Div

Domaćih imam na placu, komercijalni zasad od 5-6 hiljada sadnica, ne radim ih ja, radi ih jedna rođaka, to je veoma ozbiljan posao.

Baš ti zavidnim, ja šumske jagode nisam video 30 godina. To BiH voleo da imam u bašti.

A, 3-ćeg.

Da, jesi ti insistirao i na tom pitanju, ali nije se baš primilo, pa ni naslov ne sugerira to pitanje, ja ga razumem kao pitanje cene života, odnosno, da li treba ljudski život tretirati kao vrhunsku i neupitnu vrednost, koliko se, eventualno slobode kretanja ili ostvarene zarade vredi odreći u cilju očuvanja života.

Ja, koliko pratim situaciju, mislim da tvoja mama nije sprečena da ode do lekara zbog ograničenja kretanja, tzv, policijskog časa, problem je što nema lekara, nema ko da je primi, mere su preduzete, takvo je barem obrazloženje, da to traje što kraće, da što pre mama ode do lekara. Inače, tema je postavljena sa tezom da je život precenjen, da ne razrađuje kako ja vidim i razumem takav pristup.

Ma, nije ni zato. Koliko je tih kuća bilo, posebno na hrvatskom primorju? Neka se broji hiljadama, desetinam hiljade teško, jednostavno, bili smo jedna država, putovali slobodno, bez ograničenja i nije značilo nikakvo prisvajanje ili otimanje ako kažem naše more, govorili smo i naše republike, naši narodi, iako živimo samo u jednoj, deo smo jednog naroda, najčešće. Eto, živeli smo u državi koja ima more, znači imali smo more, kao što imamo i reke i planine i nebo i vazduh. Tu je, naše je jer ga koristimo, ne možemo ga uzeti, odneti kući.

I dalje, kad se zna mnogo više nego pre dva meseca, ne znamo tačno šta bi bilo da nisu preduzimane mere sprečavanja odnosno usporavanja širenja epidemije, kolika bi cena bila da se pustilo da se virus širi uz redovne aktivnosti, eventualno češće pranje ruku ili uz maksimalnu primenu svih mogućih mera koje ne podrazumevaju prekid rada. Šta bi bilo ako se razboli 10%, 25%, 50% populacije, privreda opet staje, svodi se na minimum a troškovi lečenja se povećavaju. I dalje se ne zna tačno šta uzrokuje veliku razliku u težini oboljevanja čak i kod ljudi približno jednakog opšteg zdravstvenog stanja, stoga, svrsishodnije je čuvati ljude, to nisu samo životi u filozofskom smislu, to su i proizvođači i potrošači, nema ekonomije bez ljudi, roboti mogu da proizvode ali nisu napravljeni da troše, da idu u šoping, na odmor, da kupuju nove mobitele. Živ čovek danas ostane bez posla, postane teret osiguranju, sebi, porodici, ali se sutra zaposli, nastavi, ili tačnije, počne iz početka da radi, zarađuje, troši. Mrtav ostaje trajno mrtav, bar do onog dana kad svi budu ustali. Mogućnos ta se pogreši, da su mere previše oštre, da je moglo uz manju cenu postoji, ali manja je šteta nego što bi bila da se pogrešilo u drugom smeru, da su mere suviše labave, došlo da masovnog oboljevanja i umiranja.

Ma, ne moraš, to je tvoj slobodni izbor. 😊

Zoeee! Koji je rezultat?

Hoće, uz, verovatno, neku dodatnu meru kontrole. Mislim da će slediti primer okolnih zemalja.

