Div

Kad se pominje veličina, brojnost, uzorka, jedna stvar je uzorak u današnjem stanovništvu, pa je recimo urađena analiza na 1000 uzoraka i onda projektovano na populaciju od nekoliko miliona, što može biti statistički i ispravno, ali ne znam kako je vršen odabir, po kom kriterijumu, rekao bih ofrlje, no, zanimljivije mi je kako se utvrdilo kada se neki tip prvi put pojavio, i koliko je pouzdano da je analizirani uzorak pripadnik baš, recimo, Slovena, kako se našaao tu gde se našao. Dobro, ja sam pročitao par članaka po netu, nisam nešto pomno proučavao tu "nauku?", ne deluje mi da je dovoljno pouzdano za neke značajne zaključke. Da je sve tačno, da je utvrđeno kad i gde su nastali geni koji se prenose na muške potomke, šta je sa ženskim potomstvom, ili šta znači ako ja imam neki gen koji vodi do nekog pretka od pre 10000 godina, a pored tog jednog imam još 2^400 predaka, teoretski, mada se sigurno neki preklapaju, jer bi ispalo da imam više predaka nego što je ikada bilo ljudi na planeti.

I ovde se vrsta ribe zove klen, ali i vrsta drveta iz porodive javora. https://sr.wikipedia.org/wiki/Клен

Bruka, pogrešno drvo sam gledao. Jesu slične visine i oblika, ali su na par metara jedno od drugog, vidim nema bobica, ne padne mi na pamet da gledam pogrešno drvo. Tu su bobice, imaju jednu semenku, dakle beli glog. Drugo drvo je klen, rekao bih po izgledu kore, reljefna, uzdužno ima kao neke izrasline, zadebljanja na, inače, glatkoh kori.

Ne, fotka je od 15. 9. Svejedno, nisam dosad primetio kad nestaše plodovi, ni kad ni kud.

Htedoh da izbrojim semenke, kad, nema nijednog ploda na drvetu, opali ili su ih ptice pokljucale. Brojaću tučkove na proleće.

Opet sam imao društvo:

Nisam nigde video sadnice, rasad, u prodaji, nisam pratio po oglasima, na pijacama koje posećujem nisam video raštan ni u ko obliku, seme, rasad, gotov proizvod.

Sejao sam pre nekoliko godina ali mi nije uspelo, očekujem da dobijem seme iz Crne gore pa da na proleće zasejem opet. Nisam je nikada jeo ali verujem da je ukusna bijka, kažu da je naročito dobra uz suvu ovčetinu.

Esencija ima 80-90 % kiseline., opasno je raditi s njom, može da izazove trovanje, opekotine.

Paradaiz intenzivno zri, neće stići sve da sazri, tri tegle zelenog sam stavio da se kiseli, videću šta ću još od zelenog da pravim, šteta da propadne. I moj pokušaj hidroponike daje rezultate, skromne, ali nisam se ni potrudio više. jedna glavica kupusa, još da spremim kacu... Da li je ovo crveni glog, rasre samoniklo, pokušavam da uporedim sa slikama na google, nisam siguran jeste ili nije?

Može i bez kiseline, ako je oceđena tečnost iz paprike i ako se dobro pritisne da izađe vazduh, ulje je sasvim dovoljno. Pisao sam na starom forumu da sam zeeni list peršuna čuvao u tegli, iseckam ga ređam u teglu, dodajem soli i prelivam uljem. Bitno je da ne ostanu mehuri vazduha, imao sam celu zimu zelenog lišća.

Ja svake godine, kad se bavim paprikom za zimnicu, smišljam recept, zavisi čega trenutno ima u bašti ili na pijaci. Uglavnom, cilj je da napravim ajvar i ljutih paprika sa belim lukom u tegli. Turšiju nisam godinama pravio, a te tvoje tegle od pet litara su idealne za turšiju. Ajvara sam napravio u nekoliko varijanti, ljut, blago ljut, neljut, onda, taj neljut samo od psprike, sa celerom i sa plavim patlidžanom. U svakoj varijanti, bitno je da se paprika ispeče na plotni ili u rerni, oljušti spoljni sloj ljuske, uklone peteljke i semenke, dalje je improvizacija, melje se ili secka, dodaju drugli sastojci, ulje i so i to se krčka na šporetu ili u rerni dok ne izgubi, otprilike, trćinu zapremin, uz povremeno mešanje da ne zagori. Ksd je već gotovo, sklonim sa vatre, dodam naseckanog belog luka, lišća peršuna i celera, kiseline, stavljam esenciju, odokstivnom metodom, kao i sve drugo. Nijednu meru ne znam. Jedino što merim je paprika kad je kupujem i na kraju izbrojim tegle. Ove zelene, tanke, sam ispekao oljuštio i ređao u tegle sa belim lukom, lišćem celera i peršuna, dodam soli i prelijem uljem do vrha. Očekivao sam da su baš ljute ali nisu, onako, osrednje su.

