šta rizikuješ kad se solidarišeš sa nekim ko je u nezavidnoj situaciji (na bilo koji način).

Odatle i teza oko koje smo se složile, da ne možete biti solidarni sa nama:) Jer prosečan muškarac i dalje razmišlja "jao a šta ako se meni desi da me targetira neka ludača koja će da slaže". Gde se opet vraćamo na ono da nasilje treba dokazati na sudu, što je za ženu svojevrsna retraumatizacija i da bi neka namerno lagala i prošla kroz taj proces, mora da ima baš veliki problem (psihički).

Zaboravljate da kad feministkinje pričaju o ženskim iskustvima, misle ili na iskustvo muškog nasilja ili na bilo koje iskustvo uronjeno u patrijarhatu. Ne bukvalno sve što bilo koja žena ikad izgovori u životu. Druga stvar koju zaboravljate je da je ženska solidarnost ženska - mi je definišemo i znamo zašto je tako definišemo, kako bismo se zaštitile od situacija u kojima nam niko ne veruje (again, svaka od nas ugl ima kvalitetne muške individue u svom životu). Jer preispitivanje iskustva muškog nasilja nas vodi ka onome - zašto nije prijavila i sl.

Pa ovo "verovanje" se i odnosi na boldovano deo. Ja, naravno, ne mogu da znam da li je sve što bilo ko izrekne istina (ugl i nije). Ali biram da ne preispitujem žensko iskustvo, uglavnom muškog nasilja jelte. Odnosi se na to da kad imamo potencijalnu žrtvu nasilja, ne tražimo "savršenu žrtvu", nego da verujemo njenom iskustvu kako bismo joj pomogli.

Tebi je lični izbor žena da veruju drugim ženama = religija/dogma? Ne zezaj, ovo je smešno. Btw, kad pišete ovakve odgovore, iz njih je jasno zašto dobar deo nas žena smatra da ne možete biti solidarni sa nama 😂 Zašto misliš da je ok da žensko iskustvo okarakterišeš kao "netačno"? Ja ću pak biti diskusiono nastrojena pa ću pitati - na osnovu čega ti misliš da možete biti solidarni sa nama? Tako nekako.

Imala sam priliku da u okviru ženskog feminističkog kolektiva razgovaram na temu solidarnosti. Svaka od nas je dala svoj doživiljaj ovog termina, a za mene bi to bila: - sposobnost da se iz svoje perspektive/pozicije prebaciš u tuđu - razumevanje perspektive/pozicije te osobe - saosećanje prema osobi koja se nalazi u nekom položaju (često nezavidnom) - akcija koja proizilazi iz tog saosećanja Jedna od koleginica je pročitala citat koji može poslužiti da svojoj "definiciji" prirodam još jednu komponentu : - solidarnošću gotovo uvek nešto rizikuješ Primer: mali preduzetnici koji podržavaju studente u blokadi, a kojima sns pošalje inspekciju i piše im kazne ni za šta; studenti drugih fakulteta koji su podržali studente FDU koje su napali sns batinaši; direktori škola koji su podržali svoj nastavnički kolektiv, rizikujući da svi dobiju otkaze,... A šta bi bila ženska solidarnost? Nekako smo zajednički došle do ideje da bi to bio lični izbor da verujemo ženi i njenom iskustvu, ne dovodeći ga u pitanje. Vrlo bitna komponenta je ta da solidarnost baziramo na tome što smo sve mi žene, koje možemo da razumemo poziciju one druge. Da li postoje žene koje lažu? Postoje. Da li postoje žene kreteni, koje nas nerviraju? Postoje. Što ne znači da nećemo biti solidarne sa svakom sledećom. Isto tako, (ženska) solidarnost često znači da ćeš stajati sam(a) i da ćeš biti na meti različitih komentara. Kao nekome ko provodi mnogo vremena u muškom društvu još od malih nogu, što offline što online, značilo mi je da čujem kako nisam jedina koja ima "problem" kada sa muškarcima priča o feminizmu. Na kraju, pitanje koje me je mučilo otkako sam počela da se interesujem za feminizam - da li muškarci mogu biti solidarni sa ženama? Ako se vratim na prethodni paragraf, uvek sam oklevala da presečem sa tim odgovorom, jer sam jako želela da on bude DA. Danas, sa informacijama i iskustvom koje imam, smatram da muškarci ne mogu da se solidarišu sa ženama. Ovo ne pišem kao kritiku muškog roda, da to znači kako su svi loši ili šta god, već samo kao konstataciju. Na kraju dana mi jesmo omeđeni nekim biološkim i sociološkim faktorima. Ono što muškarci mogu jeste da se trude da razumeju ženski položaj i feminističku perspektivu. Još jedna važna tema koju smo pokrile je kultura individualizacije, gde se jako insistira na not all men kulturi. Sve mi poznajemo dobre muškarce (individue), kvalitetne, za koje ruku u vatru možemo staviti da nisu nasilnici i debili. Ipak, jako je važno da muškarce i žene posmatramo u sklopu demografskih grupa, što i jesu, koje imaju neke svoje perspektive i položaje u patrijarhalno uređenom društvu, a koje se realno razlikuju. Tnx for coming to my TED talk

