Div

Vidim, počinje svetsko prvenstvo u fudbalu, diže se neka tenzija, prognoze, očekivanja. Nisam nikada bio neki zagriženi navijač ali svetsko prvenstvo je bilo barem događaj godine, presabiram se sada, šta znam, šta očekujem. Ništa. Zadnje prvenstvo koje sam gladao je bilo u Južnoj Africi, otad nemam pojma ni ko igra fudbal, imamo li ligu, koji su klubovi jaki, loji su neszali, čuo sam za 5-9 reprezentativaca i to tako što ne mogu da izbegnem sve naslove u kojim se pominju, svo znanje o njim se i svodi na pominjanje imena. Znam i selektora, ostalo je poštovanje iz vremena dik sam gledao fudbal. Baš me zanima da li ću odgledati neku utakmicu, više od decenije nisam mogao više od nekoliko minuta fudbala da gledam. Nemam pojma ni zašto pišem ovo, nemam razloga ni da se hvalim ni da se žalim, jednostavno konstatujem neku činjenicu, nešto što nisam mogao ni da zamislim pre 30-40-50 godina, opet, mislim da nije do godina, vidim da su mnogi moji vršnjaci, a i stariji, još zagriženiji sada nego dok su bili mlađi, znaju već ko će koga pobediti i kojim rezultatom.

Plaćanjem poreza nije novac "opran" ako je transakcija deo neke kriminalne aktivnosti, same benkei ona u kojoj je izvršena uplata u inostranstvu i domaća. laja je primila uplatu, su potpisnice nekih obaveza po kojima su dužne da provere klijente, odnosno prikupe određene podatke, prijave sumnjive transakcije, drugi organi mogu vršiti proveru legalnosti transakcija i posle plaćanja poreza.

Ovo sam jutros snimio u jednoj renomiranoj trgovini:

Pa, nema tu nikakve prevare, prikrivanja, navlačenja, čista situacija, cena je tolika mogu da kupim ili ostavim. Ako dovoljno kupaca hoće da plati 80% više, zašto bi se trgovac odrekao zarade, ako se takvom prodaju osećam prevarenim tog trgovca zaobilazim i on je na gubitku.

Lagano, dijetalno.

Cilj marketinga je zarada, sredstva za ostvarenje cilja su brojna uključujući i "prevaru", odnosno privid koji stvara kod kupca da neko brine o njegovim potrebama, postoje i druge profesije koje se bave istim relacijama pa savetuju kupce da u nabavku idu isključivo sa spiskom, da kupuju ono što ima stvarno treba a ne ono što im se dopadne u nekom momentu. Vasa je u uvodnom postu naglasio da ne govorimo o klasičnim prevarama i krađama, nedozvoljenim radnjama nego o trikovima koji se koriste da bi se privukla pažnja, da se stvori privid jeftinoće, potrebe, da bi se lakše otvorio novčanik. Kažu, s tom namerom su izmišljene korpa i kolica u samoposluzi, kreditna kartica, lepa i upadljiva ambalaža, i mnoge druge stvari kojih se nikako ne bih odrekao, ali neke pojave, kod mene bar, stvaraju odbojnost, zbog toga izbegavam ulazak u radnju. Marketinški stručnjaci treba, verovatno to i rade, da imaju u vidu i otpor koji se stvara, da procene i utvrde koliko ljudi se ponaša kao ja, pa da mere koliko kupaca dobijaju a koliko gube nekom aktivnošću. Još jedan primer, nije prevara, nije nezakonito, ali mene kao kupca odbija. Prodavnice obuće i garderobe imaju neke proizvode u izlogu, sve češće ne stavljaju cene, misle valjda da ću lakše da odlučim da uđem a onda će "naše ljubazno osoblje" da me ubedi da kupim nešto, s druge strane ljubazno osoblje sve češće nije zainteresovano za kupca ili jeste ali ne zna ni osnovne informacije o robi, sastav, način održavanja, uslovi garancije. I televizije su prodavnice, prodaju reklame gledaocima, znam da je ovde plaćanje i emitovanje reklama više partijska obaveza neko sredstvo poboljšanja prodaje da nije tako ne znam kome bi palo na pamet da pravi blokove reklama od po 15 minuta, i mala deca znaju da se za vreme reklama vrte program da se vidi čega još ima trenutno za gledanje, kuva se kafa, telefonira, piški,sve samo da se ne gledaju reklame, dosadne su, blok reklama na kraju filma ili epizode serije, neposredno pred odjavnu špicu gleda samo onaj ko je vezan ispred ekrana.

