Div

Juče, tokom uključenja reportera N1 sa Savskog mosta, čujem skandiranje: -Gotov je! Gotov je! Divna muzika, nešto kao Oda radosti. Mislim da se nije nikada, kada su u pitanju bila masovna događanja sa velikim brojem učesnika koja se odvijaju na većem broju mesta u različitim gradovima, nije dogodilo da nemam nikakvu zamerku na 2scenario", na izjave učesnika, poruke, parole. Još čudnije i vrednije divljenja što se još nije definisalo nikakvo vođstvo, štab, koordinacija, a opet sve funkcioniše kao simfonijski orkestar. Javljaju se umetnici, poljoprivrednici, prosvetni radnici, srednjoškolci, advokati, svi imaju svoje zahteve, ali svi na početku svake akcije, saopštenja, obraćanja na medijima, na početku naglašavaju podršku studentima, a i studenti podržavaju sve druge grupe koje protestuju, nema suprotstavljenih zahteva, ne ometaju jedni druge, stotine potoka i potočića se uliva u jednu reku. Ostavke funkcionera SNSa čije se smenjivanje studenti, odnosno stranke tražili, je znak da je vlast u strahu, da uzmiču, ipak ovako nisu ispunili zahteve jer ostavke nisu smene. Vidim, promena na čelu Demokratske stranke, Srđan Milivojević predsednik. Nadam se da će ostati "u komadu", da neče svaki izbori doneti i cepanje stranke.

Već smo pisali o tome:https: https://vox92.net/forum/search/?q=bašta&quick=1&type=forums_topic&item=3132

Nek mladencima bude srećan život, svadba bila i prošla, nema razloga da te sekira. A, da si omatorio, jesi, znam i iz ličnog iskustva i nema nikakve veze sa svadbama naslednika.

Koliko ja znam, ne, to su autokefalne crkve, imaju svog poglavara, učeatvuju na vaseljenskim saborima kojima predsedava vaseljenski patrijarh. Neke eparhije Grčke PC su pod direktnom jurisdikcijom vaseljenskog patrijarha, dok je poglava ostalih eparhija u Grčkoj Atinski arhiepiskop. sa Wiki:

Poštapalice i fraze. Obično naviknemo na njih, neke koje su jezički neispravne ili stilski rogobatne vremenom se ustale, naviknemo se i počnemo i sami da ih koristimo. Na primer: "Svašta nešto" više ne primećujem, doduše i ne koristim, keki nadsuperlativ, počinje sa pre..., predobro, prejako, prefaca, do pepička. No to su prieri koji dolaze a ulice ili iz osnovne škole, prihvatimo jer su izmislils deca, tinejdžeri, vidimo kao kreativnost koja vremenom obogaćuje jezik. Ne mogu da (se) naviknem na neke primere koje već koju godinu slušam, svaki put mi zaparaju uši. Poštapalica, negde, recimo na način "Šta vi, negde, mislite o...", gde negde nije prilog za mesto već, uzrečica bez značaja, samo povećava broj reči ili daje kratku pauzu mozgu da smisli nastavak. Duže vreme na ovim neprijateljskim televizijama koje, inače, jedino i gledam, gostima i sagovornicima se zahvaljuju na kraju priloga rečima: "Hvala na izdvojenom vremenu", meni to odmah zazvuči kao da gost, sagovornik ništa vredno nije rekao, nema mu se na čemu zahvaliti osim na vremenu, mogao i da im odgovori, " Hvala vama na ustupljenoj šminkernici", ako je u studiju ili, "... na ustupljenom kablu za mikrofon". PS: U Mentalnom razgibavanju su se zezali na račun ovog drugog, pa kažu Rođenjem Isusa Hrista merenje vremena je odvojeno na pre i posle nove ere, pre i posle hrista, " Hvala Isusu Hristu na odvojenom vremenu"

