Div

Lupetanja režimskih tabloida, analitičara, funkcionera nikom normalnom ne mogu služiti da izvlači bilo kakav zaključak, osim da su pogubljeni i jedni i drugi i treći i oni koji u tim lupetanjima vide dokaz bilo čega. Uostalom, Rio Tinto više nije tema, sad tražite ko sprema atentat na predsednika, možda će vulin dobiti dojavu da je Đilas preko RT spremao atentat ali ga je Toma Mona, energičnom akcijom otkrio i sprečio.

Malo te jebe matematika, u Srbiji ima oko 1.700.000 penzionera, a na referendumu je glasalo, ukupno, nešto manje ljudi, računajući i ubačene listiće iz džakova i privedene na glasanje, i od toga je 40% glasalo protiv.

Po meni, promena uređivačke politika kad se promeni vlast nije vraćnje u normalu, kad je Pink podržavao DOS, DS i ekipu, meni i dalje nisu bili normalni, nisam im verovao. TV b92 preskačem, kao i Pink, Hapy, Studio B, RTS gledam redovno Inače, pogledam sajt B92, obično samo naslovnu stranu, retko otvaram neki tekst, informišem se, uglavnosm sa N1, Nova S i Danasa.

Eto vidiš, a da su pitali Baneta, Amiga, Puzigaću, mogli su lepo da se zaposle u rudniku i da ih bog vidi, a ne da se zlopate za kompom u tuđoj zemlji.

Evo ko je protiv eksploatacije litijuma: Znači, Ćuta, Muta, Savo - srbrnda, i zapadne miloševićevske fondacije.

Skupština slobodne Srbije: U Skupštini slobodne Srbije smatraju da treba zajednički usmeriti proteste radi okupljanja što većeg broja građana. Pozvali su ekološke pokrete da nastave borbu i ulaskom u lokalne i republičke parlamente. "Ekološko pitanje nije samo Rio Tinto ili litijum, već i Obrenovac, Bor, Smederevo, Zrenjanin i sva druga mesta odakle se emisijom zagađenja truju voda, vazduh, usevi...", navodi se u saopštenju. Ocenjeno je da su "centri zagađenja i mediji koji dezinformišu o razmerama zagađenja, ali i politički akteri koji zagadjenjem zemlje ostvaruju prljavi profit, žrtvujući zdravlje nacije".

Kao, Jovan Memedović nije iskren, lije lažne suze, možda, ali govori istinu za razliku od gluposti koje se pišu ovde, a u koje neko iskreno veruje.

Klinički centar traži da se utvrde odgovorni Ko je uplatio državnu pomoć zaposlenima u UKC Kragujevac sa porukom „Jednokratna pomoć Vučića“

Očito, Vučiću ne odgovara da RT bude tema u predizbornoj kampanji, ako dobije izbore naći će način da uradi šta je zamislio, ako izgubi barem če narednoj vlasti ostaviti vruć krompir.

Vidiš, zato je izlaznost po planinskim selima i po 80% i glasali "za", oni rade za strane firme, okrenuti su budućnosti, a onaj ološ iz dijaspore glasa protiv ili ne glasa, oni čuvaju kosovo.

OK, mogu ja da prihvatim da se, u proseku, najboje živelo krajem sedamdesetih, ali ne i da je bilo drastičnih poskupljenja računajući u markama. Podatak koji si naveo, kg hleba 1981-11 dinara, to je bilo 1 DEM, a cena hleba od 17600 - 1989 ne može da bude relevantan podatak, te 89 je inflacija već bila po nekoliko desetina procenata mesečno, tako da je bitno reći u kom mesecu je bila ta cena hleba i koliki je bio kurs din-DEM i kolika je bila prosečna plata. Subjektivno, bilo je mnogima bolje osamdesetih, mnogima 89-91, vreme Ante Markovića, već posle toga je nemoguće praviti poređenja na bilo kakvim realnim osnovama. U vrema AM, svi su jurili platu od 1000 maraka, mnogi su je i imali, ali je bilo jasno da je to kratkog veka, da sistem puca.

U tekstu koji si linkovao nalazi se i tabela prosečnih plata u dinarima i DEM tokom sedamdesetih, vidi se da je prosečna plata '70 bila 1.099 dinaraili 321 Dem, a '79 5.826 dinara odnosno 528 DEM, uzimamo da je vrednost DEM konstantna, da je za 100 DEM moglo da se kupi isto '70 i '79, to je ne baš dobra aproksimacija, ali je za naše tadašnje prilike bila pokazatelj rasta cena i plata. Opet aproksimativno, sve to vreme cena fiće je bila oko 5000 DEM, oscilacije su bile neznatne, neka su +- 5%, nikako cena nije u DEM skakala duplo ili pa ni 20-30%. Povremeno su administrativno cene zamrzavane pa je, zbog rasta inflacije, dolazilo da su neki proizvodi, računato u markama, jako jeftini, ali je to dovodilo do nestašica, povlačenja robe, skrivanja, smanjenja proizvodnje. Šteta što nema i tabele rasta plata i tokom osamdesetih. Do devalvacija je dolazilo više puta, pre svega jer se kurs deviza određivao administrativno, nije pratio rast novčane mase, realnu vrednost, pa kad se razlika između zvaničnog i realnog naraste do nekoliko desetina procenata onda se pribegavalo devalvaciji, može se reći skokovitom usklađivanju kursa.

Jelena Obućina, opet: Tiho, tihuje… Umesto slavlja zbog pobede nezavisnog sudstva – tabloidi pišu o ljutnji. Dakle – ne galamite o krađi referenduma, Lovrekoviću, Rio Tintu. Tiho! Ne uznemiravajte čoveka koji čita eksel. Ne pitajte ništa u ove teške dane čak ni o rušenju zida starog Merkatora, gde je sedište stranke. Da nije popustio od lomljenja kvaka, ili grdnje potčinjenih? Ne pitajte, otkazao je sve nastupe, osim Erdogana. Ljut će da tihuje i par dana detaljno čita tabelu – tamo piše ko nije radio za referendum. A to je važno, jer predsednika neko laže. A on ne voli laži čak i kad su njegove. Doduše, davno je bilo, ima tri godine, a tad je rekao „zamislite da ja pozovem narod i izađe na referendum 25-30 odsto i kažem pobedili smo, to je za mene nemoguće“! To što je moguće i koliko juče potvrđeno – zaboravite! Ima važnijih stvari nego da hvatate predsednika u starim lažima. Tiho tiše…

Pisao je ovde Arsenije o pročišćavanju vode u više faza, procesa, sve do mineralizacije i dobijanja čiste vode, ali to sam video samo kao činjenicu da postoji takva tehnoligija, nikako i da će biti primenjena. Ono što za mene ostaje otvoreno pitanje, OK, izdvoji se iz vode 1000 tona nečistoća i otrova, u reku se ispusti čista voda, a gde idu ti otrovi, oni ne nestaju, njima se manipuliše, negde se skladište, koliko bezbedno. Da ne pominjem opet da u onim nekim prikazima procesa nedostaju neke stotine tona arsena, iskopa se a posle ga nema nigde.

Amerika je možda najveći svetski dužnik, ali Amerika, zahvaljujući obimu proizvodnje i trgovine i vojno-političkom položaju u svetu nije dolazila u situaciju da ne može da otplaćuje dugove i da se dodatno zadužuje. Može se reći da američke dugove otplaćuje ceo svet, dugovi se na međunarodnom tržištu računaju uglavnom u dolarima, ako americi tako odgovara oboriće vrednost dolara, svi poverioci su na gubitku, a Amerika lakše otplaćuje svoje dugove, opet kad joj odgovara podigne vrednost dolara, kroz kamate, ali to je druga priča. U SFRJ se od pedesetih živelo sve bolje, uz povremene oscilacije plate su realno rasle, kupovna moć se povećavala ali povećavala se i nezaposlenost, gubiciu privredi, spoljni dug države i privrede pa se i socijalni mir i privredna aktivnost održavala kreditima i spoljnom pomoći. Postojala je proizvodnja, postojao je izvoz, sredinom sedamdesetih dinar jeste bio i na kursnim listama zapadnih banaka, mogao si u Minhenu da uđeš u Banku i da za dinare kupiš marke po relativno povoljnom kursu. Standard se održavao i zahvaljujući turizmu čiji dobar deo prihoda nije evidentiran, doznkama iz inostranstav gde je osamdesetih bilo više od milion naših radnika. Zahvaljujući inflaciji potrošački krediti su bili pogodan način da se kupe i vrednije stvari, pokućstvo, automobili, da se grade kuće, kupuju mašine jer ako uzmeš kredit sa 12% kamate na tri godine pri inflaciji od 30%, na kraju otplate rata kredita je realno upola manja. Pomenuo sam nekoliko firmi koje su tokom osamdesetih otišle u stečaj, to je vreme kad je počelo da se govorka o promašenim investicijama, velikim ulaganjima u gradnju fabrika koje nemaju isplativu proizvodnju jer nema tražnje za njihovim proizvodima ili ne mogu da dostignu kvalitet koji tržište traži. Imala je, recimo, Zastava izvoz automobila, morala je da izvozi i ispod cene proizvodnje da bi imala devize za nabavku uvoznih komponenti za novu proizvodnju, razliku je nadomešćivala na domaćem tržištu, tu je cena bila veća, bilo je i realne zarade za fabriku. E, ja kao kupac uzmem kredit u vrednosto od 5000 DEM, kupim fiću, fabrika dobije pare, isplati pristojne plate, nastavi proizvodnju, a ja banci otplatim realno 3500 maraka, vrteška, na jednoj akciji si dobro prošao, na drugoj si izgubio. Negde, čini mi se '84 je uvedena promenjiva kamata na potrošačke kredite, ali koliko se sećam nije to dugo trajalo, a čak i dok je trajalo inflacija je bila veća od kamate. Ante Marković i pokušaj reforme i uz podršku zapada, opet kroz kredite i reprogram dugova, skoro da nije bilo šanse na uspeh, već su se nacionalne elite ostrvile na vlast, Marković nije imao podršku ni od koga, svako je vukao na svoju stranu da bi na kraju rat rasturio i ono malo što jeste imalo realnu vrednost. @Mrd, nikako ne razumem tvoju ilustraciju inflacije, znam dobro kako je to išlo, od '73 sam se sam izdržavao radeći i sticajući umeće zarađivanja ali i trošenja, kurs deviza je bio poznat, kako kaže Amigo štampana je lista svaki dan, ali kurs nije određivalo tržište nego je administrativno propisivan, zato su vršene povremeno devalvacije, obaranje vrednosti dinara i po 30% u jednom trenutku, što je značilo da, ako ti danas plata vredi 500 DEM, sutra vredi 350, ali isto tako, ako imaš dug u dinarima u fiksnom iznosu, od 1000 DEM, sutra ga otplatiš sa 700 DEM. Kako je ko od nas živeo to je stvar i ličnog snalaženja, sreće, ličnog utiska. Pomenuo sam kupovinu fiće, da bih ga kupio morao sam da tražim vezu, veća je potražnja bila nego ponuda, bubi, kasnije golfu iz Sarajeva da ne pričamo, ćale je '77 kupio novog renoa 4, čekao je 4-5 meseci na isporuku, po tome bi se zaključilo da je bilo para ko blata, ali nije, menjalo se nekad se imalo, nekad se živelo na 3 čeka.

Uostalom, šta ima čovek da krije od države, država mora sve da zna, da pregleda poštu, kretanje, bankovne račune, fotografije, isto tako, treba da može da uđe u stan kad hoće, jer, nema skrivanja, kamere na svaki ugao, one za prepoznavanje lica, što bi se policajac mučio da legitimiše ljude na protestima kad može iz kancelarije da slika svakog i iz baze dobije adresu, JMBG, da proveri gde radi, skim se druži, ima li švalerku. Neće valjda neke slobode da zaustave civilizaciju.

Ne znam da li možeš da se prijaviš kao nezavisni kontrolor, mislim da ne, kao kontrolor u ime strsnke stranke ne moraš biti i član stranke.

