Div

Ako se vratimo na konkretno stanje, inflacija u svetu, danas. Naravno i juče i sutra. Šta god da je izazvalo talas poskupljenja, pandemija, rat, klimatske promene, očito da su odluke vlada i reakcija tržišta tu, problem je vidljiv, rešenje ne može da bude u odricanju od potrošnje određenih roba, a da se očekuje stabilizacija ekonomije u nekom sagledivom periodu. Na energentima se malo može štedeti, od njih zavisi i naš svakodnevni život, navike i potrebe i ekonomija u celini, proizvodnja, saobraćaj. Hrane se, takođe, ne možemo odreći na duži period, generalno, mislim da je u ovim vremenima put ka izlasku iz krize povećanje ponude a ne smanjenje tražnje. Ubeđen sam daće, kao na izazivanje, tako i eventualni izlazak iz krize, odlučujuću ulogu imati političke odluke, one da vlade neke svoje ciljeve ostvaruju kroz ekonomiju, dase bore za opstanakna vlasti ekonomskim ustupcima ili pritiscima, do očuvanja sistema, trgovinskog i političkog, kakav god da je.

Jel bila ova slika na Forumu:

Zavisi od kazana, ima ih od 50 do 200 litara, uobičajeno, ima i manjih ali ih nikad nisam video u pogonu. Evo ovaj je od 25l: Mi smo sadili požegaču, verovatno među prvima u kraju, pre toga su šljive bile ranke ili madžarke, ove novije sorte su krupnije, lakše za transport, jepe na oko, ali sa manje šećera. Pravili smo rakiju i od dženerika ili purkača, ima dosta šećera i njima, može se dobiti prilično rakije ali ćale se smatrao da je povećana količina metil alkohola pa je prestao da pravi rakiju, eno neka samonilka stabla i sad stoje, ne berem ih, pojedemo po koji plod, ostalo istruli i otpadne. Ovo je slika sa neta, nije moja: Pravljenje rakije je zahtevan posao ali manje nego pravljenje vina. Kažu, rakija traži gospodara a vino slugu, treba ga cediti, pretakati, obezbediti mu temperaturu i vlažnost, dok rakiju sipaš u bre i začepiš i to je sve do konzumacije.

Koliko znam, kad se rakija stavi u staklo tu se više ništa ne dešava, nema nikakve međureakcije, u buretu rakija dobija po malo na boji i ukusu, "ukrti" se i pomalo gubi na snazi, mislim da se to dešava samo u početku, izgubi možda jedan stepen. nisam nikada čuo da treba prvo u staklo. Inače, pio sam rakiu staru 27 godina, po nekadašnjem običaju, rodi se muško dete, zakopa se bure kakije u trap, e, bio sam gost na svadbi kad je jedno dete dospelo za ženidbu. Boju rakije nismo mogli da objasnimo, nekako ide na ljubičastu, nismo imali ideju od čega, jako pitka, deluje da je slaba, samo sklizne, od druge čašice već se oseti vatra u stomaku a i neke vibracije u glavi. Kod mene u kući je mogla da napuni tri godine, najviše, nešto se popije, nešto proda, najviše pokloni. E, da, reče da imaš dve sorte šljiva, valjalo bi da ih odvojeno sakupljaš i pečeš, verujem da bi se osetila razlika kod rakije, ne mora da znači da je neka manje dobra ali ukusi su različiti, nekom se više sviđa jedno, nekom drugo.

Ne napisah, valjda se i podrazumeva, skupljaju se samo zreli i zdravi plodovi, nikako truli, vodi računa da ne upada u kacu lišće, grančice što se dešava kad se skupla sa folije i sipa direktno u kacu. Bolje je odvajanje koštice ali nije nužno, može rakija da bude odlična i bez odvajanja, samo plodove treba izmuljati ili iseckati da vrenje bude brže i ravnomernije.

Srećno. Dobro kažeš, ima stručnjaka za rakiju više nego selektora. Najbolje ti je da sam eksperimentišeš, to što si pokupio ove godine je nekih 3-4 kazana, piši šta si radio, iduće godine pravi korekcije. Nisam samostalno pravio rakiju, pomagao sam ćaletu, on se držao nekoliko pravila. Prvo, čisti sudovi, burad, kace za vrenje, tada je bilo obavezno drvene, sad čujem da koriste i inox, zatim lagano vrenje, nije hteo ništa da dodaje, ni kvasac, šećer nikako. Kominu držati u hladovini, pokriveno da ne bi dospele vinske mušice do nje, jer izazivaju sirćetno vrenje, neko je površinu posipao slojem pepela od 5-10 cm koji se pred pečenje pažljivo odvoji i baci. Pečenje je obično išlo u kasnu jesen ili početkom zime, kazana nije ni bilo drugih osim bakarnih, od 100 litara pa na više. Na dno kazana se sipalo malo vode5-6 litara, pa se sipa kljuk, malo ispod ivice kazana, loženje lagano, što tanji mlaz rakije to bolje, ali ne sme da se prekine. Povremeno probaš, pa ako ostaneš svestan prekineš kad dostigneš željenu jačinu, nije bilo alkomera. Od 100 litara komine, ako se ne planira prepek ide 12-15 litara, ako se planira prepek onda može do 20 litara, to se na kraju sve vraća u kazan pa ponovi loži, proba, mislim da se prepečenice dobije nešto manje od pola količine koja se stavi u kazan, to je za oko 42 stepena. Rakija u bure, hrastovo po mogućstvu, dudovo daje lepu žutu boju ali mi ne deluje prirodno. Bar nekoliko meseci ležanja do početka eksploatacije, bolje je nekoliko godina ali ko će to čekati. Za prvo orezivanje je najbolje da nađeš nekog ko će da odradi i da ti, usput, priča šta i zašto radi. Još jednom, srećno i ne preteruj.

Pristojan čovek neće vređati drugog čoveka zbog njegovog izbora, neslaganje, kritika da, podsmevati se nekom zato što je vodoinstalater, lekar, Amerikanac, Oženjen, Što ima ili nema decu, što živi u gradu, selu, što vozi bicikl, može samo neko ko ne zna za pristojnost, neko ko govori o individualizmu kao cilju, a priznaje samo svoj izbor.

Hvala, u pravu si. Na 278 pa dalje. Nisam mesecima bio ovde, vidim da se menjalo, ne znam kako nisam konstatovao da su tu pošto sam prošao kroz sve kanale.

SBB ne dozvoljava gledanje kanala NosaS, N1 i SK, mogu preko Supernova mreže i EON naloga da gledam HRT koji je Supernova ukinula, skinula sa spiska dostupnih kanala. Naravno i druge kanale, desetine Pinkovih, mogu da gledam, srećom, ne moram.

Evo snimka ekrana laptopa kad se prijavim preko mog naloga na mojSBB, a povezan sam preko Suprenove jer druge mreže nema.

E, neka je živ i zdrav. I roditelji mu i baba i deda.

Dobrih sinova i debelih volova nikad nije mnogo. Ma, važno je da si ti zadovoljan sa sobom.

Pisao sam već na temi o internet i kablovskim provajderima, imam SBB i stanu, u Beogradu, Eon smart TV box radi kako i očekujem, na laptopu, kompu, mobilnom mogu da gledam Eon preko aplikacije ali samo dok sam na SBB internet konekciji. Pokušavao sam u selu, na poslu i preko internet aplikacije a nosio sam i Smart box, ne mogu da gledam većinu kanala, sve što ima veze sa SBB i UnitedMedia, u početku sam mislio da je do internet provajdera,Supernova i MTS, ali sam zaključio da ograničenje postavlja SBB.

Ne idu forumaši na linkove, sliku vide ovde, u postu kao ugrađene. Ovako: a može i ovako:

U svakom slučaju, bolje je da koristiš neki servis, naprimer https://postimages.org za upload slika.

