Div

Da, imale su neku dodatnu, veštačku, aromu. Sedamdesetih i osamdesetih se svakih mesec dana pojavljivala nova marka cigareta. Filter 100, Pan, Partner, Opatija, Vek, Lovćen, West, Best....

Čuo sam kako je kupuju: - Daj jednu paklicu šoferskih cigara. - Daj mi zelenu moravu. - Daj nišku Moravu bez gaća. Kad sam počeo da palim, 7-8. razred, kupovali smo je na komad, nema para za celu kutiju, a i da ima, ne smemo da nosimo kući. A, ove sam kupovao dedi: Deda nije bacao opuške, skupljao ih, imao papir za cigarete u šteku pa od 5-6 opušaka zavijao novu cigaretu. Reciklaža.

Jel bilo ovo:

Uglavnom ne čitam izjave tih zvezda, ne zanima me njihovo mišljenje o medicini, astronomiju, klimatskim promenama, atomskoh fizici. Iskoči mi tu i tamo poneki naslov na kompu ili mobitelu, pročitam naslov, dalje ne idem. Verujem da daleko veći broj čitalaca pročita šta je to rekao NĐ posle niza osuda njegovih izjava nego kada bi se jednostavno ignorisale, Novak je neuk, glupost je da mu neko uopšte postavlja pitanja o stvarima za koja nije kompetentan da govori, a taj što pita bi trebao da zna koga za šta valja pitati, onaj ko to posle objavi, takođe, evo, i ti na neki način propagiraš Novaka kao antivaksera, mada ne znam gde se on izjasnio protiv vakcinacije. Ako dobitnik Nobelove nagrade za hemiju kaže da Novak loše servira i neko to objavi kao udarnu vest, neko to uzme kao argument za ocenu Novakovog teniskog kvaliteta, ja odmahnem glavom, preskočim tekst ili ga pročitam kao ilustraciju raširenog besmisla.

Hrvatski suverenisti traže opoziv ambasadora u Srbiji Nisu li hrvatski suverenisti ovim tvrdnjama u zadnjem delu citata opravdali ambasadorovo nazivanje zbivanja devedesetih građanskim ratom. Po njihovoj logici, srpske paravojne snage i , tada već "takozvana" JNA, su zastupale interese srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj. Dobro, ne želim da izjednačavam borbu rečima i onu, tenkovima i puškama, učešće Srbije u borbama devedesetih jeste agresijadok je borba Srba iz Hrvatske protiv snaga hrvatske države građanski rat. Zašto nekome smetaju bunjevci, ako jedna skupina sebe smatra za poseban narod, svoj jezik posebnim jezikom, ko može i na osnovu čega da dokaže da nisu narod i da govore nekim drugim jezikom. Šta smeta da jezik kojim govorimo u četiri države, koji je imao zajedničko ime, ako smo ga već podelili na četiri jezika, delimo i dalje,svaki dijalekt, govor svakog kraja može da se nazove svojim posebnim imenom. Nema veze što je apsurdno, kao sve dosadašnje odluke su nam racionalne pa nismo navikli na apsurd.

Može se porediti, ne može se izjednačavati. Dolazak komunista na vlast svakako ima veze sa dogovorom saveznika u Teheranu, a dogovor saveznika je posledica činjenice da su komunisti, odnosno partizani pod vođsvom komunista, bili jedina organizovana snaga koja se borila protiv Nemaca, a i protiv drugih, npr JVUO koja se stavila na stranu Nemaca. Raspad druge Jugoslavije jesu izazvali komunisti, imali su vlast, znači odgovorni su, ali raspad nije posledica komunističke ideologije več nacionalističe. Sad, što neko reče Milošević nije bio nacionalista nego neznamšta, isto se može reći i da nije bio komunista, on je prvo iz partije počistio protivnike koji nisu prihvatili nacionalizam kao osnovu delovanja, odrekao se komunizma, što nijedan pravi komunista ne radi, dozvolio višestranački sistem, doneo zakone po kojima se ukida društveno vlasništvo, privatizuje se postojeće i vraća se imovina ili isplaćuje odšteta onima kojima je nacionalizacijom oduzeta, sve nauzgled OK, ali po načinu vladavine blisko staljinizmu, a sve u ime srpstva.

