Div

Možda će cena da padne ali ćeš ti i mnogi koji su kupili stanove ovih godina i dalje živeti u njima, većina barem, što je bolje nego da imaš pare na računu koje je pojela inflacija i živiš kao podstanar u stalnom strahu od otkaza. Većina kupuje stanove da bi živela u njima, bitna im je upotrebna vrednost a ne samo tržišna, ko je kupio radi trgovine, preprodaje ili izdavanja, jebi ga, rizik postoji kao i u svakom poslu.

Šta očekivati od poljoprivrednika, da izađe njih milion i sruši Vučića, ovo juče na putevima i ponekim gradovima je ipak samo više stotina, mižda hiljadu-dve ljudi u celoj Srbiji, ko ih je podržao, svima drugima je lepo, kad protestuju prosvetari čujemo, šta se bune , imaju tri meseca odmora, kad protestuju medicinari, kaže se, jes, a ja čekam šest meseci na pregled, ko podržava one seljake što su im uzeli zemlju za autoput a isplatili kutiju cigareta po metru kvadratnom, ili ni toliko. Opozicija dokazuje da neće da politizuje skupove, kako smeniti diktatora bez politike, ko će organizovati ljude, ko će postaviti ciljeve, odrediti taktiku, obezbediti podršku, pa nije čudo što se protesti uglavnom završavaju kod Vučića uz neki kozmetički ustupak, drugi ni ne razgovaraju sa nezadovoljnima, bilo iz koje da su branše, advokati, naučnici, malinari, mlekari... Zašto nema masovnog odbijanja da se ide ne skup 26. maja, isti je odgovor kao i na pitanje , a zašto nema masovne blokade puteva pa da ti autobusi ine stignu do Beograda.

Ne preteruj.

Nevena je u krvavom piru u Mladenovcu ostala bez ruke: Potrebna joj je veštačka ruka koja košta 50.000 evra Detalji računa: Broj tekućeg računa: 160600000170217589 Banka Intesa Svrha uplate: Donacija za Nevenu V.

I ja bih veoma poštovao njen gest praštanja da nije motivisan politikom, karijerom, cilj je bio prikazati privid stabilne porodice što američkom glasaču znači mnogo, ona nije oprostila seksualnu avanturu nego i laganje pred senatskom ili kongresnom komisijom, u krajnjem, pred hjavnošću. Svejedno, rekao bih, svaka joj čast da su se odmah povukli iz javnog i političkog života i bnastavili da uživaju u porodičnoj idili. Ovako...

Pa, nije baš logika banke takva. Banku ne zanima vrednost nekretnine, ne zarađuje na njij, osim u slučaju aktiviranja hipoteke, banku zanima koliko novca daje, kamatu računa u odnosu na data sredsta jer na drugoj strani na ista ta sredstva daje kamatu nekom štediši, ulagaču, centralnoj banci. Nekoliko godina unazad banke su teže plasirale novac, mala potražnja, a velika količina u opticaju pa su kamate ponelad bile i negativne, ja ne pamtim da je ikad bilo ranije toliko niskoh kamata i to, takoreći, u celom svetu. Jasno je bilo da će morati da se menja nešto, da će rasti cena novca, pa jeste bilo pametno uzimati kredit sa fiksnom kamatom, sada, kad su kamate znatno veće, teže je pogoditi šta je bolje, fiksna ili promenjiva kamata, na duži rok, 20-30 godina može da bude ogromna razlika, da dovede do ličnog bankrota jer rast plata, po pravilu, ne prati rast kamata ili inflacije, odnosno prati ali sa zakašnjenjem.

Beli listići su oni koji su izašli, uzeli listić i nisu nikoga zaokružili, ako se dobro sećam.

A, o Hitleru?!

Najavu ovog zakona sam video pre desetak dana, ne znam detalje, u načelu, podržavam. Vlada usvojila izmene zakona: Svi smo potencijalni donori organa

Ne može on da odgovara po objektivnoj odgovornosti, može za konkretna dela, činjenje ili nečinjenje. Izvor za tu informaciju je njegova komšinica na FB, barem sam tako pročitao.

https://nova.rs/vesti/hronika/upao-je-u-automobil-trudnica-je-bila-unutra-kolega-taksiste-kog-je-oteo-pomahnitali-ubica-iz-mladenovca-otkriva-sta-se-kobne-veceri-desilo/

Da, šupljikavo je i ako je to stvarno njegova priča, mada nije čudno da se čovek u takvoj situaciji pomalo pogubi, a tek ako je to što čitamo ili čujemo prepričana njegova piča, onda je sve jasno. Ništa novinari ne otkrivaju, iznose nepovezane reči i rečenice kako su načuli.