Ova tema, od samog početka, a posebno od kad je u priču uvedena devojčica GT, odslikava u dobroj meri i odnos moćnih prema problemu zagađenja i klimatskih promena. Generalno, ne spori se da postoji prekomerno zagađenje, da nije rešen problem otpada ali, kažu nema dokaza da zagađenje utuče na klimatske promene, znači ne moramo ni zagađenje da rešavamo. Takođe, kažu, postoji eko-mafija, neko silno zađuje na podizanju tenzija oko zagrevanja planete, to nije etički, onda nećemo da se bavimo pitanjem zagrevanja, kao ovi što zagađuju ne zarađuju. Isto je i sa govorom ove devojčice, moguće da je nju neko iskoristio i poslao odnosno pustio da govori, sa je zloupotrebljava druga strana, nije smela da govori, dakle problem je govor a ne ono što je rečeno. Ovde, na forumu, to se može rešiti, ako se želi, odvoji se tema zagađenje i klimatske promene od prava i zaštite dece. Da, moje mišljenje je da ne treba decu koristiti u političkim obračunima, čak ni kad su u pitanju dečja prava i zaštita dece, ako priznamo prihvatimo da postoje dovoljno zrele i edukovane osobe da mogu govoriti javno o bilo kojoj temi, morali bismo prihvatiti i pravo oponenata da u polemici kažu i ono što inače ne bi bilo prihvatljivo u razgovoru sa detetom ili o detetu.

Idu pop i lovac preko livade, nešto se zatalasa u travi, lovac skide pušku sa ramena, opali, zec iskoči i pobegne. - U, jebem ti nišan, promaših ga. - opsuje lovac, a pop kaže - Nemoj da psuješ, greh je. Nastave dalje, nešto se zašuška u travi, lovac opet opali, fazan izleti iz trave i odleti. Opet lovac: - U, jebem ti nišan, odlete. - Nemoj, greh je Bog sve čuje, kazniće te, - kaže pop, pa nastave. Pored šume, mrda se nešto u žbunju, lovac pušku, opali, lisica istrči i nestane u šumi. - U, jebem ti nišan, - opet će lovac, kad puče grom, pogodi popa, a, gore, sa neba se začu glas: - U, jebem ti nišan, promaših lovca.

Koliko znam, ovo plaćanja doprinosa sveštenicima je uređeno zakonom pa bi moglo da se osporava samo na Ustavnom sudu ne na redovnim sudovima.

Ima mesta na kojima ne može da se plati karticom, mora se imati nešto više keša nego u zapadnim zemljama da se ne bi našao u neprijatnoj situaciji. Drugo, ako se ne varam, kurs po kojem se obračunava kad plaćaš u radnji jeste nepovoljniji nego ako podigneš keš pa ga zameniš u menjačnici, sad, da li je zbog 1-2% vredno rizikovati i nositi sa sobom veću količinu gotovine, ne znam, svakome na izbor.

Čitao sam sve postove, a nisam ni primetio ovo, obično zapažam svaku grešku ili neobičnost u pisanju.

