Div

Bolje da se držiš činjenica nego što želiš da ih skrnaviš.

Čita se presuda: -Sudsko vijeće BIH osiđuje Sulja Kurića zbog krađe u preduzeću na dva meseca apsa. Ima li osuđeni šta da izjavi? -Imam, vala. Jebo ja mater sudskom vijeću. Ponovo se čita presuda: -Sudsko vijeće BIH osiđuje Sulja Kurića zbog krađe u preduzeću na dva meseca apsa i na hiljadu maraka globe zbog vrijeđanja suda. Ima li osuđeni šta da izjavi? -Imam, vala. Jebo ja mater i oca sudskom vijeću. Ponovo se čita presuda: -Sudsko vijeće BIH osiđuje Sulja Kurića zbog krađe u preduzeću na dva meseca apsa, hiljadu maraka globe zbog vrijeđanja suda i sudsko vijeće jebe sve po spisku Sulji Kurtiću.

Ma, jesi, samo te zezaju.

Akiro - pošteni antikomunista. Odličan prikaz, možda ne 100% precizan, ono socijalno struktuiranje društva, ali upravo tako je izgledalo društvo sedamdesetih i osamdesetih. Sećam se vica iz tog vremena: Kaže Nemac: Zarađujem 2000 maraka, 500 dajem za stan, 700 za hranu, 300 za školovanje, 200 za odeću i obuću, 200 za kredit za auto i za gorivo, ostane mi 100 mesečno. Kaže Amerikanac: Zarađujem 2500 dolara, 500 dajem za stan, 800 za hranu, 300 za školovanje, 200 za odeću i obuću, 200 za kredit za auto i za gorivo, 300 za putovanja, ostaje mi 200 na štednji. Jugosloven: Zarađujem 500 maraka, stan čekam od firme, školovanje ne plaćam, 300 trošim na hranu, 200 na odeću i obuću, 200 na auto i odmor, odakle mi onih 100 maraka, jebemi ga.

Ako bude trebalo, moraću da nešto od toga naučim, dosad sam se samo prijavljivao na ruter, trebalo mi je samo da znam ime i pass.

E, u vreme Bijedića i Sirotkovića je dinar bio najjači.

Te denominacije, 1965, ako se ne varam, sećam se dobro, crvena stodinarka je postala dinar, zelena petstodinarka pet dinara, kasnije se pojavila čuvena petstodinarka, Tesla, dugo je bila ponos, menjala se u Trstu za vreme Bijedića. Brantova milijarda je došla posle čuvenog Pisma JBT i IBCKSKJ, pa se pričalo, došao Brant da stavi marku na pismo.

Lako je reći, samo kad bih znao kako. Nego, gledam u aplikaciji, kod ta dva uređaja stoji da su u nekom LAN modu, kod drugih se vidi samo oznaka za Wi-fi, pa sam isključio taj Lan mod, ostaviću zasad da vidim hoće li se opet gubiti veza. Da, preko aplikacije eWeLink, prilično jednostavno. @zoran59 biće verovatno još pitanja, malo sam se zaintrigirao oko tih uređaja sa kontrolama na daljinu, neki i nabavio, detektore, kamere, ventile, pa ću otvoriti i temu. Prvo treba sa sobom da raščistim, šta u stvari hoću, posle je sve lakše.

Ne, odlepio moj laptop pa je tri puta ponovljen post. Obrisao višak.

Ja se šesdesetih dobro sećam, tačkice nisam video nikada, slušao sam o njima, kako kažeš koristile su se od ktraja rata do pedesetih. Moguće da je šesdesetih kroz neke socijalne službe obezbeđivana hrana socijalno ugroženima, koji ne rade, nemaju primanja. Mada, već u to vreme, poznavao sam i ljude koji su primali socijalnu pomoć u novcu, kupovali šta im treba, naravno u količini koju mogu sa tim parama. Bonovi su se kasnije pojavili zbog nestašica usled ograničavanja uvoza ili forsiranja izvoza radi održavanja likvidnosti, nije to dugo trajalo, mada su se nestašice pojedine robe javljale češće. Bitna je razlika između prvih poratnih godina i ovih sedamdesetih i osamdesetih, u prvom slučaju jednostavno nije bilo robe, nije bilo hrane, pare nisu mnogo vredele, nije se mogla nabaviti roba, crna berza je postojala, ali je rizik bio veliki. U drugomm slučaju, sedamdesetih i osamdesetih, ako si imao pare mogao si sve da kupiš, ne u prodavnici, ne baš legalno, ali ne ni uz neki veliki rizik, prodavalo se na ulici, na pijacama, uvek je neko znao nekog ko ima šemu, mogao si i sam da ideš do Trsta, Beča, Soluna. Devize si mogao da imaš, nabavljale su se uz 10%, sve do kraja osamdesetih kada je inflacija otišla na više desetina, pa i stotina procenata, tada je već i šticung išao 20-30-50%, da bi na kraju sve izgubilo bilo kakvu meru. Ali, već od početka osamdesetih sve smo računali u markama, dinarima se plaćalo, u markama računalo.

Imam dva wi-fi sviča, slična onom sa predhodne strane, u stanu, imaju funkciju tajmera, povezani su na wi-fi ruter tako da sa mobilnog mogu da upravljam njima i da vidim trenutni status. Jedan je u funkciji par meseci, drugi par dana. Pre dva dana primetim da su tokom noći izgubili vezu sa ruterom, pošto su oba izgubila vezu, pretpostavim da je do rutera, resetujem ga i sve se vrati, nastave da rade, nisam obratio pažnju na druge uređaje, mobilne, laptop. Noćas opet vidim da su svičevi offline, na ruteru sve lampice svetle uobičajeno, a na mobilnom pokazuje da imam dobar signal, vezu sa ruterom. To bi bio simptom da je problem u svičevima, međutim, opet reset rutera i veza se uspostavi. Ne znam skoro ništa o wi-fi ruterima, to sam kupio, postavio po uputstvu i radi godinama, dešavalo se par puta da mu je potreban reset i to je sve, nemam predstavu šta bi bogao da bude problem, udaljenost je tek par metara, ranije se nije javljao problem. Ruter je neki TP-Link, a svič Sonoff. Ima li neko iskustva ili ideju šta činiti?

Jel to znači da paprika nije jednogodišnja biljka?

Kad je objavljeno da Mića prodaje Megatrend neka TV ekipa pravi reportažu, razgovaraju sa studentima, pitaju ih šta misle o aktuelnim dešavanjima. Odgovor većine njih može da se sažme u jednu rečenicu, otprilike, nije me briga, ja sam tu samo da uzmem papir, pa idem napolje. Reklo bi se da je većina tu svesna da kupuje papir, znanje ih ne zanima ni kao nusproizvod uz diplomu. Nažalost, nisu svesni da im ta diploma neće obezbediti egzistenciju napolju kao što očekuju, tamo se više traži znanje, mnogi će se vratiti ovde, postaće članovi, aktivisti, tražiće i dobiće pozicije u JP, upravi, vlasti. Umesto njih, van će da idu deca sa normalnih fakulteta, deca koja su naučila da rade, koja imaju znanja i želje da se usavršavaju. Strašno je što će ovi prvi biti i profesori i raktori na nekim drugim megatrendima. A, mi, mi ćemo trpeti naše zlatno doba, nije nam prvo, navikli smo se već.

– To je njegova volja, čovek ne treba da pita mene šta da radi sa svojom privatnom imovinom. Ako je ta grupacija koja treba da kupi „Megatrend” neozbiljna, nije uplatila kaparu, pa normalno je da on traži druga rešenja. Ja bih na njegovom mestu prodao dva, tri fakulteta, sačuvao glavnicu univerziteta i nastavio da radim dalje – naglasio je ministar Šarčević. Šta li bi rekao ministar, doktor Stefanović? Mogao je Mića za crni petak da prodaje diplome upola cene. Ili platiš dve, dobiš tri.

I neka se Konstantim izvini što je Denis pokušao na najniži mogući način da ga omalovaži...

E, neka si ti živ i zdrav, lako ćemo i za paprike i za veverice i za pacove. I za bob. Ni ja nisam desetak dana na placu, u Beogradu sam. Ostavio sam ga onako lepo izniklog, bujnog, veselog, milina ga je videti, opet, strah me je od mrazeva kad dođu. predugo je trajalo ovo babje leto, tek je zadnjih dana temperatura pala pa će i rast prestati, ako bude sreće, ojačao je da preživi do proleća. Za svaki slučaj, obezbedio sam još semena za prolećnu setvu.

Sad se dele po pitanju ujedinjenja.

Mladene, ako se ova tema pretvorila umesto o Život u SFRJ, u Raspad SFRJ, onda je dobro što se javljaš, ipak daješ najrealniju sliku sranja i dešavanja u to vreme. Naravno, bezbroj faktora je uticalo na tok dešavanja, moglo bi se o nekim detaljima polemisati, drugačije oceniti, ali u suštini to je to.

Ako se dobro sećam, prvi su nekim štrajkom izvukli 1000 maraka u Sloveniji. Mašinovođe? Pa, nisu propali. Ja sam znao, krajem osamdesetih, početkom devedesetih, da imam nerealno visoku platu, nije iz budžeta, naravno nisam je se odrekao, samo sam bio svestan da ču morati kad tad da vratim. Da sam odbio tada visoku platu, svejedno bih kasnije na ovaj ili onaj način vraćao. Ne radi se uvek o nerazumevanju, nego, i u apsurdnim okolnostima se treba ponašati racionalno. Uzmi što ti se pruža.

Verovatno je Yoyogi sam, zbog bana, stavio tu sliku na linkove na kojima su bile druge slike. Pozdrav, Yoyogi. 👍

Bravo, Zorane. I, hvala Barracuda, što si sačuvao ključnu rečenicu Zoranovog posta, ja je inače ne bih video mada je ona briljantan sažetak rečenog u ostatku posta, čak ni uklanjanjem te rečenice nije promenjen smisao Zoranovog upisa, samo je pokušano da mu se oduzme efektna poenta.

Ajde, bre, Kočo. Ne možemo da se složimo šta je stvarno bilo, kako ćemo tek, šta bi bilo da je bilo. 😃

-Jel si se stvarno oženio bliznakinjom? -Jesa. -Kako ih razlikuješ?

Sećam se jednog dijaloga iz firme, negde osamdesetih, pred 29. - Gde ćeš za 29.? -Kod tasta i tašte. -Ideš da kolješ? -Ma, ne. Umreće sami, valjda.

Ja se već izlečio.