Novo ludilo na australijskim aerodromima: "Skandal", "odvratno", "zlostavljački"

Tvoj predhodni post je ispisamn posle posta wwww, njoj indirektno prebacuješ da joj smeta reakcija države Australije samo zato što se odnosila na NĐ, nekorektno je, jer ako iščitaš bar jedan deo njenih postova,a čitao si dobar broj, znaš da je ona pobornik strogih mera protiv covida, da Novaku zamera što nije vakcinisan, a da Australiji zamera nedoslednost u primeni sopstvenih propisa i odluka. Fakat da do incidenta sa Novakom nisam znao za slučaj momka koji se nalazi u imigracionom pritvoru devet godina, od njegove petnaeste godine, sad znam za taj slučaj i to je idiotski, deportovali su još neke tenisere kojima su predhodno dali vizu, a nisu NĐ, i to je idiotski. OK je ako se i ti u suštini slažeš, nisu bitne neke nijanse, ne vidim samo, čemu onaj post kojim si replicirao wwww.

ZA mene je u redu i totalni lockdown i ograničenje slobode kretanja i, ne samo posredno, već i neposredno, osim prisilnog, teranja na vakcinaciju, a svejedno postupak države Australije je idiotski, ne bi bio da nisu izdali vizu, da su rekli nema ulaska bez vakcine, nema izuzetaka, to u vezi NĐ, neodgovorno je samo održavanje turnira u situaciji kad se zna da ni vakcina ni druge mere nisu dovoljna brana od novih zaražavanja.

@Devil In My Pants, 45% sam lupio ofrlje, otprilike sabrani sadašnji procenti poreza i doprinosa, ali to nije procenat od ukupne zarade ni procenat na neto, namerno sam stavio veću brojku upravo da bi se video efekat umanjenja, znači ako nemaš nikakve troškove, što je teško moguće, ne uplaćuješ doprinose, ne školuješ decu. Obveznik treba da ima izbor kako će plaćati doprinose, državnim fondovima ili privatnim. Evo, smanjiću ti procenat, neka bude 40%. @Kooineeperk, suština i treba da bude da se položaj zaposlenih u državnoj službi, kod privatnika, u sopstvenoj firmi ili kod stranog poslodavca bude približno isti, na istim principima zasnovan i da zaposleni ne misli da mu poslodavac plaća 50.000,00 dinara za rad, a da mu vučić obezbeđuje penziju, da ima besplatno zdravstvo, školovanje, obdanište, mora da zna da sve to plaća i da zna koliko plaća. Ne ulazim u to koje su granice, da li se gleda na mesečnom, kvartalnom ili godišnjem nivou, može se sve usaglasiti, nije tvoja ideja nelogična ali mislim da je bitno postoji jedinstven sistem jer jedan čovek može biti istovremeno zaposlen kod poslodavca, raditi posao po ugovoru o delu sa drugim poslodavcem i raditi prevod za stranog poslodavca, svi prihodi treba da mogu da se sabiraju, da bi i odbici poreza imali logike, a i da gornju granicu doprinosa čine svi prihodi, kumulativno.

Još uvek, Savo i pokret Kreni-promeni nema drugačije ciljeve od odtalih pokreta i organizacija uključenih u proteste, od i naglašava u više navrata da se ne protivi njihovim zahtevima, naprotiv, podržava ih ali on svoje zahteve gura kroz institucije, barem se tako zovu, a ostali pritiskom sa ulice. sa ovakvom vlašću, potpuno legitimno i jedno i drugo, nisu suprotstavljeni ciljevi, bilo bi dobro da su malo manje sujetni, da se više uvažavaju. Recimo, stavljanj van snage uredbe o izmeni prostornog plana je zahtev i jedne i druge strane i ostvaruje se na jedini mogući način, donošenjem druge uredbe, već kod zabrane eksploatacije litijuma Savo ima konkretan zahtev na koji način bi se ostvario, ostali nemaju, oni traže "izbacivanje" Rio Tinta, ne kažu kako, s kojim obrazloženjem, po kom osnovu i šta ako dođe druga rudarska kompanija i nastavi radove. A, ni na koji način se ne može doneti odluka ni zakon koji se ne bi mogao promeniti ako se steknu novi uslovi, promeni politička volja, interesi, makar zakon uklesali u kamen.

