Div

Ja iz ovih tvojih zapažanja mogu jednako argumentovano da zaključimo, Kragujevčani su stoka, no, neću, znam gde živim, s kim, kako, nisam kivan na ceo svet, ne nalazim krivce u mladima, matorima, seljacima, radnicima... Krivci su oni koji ne rade posao za koji su plaćeni i kriv sam sam sebi.

Sad ću ja malo, samozvano, da advokatišem Pletilji. Siguran sam da zna Pletilja dobro šta je razumno, kako se ponašati, može da joj ne bude po volji ali će poslušati sina, izolacija-izolacija, logor, ako treba. Nepodnošljiva je ljubav koju nam AV preko ekrana upućuje, njemu je najvažnije na sveti da sačuva voljene penzionere, danas premijerka drži konferenciju za medije, valjda da pokaže da je i ona neki kurac, pa priče, ne mrdajte, sve ćemo doneti, i hranu i piće i pare... Ma, meni ne treba ništa, organizovao sam se, izolovao, minimalno izlagao, ali teško mi je da slušam kako se brinu, lakše bi podneo da se pojavi neki Kriger u uniformi, proglasi zabranu kretanja, u dve rečenice, bez patetike. Da mi matori umemo da budemo nerazumni, ponekad i sebični, nedisciplinovani, to stoji, ali neka ne brinu, neka naređuju, kažnjavaju, neka postave snajpere na svakom uglu, pa ko se pojavi, a hoda sa štapom...

OK, jasno mi je, samo nije OK tretirati milion penzionera kao jednu jedinstvenu grupaciju.

Prvo se danima sprdaju, ubeđuju nas da je sve to zajebNJcija, nema razloga za strah, a onda izvode vojsku sa dugim cevima da nam pokažu koliko je ozbiljno.

E, pa preporučio je i mlađima da ne idu u posetu roditeljima, da ne vode unučiće bakama i dekama, znači mi da ne izlazimo, a mlađi da nam ne dolaze, valjda misli da smo se svi već snabdeli za dva meseca svim namirnicama, lekovima, higijenskim sredstvima... Mada, nije problem ni vanredno stanje, ni redukcija kontakata, izlazaka, nervira me što se od svega pravi predstava, monodrama, još sa lošim glumcem. Ovde više niko ništa ne sme da saopšti, odluči, prokomentariše osim jednog, sveznajućeg i svemoćnog. A, njega kad čujem i vidim, ne verujem mu ni reč, čak ni ono što sam i sam mislio pre pet minuta, ne verujem u njegove motive, sposobnost..

Uz svo uvažavanje, kolega goldberg, ova konstatacija ti je, ajde da ne kažem glupost, nego samo, neodmerena. Šta kažeš, penzioneri ustanu, uguraju se u autobuse GSPa i ceo dan se voze, nemaju nikakvog razloga da idu negde, svega imaju, ali ne vredi, oće to da se vozi. Umesto da kupe motore, tritinete, rolšue, oni baš u autobuse.

Malo današnjih slika, tu je narcis, jagorčevina, a u sredini su cvetovi boba, oporavio se od nekih ranijih mrazeva, videćemo kako će izdržati predstojeće.

E, mnogo tražiš, lako je meni da čučnem ili sednem kad pišem, samo da se zna ko više zarađuje. Da se zna ko tera traktor, a ko otvara kapiju. Edit: I, ko drži daljinski.

Dokazano je da su oni koji pišaju sedeći otporniji na Korona virus.

Da, to je zgrada infektivne klinike, koliko znam i unutrašnjost zgrade je to sa slike. Strašno.

Do maja će biti zrelih plodova. Biću prvi sobni proizvođač paradaiza.

Naravno, u pravu si za paradaiz. Već je proklijao, sad se pitam, da li je bolje da ga iznesem napolje, hladnije je, usporiće rast, ali nema mraza u najavi. Inače, posejao sa u stanu, toplo je, nemam hladnije delove stana, a da ima svetla, sad mu je več i svetlo potrebno. Da sam barem podelio seme, da nisam sve odjednom posejao, uvek je pametnije sejati u razacima od po nekoliko dana.

