Div

Sad sam tek sastavio 20 grama startera i po 40 grama brašna i vode, to ipak treba da odstoji, da naraste, mislim da je dobro do jutra, inače sam ranoranilac, već oko 6 sati pravim testo, u narednih sat ipo, dva, odradim stretch and fold, u osam podelim na pola, ostavim jednu polovinu da narasta dva-tri sata, oko 11 stavim da se peče. Drugu polovinu ostavim u frižider da prenoći. Evo kako izgleda: a, evo ga i u tlocrtu: Pošto sam uzeo 20 grama sa sada, ovo ostalo bih podelio, pola u zamrzivač, pola u frižider za naredne dane.

Rekao bih da je moj starter spreman, zadnje hranjenje sam uradio bez bacanja polovine, ali sam dodao 100 grama vode i 100 grama brašna, lepo je narastao, pun je mehura, pa bih da krenem. Gledam ove mere koje predlažeš, odnosno 950 grama brašna, zajedno sa starterom to je kolo brašna i 700 grama vode, dobije se hleb od kilo ipo, meni je to mnogo, dvoje nas je. Za sutra moram praviti hleb, imam nešto malo za doručak, za ručak već ne. Pa sam smislio, ne znam kolko je pametno, da prilagodim recept potrebama, da uradim prvi deo do bulk fermentacije, a tada, pre bulk fermentacije da ga podelim na pola, jednu polovinu da pečem sutra, drugu da, po tvom savetu da ostavim da prenoći, pa da ga pečem u subotu, prekosutra. Ima li pameti u mom planu? edit: Za ubuduće, ako hoću da pravim manji hleb, recimo od pola kila brašna, treba li da smanjujem količinu startera ili, svejedno, može da ostane 20 grama?

Sećam se da je za neki auto bila takva reklama, nisam siguran da je za R4, za njega je bilo ono, Mali Div, veći unutra nego spolja.

Kod Renoa, čini mi se, prva - levo pa napred, rikverc - desno pa nazad. Prvi pt sam vozio R4 od jednog kolege, trebalo da odbacim neku devojku do Studentskog grada, krenem lepo, ukapiram kako idu brzine, stignem na odredište, uparkiram, devojka ode, e, sad treba izaći sa parkinga, nema nigde rikverca, ona kugla od menjača na kojoj je iscrtan raspored brzina, izlizana od upotrebe, ne znam gde je rikverc, definitivno. Nije bilo druge nego izađem napolje, izguram auto par metara, uđem pa metar-dva napred, tako nekoliko puta, iščupam se, sve u starhu da me neko ne gleda, neko ko me poznaje. Srećom, nije. Kasnije, negde devedeset druge-treće, ulazim u neku uličicu, zimsko vreme, sneg, vidim mesto na parkingu, uvučem se, vidim pored Opel Kadet, sede momak i devojka unutra, mislim, vidiš šta je ljubav, minus 5, njima nije hladno. Kad, momak izlazi, priđe mi, pita, izvinite, jel znate možda gde je rikverc kod Kadeta. Slučajno sam znao, opeli imaju onaj prsten, povuče se na gore, tek onda menjač može u rikverc. Vidim, momku neprijatno, bruka i pred nepoznatim čovekom i pred devojkom, ipak, srean što može da ide, naučio je jednu lekciju.

A, zašto, bez pešadije? Jel to vojske imaju ili tenkove ili pešadiju, ne mogu i jedno i drugo? Mada, nebulozno je objašnjenje da se naoružani građani štite od svoje države, da tako brane demokratiju.

Ne može se očekivati da država, u ovoj situaciji, svima nadoknadi eventualne gubitke, propuštene zarade, neispunjene planove, niti da obezbedi primanja svim kategorijama, u socio-ekonomskom smislu, u skladu sa potrebama. To nam jen nadam se svima jasno. Takođe, jasno je i da se sa ovim tzv Merama izašlo prerano i da su deo predizborne propagande. U ovom momentu Vlada treba da brine da obezbedi da funkcionišu neophodne službe, pre svega zdravstvo, EPS, telekomunikacije, trgovina i proizvodnja prehrambenih proizvoda, da pomogne logistički , a a ko treba i finansijski. Bolje bi bilo da su sa medicinskim merama izašli ranije, ali ne, tada su čekali i sprdali se, sada trče pred rudu, a ne zna se koliko će ovo trajati, koliko će ekonomske štete naneti, sa konkretnim merama treba izaći kad se sagledaju posledice pandemije u Srbiji, u okruženju, u EU, u svetu, jer kakvi god da smo, deo smo nekog sveta, nešto radimo, uvozimo, izvozimo. Znaju li sada kakve će cene na berzama biti kroz 2-3-6 meseci, kakvi će biti uslovi zaduživanja. Ono rečeno, mi imamo pare, uštedeli smo, to su gluposti, imamo nerealizovane, a odobrene kredite, imamo neplaćene dugove. Sve što država bude "dala" sve će to biti novi dugovi koje ćemo morati da vraćamo. Sad možemo meriti koliko će ko dobiti a koliko platiti na kraju. Sad će nama, penzosima, dati celu penziju početkom aprila, plus tih 4000, odakle će isplatiti penzije početkom maja, za april, koliko će imati priliva od doprinosa u Fond PIO, znači, ili će isplate biti neredovne ili zaduživanje veće. Poštenije bi bilo da pošteno kažu, najebali smo, grcaćemo par godina, da pokušaju da rasporede teret što ravnomernije, ravnomernije srazmerno mogućnostima, a ne na sve jednako u apsolutnom iznosu.

