Div

Ima HP torbi za laptop. private image hosting Naravno da ih ne proizvodi HP, i ne prodaje se laptop u paketu, ali često trgovci "poklanjaju" turbu, a u mnogim prodavnicama gde se prodaje laptop, prodaje se i torba. ima i Dell: isto kao što za svaki mobitel postoje futrole, maske pa i torbice sa logom firme, naravno, ne proizvodi ih Aple, Samsung, Sony već neko po njihovim specifikacijama ili divlje, koristeći logo bez odobrenja.

Ocena je na skali 1-5. gde je 5 najbolje što sam realno očekivao, ne ono što je najbolje moguće. Da, moguće da je kvasac izgubio snagu, prefermen je stajao dva dana u frižideru, prvog dana je prelio preko činije, drugog dana je već pao, ali je još uvek imao zapreminu i mehuriće, pokrenuo je testo odmaj po mešanju sa braćnom i vodom. Jasno mi je da sa hlebom nema improvizacije kao sa kuvanjem, ne može se tokom pripreme dodavati začin, voda, ne može se krčkati još pola sata, mora svaka mera da se zna, vpa i vreme i temperatura. Ne smem ni pauzu da pravim, odmah priprema za sledeću turu, da ne ispadnem iz štosa.

Popravni je uspeo, treba još do savršenstva ali prvi korak je napravljen. Nisam dobro pratio predhodne postove na ovoj temi, onako, površno, gledao slike, sastav, neke radnje u pripremi, samo pripreme za pečenje, šta ima da čitam, to se zna. Ali, kako se zna videlo se u subotu, hleb, može da se jede, ako baš mora. Danas, i pored zabune u startu, da li sam stavio previše vode ili tačno, jednostavno se pogubio, ipak, tu, po osećaju dodam malo brašna, da testo ima oblik a da ne bude tvrdo. Samo razvlačenje i preklapanje, tri puta, narastanje između i pred stavljanje u rernu. Nisam hte nikakve dodatke, ništa osim osnovnih sastojaka, voda, brašno, so i preferment. Ocena: izgled 3-. ukus jaka četvorka. Idemo dalje.

Ima Samsonite i torbe za laptop i pederuše ali nisu im glavni proizvodi.

Pa, moglo bi se reći ovako: Kad čovek nema više šta pametno da piše, uhvati se torbica i drlja danima k'o Švaba tra-la-la. No, drugo nešto se može zaključiti iz tvoje elaboracije, reklo bi se da se u Srbiji danas sjajno živi, ispunjeni životi, jerne možeš videtii na ulici ženu-devojku, doteranu, našminkanu pre podne, preko dana, manje-više neobavezna garderoba, patike, bar kod mladih, farmerke i kod starijih, nema razloga da se pirlitaju, imaju ispunjen život, brojne mogućnosti...

. Moj stav o tetovažama se nije menjao od srednje škole, kao baš klinac jesam gledao sa divljenjem starije momke, tada su bili natpisi, JNA 1965, neki tičkovi, lengeri, ukršteni mačevi, kasnije, kad sam mogao da uradim neku, nisam imao želju, em mi je bilo, uglavnom ružno, em, nisam želeo ništa što je nepopravljivo. U svemu drugom, tolerantan sam 100%, poštujem svačiji izbor i pravo na grešku. Mislim da godine nisu uslovljavale moj stav, jesu neki konkretan izbor, hoću li klasičnu košulju da obučem ili pocepanu majicu, pantalone ili šorts.