To su, navodno, reči nekog kolege i prijatelja od taksiste, taksista je u šoku i ne komunicira sa novinarima. Kažu i da nije mogao sam da vozi nazad nego je pozvao kolege da neko dođe po njega, što je i razumljivo.. Naravno, a do ibarske ima desetak varijanti. Kuda je prošao nije, samo po sebi, bitno, ovde se prozivala policija, kako to 500 specijalaca a čovek im umakao, ne ma nigde satnice, hronologije događaja, da li je umakao iz "obruča" ili je policija kasno stigla, ili su to, donekle, razumljive informacije za skretanje pažnje begunca. Opet, meni ne smeta manjak informacija dok istraga traje, sve do podizanja optužnice, smeta mi višak poluinformacija, nagađanja, evo i ovih naših.

Bilo bi logično to, autoputem do Batočine, ali kolega taksiste kaže da su svratili do Uba, ostavili ptnicu iz taksija, pa nastavili ka Kragujevcu. To podrazumeva da su krenuli u suprotnom smeru, autoputem, onda su imali niz alternativa, mažda čak i bez izlaska na autoput, to bi značilo polukružno kod naplatne rampe, pa opet niz alternativa.

Tako piše u nekim tekstovima, ali ne piše kada, on je u Malom Orašju izašao iz auta i pucao, jel to taj, ukradeni auto ili je vozio drugi pa ga promenio. Taksi je oteo na naplatnoj rampi, prometno mesto, da li je ukradeni auto ostavio kod NR ili negde dalje? Ne očekujem da sve informacije iz istrage budu objavljene odmah u štampi ili medijima, ali bi valjalo da ono što se objavljuje bude tačno...

Verujem da nije sam u glavi, ne deluje mi verovatno da nasumični pucač ima pomagača ili saizvršioca. Policija ne daje podatke o kretanju, ja i dalje ne znam ni ono kretanje koje se može znati, gde je prvo pucao, ne uklapaju se prve informacije koje su objavljivane sa nekim kasnijim. Moguće da ja nisam dovoljno pažljivo slušao, ali, obzirom da poznajem taj teren, teško da bih nešto prevideo ili prečuo.

Nisam ni ja napisao "uputstvo za upotrebu" nego svoje mišljenje koje se donekle slaže sa stavovima nekih stručnjaka a ne poklapa sa stavovima drugih stručnjaka. Ne verujem ni da postoji rešenje koje je savršeno za svako od hiljadu dece. Ako je nekima bolje, ili roditelji i pedagozi i psihočozi misle da je bolje, treba im omogućiti da idu u školu, oni koji ne bi još da idu treba omogućiti odsustvovanje. I vreme koje se ne provodi u školi treba osmisliti.