Sreća da pored takvih primitivaca, nazadnjaka, imaš i one napredne koji će lepo da organizuju referendum pa ćete pobediti, otvoriti rudnik, jebeš vodu, važan je litijum, nismo mi pičke kao Nemci pa da se plašimo zagađenja. Koji će nam moj i izvorišta i reni bunari, kakav Makiš, kopaj metro, nismo mi sirotinja, daj pet milijardi za metro, za zlatno doba. Ako je prevše podvodan teren pravićemo metro-podmornice.

A, gde su bili i šta su radili "unutrašnji prijatelji", ko se suprotstavio spoljnom neprijatelju? Nije sama, opet unutrašnji neprijatelji, mahom nacinalističke orjentacije. Koliko je raspad druge Jugoslavije posledica vladavine komunista, toliko je dolazak komunista na vlast posledica vladavine "građanskih", nacionalnih, monarhističkih opcija.

Prva Jugoslavija se, takođe, raspala u krvi a da ni Broz ni komunisti nisu bili ni blizu vlasti, da nisu crtali granice, naprotiv, bili su zabranjeni i uglavnom po zatvorima.

Najznačajnije je ipak što je to "Ćopavi Zagorac", i baš on je postavio temelje za raspad, gle logike, raspad može i bez temelja, samo se Jugoslavija raspala na temeljima, čvrstim. Svi pre i posle Broza su čuvali Jugoslaviju, gradili temelje za opstanak, ali Broz je i posle smrti bio jači od protivnika, onih koji nisu hteli ni ime da mu spomenu u polusatnom govoru na kongredu SKJ.

Ako on ima bilo kakve stavove to je samo njegova stvar, možda ih raspravlja u nekom užem krugu prijatelja i poznanika, do nas stižu prerađene informacije, prerađuju ih ipak malo pismeniji, novinari, urednici. Zašto je toliko važna vest šta NĐ misli o vakcinaciji? Isto kao kad bi pisali šta ja mislim kako treba igrati finale AO turnira. Neko je na ovom forumu napisao nešto u fazonu, kad mi se pokvari auto idem u auto servis a ne u biblioteku, kad procuri slavina zovem vodoinstalatera a ne violinistu. Malo pratim te intervjue posle mečeva ili pre turnira, ali čak ni po prepričanim informacijama ne videh nigde da Se NĐ izjasnio protiv vakcinisanja, a i da jeste, ko pridaje značaj taome da istakne umeđu važne vesti, ko svoje ponašanje prilagođava vestima iz žute štampe, decu vaspitavaju roditelji a ne sportske zvezde.

Dobro Amigo ka\e, prvih godina posle rata vojni rok je bio 3 godine a u mornarici 4 godine, do pedeset i neke. citat sa Wiki:

Nisu morali, bilo je tu i tamo oficira koji su stanovali u "civilnim" zgradama. U većini slučajeva vojska je finansirala gradnju, imali su posebni fond za stambenu izgradnju i dovoljno para da finansiraju čitavu zgradu, pa i nekoliko u isto vreme. Sedamdesetih i osamdesetih gradnja stanova je finansirana preko SIZova, vojska je ugovarala gradnju direktno sa građevinarima bez mešanja sa samoupravljačima iz privrede pa i drugih državnih institucija.

Nisam ni pokušavao da odgovorim na pitanje o bezbednjacima, hteo sam da ukažem na okolnosti i dileme u kojima su se zatekli neki oficiri. Optužen za izdaju? Koga je on izdao, kakve je naredbe imao, šta mu je bio zadatak, ko su mu bili neprijatelji? Niz pitanja, ne samo u vezi Trifunovića nego i mnogih drugih koji su se našli u sličnoj situaciji. Kakav je izbor imao Trifunović i kakav bi epilog bio da je pokušao proboj pod vatrom, da je odbio da preda naoružanje? Radi se o moralnim dilemama, ne o analizi vojno-taktičkih odluka.