Pošto je neznanje veće i univerzalnije od svakog znanja, imam ja još jedno pitanje. Zasad. Ako punim bateriju od 6V punjačem od 6,5V koliko je opasno po bateriju?

Prvo sam to zapazio u Maxi-u, pre možda desetak godina, zatim u Rodi, dugo već ne idem ni u jednu od tih samoposluga ili vrlo retko, uglavnom kupujem u Lidlu, kod njih nema problema sa načinom izlaganja, najbolji su, a u Maxi-u i Idei kupujem online,uglavnom robu na akciji, plus dobijem mesečno 500 dinara kupon, uz besplatnu dostavu kad je preke 3500, a uglavnom jeste. isplati se. Najveća je vrednost to što ne čekam na kasi, ostalo je dodatni bonus.

Koliko znam, u hrvatskom su jetra pluralija tantum.

Ja sam prestao da idem u neke samoposluge kad sam primetio da često menjaju raspored robe, cilj je da kupac što duže tumara, traži šta mu je potrebno, usput će kupiti i nešto što nije planirao, prihvatio sam da najtraženija roba stoji najdalje od kase ali barem neka bude uvek na istom mestu. Ne znam koliko i koliko kvalitetno rade istraživanja šta dobiju tim trikovima a šta izgube, ja nikada nisam kupio proizvod koji kasirka nudi svakom kupcu kao neku dnevnu akciju, možda bih i kupio da stoji normalno na gondoli kao roba na akciji, na akcije uglavnom reagujem, neke stvari, kućnu hemiju, deterdžente skoro da samo na akcijama i kupujem, ne mislim da sam tako kupio nešto ispod realne cene nega da nisam platio 20-40% skuplje. Godinana sam izbegavao da kupujem proizvode tzv robne marke, robu pod brendom trgovinskog lanca, onda sam u nekom momentu počeo da čitam deklaracije, da vidim ko je stvarni proizvođač uporedio, onako laički, miris, ukus sa istom robom pod brendom proizvođača i počeo neke trgovačke robne marke da kupujem, budu malo jeftinije a kvalitet isti. I protiv ovih sitnih, zakonitih, prevara potrošači treba da se bore organizovano, može se reći i ono, neću da se cimam za neku stotinu dinara, ili hiljadu, mesečno, neću da propadnem, meni je veći motiv da ne budem prevaren, zakonito ili ne, odem ponekad u dalju prodavnicu, potrošim nešto benzina i vremena da bih kupio kod korektnijeg prodavca. Dakle neka udruženja kupaca, neki javno dostupni sajtovi koji bi bili slični ovoj temi, objašnjavali trikove, isticali dobre i loše primere na lako razumljiv način.

Jeste, većina tih markentiških trikova dolazi sa zapada ali, mislim, to nije bitno, bitno je prepoznati ih i izbeći udicu. Od svega što je Vasa naveo mislim da je vezana prodaja nezakonita mada se, u konkretnom primeru, provajderi, vade da ne prodaju intrnet već paket, dakle nemaju u ponudi tri proizvoda pa noraš da kupiš sva tri ili dva već imaju paket, paketić i paketinu. Toga sam svestan ali i dalje plaćam tve fiksne linije a nisam već više godina nikoga pozvao sa fiksne linije čak ni korisničke službe tih provajdera da prijavim kvar, zovem sa mobilnog trećeg provajdera. Time ću se pozabaviti u nekom narednom periodu, da pokušam da nađem rešenje, ako moram da budem magarac neka mi barem budu manje uši. Uglavnom sam pažljiv prilikom kupovina, pre odlaska u radnju proverim po internetu ponude, često i obavim kupovinu preko interneta i kućnih namirnica, i sve u svemu dobro sam prolazio dosad, sreća ili pažnja, ne znam. Neki dan sam se prijatno iznenadio, nađem u sandučetu obaveštenje da je, dok nisam bio kući, poštar donosio pošiljku i da mogu da je podignem u roko od... vrsta pošiljke, uputnica. Šta može da bude, nemam strica u Americi, odem u poštu, ono osiguranje mi vraća deo novca za obaveuzno osiguranje auta jer im je NBS osporila povećanje premije osiguranja, nisu čekali da ja tražim povraćaj, da podnosim zahtev, dokaz o uplati, idem na dva šaltera pa kroz tri dana na blagajnu, jednostavno vratili. Šta reći o stavci na računu za struju, trošak garantovanog snabdevanja, šta znači, šta je garantovano i da li mogu da kupim negarantovano snabdevanje, 100% monopol, sami određuju cene, maltene i zakone donose, a opet ubacuju neke nebuloze kao da imam izbor pa treba da mi zamažu oči. Ili, sad već čuveni, troškovi obrade kredita, kao da ti trgovac kaže kilo jabuka 100 dinara plus troškovi merenja, stavljanja u kesu i kucanja u kasu,brojanje novca, ukupno 120 dinara.