...sigurno neće dobiti ako ne izađu. Od ljudi koji se bave politikom očekujem i da realno procenjuju mogućnosti, šanse, posledice. Ne mogu da tvrdim da bi Zelenović i Paunović dobili na izborima ako izađu, ali tvrdim da je bojkot veliki rizik, da grupacija koja je proglasila rizik nije dobro procenila posledice. Bolje je da izađu, osvoje 30%, imaju nekakav uticaj u Skupštini, makar mogućnost da se čuju, da kažu šta misle, da kritikuju, iz pozicije vanparlamentarne grupacije ili pojedinačnih stranaka, nemaju ni to, za četiri gidine mogu biti zaboravljeni. Da bi održali tenziju, morali bi tih četiri godine da rade pet puta više i teže da bi doprli do birača, ako vlas prestane da ih pljuje, da plaši narod tajkunima, fašistima izdajnicima, niko više neće čuti ni da postoje, a to je kraj za političare. Njihova procena da će bijkotom umanjiti legitimitet vlasti pa će vlas da se uruši sama od sebe nije realna, i ako bi došlo do toga, treba mnogo više vremena od jednog izbornog ciklusa, dotad bi oni bili davna prošlost.

Modni trendovi ponekad dovedu čoveka do toga da napravi glupost koja mu godinu-dve ranije ne bi pala na pamet, zbog koje se možda posle kaje, koja izaziva komentare, zavist, divljenje, podsmeh. Ja nisam bio sklon, nikada, da slepo pratim trendove, da prihvatam sve što je novo, ali jeste mi se dešavalo da nešto za šta kažem, kad prvi put vidim, ja to nikada neću obući, obuti, kupiti, a da posle nekog vremena promenim percepciju, kupim, obučem, sviđa mi se. Uvek sam branio izbor dečurlije, makar sve ličilo na običnu ludost, pa šta, kad će ako ne u 15-20-25 godina, bilo šišanje pola glave, bilo farbanje, ekstremno uske farmerke, široke, sa turom ispod kolena, pocepane, šarene, neke naušnice, nanosnice, nausnice, napupaknice... Moda dođe, prođe, danas ošišan do glave, sutra pusti kosu, skine alke, promeni šminku. Jedino sam kod tetovaže dosledno protiv, mada, narabno, nikome ne bih branio, nikoga ne osuđujem, ali tetovaža ostaje trajno, i kad moda prođe ne može se tet tako promeniti, ukloniti, premestiti, džaba ako se predomisliš.

Već sam stavio novi preferment, dok još nisam znao da li će ovo biti jestivo.

Uhh, kako da ne, samo da nisam najgori. edit: ili, bar da mislim da nisam najgori.

Ne bude uvek kako smo zamislili. Nije ispalo dobro, mada, može se jesti, a, može se drugi put i popraviti koješta. Prvo, kiks, omaška. Onaj pre-ferment je lepo narastao tokom noži, pa rešim da danas pravim hleb, umešam ga sa 700 gr brašna, 500 ml vode i pola kašičice soli i ostavim da odstoji, naraste. Kad je već krenulo, konstatujem da sam uzeo pogrešnu kesu brašna, umesto tip500 uzeo tip 400, nije strašno ali bezvezna greška, odmah sam odlučio da napravim najjednostavniju varijantu, bez ikakvih dodataka, samo da premažem maslinovim uljem. Testo je lepo narastalo, dva puta sam ga mesio, lepo se razvlaći, elastično. Treći put sam ga razmesio, podelio na dva dela, stavio na ravnu tepsiju, onako kao malo veće lepinje. I na tepsiji je lepo raslo testo, verovatno sam malo požurio i stavio ga u rernu, a moguće i da sam ga predugo pekao. Očekivao sam da još naraste, međutim samo se rasširilo po tepsiji, očekivo sam i da brže potamni, zbog toga je ostao u rerni sat i 20 minuta, tad sam shvatio da je to to, šta je tu je. Sve u svemu, tvrda kora, nedovoljno naraslo ali ipak ima neku sunđerastu strukturu, ukus, solidan. Dakle, pogrešn tip btrašna, trebalo je još malo da raste pre stavljanja u rernu, možda malo kraće pečenje na malo višoj temeraturi. Pekao sam na 220, mada mi je i termostat sumnjiv. Popravni za dva dana. Ovaj se mora pojesti. Evo i slika:

Nikad se nije desilo ni nesprovođenje predizbornih radnji. Svakako bi, ako se ne organizuju izbori na nekoj opštini sledila prinudna uprava, pa onda izbori, pitanje samo kada bi se uvela, pre roka za reovne izbore ili nakon.

