Div

Onda, da dignemo ruke. Ne možemo im ništa na izborima, ne možemo na sudu, ne možemo na ulici...

Svo ovo pisanje, pogotovo posle pronaska devojčice, može da bude predmet tužbi sa ozbiljnim otštetnim zahtevom. Tako bi se mogla dobiti lepa sredstva za školovanje i dalji život devojčice. Mislim da bi, čak i sa ovakvim našim pravosuđem, dobar advokat mogao da prikupi lepe pare za devojčicu i njene roditelje.

Vidiš, za mene, bog baš ne postoji, znači ne radi se o tome da ne znam, nisam siguran, možda ili nešto slično, nego baš ne postoji. A, zašto? Jer je nepotreban, suvišan. A, u prirodi sve ima svoju svrhu, ništa nije tek tako. Još nešto. Znam da bo?g, vera, religija i crkva ne idu nužno jedno sa drugim, ipak, ako je postojanje boga tako intiutivno, neupitno, čemu služi crkva, zašto hiljadama godina postoji institucija koja primenjuje najrazličitije metode da me ubedi u nešto što je tako lako doznati. Ili, ipak nije tako lako?

Ja ne mogu pomo'u Mozille da se povežem sa Forumom, iz Chromea mogu. Vidim, najnoviji upisi su od pre 5-6 sati, znači da mnogi nemaju pristup?

Možda nije toliko bitno, ali ako već pričamo o nekoj pojavi valjalo bi i da utvrdimo tačno na šta se priča odnosi. Govorim o običajima vezanim za sahrane. Moje poznavanje, svodi se na Beograd i nešto širu okolinu. Prilikom sahranjivanja ne nosi se hrana na groblje, samo piće i žito. Posle sahtrane se organizuje ručak ili večera, zavisno od vemena same sahrane, u kući pokojnika ili u nekom namenskom lokalu, kafani, restoranu. Hrana se nosi na groblje prilikom pomena, nekih praznika, zadušnica i to se prilično smanjilo, svodi se na par zalogaja neke pite, opet ručak ili večera idu posle, na primerenijem mestu. Pošto pamtim nešto duže, znam da se pre šesdesetak godina ta daća, ručak posle sahrane, u selu organizovala tako da se prisutni podele u tri grupe, prvo ručaju oni koji su iz daljih mesta, treba da putuju, onda oni iz sela koji nisu baš iz komšiluka, na kraju najbliže komšije, rođaci koji ostaju da prespavaju kako bi sutradan izašli na groblje. Ono što sam upamtio iz vremena mog detinjstva je, da se sudovi posle tih smena gostiju za stolom ne peru, samo se obrišu, izbace ostaci. Već narednih godina je i to počelo da se menja, već sedamdesetih to više nisam nigde video. Nisu promene prihvatane mnogo teško, teško je da neko napravi prvi korak. Pisao sam ranije, a i na starom forumu, kad mi je otac umro, a desilo se u selu, u kuću, najpraktičnije je bilo da ispraćaj ikrene iz kuće jer nema kapele u selu, praktično nema izbora. Odlučio sam da nema popa, da se kovčeg zatvori. Komšije, rođaci, prijatelji su znali da u našu kuću pop ne dolazi, da se ne držimo verskih obočaja, pa su po ulasku u dvorište, uz uzjavu saučešća, pitali jel se pali sveća, odgovarao sam da ja ne palim, ali da svako ko želi može, obezbedio sam posudu sa peskom za sveće. E, ono što je interesantno, većina je donela sveću, ali je držala negde u unutrašnjem džepu, da sam reko da se ne pali, ne bi reagovali, ne bi ni pokazali da su je doneli, niko nije izneo nikakvu zamerku, komenari su bili u smislu, ti si domaćin, mi poštujemo ono šta domaćin odluči. Dakle, promene su moguće, treba da neko učini prvi korak, da promene ne znače nametanje, da ljudi vide neku logiku u tome, da je lakše, logičnije. Mnogi se drže običaja iako i sami vide besmislenost, ipak, nesigurnost ih tera da rade kao i drugi, da ne budu bele vrane.

Može i nezaposleni da uplaćuje doprinose i da ima penziono i zdravstveno osiguranje, ali, ako si hteo da pažljivo čitaš, radi se o tome da sveštenicima država plaća doprinose. Zašto? Neka plaća sam, neka mu plaća Crkva, zašto je njemu država poslodavac?

Mislim da je bolje pitanje, ko uopšte ima neki ekonomski program. Niko nema program ni u kojoj oblasti, svi su samo protiv nečega. U Srbiji i vlast se zasniva na protivljenju, svi govori predstavnika vlasti su protiv nečega, češće nekoga, čak i kad se hvale nekakvim uspesima moraju da pomenu, i ne samo pomenu, one pre, lopove, fašiste, belosvetske i kakve već, ne umeju ni o uspesima da pričaju afirmativno i njihovi vajni uspesi su upereni protiv nekog. Opoziciji je, prirodno, posao da bude protiv, da kritikuje, da preteruje u kritikama, ali, ipak, da ponekad kaže, e, mi bi to uradili tako-i-tako, a poželjno bi bilo da to tako-i-tako ima smisla, da je zasnovano na realnosti, da nas uvere da stvarno tako misle i da bi stvarno mogli i umeli da to urade. Lično, mislim da u ekonomiji i ne treba da postoji levica i desnica osim u raspodeli ostvarenih profita, odnosno dela profita koji uzme država, znači poreza.

Dobro, ajde da je država davala te kredite, ali, otkud državi pare? Uzela od mene, onda, pošto ja nisam otplatio realno kredit, uzme još više, da nadoknadi štetu, ispada da sam ja sam sebe opljačkao? Mada, ovde se provlačila teza da je SFRJ bila loša država, da je pljačkala svoj narod. Sve manje je jasno, ko je koga.

ЗАКОН О ДОПРИНОСИМА ЗА ОБАВЕЗНО СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ (''Службени гласник РС'' број 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14 - др. закон, 112/15, 113/17) Члан 64а .... Допринос за пензијско и инвалидско осигурање и допринос за здравствено осигурање за свештенике и верске службенике може плаћати јединица локалне самоуправе, јединица територијалне аутономије или Република Србија.

Ima, valjda, i nešto više tehnike i mehanizacije za gašenje.

Čini mi se da je teks koji sam ja linkovao nešto jasniji, ne znam da li je i sve u njemu tačno. Između ostalog kaže: i

Na prvo čitanje mi nije bila jasna poruka teksta, onda videh na istu temu, sa istim podacima, U četiri opštine u Srbiji 501 napuštena državna parcela dakle, radi e o državnom zemlkištu koje se ne obrađuje a za koje neko možda uzima subvencije jer se formalno nalaze u zakupu.

Ne mora niko da ide u crkvu, ne mora da učestvuje ili prisustvuje obredima, ali mora da plati sveštenicima doprinose za penziono osiguranje, znači sveštenici imaju status državnih službenika, imamo primere oko gradnje crkava, uprkos protestima stanara u naselju StepaS crkva uporno gura svoj projekat, ima zaštitu države. Mislim da je najgore. nastava veronauke u školama, po svemu što čujem to nije učenje o veri, to je propagiranje i nametanje jedne vere, pravoslavne. U govorima verskih vođa, nikada nisam čuo da javno jedni drugima nešto zameraju, ubiše se od uvažavanja, čestitanja praznika, pomaganja međusobnog, ali za sve njih ateisti su satanskai soj, neljudi, nekad malo mekše, uvijenije rečeno, ponekad, boga mi, i otvoreno. Lično, nemam niti sam imao problem zbog svog ateizma, nailazio sam tu i tamo na čuđenje od običnih ljudi, kako to Srbin, na -ić, a nije vernik, pravoslavac, međutim, kadgod sam ušao u neku raspravu završilo se konstatacijom, OK, tvoja stvar. Imao sam prilike i da prisustvujem nekim skupovima kojima prisustvuju sveštenici, ili obredima u crkvi, naravno, ja ne kvarim obred, jedino što ne prihvatam da držim sveću i da se krstim, nikada mi ni sveštenici nisu glasno zamerili, samo slegnu ramenima kad kažem da nisam vernik. Nisam venčan u crkvi, nisam decu krstio, roditelje sam sahranio bez popa. Niko mi nije ništa zamerio, možda misli da grešim ali prihvata moju odluku. E, jesam kršten u crkvi, to čak nisam ni znao pouzdano, pa sam pre 5-6 godina išao u lokalnu crkvu, porazgovarao sa sveštenikom, desetak minuta pristojnog razgovora uz obostrano uvažavanje, tražio krštenicu, dobio je, eto, tada sam uz obaveznu taksu ostavio i 500 dinara kao prilog, što sigurno ne bih uradio da mi je bilo šta sveštenik zamerio.

Ne mora da znači, ovaj, s oproštenjem, naš predsednik se ,svađa i sam sa sobom.

Ako sam dobro razumeo, MCP odbija da se registruje u skladu sa zakonom, zahtevaju da budu izvan ili iznad zakona. Zašto se ne bi registrovali upravo tako, kao Mitropolija crnogorsko-primorska, uknjižili imovinu, poštovali zakone zemlje u kojoj se nalaze i rade, a u verskim pitanjima mogu da se smatraju delom SPC, da poštuju tu crkvenu hijerarhiju. Ispunili bi i zahtev da u nazivu nemeju ime druge države, a ne bi narušili jedinstvo SPC, ne bi tržili, ako ne žele, autokefalnost. Ali, ne. Tvrde glave teraju samo svoje, po svaku cenu. Eno, sad se Vučić, kao, sprema da badnji dan provede na severu CG, Ovaj njegov Selaković ne ume da objasni šta je cilj posete, ne ume da kaže ni da li će stvarno da ide ili samo pojačabva cirkus. U par minuta gostovanja na Prvoj, bar 10 puta je ponovio da Vučić samo želi da bude sa svojim narodom i uz blagoslov patrijarha. Lično, ne verujem ni da će otići, opet će u zadnjem momentu da pokaže "državničku mudrost" i da odustane zbog viših ciljeva, biće tužan što neće biti sa svojim narodom. Veća glupost je samo ako stvarno ode.

U mafuja[škim obračunima pobeđuje jači, što bi se reklo, veći mafijaš. Ne vidim razloga da navijam za bilo kog. Za CG bi, na duge staze bilo dobro da odu sa svojih položaja i Milo i Amfilohije. ps: McLeod, greškom sam ti lajkovao post, duguješ mi.

Sve što se danas događa u Crnoj Gori čeka i Srbiju, ukoliko se usudi da reši pitanje Kosova, ocenio je predsednik LDP-a Čedomir Jovanović. Evo još jednom opravdanja, kao, Vučić bi hteo da reši pitanje Kosova ali ne sme. Što se onda ne skloni, možda neko drugi sme, ili imamo ono, ja ću da jurišam, a vi me držite, ne dajte mi.

Svim forumašima želim sve najbolje u Novoj godini. Neka vam se sve želje ispune, a vi pazite šta želite.

Izvini, nisam dobro razumeo tvoj post.

Nisi našao dobar primer, u čemu je problem ako neko ne podržava Milovu diktaturu. Eto, ne podržavam ni Mila ni Amfilohija, i šta je tu crno-belo?

U Srbiji crkava ima politički uticaj tačno onoliko koliko joj vlast dozvoli, odnodno koliko vlastodršcima odgovara. Crka nema mehanizme moći, pre bi se reklo da je crkva deo mehanizma moći vladajućih struktura, ne samo ovih sada.

Grašak je bolje sejati u jesen, ranije stigne, daje dobar prinos, posle se može na istom mestu gajiti nešto drugo jer se grašak rano obere, a dobro je jer grašak ostavlja azot u zemlji, obogaćuje zemljište. Crni luk se sadi u jesen za ranu potrošnju, nije pogodno da se tako gajen luk čuva za kasniju upotrebu kao luk koji je sejan u proleće, koji formira glavice zaštićene suvom opnom. Nisam baš siguran da sam odabrao dobru sortu, posejao sam neki crveni, nisam video da se takav prodaje u proleće kao mlade glavice, možda budem pionir u njegovoj proizvodnji.

Ovde nije više toplo, najzad je počela zima, palo je i malo snega. Jutros je -3, tokom naredne noći se očekuje -8. Biljke mi, zasad izgledaju dobro, čal i bob koji se malo povio, deluje mi kao da nije oštećen, mada, nemam iskustva, ranije sam bob sejao u proleće. Grašak se drži savršeno, kao da mu prija mraz, bilo bi mu još bolje kad bi napadao sneg, ispod snega su idealni uslovi za rast svega što se u jesen poseje. I luk je dobar.

Ovo nisam znao, ali i bez toga su obaveštenja malo konfuzna, gde je devojčica pronađena, ko ju je pronašao, kako je otmičar pobegao, ako je pobegao ispred patrole, a ne mogu da ga stignu, to je sramota. Sve mi više liči na loše režiran rialiti. edit: Vidim, ministar kaže, pretpostavljamo da je otmičar u Niškom okrugu, pobegne im čovek ispred nosa, njihova preciznost u lociranju je stotinak kilometara u krug. Kao da još nisu dobili informaciju šta su juče radili.

Sam pojam autekefalnosti je, po meni, političko pitanje, pravoslavne crkvr su ustrojene po političkom principu, jedna država jedna crkva, međusobna priznavanja i nepriznavanja. Šta ko ima meni da priznaje i li ne priznaje moju veru, ia i šta će meni, ako sam vernik, neka crkvena hijerarhija u kroz koju bih iskazivao, kako kažu praktikovao, veru. Ne razumem kako se vera praktikuje, ja verujem ili ne verujem, sve preko toga je bliže političkom nego verskom.