Div

Nadzor na tom poslu, železnička pruga BG-SU i svi prateći objekti, kao i na desetine drugih državnih projekata kao što je nacionalni stadion, radi firma povezana sa prijateljem Orbanom, mora da bude para i za ortake, ruka ruku mije.

Građevinska inženjerka: U dokumentaciji ne vidim projektanta s licencom za konstrukciju, to je problem

U predhodnih pola veka popio sam, ne više, od čaše i po koka-kole.

Može se reći da na istom primeru plus Srbija, Mađaska, Slovačka... nema ni unutrašnju politiku, U Gruziji i Mildaviji nisu dovoljno aktivno podržali opoziciju, u Sebiji su podržali i podržavaju Vučića, reče neko kod nas, mislim da je Čupić, EU pokazuje soje slabosti, donosi loše odluke, ipak zalažem se za put ka EU, i za evropske vrednosti, s tim što evropske vrednosti nisu današnji čelnici država članica EU i same EU.

Jeste se u par postova otišlo previše u detalje i pretpostavke šta je urađeno ili šta je propušteno da se uradi, ali mi komentarišemo i svemirske letove i ratne taktike i ekonomske mere, iako je tek poneko stručsn za tek poneku oblast. Ne moram da budem nikakav stručnjak da vidim da je došlo da rušenja, da su ljudi ubijeni, a toliko znam da u postupku rekonstrukcije postoji faza ispitivanja postojećeg stanja, faza projektovanja novog izgleda i funkcionalnosti, faza proračuna statike i odabira materijala, faza gradnje, paralelno faza nadzora, na kraju tehnički prijem i izdavanje upotrebne dozvole. Za svaku fazu je predviđeno da nosioci posla imaju odgovarajuću kvalifikaciju i iskustvo, a sve stručnjake u lancu bira investitor koji je dao i zadatak projektantima i izvođačima. Pošto se radi o objektu u javnom vlasništvu odluke su donosili političari od grada do državnog vrha ili od njih postavljeni rukovodioci u javnim institucijama, šta god da utvrdi neka stručna i sudsta, tužilačka istraga, nosioci vlasti su odgovorni za ono što se dogodilo jer im je posao da spreče da se tako nešto dogodi,a nisu sprečili. Ja ne umem da napravim most ali kad se most sruši znam da nije dobro napravljen, ili kako neko reče, ne umem da snesem jaje ali znam šta je mućak.

Prvi naredni korak je da Grad Loznica usvoji prostorni plan područja rudnika. To se očekuje svaki dan, opozicija i aktivisti "dežuraju", ispred zgrade, pretpostavljaju da će se tačka dnevnog reda uneti na samoj sednici, na brzinu i obaviti glasanje bez rasprave. Dalje, ne znam tačno kojim redosledom idu usvajanja studija o ekološkim uslovima, građevinske dozvole, upotrebne dozvole, sve to u okviru ministarstava za ekologiju, građevinarstvo, rudarstvo i energetiku, što je po pravilu netransparentno, rade neki činovnici, a javni uvid u dokumenta se zakaže, recimo u vreme novogodišnjih i božićnih praznika, ili se plasira u javnost neka afera koja zaokupi svu pažnju dok se javni uvid ne završi i dozvole izdaju. Koriste još jednu tehniku, pročitao sam da su je koristili za Ling-Long, studiju o uticaju na životnu sredinu nisu radili ni usvajali za kompletanu fabriku već za pojedine delove, recimo, magacinsku zgradu, parking, ogradu, proizvodnu halu, tako da nije prikazan uticaj celog kompleksa već se najveći deo "izgubio". Nevezano za Rio Tinto, ali vezno za ekološku tranziciju, pročitah ovih dana da neka nemačka firma uz podršku nemačke vlade planira da u Srbiji gradi fabriku "zelenog" vodonika. Nisam ukapirao zašto je zeleni naglašeno, je li to neka posebna vrsta vodonika ili tehnologija proizvodnje ili jednostavno, epitet koji se koristi za sve što je ekološki prihvatljivije. Nema mnogo podataka o lokaciji, kapacitetima, naglašeno je da bi to bio prvi korak a da bi se kasnije radili novi pogoni i da Nemačka planira da dugoročno uvozi vodonik iz Srbije. U okviru projekta prvo bi se gradila solarna elektrana jer elektroliza traži mnogo struje. Jeste mi prva pomisao bila, zašto baš u Srbiji, jer podršku, maltene, insistiranje Nemačke na kopanju litijuma ostavlja utisak nepoverenja, onda pomislim, možda je to zaista dobro, osnovnsa sirovina je boda, nusproizvod je kiseonik, korišćenjem vodonika, ponovo se dobija voda. Energent je solarna energija, kaja svakako manj zagađuje sredinu nego termocentrale, mada nisu bez negativnog uticaja, zauzimaju veliki prostor, menjaju biodiverzitet, ne znam dokle se stiglo sa tehnologijom reciklaže solarnih panela, a i sve elektane na sunčevu energiju koriste i ogromne baterije da bi energija bila dostupna u svakom mmentu a ne samo u periodima jake osunčanosti. Da li je sve samo još jedan mamac, proizvodićemo "čistu" energiju, vodonik, ali nam treba jedan rudnik litijuma da bi proizvodnja bila moguća. Opet pitanje, šta je skuplje dara ili mera.

Biće litije za litijum.

i smo nekad, posebno zimi, mnogo stvari kačili na kvake, da bude pri ruci kad krenemo opet napolje. Kad je ponestalo mesta, predložio sam da na svim vratima postavim po 3 para kvaka.

Kriza automobilske industrije jeste velika teškoća za EU, Nemačku, Francusku, Italiju, posebno ali to je sitnica u odnosu na druge izazove koji očekuju, svet i za koje se niko nije dobro pripremio, nekako se sve svodi na upozorenja, malo ima akcije i odluka. Nastavak "zelene tranzicije" u automobilskoj industriji, dovodi do povećanih troškova, pada prodaje u nekom periodu, a tranzicija zahteva velika ulaganja i nije dovoljna samo u automobilskoj industriji već i u, praktično, svim oblastima proizvodnje i potrošnje. Gledam ovu katastrofu koja je pogodila Španiju, nedavno Bosnu, po prognozama naučnika takve pojave mogu postati svakodnevnica, I da industrija stane, da se emisija CO2 vrati na nivo od pre više vekova, proces klimatskih promena koji je započeo neće se zaustaviti, možda se može usporiti, ali na stabilizaciju ne možemo računati u životnom veku sadašnjih generacija, pored političkih sukoba, ratova, koji se ipak mogu brzo zaustaviti voljom aktera ili prisilom, pobedom jedne strane, tu su i trendovi koji se ne ogu brzo rešiti, potrebno je više hrane a površine za proizvodnju hrane se smanjuju, zemljište osiromašuje, treba se vratiti na ekstenzivniju proizvodnju hrane, da bi se zemljište oporavilo, površine pod šumama su desetkovane, za obnovu bi trebale decenije i vekovi, a nije se ni započelo. Kao i uvek do sada tehnološki razvoj, daje nove mogućnosti i nosi nove opasnosti od zloupotrebe, brzina razvoja ne daje mnogo vremena za predviđanje posledica, donošenje novih propisa, primenu i kontrolu. EU je i uz krizu, ekonomski džin, i dalje je politički manje uticajna nego ekonomski i ne vidi se neki pozitivan trend, Evropa širenjem postaje slabija, kao kad se u bure vina doliva po balon vode povremeno, bure je punije ali je vino lošije.

Ovo je odlično, mislim da je jedini moguči put ka oslobođenju, naravno odluke nisu dovoljne, treba ih sprovesti, izdržati. Imaš li plan gde ćeš na odvikavanje, kakvi se programi nude, individualni, grupni. Laički, čini mi se da bi grupni rad mogao biti efikasniji, ali nemam nikakvih konkretnih znanja ni iskustava. U svakom sslučaju dobra odluka što si roditeljima izneo problem, bez obzira na prve reakcije, oni su po pravilu najbolja podrška, a i što si im prepustio finansijsku kontrolu. Mnogi će ti reći da ovo nije dobro, da treba izbegavati kladionice, ljude sa kojima si se družio dok si kockao, pa i priče o tome, moje iskustvo je drugačije, kad sam ostavljao duvan, nisam nikad izbegavao društvo i prostorije gde se puši, nisam tražio zamenu u vidu elektronskih cigareta, flastera, bombona, čak sam par meseci nosio u džepu pola kutije cigareta, govorio sam da testiram sebe, da li sam stvarno ostavio duvan. Sa pićem isto, sedeo sam u kafani sa istim društvom, imao u kući po neku flašu za goste, znao sam da u mesec-dva popijem pola čašice, da nazdravim nekom rođenju, uspehu, rođendanu, ili dalekobilo, za dušu. Kasnije sam povremeni pio po pivo-dva, dve čašice ili neki špticer, ali ne svaki dan par puta mesečno ili ređe, uvek uz kontrolu svojom voljom. Sad sam iz drugih razloga na nuli. Želim ti uspeh, neće biti lako, ali je mogće, eto i to je jedan izazov, takmičiš se sa sobom, pobedi. Jel bilo reči, kad si sa eoditeljima razgovarao, da i otac krene na odvikavanje? Bilo bi dobro za obojicu, odnosno za svo troje.

Po Google prevodiocu isto se prevodi i na bosanski, hrvatski, slovenački,makedonski. Makedonski: Ноќта на вештерките Slovenački: noč čarovnic

U svim vremenima i svim uslovima čovek gleda da obezbedi osnovne uslove za život, aku u nekim zlim vremenima ima i decu, još nejaku, nesamostalnu, prioriteti su jasni, jasno je da sam se osećao zadovoljnim ako posle sat i po stajanja u redu uspem da kupim litar mleka, uz drugo što sam iščekao juče, prekjuče, na piaci na buvljaku, doneo iz sela biće pristojne hrane, obučeni su, čisti, ugrejani, naravno da sam zadovoljan jer sam sam obavio prioritetan posao, mogu posle i na miting opozicije, mogu da psujem režim, da pričam o opoziciji ovo i ono, da budem ogorčen na Dnevnikov dodatak, Odjeke i reagovanja, proizvodnju mržnje, ipak sa zadovoljstvom gledam Studio B, vidim normalne ljude koji imaju šta da kažu, koji ne odustaju od borbe za promene. Mogao sam prijateljima i poznanicima da na pitanje kako živim odgovorim onim uobičajenim, dobro je i da ne lažem, to je jedan osećaj, drugo je pitanje šta mislim i kako se osećam u pogledu društva u kojem živim, uslova, mogućnosti, da se preispitujem stalno da li sam mogao, bolje, da li sam pogrešio, dokle će ovo ovako, šta ja mogu da učinim za to, ipak imaginarno, društvo. Mogu li ja nekome da otvorim oči, da nekog ubedim da ono što vidi nije dobro, da ne biti gladan nije jedini cilj i merilo uspeha, ali da mora da se jede. Samo pitanje, kako živite, kako ocenjujete svoj život, je toliko široko, nejasno, da se iz hiljadu prikupljenih odgovora ne može ništa zaključiti. Svaka anketa daje rezultat kakav autori očekuju, čak i kad očekuju iznenađenje. Na takvo pitanje se ponude nekoliko, mogućih odgovora, možda i desetak, nijedno ne može da bude tačan opis mog mišljenja o mom životu b, potrebno je joše niz nijansi i dodatnih stavova uzeti u obzir ne može na osnovu desetak odgovora svrstati čovek u neku fioku, malo je čovek komplikovaniji. Sad, u godinam kada s, uglavnom, sumira život, mogu da zaključim da su mi pola života pojeli skakvci i bubašvabe, ali da sam srećan čovek, ko mi može osporiti pravo da budem srećan kad vidim moju decu i unučiće koji imaju solidan život i nisu nikako vezani za ovaj režim. OPet, postoji strah, svet je pun sukoba ili potencijalnih sukoba, život na ovoj planeti je ugrožen, opstanak živog sveta, ne samo pojedinačni životi, ipak neki ljudi u finskoj, Kanadi a i neki u Kraljevini Esvatini i Samoi su srećni i zadovoljni svojim životom.

Sve je uporedivo, to što se neke situacije ne mogu poistovetiti ne znači da se ne mogu uporediti. Krivični zakonik upoređuje težinu dela, od, naprimer, psovanja majke ili kraže flaše viskija u samoposluzi do masovnog ubistva, upoređivanjem pretpostavljenog dela, motiva, posledica dolazi se do propisivanja kazni, daljom analizom konkretnog, počinjenog dela, izvode se dokazi i ako se krivica utvrdi, izriče se kazna u rasponu od, do, nekada to može da bude nezamislivo, za nekog neprihvatljivo veliki raspon. Svi mi kad čujemo za neki zločin u glavi odmeravamo kaznu, nekada odmeh, u stilu treba ga odmah, bez suđenja, po kratkom postupku, što bi, kad bi se i primenjivalo imalo sličan efekat kao i neprocesuiranje dela, kazna bez jasnih i čvrstih dokaza, utvrđivanje motiva, okolnosti, je samo impulsivna odmazda, što je takođe zločin. Naravno da se naši kriterijumi, govorimo o odnosu prema životu i smrti, odnosno oduzimanju života, razlikuju od slučaja do slučaja, prema zločinima u ratu polazimo od toga koja strana ih čini, ko je započeo rat, sa kojim ciljem, nećemo isto reagovati na vest da ge gupa vojnika strane koja je agresor, upala u zasedu i likvidirana i ako se isto dogodi grupi vojnika strane koja se brani. Opet, neko će reći, jebi ga, rat je gine se, drugi će u oba slučaja biti svestsn da se najčešće radi o mladim ljudima koji su tu bez svoje volje ili bez dovoljno znanja , u svakom slučaju šteta za život. A, svoj život ćemo nastaviti dalje, ići na posao, čekati povišic plte ili unapređenje, birati destinaciju za odmor naredne godine.

Ide Piroćanac ulicom, ispadne mu dinar iz džepa i otkotrlja se u šaht. Gleda on, tazmišlja: -Težak poklopac, dole prljavo, isprljaću pantalone ne isplati se da silazim. Ali, žao mu dinar pa se seti, zavuče ruku u džep, uzme hiljadarku i baci u šaht. -E, sad mi se isplati da silazim.

Je li dolar svetinja? Rađe ću dati taj dolar da bih mogao barem da mislim da nisam uštedeo dolar po cenu nečijeg života, makar taj neko pre toga počinio grozan zločin. Nadam se da je vrema kad se društvo brani ubijanjem prošlo, hiljade godina dok je smrtna kazna bila glavn i jedina mera zaštite poretka nisu učinile da zločini nestanu, ko god i ime čega god nekoubija, nekog drugog će inspiriati da i on to čini, možda zato što će poželeti više pravde.

Ma, znam da nije bukvalno cigla, to je prevaziđeno, ali i drugi koji svesno prodaju krš za nesrazmerno veliku cenu, mogu isto da urade, oni koji ostaju, stalo im je i do reputacije. koliko -toliko.

Ti koji šalju ciglu, menjaju nalog dnevno, nema vremena da se dočeka recenzija, čom pošalje ciglu0dnosno primi uplatu, nestaje. A za recenzije cimaju i svetski poznati brendovi, Bož, Filips, Ikea...

Ljudi iz Euromedika su u 80-90 procenata isti oni iz državnih ustanova ali u drugim uslovima, isto i u drugim privatnim bolnicama, domovima zdravlja, ordinacijama. Razlika koja je na prvi pogled vidljiva je odnos odoblja prema pacijentima, u privatnim te dočekuju na vratima , ako si zakazan već znaju kod kog doktora ideš, često te odvedu do ordinacije, u državnoj bolnici je oidvig dobiti informaciju id bilo kog zaposlenog pa i od onog na šalteru informacija, niko ne zna kad će doktor biti tu, da li mora da se zakaže pregled unapred, za kad se zakazuje, znam za primer da pacijenta iz doma zdravlja pošalju na kliniku da pita specijalisz da li hoće da ga primi, onda se vrati u dom zdravlja, dobije uput, onda opet na kliniku da bi mu zakazali prijem kod doktora za tri meseca. U privatnim uvek ima termina, sve završavaju u međusobnoj komunikaciji i kad odeš od di recepcije sve te čeka pripremljeno, tvoje je samo da platiš. Ako bi se osoblje u državnoj klinici odlučio da radi više, duže, organizovanije, ne bi dobili veće plate jer RFZO je odredio budžet za tu ustanovu na godišnjem nivou, tačno se zna koliko za plate, koliko za materijal, koliko za fiksne troškove.

U pravu si u tome što želiš da kažeš, ali se ovde radi o malo drugačijem odnosu. Lik objavljuje oglas na Lupujem-prodajem, taj sajt funkcioniše tako da korisnici stiču reputaciju na osnovu ocena drugih korisnika, ne može on da spreči mene da ga negativno ocenim, nema mogućnost, kao što na ovom forumu ja ne mogu da ovrišem tvoj post, mogu moderatori, tamo se moderatori i ne pojavljuju javno. E, sad što on preti pravnim gonjenjem je svakako glupost, ali obzirom da KP ima hiljade registrovanih korisnika nikakve gluposti ne treba da čude.

I ja bih, ali ne postoji opcija. Za nekog trećeg neć nebih, previše je ekstremno, a i nema program.

Naivno je misliti da bi država mogla da uvede red u trgovini kekom kontrolom, ograničenjem, propisivanjem marži ili maksimiziranjem krajnjih cena, uvek su takve mere, a bilo ih je, dovodile do efekta suprotnog od očekivanog, većeg poremećaja, nestašica, prometa na crno. Ova drževa ne može ni u kojem segmentu , parcijalno, da uvede red, ćitav sistem je postavljen tako da neki pojedinci i grupe mogu da rafe šta hoće, da iako su zakoni naštelovani u njihovu korist ni takve zakone ne poštuju, uzmite javne nabavke, država namerno plaća dvostruko viće od realnih cena skoro sve nabavke robe i radova. Ja ne vidin da su male trgovine jeftinije od velikih, barem ove neke u koje idem kad sam primoran, kupujem najviše on-line, više od polovine robe po akcijskim cenama nižim za 35 i vše procenata, trgovci i ne misle da prodaju pakovanje toalet papira za 900 dinara već na akciji po 500 ali ako neko naleti pa kupipo 900 njegov izbor. U predhodnih par godina kupio sam više komada tehnike, vidim razlike u redovnim cenama i do 20%, obaška uvek ima neka akcija može se izabrati povoljnije, ne mora u najbližu Trhnomaniju na dranje. Pomenuo sam par strana ranije mojudilemu, kako jevlast u Srbiji devalvirala Evro, na koji način održava godinama kurs evra na istom nivou, poveća plate i penzije za 100% nominalno a kupona moć tih plata je manja za , moja procena, oko 20%. Pritom bez problema možeš dakupiš legalno evre u banci ili menjačnici i odeš preko ili kupuješ preko neta. Ranije se inflacija, po pravilu odslikavala na crni kurs deviza, šticung, držanje para na računima u inostranstvu. Sad toga, uglavnom nema, postoji neka druga tehnika i bojim se da će nas u jednom momentu koštati mnogo višr nego što se dešavalo ranije prilikom devalvacija i denominacija.

Pa da nekom svane. 😁

Tamo sam operisan pre 25 odina, ne verujem da se išta bitno promenilo osim što je tada vladala opšta nestašica lekova po bolnicama pa smo morali sve sami da nabavljamo i donosimo, mnogo pacijenti su ostavljali višak lekova kad su polazili kući, kao donacoju bolnici ili nekom sobnom kolegi kome su ti lekovi trebali. Prilikom prijema, doktor kaže glavnoj sestri, moramo da nađemo jedno mesto za ovog pacijenta, ona kaže jel može soba brojXX, OK, ajmo u sobu svo troje, kaže doktor meni, vidiš onaj krevet, pokazuje rukom na jedan od 12 kreveta, vidim, leži tamo i ne puštaj nikog da ne ostaneš bez mesta. Dan posle, ulazi doktor u sobu, kaže mi ajde brzo, idemo na endoskopiju, proradio aparat, neć izdržati više od sat-dva, moramo da uhvatimo red. Posle par dana kažu, sutra u deset operacija, sutra u pola devet ulazi bolničarka sa kolicima, kaže ajde idemo u operacionu salu, rakli su mi u dese , kažem, da ali onaj štoje zakazan za osam je umro. Baš lepa informacija pred operaciju. Sve u svemu, jako loši uslovi, jako dobro osoblje, i evo, živ sam.

Pominjao si da radiš, ako se ne varam menjao si poslove, zaključujem da si završio neke škole, imaš neka znanja, vidi se i po tvom pisanju, solidno opšte znanje, znači da čitaš više od naslova, da ne ponavljam kako je tvoj način pisanj, stil, rečitost, na zavidnom nivou, za sve to je bio potreban izvesni napor da se postigne, na primer škola, od sedme godine pa narednih X, životni ritam je podeđen rasporedu i obavezama čak i ako se pokušava sa izvrdavanjem jednako je potreban napor, samodisciplina, bilo da polaziš od toga da moraš jer si svestan da ti je topotrebno, bilo jer te roditelji teraju, sve je to uklapanje u jedan sistem uz prihvatanje pravila i uz sabiranje rezultata, šts si uložio, šta si dobio. Kako si taj period, u koji i ušao kao dete a izašao kao odrastao čovek, prošao u smislu zadovoljstva postignutim, želja da seučini više, postavljanja ciljeva, traženja prečica, Posle škole vreme bez obaveza, traženje posla, nalaženje, opet zadaci ciljevi, svrha, ne znam kakav poso radiš, kreativan ili reproduktivan, ponavljajući i kako uspešno obavljen posla ili deo poslautiče na raspoloženje? Ili bi želeo da radiš nešto drugo? Mnogo je pitanja a to je samo deo , manji broj informacija koji je poeban meni ili nekom drugom da stekne sliku da može da donese , naglašavam, laički sud i kaže ti si u problemu zbog toga i toga, a tek bi došlo na red, ono, šta treba i može da se učini, pa tek onda kako.

Svaki oblik ulaganja države u obrazovanje donosi državi korist, samim tim i svakom građaninu direktno ili indirektno. Ja ne znam ko daje kredite , zajmove, za školovanje i kojai su uslovi i tehnika dobijanja i otplate, to je stvar birokratije, pitanje politike je šta će pospešivati u društvu, povoljnim propisima, finansiranjem, promovisanjem. Ti obrazovaniji koji su zahvaljujući kreditima stekli obrazovanje i sada imaju, recimo duplo veću platu, duplo više izdvajaju za porez, što neposredno poreza koji plaćaju na plate što poreza koji plaćaju pri svakoj kupovini, tako da to što državu košta da otpiše ili pokrije otplatu kredita ona u stvari samo potvrđuje da je to već naplatila, tj naplaćuje kroz porez koji plaćaju ti visokoplaćeni stručnjaci. Oni, takođe doprinose produktivnosti ekonomije što donosi veće plate i drugima, onima koji nisu koristili kredite, tako da su i oni na kraju na dobitku. Koliko je para Obamina administracija uložila u bake koje su sopstvenom krivicom upale u krizu, i to su svi plaćali, ali bi platili mnogo više da je pušteno da bankarski sistem pukne, to je bilo rizičnije ulaganje nego ulaganje u obrazovanje jer daješ novac firmama koje su već pokazale da loše upravljaju njime.