Sumnjam da bi u ovom momentu ijedan pošten inženjer prihvatio da bude ministar građevine. Sada se traži ministar, ne koji će da obelodani sav kriminal nego koji će da ga prikrije, i dosad su se tražili poslušni a ne stručni. Inače, ne mislim da je neophodno da ministar građevine bude građevinasi inženjer, neće ministar da projektuje ni da zida zgrade, gradi mostove, to rade stručnjaci. DO početka gradnje bilo čega ima gomila poslova i pravne prirode kao i ekološke, ekonomske. Ja, kad hoću da zidam kuću, nije mi dovoljan inženjer ili zidar, moram da kupim plac, dobijem urbanističke uslove, plati izradu plana, dobijem dozvolu, a za sve to treba da obezbedim pare, ja određujem kolika mi kuća treba, šta ču ugraditi, do koje cene mogu da idem, biram najpovoljnije majstore sa solidnom reputacijom. U srbijije već ušlo u legendu da je najbolji ministar finansija bio lekar, Laza Paču. Nijednu oblast rada ne treba da uređuje jedna strana, ako uprostimo do kraja imamo korisnike i pružaoce usluga, ako bilo koja strana ima monopol odlučivanja rezultati neće biti optimalni. Kolio smo samo imali lekara, vrhunskih stručnjska u svojoj specijalnosti pa se nisu pokazali kao uspešni ministri, barem ne za pacijente i zdravstvene radnike, možda ražim kom su služili jesu.

Dobro se proširio protest studenata, biće, verujem još neki fakzltet u blokadi, sad kad su objavili svoje zahteve ne treba da ih menjaju, šire ili odustaju od nekih. Mislim da je trebalo ići sa još jednim zahtevom, možda čak na prvom mestu, oslobađanje RTSa, REM, koliko znam ne radi, takoreći ne postoji jer nisu izabrani članovi a starim je istekao mandat, no taj zahtev mogu da istaknu i drugi, ProGlas, Kreni Promeni, NUNS i to bi valjalo da se traži uz blokadu zgrade RTS i saobračaja pored i okolo, blokada do ispunjenja zahteva, prosvetni radnici, poljoprivrednici, advokati, i druga strukovna udruženje i savezi, pored socijalno-ekonomskih zahteva imaju dovoljno dobrh razloga da zahtevaju ostavke ili smene resornih ministara, imaju, naravno i svi ostali, radnici u kulturi, zdravstvu. Uz ministre, tražiti i ostake direktora škola, dekana, koji "rade voj posao, prave spiskove, prete, ucenjuju.

Ove studentske akcije su veliki korak ali ne i odlučujući, naravno, nema garancije da će išta postići, skoro je sigurno da nee ako ostanu sami. I dalje potoji strah od "političkij zahteva", "političkih peotest" što je naprednjačka prevara, kao da se išta bitno može promeniti bez političkog delovanja, nema ni sudeke istrage i presuda bez politike, sudstvo je zarobila politika, ne može se samo osloboditi, prosveti drži pod kontrolom politika, univerzitete, sad imamo pokušaj da se malo oslobode. Organizatori ranijih protesta, "Stop krvavim košuljama", "1 od 5 miliona", Srbija protiv nasilja" su pokazali da postoji kriza ideja, vođstva, organizacije, koordinacije. Studenti su dosd bili formalno organizovani kroz Studentske parlamente, a oni su pod kontrolom SNSa, pa je ovo korak da se, pre svega, studenti oslobode na svom terenu,a da odbace vođstvo nemetnuto od strane Vučića. U tome ne treba da im se meša niko sa strane, partije, udruženja NVO, ali treba svako da vodi svoju akciju, ne mora u startu da bude organizovana iz jednog štaba ali bi se vremenom morali artikulisati zahtevi, uaglasiti ciljevi i koordinirati akcije. Svi komentari opoziciono nastrojenih pojedinaca, kao krajnji cilj bilo kog protesta vide pad režima, ne kažu svi to eksplicitno sli se to vidi, neće biti bolje zemljoradnicima ako ima povećaju premiju za mleko za 10%, daće im danas neki dinar, sutra će im uzeti duplo, prosvetnim radnicima znači mnogo povećanje plata od 10-15%, ali prosveta neće biti bolja bez poboljšanja uslova rada, boljih programa, promocije znanja i rada... Neophodne su političke promene, promena politike i promena nosilaca , kreatora i izvršioca politike, a to nije moguće bez političkih stranaka, pokreta, koalicija, stranke i pokreti ne mogu bez široke podrške građana, profesionalnih udruženja, sindikata, institucija kao što su univerziteti, ustanove kulture, mediji. Ja ne znam šta se dešava na fakultetima, ko se sve pojavljuje sa savetima, predlozima, ko nudi pomoć ko traži podršku, ali mogu da zamislim, studenti, verujem, vide težnju nekih da se proglase vođama studentskih protesta umesto da organizuju proteste, istaknu zahteve, tazrade taktiku, da privuku studente i strukovna udruženje, sindikate, pojedince da im se pridruže, izlazili su studenti i na proteste "Srbija protiv nasilja# i na proteste posle izbora, protiv krađe, ali organizatori nisu imli jedinstven plan, jasne zahteve i .."šta posle..", protesti su se , jednostavno, gasili, rasplinuli. Treba se osloboditi straha od politike, neće Srbiji bii bolje ako ja dobijem veću penziju ili nastavnik veću platu, mora da ode ovaj režim, ako se ne može zapaliti belika vatra koja će se širiti i sagoreti svu divlju šikaru, neka se zapali desetine malih vatrica koje će se širiti i spojuiti u veliku buktinju.

Demokratija počiva na tri stuba vlasti, jedna od njih je sudska. Sud je doneo odluku, ima neki osnov u zakonima, neka Rumuni odluče na novom glasanju koga će izabrati, mogu ponovo da glasaju za istog kandidata. Ako nekome liči na državni udar, neka je, i državni udari se dešavaju, jedan od njih je rumune oslobodio Čaušeskua, i Franko je svrgnut državnim udarom, sve zemlje bliskog istoka i Južne Amerike imale su, ili imaju režime koji su na vlast došli državnim udarom. Reza Pahlavi je na vlast došao državnim udarom, onda se narod pobunio i većinskom voljom doveo na vlast Homeinija, demokratski. Kamo sreće za svet da je u Nemačkoj '33 izvvršen državni udar, da je u SFRJ '90-91 izvršen državni udar.

Otkud ideja da se Zagorka otela, da li se negde oglasila, učinila neki potez? Ne vidim ništa u vestima, čuh samo nešto na TV o nekim mogućim pomeranjima u tužilaštvu, koliko se sećam, bez pominjanja zagorke. Ako se u ovom momentu, bilo ko iz ekipe, otrgne, suprotstavi, okrene, progovori to treba prihvatiti kao dar sa neba, ne, to ne znači oprost svih grehova. Sve potencijalne otpadnike treba ohrabriti, ne obećanjima i abolicijom unapred, ali ne treba odbaciti nijednu pomoć. Što više informacija iznutra i što više sukoba, nepoverenja unutar zločinačkog udruženja ubrzava proces. Meni se ne sviđa zagovaranje revanšizma, po mom shvatanju revanšizam ne znači pošteno suđenje, lustraciju, utvrđivanje krivice, već osvetništvo po kratkom postupku, zamenu jednog bezvlašća drugim. I termin legalizam, zbog pogrešnog tumačenja,a i korišćenja u političkom delovanju Koštunicei oponenata, dobio je negativnu konotaciju, ne uzima se u obir da ono što je koštunica radio nije insistiranje na zakonitosti, naprotiv, radilo se o neprimenjivanju zakona i međunarodnih obaveza. Ne treba bnam ni to ni atmosvera linča i javnog vešanja. edit: nađoh ovaj tekst u međuvremenu:Kad su popucale tikve: Šta je pozadina obračuna šefa VJT sa Savetom tužilaštva i pušta li vlast niz vodu Zagorku Dolovac Nadam se da, pored Stefanovića i Dolovac, postoji i treća strana, pošteni tužioci.

U EU se nalai najpoznatija. barem jedna od najpoznatijih i najkvalitetnijih po izradi i po edukativnoj koristi, fabrika ugračaka, LEGO, čudi me malo da danska nije među najvećim izvoznicima, možda zato što je relativno skupa igračka, pa se manje prodaje van EU. Da li e ststistikom obuhvaćen uvoz preko temua i Aliexpressa i kakava jee kontrola kvaliteta uvoza upreko tih platfpprmi u EU, ima li je uopšte? Kos uvoza na veliko vrši se kontrola kvaliteta, roba mora da zadovolji domaće, EU, standarde, a Kinezi mogu da prilagode kvalitet proizvoda svi zahtevima, ja u kući imam gomilu Boš proizvoda, kućnih aparata i alata, skori svi su proizvedeniu Kini, takođe i Filips. Paradoks je da su razvijene zemlje, čitaj EU i USA bile najveći zagađivači i troači , da su shvatili opasnost po zdrsvlje i opstanak i da su uveli stroge standarde kako bi zaštitili e životnu sredinu, ali je trka za profitom dovela do selidbe proizvodnje u zemlje sa nižim standardima, pa su lokalne reke i šume postale čistije, ali je planeta postala zagađenija jer je proizvodnja postajala sve veća uz korišćenje prljavih tehnologija, onda su eropske zemlje postale uvoznice roba iz fabrika , prbo u vlasništvu svojih kompanija, onda u mešovitom ili čisto kinesom, s tim što je roba nešto nižeg kvaliteta ali znatno jeftinija. EU sad uvozi i robu i radnike, bori se da zadrži vlasništvo nad fabrikama i tehnologijom, može delimično uspešno da se bori protiv najezde kineskog kapitala koji bi ulagao u evropske fabrike, energetiku, saobračaj, ali teško mogu da ograniče kineski tehnološki razvoj, kinezi postaju najveći proizvođači opreme za korišćenje čiste energije, u elektronici su tu negde, sve manje su zavisni od tehnologije sa zapada, s tim što mogu svuda da izvozr, prilagode se svim zahtevima, sada oni otvaraju fabrike po svetu pa i Evropi kako bi bili bliže kupcima i kako bi izbegli birokratske pepreke. Pokušaji da se kineska ekspanzija ograniči administrativnim merama, taksama, zabranama, ne verujem da će dati rezultata, treba naći način da se održi i unapredi sopstvena proizvodnja i nađu modeli obostrano korisne saradnje. Sličan put kao Kina prolazili su i JApan, J.Koreja, Tajvan, Singapur, ali su znatno manji, nisu mogli da preplave svet svojim proizvodima, dok kineski kapaciteti deluju kao da su neograničeni. Sličnost puta se ogedala i u načinu dolaska do tehnologije i u brzini građenja proizvodnih kapaciteta, standarda i prava radnika, u Japanu šesdesetih, u Koreji osamdesetih i devedesetih su bili česti štrajkovi, protesti, čega u Kini nema, ali se nadam da će i to doći na red.

Uzmimo samo činjenicu da su više od polovine uhapšenih žene, kad je ugovaran posao, kad su birani izvođači, kad su odobravane i uplaćivane pare, kad su svečano otvarani objekti, koliko je žena istaknuto kao zaslužne za podvig skok u budućnost, svakako manje nego kad se utvrđuje krivica za tragediju. Jesu informscije šture, kažu nešto da je jedna od ispitivanih bila zadužena za vođenje građevinskog dnevnika i da postoje nepravilnosti u evidencijama, ne sporim da je vođenje dnevnika važan posao, ali nije ona nezavisna od šefa gradilišta, a toga, bar zasad nisu pomenuli.