9,7%. Nisam nikada ni gledao, ne znam kako je kod drugih proizvođača.

Već sam sastavio ovaj pre-ferment, imam u kući Senćansko brašno, T500, nekako njega uvek kupujem kad imam izbor.

Treba li neko brašno da malo poveže sastijke, da ostanu u komadu? Ne znam kako se pahulje ponašaju u smesi jaja, mlaka i banana.

Ovu polemiku je izazvao Zakon o slobodi veroispovesti. Sam naslov je malo karikaturalan, čemu zakon o slobodi veroispovesti, a bavi se registracijama, nazivima, imovinom verskih zajednica. Zašto onda nije zakon o verskim zajednicama ili zakon o verskim objektima. Onda, taj zakon predviđa mogućnost prevođenja neke imovine u državnu u upravnom postupku, znači, jednostavno. rešenjem nekog činovnika. Time, zakon umesto da uvede red, izaziva nerede, jer imovinsko-pravno pitanje postaje političko, to što se pokušava mešanje sa strane, sasvim nepotrebno, ne pravda zakonodavca, doneo je odredbe koje su izazvale masovne i dugotrajne proteste. Nemam ja ni reči hvale ua SPC ni za crnogorsku opoziciju, ali još manje za vlast koja se igra pravom.

Nisi ti nikakva pitanja postavio, pokušao si sa nekim doskočicama, ali se vidi samo navijanje, neozbiljno. I, nije sporno, navijaj za koga hoćeš, ali to to nisu argumenti sa pravnom i političkom težinom.

Nisam odgovorio na ovo, mislim na hleb od 700-900 grama, znači posle pečenja. Evo, upravo sam krenuo u akciju, pripremio brašno, vodu i kvasac, 100 gr. brašna, 100 ml vode, biće hleba za prekosutra.

Koje brašno koristiš? Belo, tamno, integralno, ima li uopšte razlike? Cenim da nije bitno, da se najbolji rezultati postižu eksperimentom, no, za početak, bolje je da krenem od nečijeg iskustva pa da posle, eventualno, nešto menjam. Volim crni hleb, ali je teško, ovde u Bgd, naći crno brašno, ima nekog tamnog, Tip850, to odgovara nekom polubelom hlebu. Mislim da ne grešim ako prvo krenem sa pšeničnim brašnom pa kasnije uvodim druga brašna.

Pa, sad, kad je Srbija postala vlasnik, odnosno to zemljište proglašeno za društvenu svojinu, možda se neko i bunio, ali nije dobro prošao. Svo zemljište u gradu je bilo društvena svojina, ti si mogao da budeš vlasnik objekta i da imaš pravo korišćenja zemljišta. Valjda to treba da se promeni, da se primeni zakon o restituciji. Možda bi bilo bolje, primera radi, da nađeš neki drugi vlasnički list, da nije na teritoriji grada, nekog manastira i sl.

Ta količina prefermenta ide za jedan hleb, 700-800 grama?

😊 Samo da ne dostigne i veličinu kao poštarska. A, zaboravio sam da pomenem punjače, kablove, USB, naočare, nekada su bile i cigarete, upaljač, gde bi sve to stalo.

Ovako nešto: ili ovako:

Te torbice su veoma praktična stvar, leti, samo majica, nema džepova, treba nositi pare, kartice, ključeve, dokumenta, uvek još po nešto, šta me briga šta nose Nemci, Amerikanci, meni je na prvom mestu moj komfor. Nisam nosio pederuše, u to vreme sam nosio komesarsku torbu, preko ramena, veća od ovih što se nekad nose preko grudi, a mogu i preko jednog ramena. Torbica preko ramena, oko pojasa, u ruci, ranac, svejedno.

Nisu ljudi protiv Vučića zato što gledaju N1 nego gledaju N1 zato što su protiv Vučića.