Inače, ja sam čuo kao dete da stariji pominju bele pčele, razumeo sam da se to odnosi na sve pretke starije od čukundede i čukunbabe, kad sam čuo za navr(n)dedu, pitao sam majku šta je to i dobio taj odgovor, ma sve su to bele pčele. Na starom forumu sam ja pitao zna li neko te nazive po kolenima jer sam čuo na TV, u nekom kvizu, mislim Genijalci, da je bilo pitanje šta je Kurajber i odgovor 13.predak u 13. kolenu, pa me zanimlo ima li naziva i za druge. Tada sam i pročitao da je bilo istraživanja po raznim krajevima gde se govori srpski, da ima razlike ali je slično spisku koji sam postavio, a on je zapisan negde u zapadnim krajevima.

Na starom forumu je neko postavio link prema nekom tekstu, ne mogu reći da je naučni rad, koji daje nešto sličnije ovom: 1. MAJKA 2. BABA 3. PRABABA 4. ČUKUNBABA 5. NAVRNBABA - BELE PČELE 6. KURĐELA 7. ASKURĐELA 8. KURĐUPA 9. KURLEBALO 10. SUKURDOVA 11. SURDEPAČA 12. OMŽIKUR 13. KURAJBER Odgovarajuća varijanta naziva je i za muške pretke.

Sam bog zna.

Čuvanje novca, štednja, je skoro siguran gubitak, kupovina nekretnine možda i nije. Naravno da se cene određuju prema potražnji i ponudi, doklegod neko hoće da plati 3000 eura kvadrat naći će se i ko će mu prodati i ko će tražiti 3500, da pokuša. Nekretnine mnogi smatraju za najsigurniju investiciju, može da ima manju cenu na tržištu ali zadržava upotrebnu vrednost plus može da donosi redovan prihod, naravno, i sigurnost i ispltivost je upitna, zavisi od mnogih faktora, ali zar nije tako sa svakom investicijom.

Da, to je nešto što otprilike znam, pročitao, čuo, ne mogu reći i da razumem, tanko mi je osnovno znanje, neke analogije me zbunjuju. Recimo, ako umesto 100 volti pustim struju od 220, verovatno ću uništti uređaj, tako je otišao jedan moj štampač na poslu, nisam ga ja "spalio2 nego majstor, serviser, ali sijalicu od 40 vati uključujem u istu utičnicu kao i grejač vode od 2000 vati, ako uključim potrošač od 5000 vati reagovačće osigurač, isključiti se ili pregoreti, neće stradati ni sijalica ni grejač zbog snage a hoće zbog napona. Kod punjača, ispravljača hoće da nastane šteta ako je snaga veća od potrebne. Očito je koliko je moje znanje, ipak volim da nešto budžim, eksperimentišem korisrteći neka osnovna znanja, nešto uputstava, primera sa neta, konkretno sada bih da led sijalicu sa solarnim punjačem osposobim da se puni i preko punjača, ispravljača za mobilni da bih mogao da je punim i noću, ne samo kad je sunčano, bojim se da ne uništim bateriju, a tehnički podaci su veoma ograničeni, kineska roba, no name.

Mislio sam se kakav naslov da dam temi, pa po analogiji, imamo jezičke nedoumice, zašto ne i tehničke. Svi se svakodnevno srećemo i koristimo mnoštvo aparata, sa mnoštvom tehničkih rešenja, neka su nam jasna, neka ne, pa da pitamo znalce, recimo: Kod punjača baterija, koliko znam ulazna struja mora biti voltaže iste kao baterija, vidim na ispravljaču, punjaču da je njemu ulazna struja 220-240/110 volti, izlazna 5, pretpostavljam da u punjaču postoji deo koji prepoznaje ulazni napon pa ga pretvara u potrebni izlazni, pitanje je da li i u uređaju koji se puni, telefon, trimer, bušilica, led sijalica postoji neki kontroler koji različite ulazne napone pretvara u potrebni izlazni ili prema uređaju sme da se "pusti" isključivo struja zahtevane voltaže? Takođe, ako je punjač manje snage od potrebnog, baterija se puni duže, ako je jači to je opasno po bateriju ili grešim?

Kako je moguće da jedan forumaš da više lajkova na istom postu?

Eh da je samo tako u Srbiji. Očigledno nisi upoznata sa Daily Fail, ovaj Daily Mail. Murdoch-ova štampa je manje više takva. Nije tako samo u Srbiji, nije Srbija izmislila žutu štampu, ali u Srbiji jedva da je ostalo išta od štampe i medija a da se ne davi u žutilu. Kad hoću pa pogledam najnovije vesti, otvaram nekoliko tzv opozicionih sajtova koji imaju i istoimene novine ili TV programe, od dvadesetak vesti koje su izdvojene kao najnovije, uglavnom polovina se odnosi na svadbe kriminalaca i njihovih potomaka, razgolićene lepotice, detalje svirepih ubistava, intrige sa estrade. Informacija se nekako i ađe ali dobar komentar, analiza, istraživanje - teško. Trudin se sistematski da otvaram vesti koje u naslovu imaju ovo, usijao se internet, kad vidite neće vam biti dobro, nikad nije bolje izgledao-la, brutalno isprozivala.... Sreća da već sve znam pa i ne moram da jurim informacije.

A, možda i za ovu.

Kamenu ne fali ništa da stoji na zemlji i na kiši, ja imam neke koji stoje ok 50 godina i to peščanik, taj koji se koristi za krovove je, mislim, još otporniji. Nikako da smislim neku namenu kamenu, stoji mi bez nekog reda po dvorištu, izigrava postolje za saksije. Ja sam ciglom popočao terasu, iako nije neki vrhunac praktičnosti, nije baš zgodno za održavanje a nisam hteo da ga hoblujem, tako se valjda kaže i za ciglu, meni se sviđa, to sam želeo to sam dobio. Šteta je što nisam imao dovoljno "švapske cige" pa sam koristio samo standardnu. Ovo je slika pre fugovanja, posle je između cigala došao malter.

Ja sam razumeo da goldberg govori o pogrešnom pristupu da svaki jpristup ima samo dve pozicije, crnu i belu, mi-oni... Pogrešan je pristup nije pogrešno viđenje stanja, no i ako nisam dobro razumeo ne mora da znači da je potpuno u pravu ili da uopšte nije. PS: Naravno, ne iznosim suprotan stav tvom nego samo objašnjavam svij, uostalom, složio si se sa većim delom posta, može nešto i da pretekne.

Lep pljusak kod mene:

Neka slična pitanja postavlja i autor teksta zanimljivog nadnaslova: REČ TAJKUNA Diskretni šarm Ime autora poznato redakciji Sprema se nova realnost. Svet ulazi, kako reče jedan moćni evropski političar, u veliku promenu. U veliki preokret koji znači kraj obilja i bezbrižnosti. Do skoro sam verovao da bi taj preokret mogao da znači ulazak sveta u komunizam, ali Kovid 19 i rat u Ukrajini iscrtali su obrise novog svetskog poretka u kome će dominirati – država. Političari su, kao po nekom prećutnom dogovoru, iskoristili priliku da etatizam promovišu kao poželjan i jedini moguć odgovor na učestale krize. To je pre neki dan ponovo demonstrirao i već spomenuti političar. Država u ulozi spasioca, sve češće i masivnije donosi „jedino moguće, hitne i neizbežne“ odluke, tobože zbog novonastalih okolnosti. Kod građana i poslovnih ljudi indukovan je strah od aktuelnih globalnih kriza. Logično, ljudi se velike zebnje oslobađaju tako što traže sigurnost i utočište, a države su se velikodušno ponudile da pomogne. Imaju na raspolaganju ogromne budžete, kad ponestane novca centralne banke doštampaju koliko političarima treba, suspenduju tržište kad god im odgovara. . . .

Ja živim, dvadesetak godina unazad, po savetu: Doručak pojedi sam, ručak podeli sa prijateljem, vereru daj neprijatelju. Nije to neki režim koji sa prihvatio po savetu već nešto do čega sam došao prateći šta mi je najbolje, doručkujem redovno, vreme je varijabilno, između 6 i 9, ručak oko 2-3, večera, ništa. Kafu ne brojim.