Beležim sastojke, vrlo malo sam menjao, upravo zato da bih našao optimalno vreme i broj rastezanja i temperaturu rerne. Cilj mi je kad ovaj jednostavni recepti apsolvirao u potpunosti, da krenem sa dodavanjem kojekakvih semenki, maslinki, začina... Mislim da sam našao optimalnu hidraciju, odnos belog i integralnog brašna, imao sam par puta problem sa kvascem, nije se aktivirao dovoljno, ali i tako je bio jestiv hleb, ne sme ništa da se baci.

Nike li malo predugo pečenje, ja hleb pečem oko pola sata na oko 220 stepeni. Rezultat:

Može biti da grešim, ja imam pretplatu na Trio Gold kod SBB, u okviru pretplate imam mogućnost da gledam EON na 5 uređaja, istovremeno, imam i Supernova kablovsku TV sa internetom. Od kad je krenula frka između Telekoma i SBBa, ne mogu na laptopu, preko Supernova interneta da gledam, prvo NovaS TV, pa onda ni N1 i SK kanale. ostale kanale vidim uredno, bio sam ubeđen da Supernova ne dozvoljava da gledam UM kanale, ali ne isključujem ni opciju da SBB ne dozvoljava gledanje svojih kanala preko drugog internet provajdera, i jedni i drugi su lopovi, zadnja im je briga korisnik. Sad, da pored pretplate na kablovsku TV, kupujem još neki EON ne pada mi na pamet, ni ovo koliko plaćam nema razumnog opravdanja, ali eto, kao zateklo se, neka ga. Pametno bi bilo da otkažem sve, da uzmem samo internet.

Da, verovatno bi izgubili na izborima ako bi išli samostalno, i izgubili su posle ubistva,posle vlade koju su vodili Živković i Čeda Jovanović, ne samo oni, Ali je Tadić dobio na predsedničkim izborima, nije mu u kampanji nacionalizam bio među prvim stvarima koje je isticao, naprotiv, više je govorio o -evropi, o ukidanju viza, otvaranju, priznao je greške DSa, Bodrum, znači, umeo je, on ili njegovi savetnici, šefovi kampanje, da nađu prave teme, da ih nametnu biračima kao bitne i da ubede birače da su oni, odnosno on, taj koji će nalaziti rešenja, ispravljati greške. Nije tema šta je posle radio, kako je vršio funkciju, zašto je izgubio. Pa, ni Koštunica nije dobio izbore, 2000 godine, na nacionalističkoj priči, znali su da Miloševića neće pobediti srbovanjem nego na temama o ekonomiji, saradnji sa svetom, vladavini prava. I, znali smo tada da ne glasamo za Koštunicu, da oni nije dovoljno jak, da nema jaku ekipu u svojoj stranci, glasalo se za DOS gde su vodeće ličnosti bili Đinđić, Vesna, Korać, Mićunović. Znači, imali smo ljude koji umeju da dobiju izbore, da potisnu lične sujete, da naprave kompromise, ali, uglavnom nisu umeli i da održe reč, ispune obećanja, zadrže poverenje. Šta onda očekivati od nekog ko ne ume ni da dobaci do cenzusa, kome se on obraća, šta očekuje, kako bi taj zastupao zemlju pred svetom, igrao sa i protiv jakih igrača, ako ne ume na svojoj poljani da pobedi ekipu iz karaja. To što on priča kako se igra, kako bi on igrao samo da ume, nema značaja.

Žarko je bio podpredsednik vlade, Vesna ambasador, svoje političko delovanje su uklopili u tadašnji DOS, delili sudbinu DOSa i kad se dobijalo i kad se gubilo. I Čeda je bio poslanik, šef poslaničkog kluba, pa podpredsednik vlade, dakle, dobio je šansu na izborima, dok je realno sagledavao svoje mogućnosti. Kad je umislio da je iznad svih ostalih pukao je ko zvečka. Ako neko ima velike političke ambicije, znači mora da osvoji mnogo, najviše, glasova, mora da poznaje potencijalne birače, mora da ume da komunicira sa njima, ako vidi da birači imaju pogrešno viđenje politike da ih ubedi da greše, da im pokaže gde greše i šta on hoće i može da uradi da bi i njima bilo bolje. Ako ne ume sa biračima, ako mu je ispod časti da se bakće sa polupismenom masom, znači i da nije spreman ni sposoban za ozbiljno bavljenje politikom. Kako su dolazili na vlas Koštunica, Đinđić, Tadić, tri potpuno različita tipa, dobrom kampanjom u pravom momentu su dobili dovoljno glasova, nisu čekali da se narod promeni pa da oni postanu vođe naroda, političar stvara glasače ne čeka da se sami stvore a on da ih samo izbroji. Isto je to kao i prodaja cipela, nije dovoljno proizvesti sto hljada pari cipela, lepih, kvalitetnih, treba ih prodati, ubediti kupca da baš takve cipele treba da ima, da je to njegov izbor. Ako to cipele stoje u magacinima, džaba da se žališ da kupci imaju velike čukljeve, da nose broj 45, a ti si proizveo savršene cipele broj 42, prapašćeš kao proizvođač.