Pre svega, to nisu kineske radnje, to su radnje osnovane u Srbiji i po zakonima Srbije, plaćanje poreya kontroliše Poreska uprava, obaveza je svakog kupca da zahteva od prodavca da mu izda fiskalni račun, ako ne uzme račun čini poreski prekršaj. Ovaj topic je otvoren da bi se pričalo o Kini, a ne ne o poreskoj upravi Srbije i građanima Srbije koji rado kupujeu jeftinije, svesni da pomažu utaju poreza. Kina je zrmlja u velikom ekonomskom usponu, veoma značajna za svetsku ekonomiju i kao veliki proizvođač i kao veliki kupac. Kina jeste i zemlja u kojoj vlada jedna partija, u kojoj su ljudska prava i slobode na niskom nivou, ali, to će se menjati daljim razvojem ekonomije, sigurno je da se ljudska prava i slobode ne bi unapredili u uslovima od pre 60-70 godina kada se stanovništvo nije moglo ni prehraniti, kada je osnovno problem u Kini bila glad. Kineska preduzeća i pojedinci se u drugim zemljama ponašaju onako kako im te zemlje dozvole, tako i naš Bor i Smederevo, Zrenjanin i sve te male i velike radnje su rezultat rada državnih organa Srbije.

Jako je duhovito Kineze zvati činezi, kako se samo seti. Verovatno im je CKKPK naredio da u Srbiji ne izdaju fiskalne račune, kada ih je poslao da u Srbiji uvode komunizam. Par puta sam kupovao u kineskim radnjama i dobio fiskalni račun, da li da ih prijavim bratu Siju.

General Vladimir Trifunović je optužen u Hrvatskoj za ratni zločin, a u Srbiji za izdaju.

Može li se verovati zvaničnicima MOKa: Bezbedna u svom domu: Predstavnici MOK razgovarali sa Peng Sve dok se informacije plasiraju posredno, meni je sve sumnjivo.

Nisu došli sa puškama i tenkovima, nikoga ne tuku da kupuju u njihovim radnjama, ima bofla i u drugim radnjama, i to skuoljeg, da se ne brukamo i kupujemo jeftino. Ja uglavnom kupujem samo provereno, tako da sam imao Sony made in PRC, nekoliko Bosch aparata i alatki, takođe, laptop Lenovo, mobilne, imao jedno govno od Alcatela, posle sve kinezi, ova na čemu kucam i u šta gledam je najverovatnije isto, najpovoljnije što sam našao. A, velike investicije, fabrik u Smederevu, Boru, buduća fabrika u ZR, putevi, mostovi, sve to je brat Si učinio na molbu i preklinjanje ovih, soproštenjem, naših. Svako je sam sebi problem, tako i mi. Imamo i boljih prijatelja, eno nam Rio Tinto. Biće para, samo da beremo.

Skupovi povodom obeležavanja godišnjica pobeda, poraza, početka, okončanja sa pratećim manifestacijama, specijalnim emisijama, uvodnicima u novinama, izložbama, govora učesnika, kao kruna govori političara, vokabular i ikonografija služe da podignu nacionalni naboj, da i mladima koji nisu prezivljavali sve to usade nepoverenje, mržnju prema susedima, s druge strane da pokaže susedima koji tu žive da nisu poželjni, da, eto , tu su, ali moraju nositi teret krivice za postupke sunarodnika. Zoran je ukazao na Dežulovićev tekst sa Vukovarom u naslovu, ne bih se, verovatno, ni uključivao u raspravu da je tako samo u Vukovaru, slušam ovde iste priče na svaki mesec, uvek ide obavezno, nećemo zaboraviti, a to nećemo zaboraviti znači samo čekamo naš trenutak. Evo, sada se i ova priča nastavlja mimo teme o Hrvatskoj, nije baš najstrećnije splitovanje urađeno, OK, tema je višeslojna, ima više aspekata za razgovor, ali mimo logike na temi o Hrvatskoj je ostalo da se priča o podizanju spomenika roditeljima, zaveštanju tela i organa, ceni spomenika. I naslov ove teme nije primeren ideji sa kojom je priča započela tako da ne vidim za sebe nikakav motiv da na njoj pišem.

