Div

TO su nebitni detalji za moju tvrdnju da je SM započeo sranje u SFRJ i da danas Kurti koristi iskustva iz tog vremena za svoje ciljeve.

Pa, ja ne mogu da znam kako vladavina SM utiče na bilo čiju želju za bilo čim, ali jeste stvorila uslove da se želja postepeno ostvaruje.

Vidimo već godinama unazad, s jedne strane osvajanjem vlasti, većinskom podrškom za svoje planove, s tim što je i učio od SM da ne bude drzak prema MZ.

Sve je to inicirao, koordinirano, finansirano iz Beograda, mnogi su učestvovali u zločinima ali je jedini Milošević imao moć da pokrene masovne zločine i da ih zaustavi što nije želeo, čak ni kada je glumio mirotvorca.

Vrana nije grabljivica već pevačica. Malo je čudno, svako peva kako ume.

Tepa, tepa, pa utepa.

A, u čemu je problem, ne vidim da je RIP tema zaključana, nekako mi ona i nije za neku širu raspravu. Ili si pokušavao da otvoriš novu temu ili na nekoj drugoj ostavio komentar pa je obrisan, to već ne bi smelo da se događa.

I popisne liste se unose u kompjuter da bi se dobilo stanje, postoji ulaz robe, prodaja, otpis po osnovama, oštećenja, isteka roka, rastura, kaliranja... Popis se po pravilu radi jednom godišnje, znam da su se šefovi radnji uvek bojali viška, višak ne može da se "objasni" kao manjak robe može da se unese stavka ukradena roba od strane kupaca ali ne može ukradena roba kupcima. U praksi, često se par dana pre zvaničnog popisa radi(o) probni popis da bi se izbegle "nemoguće" situacije. Skoro sam kupovao neki aparat, prodavac ga je našao u magacinu ali kasa nije mogla da otštampa račun jer ga nema na stanju, onda su zvali nekog, valjda ventralni magacin, da im hitno pošalju dostavnicu za taj jedan komad kako bi mi ga naplatili, oni posle peglaju stanje. Ja retko idem u Maxi, od njih povremeno naručujem robu, tu su mi OK, kad sam išao, krenem na samouslužnu kasu, dvoje troje tadnika potrče da mi kažu da je to samouslužna kasa da je kasirka dve kase desno, kažem znam, onda ide, ali plaća s samo karticama, znam i to, onda se jedno od njih nacrta iza da sačeka da se zaglavim, jer gde ume matori keša da sam otkuca desetak artikala, kad ipak sve obavim vidim zabezeknute face, vidi ga uspeo. Malo čuđenja je bilo i uIKEI gde robu skeniram mobilnim pomoću njihove aplikacije, na kasi skeniram QR kod sa mobilnog i platim karticom, sve se obavi za 10-15 sekundi. Tako nešto valja uvesti i u supermarkete s tim što bi kolica bila opremljena skenerom i displejem, to danas nije skupa tehnologija, kasa ti umesto očitavanja destine artikala peuzme podatak od kolica ili korpe, roba je i tako skoro sva opremljenaonim pištalicam protiv krađe ili zaborava da se očita. Polako sve postaje jeftinije od ljudskog rada, banke ukidaju šaltere i ekspoziture, sve se obavlja na bankomatima i u aplikacijama, i otvaranje računa i odobravanje kredita i plaćanje, kurirske službe i pošta postavljaju paketomate na svakom ćošku da bi čovek gubio manje vremena. Zasad ne mogu kupce da zamene automatima ali ide EXPO, videćemo.

Zajebano je za EU da primi Tursku, imali bi najveću zemlju članicu,istovremeno najmanje kompatibilni sa EU idejama i standardima. Da je tu žabu EU progutala pre tri decenije, možda, samo možda, danas ne bismo znali za Erdogana.

Dobiće još veću podršku njegovih "prijatelja" sa zapada.

Pa sad , ako su zapadni državnici srpska elita, može da bude, mada ja ne vidim to baš tako.

A, šta bi (je) to uradio Lompar i drugi branioci Kosova i srpski rod(jaci), vratili bi Kosovo, držali bi RS, oterali EU i NATO? Pradali bi još neku bajku Srbima sa Kosova, obećali bi im zaštitu, rekli kao onomad SM, vas niko (drugi) ne sme da bije dok sam ja tu. Treba li da budu na strani Putina i Rusije, da podrže istrebljenje jednog naroda, za početak, jednog. Da, Vučić ima podršku zapada, možeš ih zvati i lupežima, ali je barem jedan od važnijih razloga to što ima postoje i Lompari, pa im Vučić dođe manje zlo., dosta je tih guslara, možda i nisu slepi, ali ne vide dalje od svog nosa, nije ovo 18. vek da se pumpa nacionalna svest, vraćanje u slavnu prošlost, nekako mi se čini, što više srbovanja, to manje Srba.

Imao sam sunčanicu dva puta, prvi put kad sam imao 7 godina, drugi put šesdeset godina kasnije. Nimalo prijatno, najupečatljivije sećanje od prvog puta je lečenje otoka na temenu glave kiselim mlekom, poveliku gazu majka prelije kiselim mlekom, stavi mi na glavu pa drugom gazom i nekom maramom uveže da ne dopadne, nije prijatno u početku, ali posle pola sata osetim kao da usisava toplotu iz moje glave, i da nestaje otok. Bilo je tu i vrtoglavice, neke temperature, malo problema sa ravnotežom, ali sam se na kraju uravnotežio, kao što se vidi.

Sasvim očekivano, optuženi pričaju ono što misle da njima može da ide u prilog,a po pravilu, u dogovoru ili po savetu advokata. Ponekad imam utisak da sudije, predsednici veća, dozvoljavaju previše priče, mislim da proces treba da se vodi po optužnici , koja sadrrži učinjeno delo, kvalifikaciju, opis, popis dokaza, motiv. I optuženi i oštećeni treba da se drže okvira koji je određen optužnicom a ako imaju primedbe ne dokaze i kvalifikacije iz optužnice da predlože nove. Još kad reči sa suđenja prenose nestručni novinari sve liči na priču za kafanskim stolom, navijanje, iznošenje lakih rešenja.

Nekome "75" dođe sa 60 godina, nekome u 90.

Dobro, ali po delu koji je Pletilje citirala ja ne vidim da on pokušava da da odgovor, on iznosi svoje mišljenje o svom životu, očekivanju i razlozima, ja ga barem ne shvatam kao uputstvo za primenu mog života. Ipak ga vidim kao jedno mišljenje koje ima smisla, a koje se može vremenom promeniti. Uglavnom, za ovih prvih 70 godina, nisam mnogo razmišljao o smislu života, pa neću mnogo da se opterećujem ni vremenom smrti, nije mi smisao života da umrem u pravom momentu, ali ni da živim bez dostojanstva.

I ja: Zaista dobar tekst, razmišljanje za poštovanje i doktorovo i tvoje, s tim što je brojka 75 statistički uzeta kao neki prosek do kad se može očekivati neki kvalitetan život, jasno je da je za nekog znatno manji broj godina kvalitetnog života, neko može i sa više da ima kvalitetan i kreativan život, a i svako od nas ima svoje viđenje šta je to kvalitetan život. Za mene važia ona uobičajena definicija, da sam svestan, da mi ne treba svakodnevna pomoć i da nemam bolove, da li ću se penjati na Kilimandžaro ili otići čak do kraja bašte, nije bitno, bitno je da mogu, da znam gde i zašto sam pošao i da umem da se vratim, i da mi sve to predstavlja zadovoljstvo. Odlična mu je formulacija, dobro je produžiti život a nije dobro produžavati umiranje.

Ne postoji naš litjum, i ako se bude kopao i izdvajao iz rude, neće biti naš, vlasnika je, odnosno biće, RT, Srbiji bi bilo svejedno koji litijum bi te, eventualne fabrike baterija koristile, moguće i kineski, Jedino što bi bilo naše je zagađenje, dugovi, uništena priroda, voda. Pola Srbije i sada pije nezdravu vodu, čak i ako ispunjava naše standarde, to su naši standardi, eto i to može da bude naše, dozvoljena neograničena kolićina arsena u vodi. Evo, neki dan masovno trovanje dece u hotelu, uzrok zagađena voda u bunaru koji hotel koristi, znači da se ne vrši kontrola, nije bilo ranije masovnog trovanja jer najčešći gosti nisu deca već neki koji ne piju vodu.

Pa, crvi i nisu u panici.

Ipak je to čista demagogija. Ako su išli o svom trošku to je privatna poseta, ako idu u ime opštine i troškove treba da snosi opština. U redu je reći, nećemo 10 Škoda Superb, to pozdravljam, ne i putovanje autobusom, u tom slučaju pitam, što ne peške, jeftinije je, ekološki prihvatljivije i demagoškiJe je.

Dok sam radio te poslove, osnovno je bilo, flaša loze, Vekija ili vinjak, gajba piva, kad se to sredi onda sve ide lakše.

Lepo ti je procvetao inat. 🙂

Objašnjenje je jednnostavno, ne meri se ptisustvo nekih kancerogenih čestica u vazduhu kojih ima znatno više nego u nekim drugim gradovima, verovatno i Nišu, a mere se samo materije čije je prisustvo smanjeno, sumpordioksid, npr.

Evo, ja, mlađi, već zgrožen i bez tvog pitnja, vidim gomilu besmislica u celoj toj "zelenoj tranziciji". S jedne strane imamo prelazak na druge oblike energije, po vrsti, načinu dobijanja, transporta, mestu proizvodnje i potrošnje, jedni vide rešenje u izmeštanju zagađenja iz svog dvorišta, neka se unište čitavi regioni puni zelenih šuma, čiste vode, plodne zemlje, neka se koriste stotinr mašina za iskop i transport koje koriste dizel za pogon, neka postrojenja za preradu rade na struju dobijenu iz termoelektrana na ugalj, neka se utroše milioni tona sumporne kiseline, samo van mog dvorišta, kao da planeta može da bude pola zagađena, pola čista, pola planete će se zagrevati do tačke bez povratka, pola će biti zeleni raj, nekom je opet bitno da se ne izgubi ni jedan minut,brzina donosi veći profit, neka neko drugi troši deset dolara da otkloni štrtu koju sam ja napravio da bi zaradio jedan dolar. Bitno je ko će na tranziciji da zaradi, a dugove će plaćati već neko, naša deca i unuci.