Ako se dobro sećam, Čeda nije bio u Đinđićevoj vladi, bio je šef poslaničkog kluba, no svejedno, bio je nadmen, bahat, folirant. Mogao sam ja da prihvatim ono što Čeda priča ali ne i Čedu, prepoznao sam ga od početka kao karijeristu, narcisa, manipulatora koji ima određene sposobnosti, ali maksimum mu je bio u tim studentskim protestima, više od toga ne dobacuje. Mada nije jedini, ali i on je umislio da svi moraju da ga vide kao jedinog i neprikosnovenog naslednika Z. Đinđića, da mu veruju i da ga slede bez pitanja i zadrške.

Da, pranje je najmanji problem. Ja sam probao više recepata iz knjižice koju sam dobio uz pekaru, samo dva su uspevala. Cenim da je do kvaliteta brašna, pekara nije rađena za naše tržište, verovatno se podrazumeva drugi sastav brašna, sve u svemu, ovo što sada radim je neuporedivo izazovnije, a rezultati su odlični. E, da. Stoji da sad jedemo duplo više hleba nego ranije, utešno je da nema aditiva, većim delom je integralno brašno, heljda, doći će na red i raš, ječam...

Da li sam već pisao na ovom forumu, gledao sam pre par meseci na TV, neka žena priča o svom umeću, pa kaže, našla je svesku sa receptima od pokojne majke, ili beše bake, nije bitno. Pa kaže, npr, šolja brašna, šolja vode, pola šolje ulja i za dinar kvasca. Da, probam i ja sa tom merom, da stavim za dinar kvasca. edit: Inače, koristim svež kvasac, uglavnom, samo kad njega nemam onda iz kesice, suvi. Ovih 2-3 grama je svežeg.

Po prošlogodišnjem iskustvu, dovoljna je jedna biljka da se cele sezone beru plodovi, kako koja pusti mlade izdanke, njih stavim u zemlju, ako se dobro sećam, tako sam dobio plodove od tri generacije. ne moram paradaiz odmah napolje, kad malo ojača, mogu i u neku saksju pa u zatvorenom da ga držim dok ne prođe opasnost od mrazeva. U najgorem slučaju, nešto ću naučiti. Nije isto kad se čita i kad se radi pa se dovjaš na stotinu načina.

Mislim da će na ovoj slici da se vidi šta je, kasnije ću brisati sliku ako je prevelika.

Ja već danima pravim hleb na isti, dobro, približno isti, način. Uveče pripremim 100 grama vode, 2-3 grama kvasca, 100 grama brašna, tip 500. Nije svaki put isto, proteina 9,2 do 10,7%. Ujuro to sve ide u 350 grama vode u koju sam predhodno stavio kašičicu soli i pola kašičice šećera, zatim ide još 100 grama belog brašna, 300 grama integralnog, 100 grama heljhdinog. Nemam pravu posudu za pečenje, prava je mislim neka gusana, pekao sam u nekoliko različitih plehova, ovaj neki četvrtasti kalum mi je, čini i se najbolji, dobro naraste, travnomerno se ispeče. Ukus je pun pogodak, nije nešto na izgled, ali to i jeste manje važno. Bitno je da uhvatim pravi odnos sastojaka, potrebno vreme i temperaturu, kasnije dolazi iznalaženje finesa koje dodaju na ukusu i izgledu.

Ja sam juče i danas posejao seme paprike i paradaiza, malo kasnim, nisam mogao da odlučim gde da sejem, u Bgd ili u selu, odlučio sam ipak u stanu, tu je uvek toplo, u selu nemam siguran topao kutak za klijanje. Kad se biljke formiraju onda ću ih preseliti, nešto u saksije, nešt u zemlju. Po gruboj proceni, ako bi izniklo svako drugo seme, imao bih stotinak stabljika, ako sve to odgajim trebaće mi tezga na pijaci.