Mi pravimo lebac bez kvasca, nema razloga za paniku.

Nisam gledao Utisak, nemam NovuS, pokušaću da nađem na YuTube, Vukašina se sećam od ranije, gostovao je tu i tamo na Studiu B, dok je još mogao da se gleda, nisam imao utisak da je nešto slobodoumniji, niti sam ikad primetio zrnce kritike spram crkve u njegovim nastupima. Došlo je vreme, relo bi se, da je dovoljno biti normalan čovek i umeti misliti, pa si nepoželjan u SPC. Postaju sve mračniji.

Kad prođe ova izolacija, biće nas više nego na početku, barem u kilogramima.

Zvaću ga Zdravko.

A sada?

Kako ih spremaš? Ja sam juče nabrao i spremio zajedno sa zeljem, dodao u dinstanje junetina sa lukom, plus šaka pirinča. Jedemo sa kiselom mlekom, vrlo zahvalno, jednostavno, ukusno, zdravo.

A, Djilas ukrao šesto miliona.

Ovde, na placu ih je uvek bilo, ali su se mogli videti ili čuti uglavnom noću, prošle godine sam jednog video negde pred veče, još se lepo videlo ali je bio baš u žurbi, bukvalno je pretrčao jedan deo bašte. Ovaj je bio baš na vidnom mestu, između kuće i puta, tek par metara od puta, privukla ga je gomila starog lišća, ispod koga uvek ima bubica, stonoga, glista. Ja sam se, kao, prikradao, da ga ne poplašim a da uspem bar jednu sliku da napravim, on se uopšte nije uzbuđivao zbog mog prisustva, prvo sam pomislio da je povređen, međutim, dosta živahno je riškao po lišću, dozvolio je da mu priđem na manje od metar, i nije se povukao, ja jesam, ostavio sam ga da dovrši svoj posao. Posle pola sata, sat, video sam ga par desetina metara dalje, pored drvrta kruške, opet je nešto riškao, bez straha. Moguće je da mu je prvi izlazak posle zimskog sna, čak i da se nije potpuno razbudio, obzirom kako ne obraća pažnju na okolinu. Imao sam i ranije bliske susrete sa ježevima, ali se ili povuku ili sklupčaju u loptu, tako sam proveravao kakve su bodlje na dodir, ali nisam hteo da ga maltretiram, da ga plašim, pa sam se povlačio. Najupečatljiviji susret sa ježevima sam imao u begradu, u parkiću pored zgrade, pre 6-7 godina kad sam video majku sa dva mlada ježića, prate je, valjda im je to bila obuka sa samostalno nalaženje hrane. Nisam razmišljao o hranjenju, ne znam koliko bi imalo smisla, sve što bih ostavio od hrane pokupili bi kučići i mačke, jedino, ako se opet stetnemo ovako da ponesem neku granulu mačje hrane, da mu ponudim, mada mislim da mu neće nedostajati hrane, ima on veliku teritoriju i svašta se može naći tu, bubice, zrnevlje, korenje.... Na znam za to dahtanje, ali znam da mogu da preplaše noću, u tišini, kad idu preko suvog lišća, grančica, umeju i da se valjaju po lišći, ga skuplaju lišće na bodlje, valjda ga nose u jazbinu, za udobniji ležaj.

Nisam imao scenario, a i teško je stajati na jednoj nozi i snimati.

Može i ovako:

Imam danas posetioca u bašti: Postavio bbih i video, ali ne umem.

Srbija, lider u regionu.

Pa, nisam, ali sam imao dobru nameru.

Daždevnjak? Mislim da jeste.

Jesam džimrija, žao mi da bacim pola startera, podelio sam na pola, stavio i u drugu teglu, nahranio oba, biće za nekoga još, imam jednu mladu rođaku koja pravi hleb, ponudiću joj starter kad bzge spreman, jeste da ću tako potrošiti više vremena i materijala, ali bitno je da se ne baca.

Ovako izgleda:

@Honey Badger, moj starter sam pokrenuo 18. marta, da li je pametno da danas izdvojim jedan deo, pripremim testo za hleb koji bih pekao sutra, a ostatak startera dohranim i prebacim u frižider? Starter ima mehurića, miris ne umem da opišem, onako, rekao bih sladunjavo. Radio sam ga od integralnog brašna.

Ma, bitno je samo da stoje da ih slikam.

Kid mene opet ima vrabaca, zadnjih par godina, bili su skoro nestali. Oko kuće dele prostor, žbunje, travu, korov sa senicama. Stalni stanovnici to, u bašti i okolo su vrane, čavke, gavrani, svrake, gugutke. Pojavljuju se često i neke ptice, male, tek malo veće od vrapca, ne znam koje su, neće da sačekaju da ih uslikam. Jedna od retkih slika ptica, evo na terasi sa mačkom: