Div

Zlatko Kokanoviću nisu vratili traktor, rekli mu policajci da je pao sistem i ne mogu danas da mu vrate. Iz njihovih usta u božje uši.

Neobičan izliv istine na javnom servisu: Informacija o protestu na Slaviji prva u Vestima na RTS-u

MUP kaže 30.000, znači tu si negde, nijednog momenta nije u kadru bio sav prostor koji je popunjen, krug plus 5-6 ulica.

Najbolja poruka sa transparenta: "Država je vlasništvo dece."

Ima ih 1857.

A, i ukidanje reda vožnje daje rezultate, nema reda, uskoro neće biti ni vožnje. Koliko para, toliko vožnje.

Svaka ideologije može da inspiriše labilnu ličnost da počini masovni zločin,čak i ekstremno umerena.

Ko uopšte opravdava zločin?

A, da se zapitamo koga su 41-45 ubijali autentični srpski nacoši, Ljotoć, Mihailović, recimo koliko su Nemaca pobili a koliko Srba.

Poslanik SNS Đukanović: Deca su vlasništvo države

Vučić očito razmatra više varijanti kako da se izvuče, žrtvovaće nekoliko ljudi, povećaće sredstva u budžetu za visoko školstvo, povećaće plate prosvetarima, isplatiće subvencije poljoprivrednicima, pokušavaće da unese razdor među studente, makar između studenata i opozicionih stranaka, među strankama razdor već postoji ne treba ni da se trudi. U opciji su i izbori, ako vlada podnese ostavku, pa i predednik sa ciljem da se kandiduje na parlamentarnim za premijera, teško da opozicija, studenti, aktivisti svih opcija imaju rešenja. Ova Ješićeva inicijativa je pokušaj objedinjavanja opozicionih snaga u jedinstven front, tako on otprilike najavljuje, mada nema nikakvih konkretnih predloga ni jasnih reakcija na inicijativu, sve je uglavnom u fazonu: "Razmatramo". Studenti mogu, izgleda da su dovoljno odlučni, da drže blokade dugo, da ih proširei na ulice, opet stoji pitanje, šta posle i kada počinje posle. B_ez izbora nema promene, u datim uslovima izbori nemaju smisla, bez slobodnih medija, sa Vučićevom administracijom koja bi sprovela izbore, to ne bi bili izbori, samo još jedna predstava, uostalom ko bi bili potencijalni novi nosioci vlasti sposobni da sprovedu promene, oslobađanje institucija, javnost, lustraciju. Da li je moguća prelazna vlada sastavljena od predstavnika sadašnje vlasti i opozicije, tehnička vlada sastavljena od vanstranačkih ličnosti, koje bi to ličnosti bile, ko je spreman da prihvati toliku odgovornost i od koga bi dobio ovlašćenja. Ustavni sud nizašta nije nadležan, tužilaštvo ništa ne vidi i ne čuje, Savet REM ne postoji, poverenk za informisanje, zaštitnik građana , poslednji put viđeni davno, niko ih ne bi ni prepoznao više. A, ja slamka među vihorove..

Pored masnoće mleka, bitna je i količina koju jedna krava daje dnevno i period koliko se tokom godine muze, nije isto 15 litara dnevno , 6 meseci i 30 litara 9 meseci. Ne znam trendove proizvodnje u EU i u svetu, čujem da je kod nas opet kriza u proizvodnji mesa i mleka, ali nastala je delimično i zbog niskih uvoznih cena,stočni fond je, kažu, prepolovljen, a za obnovu proizvodnje su potrebne godine rada i ulaganja. Kad je pre par godina bila nestašica mleka , tražnja je kako-tako pokrivana uvozom iz Poljske.

😁 Kažu da su pravnici najobrazovaniji jer su pre pravnog studirali bar na tri fakulteta pa kad nisu mogli nijedan da završe, upišu i završe pravni. Daj šta daš.😁

