Div

Nema više nijedna mitropolija, ima dve eparhije i mislim da nisu kompletno u CG.

Ako jedan rdnik sa 40 godina iskustva odlazi, nerealno je da ga zameni pripravnik bez iskustva, zameniće ga neko sa 25 godina iskustva, ovog neko sa 10, a njega pripravnik. Poslodavac koji planira neće doći u situaciju da bira između penzionera i pripravnika, reagovaće na vreme, obučiće zamenu za svakog "nezamenjivog". Uostalom, i taj pripravnik će vremenom steći iskustvo, penzioner nikad neće steći sposobnost učenja, brzog reagovanja, izdržljivosti jednog dvadesetpetogodišnjaka.

Ma, nema razloga da se olađuje, neka piše svako onoliko koliko smatra da je OK, razumljivo mi je i što tvoj sin ne bi voleo da stavljaš njegove slike i što Yoyogi, Zoran, Alberto stavljaju slike svoje dece, a biti ponosan na svoju decu, to je veliki, da ne kažem, najveći uspeh. Da li zato što su uspećni sportisti, umetnici, inženjeri, biznismeni ili samo što su normalni, zdravi ljudi. Poodavno sam se zezao sa čuvenom rečenicom, odnosno početkom rečenice: Nije što je moje... pa onda ide nabrajanje izuzetnosti svog deteta, ja sam to odbacio, zoičinjao sam rečenicu: Jeste što je moje, ali je (najpametnije, najlepše, štagod)....

Šta je svrha ovog topika?

Jes' iz mojih prostora, ali je dobilo na značaju predhodnih godina. I dalje se, tu i tamo, pominje rušenje u Sava Maloj. Mislim da sam na predhodnom Forumu pitao, a šte ne u Savoj Mali ili Savoj Maloj. Reč je o Savskoj Mahali, vemenom skraćeno u Sava Mala, pa treba reći u Sava Mali.

Mislim da ovde autor teksta insistira ne nekom formalnom čistunstvu, ne vodeći računa o jeziku kao nečem živom, nečem što se neprestano menja, reči se gube, nastaju, menjaju oblik i značenje. U sva tri primera, iako koren reči ima jedno značenje, vreme i kontekst su tim rečima dali novo značenje. Evo, ja sam ubeđen da da novim saznanjem ne odlazim u bedu, naprotiv. Inače, pogledao sam kompletan tekst na linku, videh u prvom pasusu rečenicu: Često nesvesno koristimo neprijateljske reči kojima hranimo negativne sa drugima. i nikako ne mogu da razumem šta su to neprijateljske reči, jesu li to reči nekih mojih neprijatelja ii reči koje mene mrze, žele mi zlo.

Pa, kad je trebalo rušiti Tadića, Tadić je, rečeno je, uzrok svih problema, sve ostalo su posledice, pa, kako Tadić nije izabran, ostale su samo posledice. Evo, za dičnog nam Basaru, Tadić je ostao uzrok većine zala, iako Tadića, praktično, nema na sceni.

Za one koji ne klikću na linkove, deo teksta sa drugog linka: A, počeo sam priču o tužbi. Naravno, znam da se ne može očekivati da se tužbom protiv informera dobije neka pristojna odšteta, ako bi se išta dobilo. Ali, treba tužiti i za krivično delo i Informer i urednika i državne organe za nečinjenje, sve do suda za ljudska prava u Strazburu. Šta radi poverilac za informisanje, dečji ondbusman, zaštitnik građana, tužilaštvo, sud.

Bilo je reči da je dovoljno da Tadić ode, sve će samo od sebe da se promeni, narod će se osvestiti, postaće građani, demokratija, sloboda je tu, samo da se oslobodi Tadića procvetaće. Vesna Pešić je žena koja zaslužuje svako poštovanje i divljenje za aktivnosti devedesetih, međutim, kao ni bilo ko drugi, nije nepogrešiva, nije joj dobra procena da je bolje glasati za Nikolića nego za Tadića, ne ulazim u njene razloge, uostalom, nikoga nije tukla po ušima da je posluša, ona nije imala nikakvu moć da bilo koga natera da glasa za veće zlo, pošto je svima dosadilo da glasaju za manje zlo, ostao im je jedini izbor, veće. E, sad, posle osam godina, Vesna je dosledna u jednom, ona i vladavinu Vučića ocenjuje onakvom kakva jeste, nedemokratskom, diktatorskom, bahatom, primitivnom, ali malo ko je spreman da prizna, mi smo ga izabrali, možda smo se i zajebali, ne, kriv je Tadić što mi biramo, direktno glasanjem, neglasanjem, precrtavanjem, belim listićima ili na bilo koji način, ali biramo Vučića. No, dobro, biće prilike. Ko preživi ovo zlatno doba, moći će ponovo da bira, za jedno 15-20 godina, može opet za veće zlo, ako tako nešto postoji.