Pre neki dan sa spremao: -3 patlidžana srednje veličine -kilogram mešanog mlevenog mesa, -2-3 glavice crnog luka -3 čena belog luka 1 dl crnog vina -250 gr suve slanine -kesica parmezana -300 gr gaude ili drugog sira po izboru -konzerva pasiranog paradaisa -malo origana. Patlidžan oljuštio, isekao na listiće oko 5mm debele, ređao u posudu i solio slaki red. _Za to vreme dinstao crni luk, dodao mleveno meso, 1dl crnog vina, pa usitnjen beli luk, pri kraju dinstanja, oko pola sata, dodao s100 grama sitno iseckane slanine. Posolio. Patlidžan isprao od viška soli, teflonski pekač pouljio maslinovim uljem, poređao red patlidđana, posuo polovinom dinstanog mesa izešano sa kesicom parmezana, zatim poređao red listića gaude, pa opet red patludžana. U ostatak izdinstanog mesa dodao konzervu paradaiza, mislim da je oko 300 gr, začinio origanom, pa opet red patlidana, preko nijih tanko isečenu slaninu na listiće. Pekao oko 40 minuta na oko 150-180stepeni. U tanjiru posipao sitno iseckanim peršunom i još malo parmezana. Ukus fantastičan ali ne znam šta sam spremao, musaku, lazanje ili picu bez testa ili testenine.

Da, inflacija se definiše opštim rastom cena, ja sam iz svog iskustva , sećanja, još od šesdesetih godina, dodao i rast novčane mase jer je kod nas to išlo zajedno, ponekad je emisija novca bila i glavni generator inflacije. Čini mi se da je sadašnja ekonomska situacija u svetu najsloženija u zadnjih pola veka, u vreme podele , gvozdene zavese, kretanja na istoku nisu mnogo uticala na zapad, obrnuto malo više ali ipak ne odlučujuće, ekonomija istočne evrope nije bila tržišna, Kina je bila zatvorena, kad je počela sa otvaranjem zavisila je od Zapada jer su joj trebale investicij i tehnologija da poveća proizvodnju i tržište da proizvedeno proda. I druge ekonomije, Indija, Brazil, Jugoistočna Azija su povezane u svetsko tržište tako da svi trpe posledice svakog poremećaja. Važno je znati šta je dovelo do krize, ali je važnije kako izaći, cenim da se mnoge stvari neče vratiti na pozicije od pre krize, uzmimo da je 2020 početak krize, poremećaji u proizvodnji, transportu i državne intervencije zbog pandemije, izlazak iz krize će morati da se izvede na drugim osnovama, možda je Američki plan o podsticaju ulaganja u obnovljivu energiju upravo to, razvoj novih tehnologija, uspostavljanje novih pariteta, naravno ko prvi krene biće u prednosti u odnosu na ostale. Mi ćemo, po običaju, mudro da čekamo da vidimo šta će drugi da urade, trgnućemo se kad bude kasno, kad povećao zaostatak za još jedan korak.

Privukao me jedan naslov: "Dobro veče. 151 odsto krompir, 42 pšenica, 41 riba, 26,4 jaja, 19 mleko... Rast proizvođačkih cena od juna do juna... 22 odsto goriva i maziva, 16,4 hrana, meso 20 odsto, povrće 23,4, voće 12 odsto. Kirije 13, kafa i čaj 22,8. Toliko je sve poskupelo za potrošače, od jula prošle do jula ove godine", rekao je na početku emisije "Pregled dana" na Newsmax Adria Željko Veljković. pa htedoh da vidim šta se piše na Forumu o inflaciji, znam da se pominje, kad sam potražio po naslovima tema vidim da nema teme baš o inflaciji, uglavnom se provlači kroz druge teme. Prvo što mi upada u oči je da u naslovu inflaciju izjednačava sa poskupljenjem, ne znam da li je dovoljno da sve bude skuplje ako je količina novca u opticaju ostala ista da bi se to nazvalo inflacijom. Da li je nužno da raste i masa novca? Jeste toom pndemije bilo i helikopter novca, ali ne znam koliko dugo može efekat tako uvećane mase da utiče na cene ili je veći uticaj smanjene proizvodnje. Mi smo uglavnom, decenijama, inflaciju merili kretanjem kursa dinara prema dolaru, marki, euru, dok je plata 500 maraka nema inflacije, sad se nešto menja u shvatanju, jeste kurs dinar-evro stabilan ali dolar taste istovremeno sa rekordnom inflacijom u USA, dakle pada vrednos dinara u odnosu na vrednost dolar koja, takođe, pada. Uzroci su raznovrsni, pandemija, rat, ekonomske politike, a šta je izlaz iz krize, kada se može očekivati? edit: Nije mi namera da kritikujem citirani tekst, to je deo satiričnog uvoda u emisiju, ali naglašavam da često inflaciju vidimo samo kroz poskupljenja.