U sinoćnjem Utisku nedelje troje stručnjaka govor o povratku dece iz OŠ Vladislav Ribnikar u školu, na nastavu koji je najavljen za sredu. Otprilike, zajednički stav, jer polemike nije bilo, valjda je i dogovoreno da se ne polemiše, ne dižu tenzije da se ne bi otišlo predaleko, dakle, zajednički stav je da je prerano vraćati decu u školu, pogotovo je pogrešno u sredu. Nisu me ubedili da imaju bolje rešenje koje je izvodljivo, a pominjalo se i odlaganje početka nastave na duži rok, do kraja školske godine, razmeštanje učenika po drugim školama u okolini, istaknuto da valja zgradu šloli rekonstruisati, preurediti, da bude manje prepoznatljiva, da decu ne podseća na doživljenu traumu. Sve uz ogradu, nemamo sopstvena iskustva, iz primera uu svetu se zna da su pokušavani razni modeli organizovanja a ciljem da se izbegne retraumatizacija dece ponovnim okupljanjem i boravkom u prostoru u kom se dogodio zločin. U nekim gostovanjima stručnjaka ranijih dana čuo sam i druga mišljenja, neka se poklapaju sa obrazloženjem ministarstva da se deca trebaju suočiti sa istinom, što pre, uz povećanju pažnju nastavnika, roditelja, psihologa, pedagoga. Obično, kad neko ministarstvo nešto predloži, čini mi se bolje je sve što neko drugi ko poznaje materiju predloži, ovaj put, ne. Traumu su deca doživela, sad su u stanju produžene traume jer im je rutina izmenjena, ne postoji više ustaljeni ritam na koji su se navikli, to sto su kući ne znači da su ceo dan sa roditeljima, roditelji moraju da rade, neka deca ostaju sama, neka se druže sa vršnjacima, neke sa babama i dedama. Mislim da je bolje da sve što nužno sledi preguraju zajedno, u kolektivu koji doživljavaju kao svoje okruženje, uz nastavnike koji se moraju dodatno pripremiti, lakše je organizovati pomoć da bi se pripremilo nekoliko desetina nastavnika neko pomoći hiljadama roditelja koji, po pravilu, nisu stručni, nisu na raspolaganju deci sve vreme. Promena sredine je, takođe, dodatna traumatizacija dece kao i povratak na mesto na kom se tragedija dogodila, promena izgleda, kao nekakvim kulisama, neće izbrisati iz glava dece šta je tu bilo juče, kako je izgledalo i šta se dogodilo. U njihovim životima ništa više neće biti isto kao pre 3.5. ne vidim zašto bi tu promenu dodatno naglašavali, insistirali na njoj kao da brišemo predhodna sećanja, a znamo da se ne mogu izbrisati. Stvaramo li dodatnu konfuziju. I, da, uzrast od 7 do 15 godina, traži prilagođen pristup, po mom mišljenju, na barem tri nivoa, 1-3 razred, 4-6 i 7-8 prema stepenu zrelosti, mogućnošću procesuiranja surovih istina.

Umesto rasprave o postojanju boga mogli bismo da raspravlja o: Da li postoji ništa.

Jeste jer se svodi na tvrdnju, neznanje=bog.

Opšti obor SNS.

Uostalom, svako je odgovoran za svoje postupke, zakon propisuje neka pravila i sankcije u slučaju nepoštovanja istih. Konkretno, otac, oficir, može biti odgovoran ako je bespravno posedovao oružje, ako je nepravilno čuvao oružje u legalnom posedu, i stotinu varijacija na istu temu, ne može odgovarati za ubistvo, za ubistvo odgovara sin, opet uz sagledavanje bezbroj okolnosti koje će prezentirati tužilaštvo i odbrana, naše ajdeee i uaaa neće, nadam se, uticati na sud i presudu. Ni odac deteta ne može odgovarati za ubistvo jer ga nije počinio, dete neće odgovarati za ubistvo jer nije krivično odgovorno. Otac moće odgovarati zanepravilno držanje orušja, za zanemarivanje maloletnog lica i može biti kažnjen u okviru predviđenom zakonom, opet naše navijanje ne treba da ima uticaja na sud i presudu. Treba imati u vidu da kazne, pored funkcije da odvrate eventualnog počinioca od krivičnog dela zbog straha od posledica, ukazuje i na stav društva i države prema nekim pojavama i postupcima, pa tako iskazuju da društvo ne dozvoljava ubistvo, ali može da pokaže da društvo prihvata surovost, osvetu ako su kazne prestroge, ako se olako odrezuju na sudu ili prizivaju na Forumu ili pred prodavnicom.

Izveštavanje je katastrofa, neprofesionalno i sa aspekta novinarskog kodeksa, šta se sme a šta ne objaviti, na koji način i u kom momentu, tako i sa aspekta tačnosti informacija, javlja se reporter koji ne zna ni lokaciju na kojoj se nalazi, ponavlja se informacija od juče koja i nije baš proverena i precizna. I da se izuzme bilo kakva tendencioznost, imamo diletantizam na delu, istrčavanje sa informacijom i slikom po svaku cenu. I posle tri dana još nisu svi naučili ni kako se zove selo u kom je ubijeno troje ljudi, neozbiljno je i pisanje o ubistvima u Mladenovcu i Smederevi, toliko je to blizu nama da barem preciznao mesto ubistva može da se navede. I pored nepotpunih informacija, nedovršene istrage, nedovoljno činjenica, masovno se presuđuje, mnogi znaju krivca, spremni su da odrežu kaznu ne shvatajući, valjda, da je i to diletantizam, da i takve olako izrečene osude doprinose opštem stanju neodgovornosti i normalizovanju nasilja i nekompetentnosti.