Mama, tata, pas i kravata...

Da je tako, možda bih ja sama imala manje banova, a ne da se bavim sankcionisanjem Lošmija 😂

Ne sviđa ti se kad ne dobiješ odgovor, a ne sviđa ti se ni kad ga dobiješ - jer nije ono što bi voleo da čuješ i što je the truth.

Aha, ali se nekako uvek uporede Željkove izjave na kzm i npr. Čovićeva saopštenja. I onda se nekom logikom dođe do izjave "diže tenzije kao maltene niko u poslednjih 20 godina". Nije problem komentar kao komentar, već način. Dovedu do banovanja... kad ne uspete/ne možete da se iskontrolišete pre nego što kliknete ovo "submit reply". Kao i na svakom drugom PDF-u uostalom. Iskreno, zabole me spolovilo šta je hteo. Njegove izjave pred/posle utakmica sa Zvezdom odavno doživljavam onako kako ih je Clash opisao - kao izraz lične frustracije koju ne može da kontroliše. Lično ga zbog toga ne gotivim manje, ali kapiram da ga neko zbog toga ne gotivi i hoće da se sprda (u granicama normale jelte).

Studenti FDU imaju i podcast, čekirajte. Prva epizoda - RTS & Dan zaljubljenih

Evo gde su dovedeni u vezu Željkovo dizanje tenzija i podignute tenzije na forumu (stranicu pre toga tema diskusije je patkometrija prisutna na forumu). I još nastavljaš dalje sa pokušajem stavljanja Obradovića i Čovića u istu ravan. Hajde da se lepo svi pogledamo u ogledalo i skapiramo da za ono što pišemo ovde nisu odgovorni ni Čović, ni Ostoja, ni Željko, ni ABA sudije, ni Bodiroga, čak ni predmetna institucija mahom ceremonijalnih nadležnosti - već isključivo mi sami. KKCZ tema je skoro pa nečitljiva (čast izuzecima) i na momente više liči na tata temu nego na matični topik. KKP tema nešto manje nečitljiva, i to rekla bih isključivo zato što je tamo aktivno manje forumaša, a i tu je ovih dana bilo tata materijala. I ne, apsolutno ništa ne bi bilo drugačije da nije bilo Željkove glupe i nepotrebne izjave pred finale KRK. Kao što se ništa nije promenilo ni kad se Čović sklonio iz KKCZ (makar prividno). Šta mislite, zašto je to tako?

Ogroman rispekt, e ovo je čovek. U emisiji je delovao kao arogantno govno. Arogantan verovatno i jeste, ali kad je trebalo pokazao je da ima kičmu.