Sve generacije, svejedno da li se govori o studentima, radnicima, poljoprivrednicima, penzionerime, imaju razloga za nezadooljstvo, protest, pobunu, sporadično je i dolazilo do iskazivanja nezadovoljstva i protesta, možda ne i pobune, ali da bi se uzdrmala javnost, zabrinula vlast potrebno je više od nezadovoljstva i potencijala. Jedan upaljač sa 5 ml goriva može da zapali kuću, bure od 200 litara benzina može da stoji godinama u podrumu i da ne izazove požer ako nema varnice, varnicu može neko namerno, svesno da izazove i da usmeri plamen, može slučajno da se doodi i učini požar nekontrolisanim. Prošle godine su u šetnjama "Srbije protiv nasilj" izazvane, nažalost, sličnim povodom, učestvovali i studenti, ne organizovano ao sada, verujem da su upavo ti prošlogodišnji protesti, protiv nasilja i izborne krađe navele neke pametne glave da analiziraju zaštonije bilo željenog efekta i kako bi se valjalo organizovati i da zato sada imamo impreivan ali ne i dovoljan za konačnu pobedu, odziv i efekar na vlast. Pomenuo sam ranije poljoprivrednike i prosvetne radnike koji protesrtuju radi svojih esnafskih razloga ali otkad je ovo počelo ne propuštaju priliku da istaknu podršku studentima, ne traže više da im vučić ispuni zahteve već traže ostavke resornih ministara i premijera kao nadležnih i odgovornih pojedinaca, znaju oni da ni tim ostavkama ne bi dobili ništa ako dođu drugi, isti, ali znaju i da se tako potkopava temelj vlasrti, javljaju se pukotine, vadi cigla po cigla dok ne krene urušavanje pod sopstvenim teretom. Vidim sad i podršku neke grupe radnika iz Kolubare, ne znam koliko ih je koji broj kolega stoji iza njih, ali znaju ovi iz vlasti kad je Milošević konačno pao, devedesetih su redovno održavani štrajkovi zaposlenih u GSPu, bilo je nekoliko sindikata, nisu bili jedinstveni ali je uvek nešto tinjalo, sada je verovatno mnogo manje radnika, vozača naročito, i upoznato dapostoji sindikat, da postoje neka prava. Ostaje da se probude i druge branše, drugi sistemi, nerealno je očekivati veliki organizovan odgovor iz privatnih i stranih kompanija, opet ostaje nada ad se dignu zaposleni u javnom sektoru, oni koji su se dobrim delom zaposlili preko veze u vlasti, ali nije ni to nemoguće, i među njima je mnigo nezadovoljnih, kako reče Vučić, neki su nezadovoljni što su milioneri a ne milijarderi, neki, nije reao Vučić, jedva preživljavaju jer od njih se traži da rade i glasaju i budu srećni što imaju i to. Ko će sve to da pokrene, odale će doći varnica li plamičak do suvog lišća? Može odaklegod, i od studenata i od lokalnih aktivista i od sindikata, od uglednih pojedinaca, može i iz političkih stranaka, a može i od nekih novih pokreta, nekog kakv najavljuje Goran Ješić, neke Solidarnosti.

Nisam, naravno imao nikakvih zamerki, sad posle četvrt veka na devedesete gledam kao na jedan kontinuum, kolikogod je izgledalo da traje čitavu večnost, protesti su bili češći, odziv masovniji, utoliko su sadašnji protesti došli kao iznenadno svetlo u mrkloj noći. Imao sam nadu da će se ovo dogoditi ali sam secpovremeno pitao imam li osnova za tu nadu, nisam li, možda postao naivan u starosti. No, nisu bitni moji utisci, studentski protesti 96-97 su uvod u 5. oktobar, ajde da se nadamo da i ovi sada predstavljaju neki uvod, putokaz, primer

To, баща, baćuška, Pišta baći, baca, baja, bata, su reči koje označavaju starijeg muškarca, oca, brata, strica, zavisno od kraj, vremena, kretanja naroda, razmene, prepričavanja, a toga smo barem na Balkanu imali. Moja majka i tetke su svog oca zvale baca, a majka i otac su očevog očuha zvali bata. Nije to bilo ništa neobično, mada nije ni neko pravilo. Braća od tetke su svog oca zvali čika, navodno je to neka odbrana od uroka, zlih sila, da ne čuju, da se zbune. I nadimci su nekada davani da bi se zle sile prevarile.

