Div

Tu Srbin zajebe sve, zapadnoj kompaniji dozvoli da rasipa otrove, od rudne rente kupi polovne ruske helikoptere, a Kinezima dozvoli korišćenje robovskog rada. Pobednički, baš.

Pokušavam i ja da razmišljam ali mi ne ide baš. Pitam se ponekad, kad razmišljam, vredi li, treba li sebi postavljati pitanja, tražiti odgovore, objašnjenja, opravdanja. Ili je bolje jednostavno živeti. Kakogod, poredim ponekad ono kako sam pre 20, 30, 40 godina zamišljao svoju starost, penzionerske dane,a šta sada živim, šta jednostavno tako mora a šta je rezultat drugačijih želja. Jeste, sada nema onih dosadnih, nekad opterećujućih svakodnevnih obaveza, slobodnog vremena ima na pretek, da je istina ono, vreme je novac, bio bih bogataš. No, i tada ne bih znao šta sa bogatstvom, morao bih opet da razmišljam. Neki dan, kaže žena, treba da namestimo na ulaznim vratima stana pločice, broj stana, prezime, već pra godina, od kad smo zamenili vrata nemamo te pločice, pa kaže, ajde da vidimo gde da ih zalepimo, ja kažem, kako ide, bolje je da zalepimo sa unutrašnje strane, da znamo gde je izlaz u hodnik, gde kuhinja, gde kupatilo, trebaće nam. U stvari, potrebno nam je da se nasmejemo svojoj starosti, da je prihvatimo, ima i ona kao i mladost, više strana, i lepu, i tešku i neizvesnu i smešnu, sve to treba prihvatiti uz minimalne korekcije i otpore. Prihvatiti i ograničenja koje same godine donose, zdravlje, ili bolje reći bolesti, a i promenu naših želja, motiva, ciljeva. Zamišljao sam kako bi bilo lepo da imam dovoljno vremena i para i da mogu da putujem, da svo vreme budem na putu, sad me baš i ne vuče nešto putovanje, neki izlet na dan ili par dana, dovoljno, druženje, okupljanje na sedeljkama mi nije više zadovoljstvo, delimično i zato što mi većina drugova sa kojima sam uživao u ćaskanju, pijuckanji pa i ćutanju već otišlo, druže se na nekom drugom mestu. To je tako, ne bih ja tu ništa menjao, bojim se da bih napravio gore. Restrikcije zbog korone mi lakše padaju jer i inače nisam za neke gužve, a i ovo piskaranje je nekakvo druženje. I dalje imam neka očekivanja, kad se završe neka lečenja, oporavim se, ako se završe i ako se oporave, onda ću ovo ili ono, da nešto posetim, nešto posadim, nešto popravim. Najvažnije mi je, ipak, da na najbolji način obavim svoju najodgovorniju funkciju, funkciju dede, sve je lepo kad mi se unuk nasmeši. Čuh ovoh dana neke stihove, ne znam ni čiji su: " Nisam doktor, al znam lek. umesto tablete, zagrlite dete"

Ne vidim potrebu da u svakom momentu, bilo očemu da se priča, moram prvo da nabrojim sve druge probleme, uzroke do kulina bana, odredim, u konkretnom slučaju, ko je veći zagađivač, ko ga je izgradio, prvo tražim njegovo zatvaranje, pa osvešćivanje svakog birača, pa osudu svih štetnih ideologija, pa osudu zločina odd srednjeg veka do danas, a bogami i budućih jer ima razloga za brigu, pa raskid sa rusijom, pa sa Kinom, Emirati su valjda OK, donose progres, dok samo nabrojimo sve postojeće probleme, imenujemo krivce, izađemo sa zahtevom za postavljanje fu+iltera, dislokaciju, zatvaranje, još ako insistiramo da to ne radimo na ulici, da ne vičemo, ne deremo se, neko ima osetljive uši, smeta mu buka, govna mu ne smetaju, dakle dok ekspliciramo problem otvori se 5 rudnika, uostalom, ovo je tema o Rio Tintu, tako je naslovljena od strane moderacije, ne moramo sve probleme na svakoj temi da tretiramo kolikogod da su povezani. Ja nisam nigde ni rekao da je, po meni, najvažnije proterati RT iako je tako formulisano u zahtevima nekoliko organizacija koje protestuju, ja se protivim otvaranju rudnika, RT može sutra da ode, da reziltate svojih istraživanja koji su njegova intelektualna svojina proda, recimo nekoj kineskoj firmi koja napravi dil sa Vučićem i krene sa kopanjem, eksproprijacija može i kasnije, nema se vremena za čekanje. To što gori Hilandar ne znači da ne treba da gasimo male požare tu gde smo, gde možemo i kofom vode.