Odlično, duhovito, a gađa u srž. Jasno je svakome od nas da i mi, pojedinci i mi, društvo, imamo ograničene mogućnosti, sredstva, znanja pa i motiv, da se do kraja borimo za svaki pojedinačni život. Opet, svakome od nas je sopstveni život najvažniji, nije bitno kako mi to iskazujemo, priznajemo ili ne, kroz analizu postupaka ljudi u raznim situacijama to se vidi, to je jedino prirodno i racionalno. Jedini izuzetak je život naše dece. Zaista, šta mi drugo treba, ima vrednost ako nemam život, možda i postoji tako nešto, ali zasad ne znam, o tome ću kad prođe život, možda nađem neke nove vrednosti. Iako je tema nastala deljenjem sa druge teme, nekako je urosg3 inicijator, počeo je svoj problem, izolacija, ekonomski efekti, nezadovoljsto ponašanjem ljudi u okruženju, da podiže na opšti nivo, da cenu svoje slobode podiže na nivo iznad cene života, tuđih, naravno. I ovde, na novoh temei, se provlači teza, nekoliko puta ponovljena, da se svim donetim merama štite životi tamo nekih staraca, koji bi i tako umrli, već su jednom nogom u grobu, pa se ne isplati truditi se. I, naravno, potpuno pogrešno sagledavanje, a pogrešno i razumevanje fraze da život nema cenu, pa onda izvlačenje zaključaka iz bukvalističkog shvatanja izjava nekih doktora ili predsednika. Pita se urosg3, otkud sada da život vredi više od svega a nije tako bilo 99. ja mogu da pitam, otkud urošu sada sloboda vredi više nego 99. zašto se nije onda pobunio, zašto se odazvao na poziv u vojsku, šta je prihvatanjem poziva žrtvovao, život ili slobodu. Komentarisati mere vlada svih zemalja u sprečavanju širenja pandemije je sasvim OK, ali je korisno da se koriste pravi podaci, da se govori o stvarnim ciljevima, metodama i efektima, a ne informerskim metodama, izvlačenjem reči i rečenica iz konteksta i proizvoljnim tumačenjem. Mere koje ovdašnja vlast sprovodi, posebno obrazloženja istih i busanje u grudi koja ih prate, daju dovoljno materijala za kritiku, za ismejavanje, za gađenje, nije potrebno dodatno ubacivanje lažnih dilema. Dakle, ili da prihvatimo da ljudki život nema cenu ili da odredimo cenu, koliko života je u redu da izgubimo da bi zadržali svoj komfor i svoje profite i čijih života, nekog našeg ili tamo nekih staraca.

Ovaj jadni čak nije imao sreće, ispao je iz gnezda ili je prerano poleteo. Očekivao sam da će ga majka naći i hraniti dok ne ojača ali nije se pojavila, bar ja nisam video. Slika je od juče, do jutros, mali je uginuo, ne znan od gladi ili je bio povređen. Razmišljao sam da pokušam da mu pomognem, ali, problem je što ne znam šta je, čime se hrani niti bilo šta drugo. Žao mi je, ali priroda je uradila svoje. 😞 Ista ta priroda, nekad tako surova, nekad nam poklanja prelepe oblike i boje.

Sve stiže kod tebe desetak dana pre nego kod mene. Jedino mogu da očekujem da imam sneg pre tebe. 😊

Ja sam jedan od tih, 65+, nemam problem sa ovim merama, pobegao sam iz stana u Bgd na vreme, čim je najavljeno ograničenje kretanja, došao sam u kuću na selu, ima prostora i vremena koliko mi treba, ne osećam ograničenje, tek nekoliko puta sam išao u nabavku, nisam kršio pravila, ovde je ograničenje za 70+, ne važi za nas mlade. Kad su mere najavljene i uvedene, nisam imao ništa protiv, trebalo je reagovati brzo, odmah, bez oklevanja, apel na svest ne bi bila dovoljna posle predhodnih zbunjujućih nastupa zvaničnika iz vlasti i struke, ali, umesto da vremenom bude selektivno prilagođavanje, imamo, može se reći, iživljavanje, koje nanosi štete, skoro jednako koliko i koristi. Idiotluk sa kupovinama od 4 do 7 ujutru je dokaz besmisla.

Pa, nije baš tako. OK, poslodavac treba da obezbedi zaštitna sredstva zaposlenima za rad u radno vreme i u radnim prostorijama. Država ne mora, kao što ne mora da ti obezbedi onaj svetluca i prsluk ili komplet prve pomoći koje moraš da imaš u autu, u krajnjem, ako bi izašao go na ulicu uhapsili bi te, a neće ti kupiti gaće i košulju.

Was ist das, 'govnjiva motka'?😊 I nema dovoljno normalnih da bi se grupisali.

Kakve to spermatozoide crta Zoran?

Pre Đurđevdana je i Sveti Josip Radnik.

Da, i niko nije bio povređen u demonstracijama. Tada je nastao izraz: Ajde, ne dolancaj.

Ti, bre, Kočo, da si se rodio tog dana, već bi bio punoletan čovek.

A, Sunshine State, dogodine u Holandiji, kad već ne može ove.

Država subvencioniše poslodavca za iznos minimalne neto plate po zaposlenom, poslodavac plaća doprinose, odloženo, i razliku preko minimalna.

Bahato to. Treba svim penzosima oduzeti vozila.

Zoe - najpouzdaniji izvor.

Može, ako je pod pritiskom od 20 atmosfera.