Pa naravno da trpimo, kad ne umemo da otklonimo posledice nego nam dobro dođu, uvek imamo izgovor, krivi su oni pre, od Turaka do Tadića. To su pravi argumenti, ovo što radi ekipa koja osam godina vlada to ne znači ništa.

Zna li Basara da Tadić nije predsednik već osam godina?

Ne mogu da se ulogujem iz Chromea, iz Mozille može.

Onda, da dignemo ruke. Ne možemo im ništa na izborima, ne možemo na sudu, ne možemo na ulici...

Svo ovo pisanje, pogotovo posle pronaska devojčice, može da bude predmet tužbi sa ozbiljnim otštetnim zahtevom. Tako bi se mogla dobiti lepa sredstva za školovanje i dalji život devojčice. Mislim da bi, čak i sa ovakvim našim pravosuđem, dobar advokat mogao da prikupi lepe pare za devojčicu i njene roditelje.

Vidiš, za mene, bog baš ne postoji, znači ne radi se o tome da ne znam, nisam siguran, možda ili nešto slično, nego baš ne postoji. A, zašto? Jer je nepotreban, suvišan. A, u prirodi sve ima svoju svrhu, ništa nije tek tako. Još nešto. Znam da bo?g, vera, religija i crkva ne idu nužno jedno sa drugim, ipak, ako je postojanje boga tako intiutivno, neupitno, čemu služi crkva, zašto hiljadama godina postoji institucija koja primenjuje najrazličitije metode da me ubedi u nešto što je tako lako doznati. Ili, ipak nije tako lako?

Ja ne mogu pomo'u Mozille da se povežem sa Forumom, iz Chromea mogu. Vidim, najnoviji upisi su od pre 5-6 sati, znači da mnogi nemaju pristup?

Možda nije toliko bitno, ali ako već pričamo o nekoj pojavi valjalo bi i da utvrdimo tačno na šta se priča odnosi. Govorim o običajima vezanim za sahrane. Moje poznavanje, svodi se na Beograd i nešto širu okolinu. Prilikom sahranjivanja ne nosi se hrana na groblje, samo piće i žito. Posle sahtrane se organizuje ručak ili večera, zavisno od vemena same sahrane, u kući pokojnika ili u nekom namenskom lokalu, kafani, restoranu. Hrana se nosi na groblje prilikom pomena, nekih praznika, zadušnica i to se prilično smanjilo, svodi se na par zalogaja neke pite, opet ručak ili večera idu posle, na primerenijem mestu. Pošto pamtim nešto duže, znam da se pre šesdesetak godina ta daća, ručak posle sahrane, u selu organizovala tako da se prisutni podele u tri grupe, prvo ručaju oni koji su iz daljih mesta, treba da putuju, onda oni iz sela koji nisu baš iz komšiluka, na kraju najbliže komšije, rođaci koji ostaju da prespavaju kako bi sutradan izašli na groblje. Ono što sam upamtio iz vremena mog detinjstva je, da se sudovi posle tih smena gostiju za stolom ne peru, samo se obrišu, izbace ostaci. Već narednih godina je i to počelo da se menja, već sedamdesetih to više nisam nigde video. Nisu promene prihvatane mnogo teško, teško je da neko napravi prvi korak. Pisao sam ranije, a i na starom forumu, kad mi je otac umro, a desilo se u selu, u kuću, najpraktičnije je bilo da ispraćaj ikrene iz kuće jer nema kapele u selu, praktično nema izbora. Odlučio sam da nema popa, da se kovčeg zatvori. Komšije, rođaci, prijatelji su znali da u našu kuću pop ne dolazi, da se ne držimo verskih obočaja, pa su po ulasku u dvorište, uz uzjavu saučešća, pitali jel se pali sveća, odgovarao sam da ja ne palim, ali da svako ko želi može, obezbedio sam posudu sa peskom za sveće. E, ono što je interesantno, većina je donela sveću, ali je držala negde u unutrašnjem džepu, da sam reko da se ne pali, ne bi reagovali, ne bi ni pokazali da su je doneli, niko nije izneo nikakvu zamerku, komenari su bili u smislu, ti si domaćin, mi poštujemo ono šta domaćin odluči. Dakle, promene su moguće, treba da neko učini prvi korak, da promene ne znače nametanje, da ljudi vide neku logiku u tome, da je lakše, logičnije. Mnogi se drže običaja iako i sami vide besmislenost, ipak, nesigurnost ih tera da rade kao i drugi, da ne budu bele vrane.

Može i nezaposleni da uplaćuje doprinose i da ima penziono i zdravstveno osiguranje, ali, ako si hteo da pažljivo čitaš, radi se o tome da sveštenicima država plaća doprinose. Zašto? Neka plaća sam, neka mu plaća Crkva, zašto je njemu država poslodavac?

Mislim da je bolje pitanje, ko uopšte ima neki ekonomski program. Niko nema program ni u kojoj oblasti, svi su samo protiv nečega. U Srbiji i vlast se zasniva na protivljenju, svi govori predstavnika vlasti su protiv nečega, češće nekoga, čak i kad se hvale nekakvim uspesima moraju da pomenu, i ne samo pomenu, one pre, lopove, fašiste, belosvetske i kakve već, ne umeju ni o uspesima da pričaju afirmativno i njihovi vajni uspesi su upereni protiv nekog. Opoziciji je, prirodno, posao da bude protiv, da kritikuje, da preteruje u kritikama, ali, ipak, da ponekad kaže, e, mi bi to uradili tako-i-tako, a poželjno bi bilo da to tako-i-tako ima smisla, da je zasnovano na realnosti, da nas uvere da stvarno tako misle i da bi stvarno mogli i umeli da to urade. Lično, mislim da u ekonomiji i ne treba da postoji levica i desnica osim u raspodeli ostvarenih profita, odnosno dela profita koji uzme država, znači poreza.

Dobro, ajde da je država davala te kredite, ali, otkud državi pare? Uzela od mene, onda, pošto ja nisam otplatio realno kredit, uzme još više, da nadoknadi štetu, ispada da sam ja sam sebe opljačkao? Mada, ovde se provlačila teza da je SFRJ bila loša država, da je pljačkala svoj narod. Sve manje je jasno, ko je koga.

ЗАКОН О ДОПРИНОСИМА ЗА ОБАВЕЗНО СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ (''Службени гласник РС'' број 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14 - др. закон, 112/15, 113/17) Члан 64а .... Допринос за пензијско и инвалидско осигурање и допринос за здравствено осигурање за свештенике и верске службенике може плаћати јединица локалне самоуправе, јединица територијалне аутономије или Република Србија.

Ima, valjda, i nešto više tehnike i mehanizacije za gašenje.

Čini mi se da je teks koji sam ja linkovao nešto jasniji, ne znam da li je i sve u njemu tačno. Između ostalog kaže: i

Na prvo čitanje mi nije bila jasna poruka teksta, onda videh na istu temu, sa istim podacima, U četiri opštine u Srbiji 501 napuštena državna parcela dakle, radi e o državnom zemlkištu koje se ne obrađuje a za koje neko možda uzima subvencije jer se formalno nalaze u zakupu.

Ne mora niko da ide u crkvu, ne mora da učestvuje ili prisustvuje obredima, ali mora da plati sveštenicima doprinose za penziono osiguranje, znači sveštenici imaju status državnih službenika, imamo primere oko gradnje crkava, uprkos protestima stanara u naselju StepaS crkva uporno gura svoj projekat, ima zaštitu države. Mislim da je najgore. nastava veronauke u školama, po svemu što čujem to nije učenje o veri, to je propagiranje i nametanje jedne vere, pravoslavne. U govorima verskih vođa, nikada nisam čuo da javno jedni drugima nešto zameraju, ubiše se od uvažavanja, čestitanja praznika, pomaganja međusobnog, ali za sve njih ateisti su satanskai soj, neljudi, nekad malo mekše, uvijenije rečeno, ponekad, boga mi, i otvoreno. Lično, nemam niti sam imao problem zbog svog ateizma, nailazio sam tu i tamo na čuđenje od običnih ljudi, kako to Srbin, na -ić, a nije vernik, pravoslavac, međutim, kadgod sam ušao u neku raspravu završilo se konstatacijom, OK, tvoja stvar. Imao sam prilike i da prisustvujem nekim skupovima kojima prisustvuju sveštenici, ili obredima u crkvi, naravno, ja ne kvarim obred, jedino što ne prihvatam da držim sveću i da se krstim, nikada mi ni sveštenici nisu glasno zamerili, samo slegnu ramenima kad kažem da nisam vernik. Nisam venčan u crkvi, nisam decu krstio, roditelje sam sahranio bez popa. Niko mi nije ništa zamerio, možda misli da grešim ali prihvata moju odluku. E, jesam kršten u crkvi, to čak nisam ni znao pouzdano, pa sam pre 5-6 godina išao u lokalnu crkvu, porazgovarao sa sveštenikom, desetak minuta pristojnog razgovora uz obostrano uvažavanje, tražio krštenicu, dobio je, eto, tada sam uz obaveznu taksu ostavio i 500 dinara kao prilog, što sigurno ne bih uradio da mi je bilo šta sveštenik zamerio.