Rad, a ne rat. 😁 I ja se informišem sa TV, N1 i novaS, malo je izveštaja sa lica mesta, sa fakulteta, rektorata, više pojedinačnih izjava ponekog učesnika, komentara spolja, po mom mišljenju valjalo bi da se veći broj profesora javno izjasni priključi studentima u blokadi, još nisam video da neko od učesnika blokade gostuje u studiju TV, sam ili više njih, na osnovu razvoja događaja od blokade FDU i pokušaja blokad e FFNS do danas, deluje da ovo nije rezultat planiranih akcija već spontana, a ipak promišljena, reakcija na nasilje vlasti i neispunjavanje zahteva sa protesta na ulicama. Verujem da će sstudenti izabrati nekakav štab protesta, štrajka, na nivou univerziteta, koji bi planirao i koordinirao akcije, takođe, verujem, da im ideje i kreativnost ne nedostaju. Koordinacija je potrebna i sa drugima koji protestuju, iz bilo kog razlogs, prosvetnim radnicima, advokatima, inženjerima, ekolozima, ProGlasom, političkim partijama. Kaže juče Ivan Marović iz Otpora, pored ocene da se vlast plaši studenata da je odlična taktika borbe razvlačenje protesta na mnogo mesta u različita vremena, plamičak po plamičak na kraju se spoje u jednu buktinju. Baš mi je drago što su studenti digli glas,a oduševljen sam i reakcijama srednjoškolaca, bez mladih se ne može ništa menjatia ai nebi imalo svrhe. Očekujem vidnije angažovanje poznati pojedinaca, glumaca, muzičara, drugih umetnika, sportista. Mogli bi i da se družepovremeno sa studentima na fakultetima, razgovaraju, izvedu poneki performans, malo je onih koji se sećaju '68, ali ima zapisa, mogu da pročitaju. edit: Naravno, i akcije studenata '96-97 su dobar primer za ugled i inspiraciju.

Implementacija bilo kog je neodvojivo pitanje od sadržine i cilja zakona. Ukoliko je zakon neprovodiv bolje je i ne donositi ga, bolje je imat preporuke, upozorenja. I kao roditelj sam se držao principa, što manje zabrana, kad sam saznao da je sin propušio, zamerio sam mu što to nisam saznao od njega nego iz druge ruke, moj otac se držao stroge zabrane uz primenu vaspitnog sredstva rajskog porekla, ali efekat je bio samo da sam bio pod stalnim strahom i stresom što od batina što, kako da nabavim novac za cigarete. NE vole deca, mladi, mnogo saveta, soljenje pameti, ali još manje zabrane, prirodni instinkt je zaobići zabranu, skrivanjem, laganjem, krađom, prevarom. Zabrane i ograničenja doživljavaju kao nepoverenje, pocenjivanje, nepoštovanje.

Goran Marković: Beograd kao da su osvojili divljaci kojima je prvi zadatak da unište ono što je bilo pre njihovog upada i da proglase kako istorija počinje od danas. Zato ni Hotela „Jugoslavija“ više ne sme biti, potrebno je iz sećanja izbrisati sve što ne pripada sadašnjoj vlasti. A doći će na red i Jugoslovenska kinoteka, Jugoslovensko dramsko pozorište… Ani Brnabić će biti povereno ministarstvo za povećanje nataliteta, Ivica Dačić će postati modni kreator, Aleksandar Vučić će biti proglašen za kralja, Andrej Vučić će postati šef Biroa za borbu protiv organizovanog kriminala, Dragoslav Bokan načelnik Generalštaba, a Nebojša Krstić će pobediti na izboru za pesmu Evrovizije

Čini mi se da i ti uzimaš samo jednu stranu medalje. Recimo, pominješ lepe zgrade, kuće, dvorce, koji i danas izazivaju divljenje i po izgledu i po veštini majstora, graditelja. Uzmi u obzir koji procenat tadašnjeg stanovništva, u vreme gradnje, je živeo u tim objektima, koliko je trajala gradnja, koliko radnika je osakaćeno i poginulo tokom gradnje, kako je stečeno bogatstvo kojim je gradnja finansirana. Industrijski radnicu jesu uslovljeni da rade na određenom poslu, za naknadu koju mu dodredi vlasnik fabrike, to danas izgleda malo drugačije ali je suština skoro ista, ali pre industrijske revolucije su peci tih radnika bili robovi koje je vlasnik mogao da proda ili ubije, posle kmetovi koji su radili na tuđoj zemlji za mali prihod, za minimalnu količinu hrane. Jeste, u dvadesetom veku je u ratovima izginulo na desetine miliona ljudi, ali je to jednocifreni procenat stanovništva, još u plemensim zajednicama, ratovi su bili neprestani, pleme koje osvoji teritoriju, poubikjalo bi pripadnike drugog plemena ili ponekog ostavilo u životu da bi radio kao rob. Loše efekte industrijske, informatičke, buržoaske pa i socijalističkih revolucija ne treba porediti sa vremenima pre njih nego sa mogućnostima u sadašnjem vremenu. Ako bi danas svi živeli u kućama sa baštom umesto u soliterima i betonskim blokovima, koliko bi to kamena, drveta, cigle zahtevalo, pogoreli bi sve žume za grejanje, ako izbacimo plastiku kao materijal za ambalažu, koristimo drvo i papir, ne bi bilo dovoljno šume, posekli bi je za sirovinu izatrovali otpadom iz procesa prerade.

Čovečanstvo se razvijalo paraelno, istovremeno, sa razvojem tehnologije, ljudi su unapređivali tehnologiju, tehnoogija je omogćavala ljudima nova znanja i nove mogućnosti. O vremena antičke Grčke, otkad postoje zapisi, imamo informacije, kakve-takve, o tome ko su bili znalci, kojim su se oblastima bavili, pa neretko imamo filozofa, lekara i matematičara u jednoj ličnosti, ko se bavio astronomijom, ljudi koji imaju beskarajno mnogo vremena jer rade posao koji nema praktičnog značaja, može se reći da zabavljaju svoje gospodare zanimljivim pretpostavkama. Veliko ubrzanje razvoja dolazi sa industrijskom revolucijom, uspešni naučnici koji daju doprinos daljem razvoju nauke i tehnologije sve su uže specijalizovani, nema više teologa koji se bave botanikom, ti novi, tada, naučnici otkrivaju delove ćelije ali manje znaju o geografiji ili književnosti. Danas nema vremena jedan nuklearni fizičar da čita romane od 1000 strana, jer će drugi otići korak dalje, on će ispasti iz igre. E, sad, da li nam neko daje tehnologiju da bi nas držao pod kontrolom, ili mi uzimamo tehnologiju da bi se osećali ili zaista bili slobodni, ne verujem da postoji 100% tačan odgovor, teško je dans zamisliti gde će se sve i kako koristiti veštačka inteligencija, da li će nam omogućitiveći komfor i slobodu ili nas pretvoriti u privezak mašina ne znam ali zbnam da se tehnologija neće zaustaviti, čak i da dođe do kataklize, počeće iz početka. Govorilo se daće automobili uništiti čovekovu sposobnost da hoda, da će telefoni uništiti druženje, da će televizija uništiti književnost, i sve pomalo tačno ali sve to sad gledamo kao nešto što je bilo lepo, kao vreme dok smo još bili ljudi, bili radoznali, imali cilj.

Koliko znam nije ni podignuta, ukinuto je rešenje o pritvotu, nije obustavljena istraga. Ne znači da neće, sli zasad je tako.

Ne znam šta je ko očekivao od serije koja se radi i snima u vreme vladavine Vučića i SNSa a snima je i emituje RTS. Na stranu što nikada, ni jedna serija ili film nisu 100% preneli samo istinite događaje, dijalige, razmišljanja i zaplete i što se autori unapred ograđuju, naglašavajući da su likovi i događaji izmišljeni, da je serija inspirisana stvarnim događajima, glavni lik nije Đinđić, likom i delom Đinđića se serijs malo bavi, glavni likovi su policajci i novinarka, a serija pokazuje stanje u policiji, službi bezbednosti, novinarstvu, nagoveptavajući da se podele oslanjaju na podele u vlasti i društvu. Nisam više ni očekivao, ne treba mi niko da mi servira lik Zorana Đinđića, svako će ocenjivati i eadnju i likove prema svojoj predstavi, niko neć promeniti već izgrađene stavove prema ličnostim, događajima i vremenu.

Kena, doskoro član DS.

Marinika je i ispred suda u NS i na mostu, i u Tv studiju i na Tw šta bi još trebala ili mogla da se opaše eksplozivom i raznese se ili je i to malo? Pronalazi i objavljuje podatke o finansijskim malverzacijama, objavljje forografije i imena i prezimena SNS batinaša i organizatora, treba li lično da ih pohapsi?

Jeste, to ti ima i značenje kao tvoja, ali, mislim da je nastalo skraćivanjem zamenice tebi, kaže se i evo ti, znači evo tebi. Učiti pravila je,verovatno, komplikovano, ali učiti prvo govor, po sluhu, zvučnosti, analogiji, nije, barem tako mala deca misle, ne znaju ni jedno pravilo ali odlično govore, ispravljaju greške i odjednom, znaju jezik dovoljno dobro da na njemu savladavaju i druge nauke.

Pa, da, ti-tebi mi -meni a kaže neko : "Da ve pitam, kako vi je je mama, tata, dete, pCeto, macka" Ima i varijanta: "Kako je u tebe mama, tata, dete, pCeto, macka"

Na snimcima koji su prikazani, nigde se nije videlo da Savo napada policajce, da je fizički agresivan prema bilo kome, da se opire privođenju, ne vidi se a je pozvan da pođe sa policajcima, ne verujem ni da ima stvarnog osnova za privođenje ali se to uvek da iskonstruisti, pogled na levo se može tumačiti kao priprema za bekstvo. Drugo, nošenje čoveka kome su vezane ruke na leđima, a lice okrenuto n dole, može biti veoma različito, od osnovnog, nije svejedno da li ga drže za nadlakticu bliže ramenu ili bliže laktu, uz to, može se nositi uz cimanje, trešenje i druge pokrete oji izazivaju bol a i ozbiljnije povrede. Verujem da će Savo obezbediti, odnosno da je već obezbedio nalaze i drugih lekara i snimke, odmah posle puštanja iz PS, one je dosta temeljan a ima i stručne saradnike koji bi ga uputili kako da prikupi i sačuva dokaze, naravno ne očekujem da bi mu to nešto značilo na sudu ali vredelo bi za javnost.

Svaki njegov istupi potez daje materijal opoziciji da pljuje po njemu, daje dokaze o umešanosti u sve kriminalne radnje. Nije to ništa novo, ništa što se nije znalo ali aktuelizuju se mnoga otvorena pitanja, u kratkom periodu isplivavaju skrivene sfere i započinju se novi procesi koji su štetni po zajednicu, protivzakoniti i protivustavni. Vučević najavljuje povlačenje zakona o visokom školstvu jer je BU najavio mogućnost štrajka, ne znam u kojoj su fazi izmne zakoma o krivičnom postupku, u toku su veliki orupcioni poslovi, rušenja, gradnje, Rio Tinto čeka ono što mu je obećano, prosvetni radnici su, opet, u drugom planu ali su potencijalni učesnici bunta. Ne znamo šta je kome obećao na spoljnpolitičkom i spoljnokorupcionom planu. Još uvek nije objedinjena energija bunta, čak i oko jednog pitanja se deli taartikulacija nezadovoljstva na građane i političke stranke, još uvek postoji strah da će neko zahteve sa protesta nazvati političkim, kao da je sramota imati političke zahteve, a svo zlo dolazi iz političkih centara, ili političkog centra, nema množine. Možemo da nagađamo šta je potpisano u mandatu kog ministra, ko je radio planove, ko je zaključio ugovore, ko je dogovarao provizije, ali sve vreme odluke se donose na jednom mestu, svi ostali su izvršioci, treba da odgovaraju ali treba ići od ili do vrha.