Pa ne ide to tako, sednu Vučić i Bane i proglase glavni železnički čvor. Niš jeste važna železnička raskrsnica i putna, tu se stiču putevi za sofiju, Solun preko Skoplja, Prištinu i dalje prema albaniji, Beograd i dalje prema Evropi. Beograd ostaje raskrsnica puteva i pruga jer ima krake za Budimpeštu, Temišvar, Zagreb, Sarajevo, Bar, Niš. Čvorišta postoje, treba podići kvalitet pruga i vozova, puteva i treba imati šta prevoziti, dobije se lova i od tranzita ali je veća lova kad transportuješ robu koja je tu proizvedena. Činjenica je da centralna vlast ne vidi potrebe svakog regiona kako bi mogla da je vidi neka regionalna vlast, ali na bilo kom nivou, vlast treba pre svega da bude kompetentna, zakonom ograničena i smenjiva.

u principu, svako ko ostvaruje prihodi u Srbiji ili je rezident Srbije a ostvaruje prihod bilo gde je poreski obveznik. Poreski obveznik je dužan da prijavi svaki prihod koji ostvari. Sada, za zaposlene postoji iznos koji se ne oporezuje, prošle godine je bio 16.500.00, sada 19.300,00, a pošto je za zaposlene obavezna i uplata doprinosa postoji minimalna osnosvica doprinosa, iznosi 30.880,00 i maksimalna koja iznosi 441.140,00. Princip po kom se plaćaju porezi i doprinosi treba da bude jednak za sve ali uz uvažavanje specifičnosti rada. Tako, doprinosi ne treba da budu obavezni ali treba da predstavljaju odbitnu stavku kod obračuna poreza, npr, imaš 100000,00 prihod za oporezivanje, 20,000.00 je oslobođeno poreza, na ostatak plaćaš 45%, ali se opredeliš da uplaćuješ doprinose porez se umanjuje za odgovarajući iznos. Takođe, i sada postoje kod nekih kategorija rada normirani troškovi, to je procenjeni iznos troškova koji obveznik ima da bi mogao da obavlja delatnost, nabavka opreme, materijala, troškovi prevoza, komunikacija, može se izražavati u apsolutnim iznosima ili u procentu od odtvarenih prihoda. Nije poreska uprava baš toliko nesposobna da napravi širi obuhvat obveznika, nije komplikovan ni način obračuna, lako je napraviti kalkulator za obračun poreza, doprinosa, umanjenja, oslobađanja, kumuliranja sa drugim prihodima, olakšice, sve to može da bude deo softvera koji PU ima, koji bi svaki obveznik mogao da skine i radi obračun, a podatke dostavlja upravi, nešto kao bankarska aplikacija, povezan si sa bazom banke ali možeš da obaviš samo određene transakcije, tako i kod uprave, ako si slobodnjak imaš aplikaciju koja sadrži samo podatke za tvoj slučaj, tvoju kategoriju. Svakako, poreska politika treba da bude takva da motiviše svakoga ko ima prihode da plati porez, isto i za doprinose, s tim što poreze mora da plati, doprinose po izboru. Eto, za doprinose je motiv što dobije radni staž, posle nekog vremena penziju, ima zdravstveno osiguranje i umanjen porez, da ne tražim sada šta bi sve bio motiv za plaćanje poreza, svakako ima i toga, recimo kod apliciranja za kredit, plaćeni porez je dokaz redovnosti primanja. Svest kod ljudi da su plaćanjem poreza i nosioci suvereniteta, da imaju pravo da zahtevaju od nosioca vlasti transparentnost, jednakost pred sudom i zakonom, da je vlas u stvari administracija koja obavlja poslove za građane, obveznike poreza.

Nešto sam površno pročitao, kao da će moći na RG samo ako se vakciniše.