Div

Srećno deda, nek je živa i zdrava. A, svako mesto je pravo da se podele takve vesti.

Nije da me interesuje nešto unutra[nja politika USA, naročito ne događaji sa margina, no kad ti pominješ manipulacije, podložnost istim, pitam se da li je definisanje levice Makrsom i Engelsom, SSSRom, Kinom, Kambidžom, Kastrom i Madurom pokušaj manipulacije ili posledica.

Eto meni još jedne obaveze, gde naći šaku kukuruza za setvu u ovo vreme, setva je završena, valjda je nekom preteklo malo.

Tri put sečem i opet kratko.

Sasvim je logično da jedna, ma koliko jaka, klima ne može da ravnomerno rashladi više prostorija, uvek će u prostoriji u kojoj je unutrašnja jedinica biti ledeno da bi se u odvjenim pristorijama tek osetilo malo svežine. Imaću to u vidu, mada meni je dnevni boravak prioritet, iem se tu provodi najviše vremena, em je položaj takav da se najviše greje. Grejanje mi je bitno na kraće vreme, to nije kuća gde stalno živim, dobro je da se brže ugreje dok drva ne zapucketaju i u prelaznim periodima, produžene zime kao što je ove godine bilo, čak je i prvoj juna trebalo grejanje, loženje. Svakako ću imati u vidu rešenje sa dva uređaja, ali ostaje pitanje proizvođača, pre svega kvalitet izrade, efikasnost, zatim dobar servis, trajanje garancije i pouzdanost davaoca garancije. Znam da kvalitet i sigurnost koštaju, a mudrost je naći optimalni odnos kvaliteta i cene, ako nešto 30% kvalitetnije platim duplo skuplje, nisam napravio posao, tek ako uštedim 10% para pa dobijem krš da ne znam šta bi s njim. Zato ne dozvoljavm sebi da brzopleto napravim grešku, uvek dobro razmislim, premerim, proračunam pa onda - napravim grešku.

Da, 12 BTU. Koliko sam video, za hlađenje do 50 m2, odnosno grejanje do 30 m2, te 12 BTU vrše posao.

Ima na ovom Forumu, siguran sam, sposobnih, spretnih, iskusnih majstora, a i potencijalnih, onih koji imaju samo volju i šrafciger. Ovde bi mogli da prikažu svoja znanja i ideje, da postave pitanja, dobiju ili daju odgovore. Tema je široka, radovi u kući, instalacije, aparati, nameštaj, podovi zidovi, krovovi, u garaži, na autu, u dvorištu, na terasi. Iskustva sa alatom. Može i PC, ali za to već postoji topik, možda i neke druge oblasti "zasluže" poseban topik, od nas zavisi. Za početak, da malo istrolujem temu, nije majstorija u pitanju, treba mi savet da ne bi tražio majstore pre nego što mora. Ima li neko preporuku za klima uređej? Neku dvanaesticu, invertersku.

E, ovde ne može tako, nema 4 banke okruglo nego 35-40 ili 40-45, moraš da se opredeliš. Ako je ipak okruglo, onda srećan rođendan.

Jeste od semenki koje si mi poslao, voleo bih da je suncokret, nije baš dobro izabrano mesto, ali se da rešiti, po dve pritke iz svaku stabljiku, a nema ih mnogo, rešiće problem vetra. Sad već izgleda da mi je sve niklo, u saksijama su peršun, neven i bosiljak, ostalo je u bašti.

Evo bolje slike:

Posle se dokazalo da može.

Neće biti opasnosti od vetra, prvo, zaklonjeno je, dobro ukopano, a imam i spremne podupirače, kad izraste dovoljno postaviću ih. Trupci koji se vide su orahova stabla, prečnika oko 60 cm, ima ih nekoliko, imam i dva jasenova nešto dalje. Mislio sam to da prodam, ili da rastružem na daske, ali nema zainteresovanih, ja ih sam ne mogu prevesti do strugare, koštalo bi me više nego da kupim daske. obako, biće neke klupe, ako stignem da ih nekako obradim, grugo, testerom i sekitrom. Grana i zelenog otpada ima na sve strane, ne volim da spaljujem otpad, nešto stavljam na gomile, dobra je ideja koju si našao, zahteva nešto posla, najteže mi je da odredim lokaciju, treba posle i pokupiti, preneti, a li to svakoako stoji, šta god da bih da uradim sa granjem. Nego, kako su prestale kiše, počelo toplo, iznikoše još neke semenke, već sam i pozaboravljao gde sam šta posejao, Badger, pomagaj: Ili, da sačekam berbu pa da utvrdim šta je.

Postavio sam oslonac za boraniju: nadam se da će izdržati, neće da rodi više od hiljadu-dve kila.

Skidao sam već, ovi su mi ili promakli ili su izrasli u zadnja dva dana. Baš ću pokušati da ih zasadim, nisam nikada to radio, ako uspe, taman da stigne na rod kad ovaj onemoća.

Da, da, tu smo negde.

Moj paradaiz se dobro drži, paprika se nešto muči, ima još šanse i za nju.

Da vidim kako da postavim sliku sa moba. A, i da se vidi da je prošao monsunski period.

Meni to dovoljno dobro izgleda da sam odjednom gladan.

Ovo, na slikama, bi trebalo da je ona plava, ljubičasta, drugu sorta je na drugom delu bašte, nisam baš planirao najbolje, nisam čak ni obeležio tačno gde je šta. Kod ove se vidi da je penjačica, počela je da pušta pipke odah posle dva lista . ovako bi trebalo da izgleda kad rodi:

Ove još ne puštaju pipke, ne znam kakva je sorta, trebaju li. Svakako imam spremne pritke. Postavio sam u drugom delu bašte, tamo se već penje uz pritke. Sorta koju sam prvu posejao ne traži oslonac i ne raste visoko. Pratim razvoj, pa po potrebi stavljm kočiće, pritke, žicu.

Zaštitio sam boraniju u jednom delu bašte, čak i ne izgleda ružno. Bamija u saksiji mi je lepo izrasla, ali je nešto bledunjava, da li je to normalna boja ili ovoj mojoj nešto nedostaje.

Ekonomski sistem jeste bio neodrživ, ali jeste se mogao reformisati, popraviti. Jedan od razloga zašto je bio takav leži u tome što i nije bio osnovni cilj izgradnja ejake ekonomije već izgradnja socijalizma, socijalizam je postavljen kao cilj, a ne kao sredstvo da se živi bolje, da društvo bude stabilnije, ili šta je već trebao da bude. Stoga su neki veliki krediti bačeni u jamu bez dna, FOB, Feronikl, Obrovac, još 60ih i 70ih su se stvarala zatvorena tržišta u republikama, međusobne ucene vlasnika deviza i proizvođača, recimo, hrane, problemi u funkcionisanju su se skrivali, nalazila se kratkoročna rešenja, a dugoročna se nisu ni tražila. Ipak, mislim da je 1975 godina, u vreme Džemala Bijedića, bila godina u kojoj je postignuta neka ravnoteže uvoza i izvoza, stabilan kurs, pojavile su se neke naznake da se može krenuti ka zdravijoj ekonomiji. Ipak, Bijedić je poginuo, ciljevi se promenili, Tito umire, potencijalni naslednici merkaju pozicicije, podršku traže u svom narodu, osamdesete, iako se to nije odmah primećivalo, već su bile kraj SFRJ. Sve to vreme ekonomija je bila u trećem planu, ako se razmišljalo o ekonomiji onda je to neka republička ekonomija, lokalna, da bi svaka republika zaokružila privredu tako da ne zavisi od drugih republika.

Veverice, najsimpatičnije štetočine. Iako imam desetak oraha, nekoliko baš obilno rode, dva velika grma lešnika i tri stara drveta jabuke, nisam video veverice više godina, nekad su, malte ne, ulazile u kuću. Lešnike nikada nisam ni brao, to sam prepustio glodarima, oraha i jabuka ima dovoljno i za mene i za njih. Iako ih ne viđam, nalazim ponekad skrovišta, skladišta oraha i lešnika, znači, tu su ali se kriju.

Ima i varijanta: Ko pre devojci, njegova devojka, ko poslednji devojci, njegova žena.

Divka mi je ostala u sećanju iz vremena mnogo pre nestašica osamdesetih, koristila se za belu kafu, kao malo dete sam je baš voleo. Kad se pomenula, od negde mi zazvonilo ime cigura, morao sam da konsultujem Googea da bih saznao da je cigura drugo ime za cikoriju. Inače, u vreme nestašice kafe, osamdesetih, ni iz jedne kuće nisam izašao, niti iko iz moje, bez popijene kafe. Nabavljala se nekako, ispod tezge, od švercera, skoknulo se do Trsta, Soluna, Beča. Još uvek je bilo para, nisu trebale vize, snalazilo se. Najviše mi je problema stvarala dečja hrana, Bebiron, Humana, Frutek, dete malo, mora da jede, u prodavnicama se teško nalazi, ali, pregrmesmo i to, odraslo se.