Da, ja sam ga pio, tablete od 200mg, a potrebna doza 1600mg, pa progutam punu šaku.

Naravno, neće Dežulovićev teks rešiti ni jedan problem, ali neće ih rešiti ni držanje tenzija na visokom nivou, obnavljati ih svake godine i pritom zaustavljati redovne aktivnosti, koncerte, predstave... Ne čudi me što Matić nije učinio ništa znajući njegov učinak kao predsednika komisije za istraživanje ubistava novinara u Srbiji, ne znam je li je njemu nešto u glavi prespojeno ili je žestoko ucenjen, pritisnut od vlasti i te da ne sme ni da govori otvoreno. Pitanje nestalih se može rešavati samo na nivou država, diplomatskim sredstvima, malo pritiscima sa strane, ne vidim koliko tome doprinose govori, venci, zastave, defilei... Moguće da Srbija nema podatke o svim nestalima poimenično, ali ima o mestima gde su odvođeni, gde su streljani i pokopavani, i nema opravdanja što ih krije, što ne ponudi zajedničku potragu sa hrvatskim službama, Velika je to sramota Srbije. Da, jesam pročitao, mada sam i ranije znao. Rekao sam već, Zoran se grubo i nespretno izrazio, verujem da nije mislio na tebe već na reakcije van ovog foruma, možda komentare nekih zvaničnika ili komentare čitalaca po novinama ili portalima. Valjalo bi da obriše tu rečenicu i da napiše jedno izvinjenje.

@Amigo, vidim neke žešće poplave u Kanadi, kako je kod tebe, ima li problema?

I ja sam podržao Zoranov post od pre nekoliko dana, komentar Dežulovićevog članka, nisam išao dalje u neku raspravu, znam da je osetljiva tema, lako se reči protumače na drugi način od onog šta sam hteo reći. Dežulović je napisao bombastičan teks, mislim namerno, da privuče pažnju, da se priča o tekstu, svestan da će se više pričati o njemu, Dežuloviću. Ono kako ja vidim suštinu napisanog nemam nikakvu dilemu da jeste u pravu, da život ne treba zaustaviti radi obeleževanja godišnjice stradanja, a jasno je, barem meni, da obeležavanja stradanja, zločina, pobeda, služe današnjoj dnevnoj politici, žrtve više nemaju ime i prezim,e, ostala im je samo nacionalnost, takođe i zločinci. Naše, ovde na balkanu, sećanje na žrtve je nekad manje nekad više otvoren, poziv na osvetu, ne sme se zaboraviti ko je kriv, mogu se zaboraviti imena žrtava, dovoljne su brojke i nacionalnost. Krajem osamdesetih su vađenje kosti iz jama po Hercegovini i Dalmaciji, ovde se pisalo o tome, snimalo,niko nije govorio čije su kosti u jamama, imenom i prezimenom, samo se ponavljalo da su to kosti Srba koje su bacili Hrvati, čak ne ustaše nego Hrvati. Tada je to bila priprema za rat, demonizovanje buduđih neprijatelja, danas je održavanje, na nešto nižoj razini, mržnje, nepoverenja, želje za osvetom. Naravno, ne treba zaboraviti ni žrtve ni zločine, ni vremena u kijima su činjeni, okolnosti, nije sporno podići spomenik, nije sporno obeležiti godišnjicu samo, u svemu valja imati mere, dostojanstva. Ubeđen sam da u ovom zadnjem Zoranovom postu , kad kaže da su nekrofili napali Dežulovića nije ni pomislio na tebe, ali, fakat, bio je neoprezan, može se to shvatiti i na drugačiji način od onog što je mislio. Razmišljajući malo juče i jutros o ovoj temi, o kulturi sećanja, pade mi na pamet da razmislim i o činjenici da nam se, na ovom Forumu, tema Da se ne zaboravi, malazi na Politici. Svesno ili ne, radimo isto što i aktuelne političke skupine, koristimo događaje, nesreće, zločine iz prošlosti radi poentiranja danas. Nije li bolje da se sećamo ne iz nekih političkih pozicija nego iz ljudskih, humanih pobuda.

Mislim da je u Boru.