Mora da misli: - Ako vam je ovde lepo kupite morskog psa.

Moleri, semenkari, i ostali nisu neko ko zaradjuje 1000+ evra mesecno. (mada moleri u poslednje vreme i jesu na ceni 🙂 ) Čuvena srBska argumentacija, platiću porez kad svi plate, poštovaću ograničenje brzine kad svi budu poštovali, radiću i živeti pošteno kad svi budu radili pošteno. Kad bi semenkari i čistači cipela plaćali porez imali bismo pun budžet.

Još jedan primer u naslovu: Letovi za Beograd umesto iz Podgorice poleću iz Tivta valjda poleću avioni, zvuči mi jednako logično kao: skupe cene, gole slike, sniženje cipela, da te pitam jedno pitanje, Neke slične primere skoro i da ne primećujem, navikao se, recimo: gori vatra, ...

Drugim rečima: Ako nemate šta da radite, radite to ovde.

Kad smo kod Olivere:

Mi koji danas živimo, verovatno, nećemo videti nikakvu praktičnu korist od podataka koji se prikupe istraživanjem svemira, hoćemo, opet verovatno, od razvoja tehnologije koja je namenjena tim istraživanjima. Ovako rečena tvrdnja će izazvati iprečne reakcije, pomisliće neko da nisam svestan značaja postignutog uspeha i biće dobrim delom u pravu, nisam svestan, ne mogu da zamislim to vreme, te daljine, te procese stvaranja i nestajanja zvezda, tu krhkost sistema koji uzimamo za večnost i nepromenjivost. Šta je spektakularnije, znanje, podaci snimci o nečemu što se dogodilo odnosno događa milijardama godina udaljeno isto toliko svetlosnih godina od nas ili nešto što se dešava tu, u našim ćelijama, što nam je na dohvat ruke i oka ali ga ipak ne vidimo i ne možemo da opipamo, samim tim ni da razumemo iskustveno. Koja nauka vidi dalje, koja donosi više praktičnog znanja, astronomija ili genetika, a možda i tehnologija koja sva ta istraživanja omućava.

Mislim da najčešće nije u pitanju dijalekt, možda tek ponekad, kad neko reč koja ne postojiu dijalektu "podijalektuje", češće se reči koje dolaze iz stranih jezika preuzimaju i, kao u navedenom slučaju, kombinuju sa prefiksima, predlozima iz srpskog, bilo po analogiji sa sličnim rečima po značenju i obliku u srpskom, bilo tražeći preciznije značenje, nekad se i nepravilno preuzmu, bilo fonetski ili u drugačijem značenju od originalnog. Primeto sam u nekim novinskim člancima od pre drugog svetskog rata, ili ranije, da su engleske reči preuziane fonetski po vuku, čitaj kako je napisano, tada je većina obrazovanih, tada su i novinari bili obrazovani, govorilo nemački ili francuski, a sa korišćenjem reči, pruzimanjem, prevođenjem, često se pruzima i način korišćenja, mesto u rečenici, predlozi koji idu uz reč, onda dalje svako ko u govoru ili pisanju upotrebi takve reči doda i nešto svoje, po svom osećaju. Dijalekti su posebna priča, žao mi je što ih ne poznajem bolje, volim da čujem originalne govornike a ne interpretaciju pisaca, novinara, scenarista i glumaca, to je često na ivici podsmeha,a ja dijalekte vidim kao bogatstvo jezika, uticaj drugih jezika, odslikavaju istoriju pojedinih krajeva. Posebno mi je simpatično kad mala deca, od tri godine pa sve do 14-15, provedu leto kod babe i dede, negde u selu, pa se pred jesen vrate u grad sa potpuno novim vokabularom i akcentima. Obično posle 2-3 nedelje se vrate na podrazumevana podešavanja.