Juče, tokom uključenja reportera N1 sa Savskog mosta, čujem skandiranje: -Gotov je! Gotov je! Divna muzika, nešto kao Oda radosti. Mislim da se nije nikada, kada su u pitanju bila masovna događanja sa velikim brojem učesnika koja se odvijaju na većem broju mesta u različitim gradovima, nije dogodilo da nemam nikakvu zamerku na 2scenario", na izjave učesnika, poruke, parole. Još čudnije i vrednije divljenja što se još nije definisalo nikakvo vođstvo, štab, koordinacija, a opet sve funkcioniše kao simfonijski orkestar. Javljaju se umetnici, poljoprivrednici, prosvetni radnici, srednjoškolci, advokati, svi imaju svoje zahteve, ali svi na početku svake akcije, saopštenja, obraćanja na medijima, na početku naglašavaju podršku studentima, a i studenti podržavaju sve druge grupe koje protestuju, nema suprotstavljenih zahteva, ne ometaju jedni druge, stotine potoka i potočića se uliva u jednu reku. Ostavke funkcionera SNSa čije se smenjivanje studenti, odnosno stranke tražili, je znak da je vlast u strahu, da uzmiču, ipak ovako nisu ispunili zahteve jer ostavke nisu smene. Vidim, promena na čelu Demokratske stranke, Srđan Milivojević predsednik. Nadam se da će ostati "u komadu", da neče svaki izbori doneti i cepanje stranke.

Već smo pisali o tome:https: https://vox92.net/forum/search/?q=bašta&quick=1&type=forums_topic&item=3132

Nek mladencima bude srećan život, svadba bila i prošla, nema razloga da te sekira. A, da si omatorio, jesi, znam i iz ličnog iskustva i nema nikakve veze sa svadbama naslednika.

Koliko ja znam, ne, to su autokefalne crkve, imaju svog poglavara, učeatvuju na vaseljenskim saborima kojima predsedava vaseljenski patrijarh. Neke eparhije Grčke PC su pod direktnom jurisdikcijom vaseljenskog patrijarha, dok je poglava ostalih eparhija u Grčkoj Atinski arhiepiskop. sa Wiki:

Poštapalice i fraze. Obično naviknemo na njih, neke koje su jezički neispravne ili stilski rogobatne vremenom se ustale, naviknemo se i počnemo i sami da ih koristimo. Na primer: "Svašta nešto" više ne primećujem, doduše i ne koristim, keki nadsuperlativ, počinje sa pre..., predobro, prejako, prefaca, do pepička. No to su prieri koji dolaze a ulice ili iz osnovne škole, prihvatimo jer su izmislils deca, tinejdžeri, vidimo kao kreativnost koja vremenom obogaćuje jezik. Ne mogu da (se) naviknem na neke primere koje već koju godinu slušam, svaki put mi zaparaju uši. Poštapalica, negde, recimo na način "Šta vi, negde, mislite o...", gde negde nije prilog za mesto već, uzrečica bez značaja, samo povećava broj reči ili daje kratku pauzu mozgu da smisli nastavak. Duže vreme na ovim neprijateljskim televizijama koje, inače, jedino i gledam, gostima i sagovornicima se zahvaljuju na kraju priloga rečima: "Hvala na izdvojenom vremenu", meni to odmah zazvuči kao da gost, sagovornik ništa vredno nije rekao, nema mu se na čemu zahvaliti osim na vremenu, mogao i da im odgovori, " Hvala vama na ustupljenoj šminkernici", ako je u studiju ili, "... na ustupljenom kablu za mikrofon". PS: U Mentalnom razgibavanju su se zezali na račun ovog drugog, pa kažu Rođenjem Isusa Hrista merenje vremena je odvojeno na pre i posle nove ere, pre i posle hrista, " Hvala Isusu Hristu na odvojenom vremenu"

Sumnjam da bi u ovom momentu ijedan pošten inženjer prihvatio da bude ministar građevine. Sada se traži ministar, ne koji će da obelodani sav kriminal nego koji će da ga prikrije, i dosad su se tražili poslušni a ne stručni. Inače, ne mislim da je neophodno da ministar građevine bude građevinasi inženjer, neće ministar da projektuje ni da zida zgrade, gradi mostove, to rade stručnjaci. DO početka gradnje bilo čega ima gomila poslova i pravne prirode kao i ekološke, ekonomske. Ja, kad hoću da zidam kuću, nije mi dovoljan inženjer ili zidar, moram da kupim plac, dobijem urbanističke uslove, plati izradu plana, dobijem dozvolu, a za sve to treba da obezbedim pare, ja određujem kolika mi kuća treba, šta ču ugraditi, do koje cene mogu da idem, biram najpovoljnije majstore sa solidnom reputacijom. U srbijije već ušlo u legendu da je najbolji ministar finansija bio lekar, Laza Paču. Nijednu oblast rada ne treba da uređuje jedna strana, ako uprostimo do kraja imamo korisnike i pružaoce usluga, ako bilo koja strana ima monopol odlučivanja rezultati neće biti optimalni. Kolio smo samo imali lekara, vrhunskih stručnjska u svojoj specijalnosti pa se nisu pokazali kao uspešni ministri, barem ne za pacijente i zdravstvene radnike, možda ražim kom su služili jesu.

Dobro se proširio protest studenata, biće, verujem još neki fakzltet u blokadi, sad kad su objavili svoje zahteve ne treba da ih menjaju, šire ili odustaju od nekih. Mislim da je trebalo ići sa još jednim zahtevom, možda čak na prvom mestu, oslobađanje RTSa, REM, koliko znam ne radi, takoreći ne postoji jer nisu izabrani članovi a starim je istekao mandat, no taj zahtev mogu da istaknu i drugi, ProGlas, Kreni Promeni, NUNS i to bi valjalo da se traži uz blokadu zgrade RTS i saobračaja pored i okolo, blokada do ispunjenja zahteva, prosvetni radnici, poljoprivrednici, advokati, i druga strukovna udruženje i savezi, pored socijalno-ekonomskih zahteva imaju dovoljno dobrh razloga da zahtevaju ostavke ili smene resornih ministara, imaju, naravno i svi ostali, radnici u kulturi, zdravstvu. Uz ministre, tražiti i ostake direktora škola, dekana, koji "rade voj posao, prave spiskove, prete, ucenjuju.

Ove studentske akcije su veliki korak ali ne i odlučujući, naravno, nema garancije da će išta postići, skoro je sigurno da nee ako ostanu sami. I dalje potoji strah od "političkij zahteva", "političkih peotest" što je naprednjačka prevara, kao da se išta bitno može promeniti bez političkog delovanja, nema ni sudeke istrage i presuda bez politike, sudstvo je zarobila politika, ne može se samo osloboditi, prosveti drži pod kontrolom politika, univerzitete, sad imamo pokušaj da se malo oslobode. Organizatori ranijih protesta, "Stop krvavim košuljama", "1 od 5 miliona", Srbija protiv nasilja" su pokazali da postoji kriza ideja, vođstva, organizacije, koordinacije. Studenti su dosd bili formalno organizovani kroz Studentske parlamente, a oni su pod kontrolom SNSa, pa je ovo korak da se, pre svega, studenti oslobode na svom terenu,a da odbace vođstvo nemetnuto od strane Vučića. U tome ne treba da im se meša niko sa strane, partije, udruženja NVO, ali treba svako da vodi svoju akciju, ne mora u startu da bude organizovana iz jednog štaba ali bi se vremenom morali artikulisati zahtevi, uaglasiti ciljevi i koordinirati akcije. Svi komentari opoziciono nastrojenih pojedinaca, kao krajnji cilj bilo kog protesta vide pad režima, ne kažu svi to eksplicitno sli se to vidi, neće biti bolje zemljoradnicima ako ima povećaju premiju za mleko za 10%, daće im danas neki dinar, sutra će im uzeti duplo, prosvetnim radnicima znači mnogo povećanje plata od 10-15%, ali prosveta neće biti bolja bez poboljšanja uslova rada, boljih programa, promocije znanja i rada... Neophodne su političke promene, promena politike i promena nosilaca , kreatora i izvršioca politike, a to nije moguće bez političkih stranaka, pokreta, koalicija, stranke i pokreti ne mogu bez široke podrške građana, profesionalnih udruženja, sindikata, institucija kao što su univerziteti, ustanove kulture, mediji. Ja ne znam šta se dešava na fakultetima, ko se sve pojavljuje sa savetima, predlozima, ko nudi pomoć ko traži podršku, ali mogu da zamislim, studenti, verujem, vide težnju nekih da se proglase vođama studentskih protesta umesto da organizuju proteste, istaknu zahteve, tazrade taktiku, da privuku studente i strukovna udruženje, sindikate, pojedince da im se pridruže, izlazili su studenti i na proteste "Srbija protiv nasilja# i na proteste posle izbora, protiv krađe, ali organizatori nisu imli jedinstven plan, jasne zahteve i .."šta posle..", protesti su se , jednostavno, gasili, rasplinuli. Treba se osloboditi straha od politike, neće Srbiji bii bolje ako ja dobijem veću penziju ili nastavnik veću platu, mora da ode ovaj režim, ako se ne može zapaliti belika vatra koja će se širiti i sagoreti svu divlju šikaru, neka se zapali desetine malih vatrica koje će se širiti i spojuiti u veliku buktinju.