Misliš na grupaciju oko Tadića? Ustvari svejedno, na izborima 2020 niko nije dobio dovoljno glasova da bi realno mogao da ugrozi dominaciju SNS, posle tih izbora niko nije imao nikakvu aktivnost, koja bi obećavala neki značajan broj glasova, za račun opozicije najviše radi vlast, svojim odlukama, aferama, sada već i unutrašnjim podelama, prevrtljivošću dovodi bar neke od svojih birača u nedoumicu, čemu sve ovo, zašto bih za njih glasao, ali opozicija nije alava, obilato uzvraća, ćutanjem, neaktivnošću, podelama, međusobnim optuživanjem za učinjeno i neučinjeno, potencijalni i stvarni glasači opozicije takođe imaju dilemu, čak polilemu, zašto, da li glasati, ako da, za koga, u čemu je razlika, šta posle, ako se čudo dogodi. Ali, grudvu valja zakotrljati, nek stigne dokle stigne, ako čekamo sigurnog pobednika da se pojavi na izborima bojim se da bi čekanje trajalo predugo, a da, i ako ga dočekamo, ne bi bili zadovoljni novim sigurnim pobednikom. Možemo birati nešto od ponuđenog ili odbiti da biramo, a i to je izbor.

Da, imamo jednu divlju deponiju na 1000 stanovnika, uzmimo i da je to neki proverljiv podatak, ja bih se upitao koliko imamo "pitomoh" deponija, kako se na njima odlaže otpad, koji procenat se reciklira, kakav je uticaj tzv uređenih deponija na životnu sredinu, npr deponije u Vinči. Povremeno se sapletem o kese smeća bačene pored kontejnera, gledam svakodnevno drveće ukašeno plastičnim kesama koje vetar raznosi, vidim prljave ulice, bačene šporete i bojlere po potocima, pored puteva i jasno je da sve to "mi" radimo, e sad koji smo to "mi" koji ne ugrađuju filtere na dimnjake toplata, termoelektrana, železara, topionica, ciglana, sve do kućnij dimnjaka, auspuha, ali, logika, ako smo već zatrovani što ne bismo još malo, i još malo više otrova i smeća razbacali po rekama iz kojih treba da pijemo vodu, da zalivamo useve kojima se posle hranimo, jednostavnije rečeno, što bismo zaustavljali trovače, što bi nesreću sprečavali, ajde da je pustimo, da vidimo kako će biti, možda će biti bolje ako žmurimo. Brani li iko nekome da proteste organizuje protiv divljih deponija, protiv prljavih ulica, protiv farmi svinja ili goveda usred naselja.a koje nemaju uređen odvod i prečišćavanje otpadnih voda,što samo farmi, koji grad, ima postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, koje selo ima ikakvu kanalizaciju. Zrenjaninci i još pola Vojvodine nemaju zdravu vodu za piće, dobro, krivi smo mi, pravili smo fabriku vode, prodavali je, možda i osveštavali, obećavali, ali nikako da poteče čista voda, možda će posle puštanja u rad fabrike guma, tu, u okolini. I to smo Mi gradili, gradimo i dalje i gradićemo. Ajde da smenimo nas, da proteste organizujemo protiv nas, ako treba i motkama po nama, samo neka nam je vlast spokojna, njih da ne diramo, oni imaju posla, mi im samo smetamo, a i nismo neki, nismo ideološki podobni, štopre nestane nas, to pre neće biti nikoga ovde, zar to nije idealno rešenje, bez nas će nam biti lepše. Kad izgradimo još onih 5000 km autoputeva, uživanje, šta je lepše od asfalta, jebeš šume i livade, asfalt lepše miriše.

Misliš, ČoMićka? Ne znam dokle je usitnjavanje dobro za opoziciju a odakle za Vučića. Prvo zbog mogućnosti neke stranke ili grupe stranaka da pređe cenzus, a onda od toga kome, eventualno, uzima glasače. O grupacija koje sam naveo u uvodnom postu prva i peta jesu opozicione iako i u jednoj i u drugoj ima, bar za mene, teško prihvatljivih stavova ili ljudi, u prvoj, NS je previše desno, gura neku politiku Koštuničinog DSS, SPP ne govori za šta je, osuim za smenu Vučića, peta grupacija je previše levo, zagovara neke stavove bliske komunističkim, malo je to prevaziđeno. Ako se pojavi neka sredina može biti dobro ukoliko donese nove glasače, one koji ne mogu da se opredele, ali je šteta ako dovede u pitanje prelazak cenzusa bilo koje od, stvarno, opozicionih grupacija. Grupe pod 2, 3, i 4, ne mogu da procenim da li je bolje da pređu cenzus, da neki pređu neki ne, ili da niko ne pređe. Možda će tek posle referenduma biti nešto jasnija pozicija svih grupa koje su najavile učešće na izborima.

RIK: Na referendumu 6.510.233 glasača Kako? Zavod za statistiku procenjuje da Srbija ima oko 6.890.000 stanovnika, nije valjda samo 380.000 maloletnih. Ko se nalazi na biračkim spiskovima, Svi stanovnici "Ustavne" Srbije, zajedno sa Kosovom, onda bi morali da organizuju izjašnjavanje, a kasnije i izbore, i na Kosovu, ako ne mogu, ako nemaju kontrolu na teritoriji Kosova, makar to zvali i privremeno okupiranom teritorijim, referendum i izbori su nelegitimni. Ako se prihvata faktičko stanje onda je Ustav nelegitiman, ako se ne prihvata onda je to nedostatak razuma.

Još jednom o Tadiću: Ko su Demokrate Srbije s kojima se Tadić ujedinjuje u ovoj godini Da li okupljanje i objedinjavanje starih kuka jača ili slabi opozicioni blok, ne mogu da procenim, znači nekakvo iskustvo iz ranijeg perioda, borba za osvajanje, zatim vršenje ( da ne kažem, obnašanje) vlasti, s druge strane oni su vlas i izgubili, ne zato što se pojavio bolji nego što su oni bili loši. Sad, kad se pokazalo da je izbor većeg zla doneeo upravo to, veće zlo, nekako kriterijumi se sami snižavaju, ipak, mogu li stari da donesu nešto novo, hoće li moći da prevaziđu raspravu o tome ko je kriv za neuspeh 2012?

Napisao sam već ranije, isto tako i sicilijanska mafija postoji preko dva veka, preživela dva svetska rata, uspešno posluje. Čuo sam da su hteli, umesto džipova, da putuju na magarcima, ali su magarci za izgradnju rudnika pa su odbili da nose ekologe. Misle da će im biti bolje sa rudnikom, RT će ih hraniti i timariti i kupiti im veći samar, moderniji.

Možda je predloženo rešenje nešto bolje od sadašnjeg ali mogli bismo da napravimo, po istom principu, pravilo da Parlament bira 8 ministara u vladi a Visoki savet sudstva 6 iz redova istaknutih političara.

Da, nisi slobodan ako nemaš para ali nisi slobodan ni ako imaš para i rak pluća, osim da napišeš testament, ako stigneš.

Covid je bio i prošao, nisam imao jake simtome, osim temperature, izgleda da nema nikakvih posledica. Trebalo je da u decembru obavim još jednu neurohiruršku operaciju ali je odložena za januar. Prva operacija, u avgustu je prošla uglavnom dobro. Subjektivno, dobro se osećam, a trenutno mi je unuk u Beogradu, to je najbolji lek za sve probleme.

Ne boj te se, proći će i ovo zlatno doba.

Država može da izda ili ne izda dozvolu za otvaranje rudnika, po važećem zakonu dužna je da zaštiti prirodu od zagađenja i devastacije. Ne može država, ne bi smela da zabrani rad kompaniji koja poštuje zakone, ali može da donese zakon o zabrani eksploatacije litijuma, kao što je donela, a nije jedina, zakon o zabrani gradnje nuklearnih elektrana, može da zaštiti određeno područje, Jadar, Homoljske planine i bilo koju oblas kao zaštićeni rezervat prirode. Kada bi samo preuzela propise i standarde zaštite od EU i striktno ih primenila ubeđen sam da bi svi ti vajni investitori, donosioci sreće i napretka, jednostavno nestali sa ovih prostora.

Svima želim sreću u novoj godini, zdravlje, čist vazduh, zdravu vodu i zelenu prirodu. U novogodišnjoj noći vazduh širom Srbije izuzetno zagađen

Srećna Nova godina svima.

Pa, dobro, onda da ih potrujemo, nisu značajni, niko nije čuo za njih.

Nisi čuo za Vuka Karadžića?

Ta konačna rešenja su pokušavana kroz istoriju, uglavnom nisu uspevala a odnela su milione života. A nemamo ni Goli Otok više.

Ne samo to, znam mnoge vlasnike pasa koji su glasali za Miloševića, mrze NATO i sve što je sa zapada osim Golfa II.

Nekad je ovako Enver Hodža govorio, oni su neprijatelji, revizionisti, antimarksisti a dokaz za to je u moj govor na plenumu, oni su izdajnici, a dokaz su reči u knjizi koju sam napisao. Naš Leopold nije proglasio državu za ličnu svojinu samo se ponaša kao da je njegova lična svojina, ali on ti je dobar, uvodi civilizaciju na tebi omiljen način, silom, batinom, čekićem, bagerom. Vodi društvo u progres, "dovodi ivestitore" Mercedes, Tenis, Sisu... nesreća je što vreme ide tako brzo da oni odu pre nego dođu, ni rep im ne vidimo. Ovde bi i Ana Brnabić mogla da uči, da bude efikasnija u spinovanju, da na svako pitanje odgovara sa, a što me to pitate, što ne pitate koliko smo puteva izgradili, što pitate za doček nove godine, pitajte da li su protesti rizik od širenja kovida.

Nemoj biti takav pesimista, može i dalje samo ako ih ne zaustavimo.

Brnabić: Bizarno proglašenje Markovića za ličnost godine Div: Proglašavam Anu Brnabić za bezličnost godine, može i za dvoličnost.

Iskustva govore otprilike ovako, valja bežati i od prizemlja i od zadnjeg sprata, ja ne bij ništa preko 4-5. Održavanje zgrade i otklanjanje kvarova je najveći problem, dogovor stanara često nemoguć, svađe obavezne. Stanare nižih spratova ne zanima popravka krova i liftova, stanare viših spratova ne uzbuđuje mnogo ako se zapušila kanalizaciona cev pa se izlivaju fekalije u suteren ili prizemlje. Zgrade sa manjim brojem stanova obično znače lakši dogovor ali i skuplje popravke, po stanu, gde ima više stanova pa se podele troškovi, suma je manja, ali dogovor teži. Za mene, jedino pravo rešenje, je kuća sa dvorištem, neka je i van grada, ne vidim više nikakvu prednost života u centru, naravno, svako ima svoj izbor, bitno je samo da sagleda sve rizike i prednosti svog izbora.

Zapravo, najvrednije u tom kraju jeste to što nije ni turizam razvijen jer ako bi ga razvijali kao na Zlatiboru ili Kopaoniku, uništili bi ono najvrednije, očuvanu prirodu. Ono što se vidi na zlatiboru je grad na 2000m visine, pun divlje gradnje, OK donodi nekom zaradu, štrta je za svako posečeno drvo ali bar ne širi otrove okolo, mene tamo više ništa ne privlači, najvrednije je očuvati prirodu, šumu izvor, vodoskok, prerast, a izgraditi puteve. Obišao sam samo nekoliko lokaliteta, tamo oko Despotovca, Petrovca NM, za mene idealno za izlete od par dana, čak i dan, nije daleko, znam da to nije turizam koji lokalnoj zajednici i stanovništvu donosi pare, ali oni već žive svoj život, ako je njihova, većine njih, odluka da odu na rad i Nemačku, Švajcarsku, Francusku, nije to nikakva tragedija, i to je globalizacija, nije više Nemačka tako daleko da kad odeš, prvi put dođeš posle tri godine, sada se dolazi mesečno, ili par puta godišnje, kako već ko želi. Da li će praviti kuću na tri nivoa sa liftom i pozlaćenim gelenderom, ogradu sa pozlaćenim lavovima i krilatim konjima, grobnice sa kapelom nameštenom kao apartman u hotelu A kategorije, njegove pare, njegov izbor. Čuo sam nekada od moje babe: Ko voli zlato, dao mu bog veliki grumen zlata da ne može ni da ga nosi ni da ga troši nego da sedi pored njega i da prosi. Nama je, izgleda, bog dao,ne samo zlato, već i litijum, bor, nikl, da bi došli do njih sjebaćemo vodu, šume, oranice, na kraju ćemo ostati goli ko pištolj, nećemo imati ni rude ni zdrave prirode, naša je šansa da gradimo bolnice, da lečimo invalide rada iz silnih rudnika koji raditi ti po desetak godina, otići, ostaviti jalovinu, pregrađene i zatrovane reke, gole planine bez šume, ali progres je progres i sa karcinomom pluća, bolje je unreti u civilizaciji nego živeti u zaostaloj sredini od svog rada.