Ja se ne bih uszdio da definišem kakvi smo to mi, ni ko smo to mi. Neću da ponavljam fraze o pojedincu i kolektivu, ne mislim da kolektiv ne postoji ili ne treba da postoji, mislim da nije dobro što individualnost, sami svoju, davimo u kolektivu, deluje apsurdno da, malte ne, ne poznajem čoveka koji glasa za Vučića, a Vučić dobije 55-60% na izborima, i ti koji su glasali za Vučića vide gomilu sranja koja se svakodnevno dešavaju, ali nema protesta, otpora, pobune. Nema barem dovoljno artikulisane aktivnosti da se nešto promeni, to nešto što se videlo na ulicama nije imalo ni snage ni plana da privuče masu, da barem zabrine vlast, a setimo se 5. oktobra 2000. ono što se onda pokrenulo nije se moglo zaustaviti, tada se osećalo u vazduhu da se dešava nešto krupno, da se ne može zaustaviti, srećom, osetili su to i neki bliski saradnici tadašnjeg vođe pa su odbili naređenje da primene silu, iz straha za svoje dupe, ali i to je razumno. Moglo bi se detaljisati, zašto je tada bilo zrelo za promene, a sada nije ni blizu, navešću samo nekoliko stvari. Tadašnji Otpor je provocirao svakog od nas, terao nas da otvorimo oči, da razmislimo, a nismo znali nikog iz Otpora, nismo ni pomislili da se bore za vlast, da im je cilj samo da smene jednu vlas da bi zauzeli pozicije i nastavili po starom, Tada je veči deo poozicije nastupio zajedno, kad je jednom izašao na scenu DOS je nastupao kao pokret koji ima jedinstven cilj, sujete su gurnute u drugi plan, znao se cilj, tako je barem izgledalo, a to je značilo mnogo, to jeste alternativa, Dos je okupljao mnogo ljudi od ugleda, ulivali su neko poverenje. Imali su i podršku Zapada, uticaj Rusije tada nije bio mnogo značajan. Nene je tada postalo jasno da je gotov onog trenutka kada sam video sa kojim enuzijazmom klinci, tek punoletni, čekaju izbore, dogovaraju se da idu zajedno, podećaju jedan drugo da slučajno ne propuste glasanje, a na dan glasanja oko birališta deca su mnogo brojnija od penzionera, idu samouvereno, veselom odlučno. Penzioneri su obavili svoju dužnost, izašli su na glasanje ali pognute glave, jasno im je bilo da njihov Sloba gubi, neki su čak i priželjkivali poraz, dosta im je ali ne smeju otvoreno da kažu i pokažu. Danas ništa od toga, ne vidi se realna alternativa, moj otpor Vučiću mogu da iskažem, a da mi saves bude mirna, jedino tako što neću da glasam za njega, ne i tako što ću glasati za nekog ili nešto drugo, nemam izbora, nemam za koga da glasam, a to neglasanje nije ni bojkot, to je samo pasivno neučestvovanje, čak i da se predomislim, da izađem na glasanje, ako bih nekog zaokružio do zadnjeg momenta ne znam koga bih, bila bi to neka random opcija, samo da nije vučić&co. E, sad, nije bitno da li ću i kako ja da glasam, pišem ovo jer smatram da sam neko ko ume da izabere, ako ima kakvu takvu ponudu, a ne vidim izbora, verujem da je sličan osećaj kod mnogih ljudi, plus oni koji su i inače nezainteresovani, razočarani, neinformisani, jednostavno ne vidim ko bi glasao za promene, a da nisu promene na isto. Da, ostaje pitanje ZAŠTO, kasnije i o tome.

Meni se čini da su članovi literalne sekcije.

Vidim, tu i tamo, i po ovom forumu da se piše nezavisTan, a misli se na nezavisan. Zavisnost i zavist nije isto.

Da, paškanat=paštrnak, a evo jedan link o celeru. Imao sam ih neksda u bašti ali celer mi nije razvijao koren, trošio sam samo lišće, za mene odličan začin. Koriste se svi delovi biljke. https://www.bastabalkana.com/2016/08/koren-celera-povrce-koje-je-i-hrana-i-lek/

Svežu čičoku narendam, dodam malo soli i limuna, ne mogu opisati kakav je ukus, ali mi prija. Isto spremam i paškanat i celer, rotkva je već klasika.

Da, to je čičoka. U početku, kad smo dobili prve sadnica, smo mislili da je to cveće, tek posle par godina sam video na nekom sajtu da je to kultura koja se gaji za ishranu, kako ljudi tako i stoke. Uglavnom je kotistimo svežu, kao salatu ili barenu pa pasiranu. Biće krtola i za nove recepte, nadam se.

Ovaj jadničak je jedva preživeo. upload photos A, ovi mu rođaci dominiraju trenutno: