Div

Nisam ja baš siguran da svi ti članovi znaju da su članovi, potpisali su nešto, nisu ni gledali šta, možda, čak, nisu ni potpisali, potpisao ih neko.

U stvari, ja mislim da na forumu pišemo kao anonimne ličnosti, bez obavezne identifikacije prilikom registracije, dakle ja sam samo Div, ti samo zoran59, a šta ćemo o sebi da otkrijemo tokom vremena to je na svakom od nas, ja jesam koji put prokomentarisao tvoje pozivanje na poreklo, studije, profesiju, samo zato što si neke stari nepotrebno ponavljao, nepotrebno za mene koji sam dugo na forumu, pročitao sam mnogo tvojih upisa, da ne kažem sve, ali eto, to je samo prilika da se malo nasmejemo. Niti mi je palo na pamet da komentarišem podatke koje si izneo, ko su ti roditelji, ko si ti, zašto si studirao ET, zašto si otišao u US, kako si se snašao, mao sam neki komentarčić kada si tražio mišljenje oko preseljenja, opet samo da bih napisao svoje razmišljanje, ne da bi te bilo šta ubeđivao, niti da dokazujem da grešiš. Ja sam mnogo manje podataka iz RL izneo na forumu, opet, dovoljno da se sklopi nekakav profil, a ljudi sa kojima sam imao ličnu prepisku znaju i ime, i gde živim i čime sam se bavio. Nemam razloga ništa da krijem po svaku cenu, nemam razloga ni da pišem previše o sebi, ne mislim da bi ikome bilo interesantno. Inače, jasno je da sve što napišemo je podložno komentarisanju, ali osnovna pristojnost nalaže da komentarišemo samo u kontekstu u kojem su činjenice iznete, ne i da se setimo posle par godina da je Zoran bio na ORA, iz toga iskonstruišemo, znači bio član SKJ, naravno, jednom komunista uvek komunista, samim tim podržava zločine, otimačine, Staljina, Kastra, Kima. Ali, pristojnos na forumu nije obavezna, čak ni pravila foruma nisu ista za sve, pa je najpametnije da pišeš kako ti želiš, da se ne osvrćeš mnogo na zlonamerne komentare.

Bolje je anonimno, čitam šta piše, a ne ko piše. Šta mi znači da neko napiše ime i prezime, stavi sliku, matični broj, opet može da laže, može da kaže da je ekspert za bilo šta.

Moderatori kažu da se radi samo o trolovanju teme, mogli bi onda da splituju topik, da otvore posebnu temu na kojij bismo čitali ko koga, bilo bi informacija i iz službe i iz čaršije dovoljno.

A, zašto ne zbog prostakluka ili vređanja javnih ličnosti? Ako nešto nije izričito zakonom zabranjeno, znači li da ja moram to dozvoliti i trpeti u svojoj kući, a moderaciju smatram za domaćine ove kuće, uostalom neka pravila su i uspostavljena, nije rečeno dozvoljeno je sve što nije zakonom zabranjeno. Rezultat nepotrebne tolerantnosti se već video, posle Marinike, Biljana S., i doklje tako. I nije to samo prostakluk i vređanje javnih ličnosti, to je odnos prema ženama generalno, žena se može pominjati i samo u jednom kontekstu, a mi ćemo reći, pa dobro, nije zakonom zabranjeno, sve je u redu ako se ne trolije tema.

Tek jutros smo rešili problem, morao je da se resetuje dekoder ali i nešto da se uradi u SBBu, uz malo duže čekanje, javio se ljubazni operater i vrlo brzo je signal vraćen. Ranije se dešavalo da nema interneta pa reset rutera reši problem, nije bilo ovakvih prekida TV signala, nadam se da neće ni ubuduće.

Index.hr kaže: Milanović 32,02 Kitarović 27,99 Škoro 21,78 Uzorak još uvek jako mali 80-90.000

Celo popodne nemam TV signal SBBa, interimam ali nešto otežano, neke sajtove ne mogu da vidim. Pozvao sam 19900, uključuje se odmah automat, izdelamuje gde je sve došlo došlo do prekida signala, veći deo Beograda. Da li je počela voda da ulazi u kablove?

Ne radi se o programu kao o knjizi u tvrdom povezu na 200 strana koji bi svaka stranka ponudila na uvid glasačima, naravno da to većina ne bi čitala. Program može da bude i ono na čemu se insistira u javnim nastupima istaknutih članova stranke, ako postoji množina, ako ne onda onda ono na čemu insistira vođa. Neka se jasno izjasne po pitanjima koja je naveo mare80 na predhodnoj strani, da znamo bar približno šta oni žele, osim same promene vlastodršca. Ja mogu da "zaboravim" kakvi su bili dok su bila na vlasti, ali ne mogu da ne vidim kako sada ne mogu da se organizuju, ne umeju da iskoriste zicere koje im vlast daje. Ono malo glasova što dobiju nisu glasovi za njih, uglavnom, pre su glasovi protiv Vučića. I kad bi im Vučić nabacio još toliko glasova, kad bi imali većinu, šta bi onda, ja još ni od koga nisam čuo šta bi posle i kako. Nikako da me ubede da znaju šta hoće, kako bi to uradili i da imaju znanja i sposobnosti da nešto promene.

Sramota i za moderaciju i za ovaj Forum.

Mislim da treba da prevariš Telekom, da ne zaustavlja SK, NovaS i još ponešto iz SBB ponude.

Ni ja ne očekujem od tebe na napišeš nešto istinito, da ne podmećeš i izmišljaš. Da, Zoran je pominjao da je bio član, ali nije nigde rekao da je komunizam bio dobar, i to nikako nije pljuvanje po sebi, to je samo dokaz poštenog odnosa i prema sebi i prema drugima, bez skrivanja. No, to nije dovoljno, uvek se nađe neko da plasira neku laž i nastavi diskusiju držeći se svoje laži kao svetog pisma.

Moji planovi su uglavnom vezani za rad na otvorenom, samo priprema rasada u kontrolisanim uslovima. Kao što sam već pisao, nenormalno toplo, evo već do nove godine, učinilo je da posejano iznikne, izraste, više nego što bi valjalo za biljke koje treba da prezime na mrazu i ispod snega, ali nazad nema, šta je tu je, čekam i nadam se da če biti sreće, brine me ustvari bob, nemam nikakvog iskustva sa njim, a vidim da je izrastao toliko da se će i sneg, zbog težine, pretstavljati problem. U zadnjih mesec dana tek par dana sam proveo u selu, nisam ništa mogao da radim, neki zdravstveni problemi, a i ne znam šta bih osim pripreme zemlje, freziranje, čišćenje od ostataka biljaka, lišća. Setvu rasada mislim da počnem negde u februaru, mada mi je ovo što kažeš za chili papricice novo, moga bih da ih posejem za rasad, možda bi bilo pametno pola sad, do nove godine, pola kasnije, za 15-20 dana. Nabavio sam supstrat, posuda za sejanje, saksija imam od ranije, ako zatreba još, to je najlakše, skoknem do prodavnice. Kupio sam nekoliko kg semena trave, trebao sam da posejem po dvorištu, i to me čeka, kad budem mogao da izfreziram, kažu da trava može da se seje u bilo koje doba, mada je u jesen najbolje. Neću da pravim više planova, radiću kad šta stignem, sve do proleća nema ni potrebe za nekim intenzivnim radovima, koliko kad stignem.

Amigo - berzanski mešetar. Samo nek se nastavi tako. edit: slovo

Vratilo se u pređašnje stanje. 👍

Je l su neki radovi na sofware u toku, ne rade neke opcije ili rade drugačije nego ranije? Nije ništa mnogo bitno, zasad.

Kod mene je bilo malo drugačije. Nismo iz nekih imućnih porodic ni ja ni žena, imali smo sreće da imamo solidna primanja, ali u početku bez stana, veliki su i izdaci. Ja sam ženu naučio da se troši i kad se nema, a opet smo uspešno hendlovali, nismo zapadali u dugove koje ne možemo vratiti. -imao sam dobar osećaj, ili zdrav račun, kada se valja zadužiti, uzeti kredit, kada kupovati devize, kada preći u dinare. Ne srljati u dugove, ali ni ne bežati. Govorio sam, možda nisam baš vešt u zarađivanju, ali jesam u trošenju, a nije ni to beznačajno, nije jedan dinar uvek isti, nekad se kupi više za dinar, nekad manje. Kada se dogodila masovna pljačka preko piramidalnih štedionica, zaključio sam da sam bio veoma mudar, svoje pare sam sam spičkao, nisam ih da prevarantima da ih troškare. Nijednog momenta nisam bio u iskušenju da ulažem u te prevare, iako sam znao, naizgled razumne ljude, koji su pukli velike iznose.

Šesdesetih se sećam, kao klinac, išao u osnovnu školu, krajem decenije krenuo u gimnaziju. Sedamdesetih, završio gimnaziju, studirao, radio, živeo život mladog čoveka bez obaveza, zaljubio se, oženio, zaposlio "za stalno", krajem decenije. Osamdesetih, zaposlen, oženjen, otac x2, imao sreće, a i pameti. Pričam i pišem po svom iskustvu, svestan sam da su učesnici događanja najnepouzdaniji svedoci, svestan, takođe, da je meni najbitnije kako sam ja doživljavao vreme, ljude, pojave, u krajnjem, kako sam, s čim, izašao iz tog vremena. Znam i da su između vremena SFRJ i današnjeg bile te devedesete, u odnosu na koje sve predhodno izgleda kao raj, ipak, dovoljno vremena je prošlo, može se gledati objektivno, nemam nikakvog interesa da uvećavam ni lepu stranu,a ni sve ružno, što se činjenično dešavalo.

Ima. Realnia visina BDP. Ali ovo je tema o životu i standardu u SFRJ, ne o BDP.

Rekoh već, mislim. Moguće da je poslovanje tih fabrika, tzv namenske proizvodnje, regulisano posebnim zakonima na poseban način. A, što više zakona, to više i rupa.

Mislim da grešiš. Nema razloga da Krušik ne prodaje svoje proizvode. Svaka proizvodna fabrika to radi. Generalno, sve firme u državnom vlasništvu su leglo korupcije, sve ih treba privatizovati i pustiti na tržište. Time se ne bi, naravno, korupcija uništila ali bi bilo manje prostora i motiva za mutne radnje. Ovako, imamo praktično situaciju da se država bavi švercom oružja po svetu, preko svojih firmi ili preko sumnjivih firmi koje su pod embargom USA.

Ti, Bane, pišeš o BDPu kao da je to iznos koji poštar svakom stanovniku donese na ruke. Niti je svaki Jugosloven imao 5000 dolara prihoda niti svaki Amerikanac ima 50000. Zemlje istočnog bloka, planske ekonomije, imale su svoj način iskazivanja vrednosti proizvodnje koji obično nema mnogo veze sa realnim vrednostima. Sećam se, posle Brežnjeva, nasledio ga je Andropov, počelo je da se piše malo kritički o ekonomskoj praksi u SSSR, pa, mislim da je Komsomolskaja Pravda opisivala jedan tipičan primer. Poljoprivredni kombinat, po planu Komiteta treba da proizvede 100 tona paradaiza, transportno preduzeće da ga preveze do trgovine, trgovina da ga proda. Kombinat organizuje berbu, uz sav škart i pogrešno merenje navuku tih 100 tona, deo toga istruli u magacinu dok ne dođu kamioni, onda sve to utovare, i transport ispunjava plan, prevezu sto tona, istovare u magacin trgovaca, i trgovci ispunili plan, robu odnesu u prodavnice, 80% bace, trulo, 20% prodaju, plan je ispunjen. Statistički, dobra proizvodnja, dobro snabdevene prodavnice, narod kupuje paradaiz. Razmena između Bugarske i SSSR, ide otprilike ovako, Bugarska prodaje 1000 tona paprike po 2 dolara kg, znači 2 miliona dolara, ali ne dobiju te pare nego dobiju 100 moskviča od po 20000 dolara. Kao onaj čovek što je nosio prase na pijacu i prodao ga, pita ga komšija pošto si prodao to prase, ovaj odgovara, 1000 evra. Ajde, bre, ko je lud da ti da 1000 evra za prase, kaže, dao mi jedan dve kokoške od po 500 evra. Ni statistika u SFRJ nije prava slika stanja ali je mnogo bliža istini nego u Bugarskoj i drugim zemljama. Ali, sve je ovo manje bitno ako pričamo o tome kako se živelo. Bitno je koliko je stabovništvo zarađivalo i koliko i na šta trošilo. I tada se deo prihoda nije nigde evidentirao, radilo se i tada na crno, svi ti krediti koje pominješ su ušli u sistem, na ovaj ili onaj način došli u potrošnju, podizali su kvalitet života.

Krka, Zdravlje, Galenika, ne mogu da se setim naziva farmaceutskih firmi iz Zrenjanina, Osijeka, Ohrida.

To, osamdesetih, je već bilo dizanje nacionalnih tenzija, odjednom su se pojavile kod uličnih prodavaca, a kasnije u u prodavnicama, kasete sa "srpskim" pesmama, Vojvodo Sinđeliću, Srpska se truba sKosova čuje, Kralja Petra garda, Ko to kaže, ko to laže, posle i četničke, Od Topole pa do Ravne gore i sl. Tada je već treštala ta muzika u autobusima, u kafanama, na ulici, kasnije i na radio stanicama. Ranije, sedamdesetih, retko ko se usuđivao da ih peva, malo ko je i tražio da ih čuje, a bilo i upada milicije u kafanu, odvođenje komplet osoblja, gostiju i muzičara na razgovor u stanicu, uglavnom se na tome i završavalo.

Čini mi se da po drugi put pominješ nestašicu lekova kao neki permanentni problem, ja se ne sećam nestašice lekova, možda sam imao sreću da mi nisu trebali, ništa osim uobičajenih, najčešće prepisivanih. Znam da je bilo i šverca lekova, antibiotika i aspirina za Rumuniju. Tek devedesetih su lekovi povremeno, može se reći i često, nestajali, pacijenti su morali sami da donose lekove u bolnicu. Ali, to već nije SFRJ. Može li neki bliži podatak?