handys

Stariji milenijalci su stasavali u vreme Otpora, bilo nas je i tamo - čak i sadanji ministar spoljnih poslova! - izlazili smo na proteste, doduše, pre nego šti smo mogli da glasamo, a onda početak 2000-ih, kad smo krenuli da glasamo, politička borba je dobila (na žalost samo) privid normalnosti.

Radnička prava: https://worldjusticeproject.org/news/we-measured-labor-rights-142-countries-here’s-what-we-found

Ne znam kakva su iskustva s filozofije/psihologije, ali generalno, ako bih mogao da izdvojim dugoročno važne lekcije sa filozofije/logike/građanskog, koje bi značile ljudima ako bi ih uzeli ozbiljno to bi bili (navešću ih po najpoznatijim oblicima): Logika: 1) 'post hoc, ergo propter hoc' - logička greška 'posle toga, dakle zbog toga'. sa njenim nerazumevanjem smo se namučili tokom pandemije, a antivakseri mnogo vole da je koriste. valja je prepoznati u svakodnevnom diskursu. 2) afirmacija konsekvensa - ako pada kiša ulice su mokre, ulice su mokre, znači padala je kiša. takođe poznato kao nerazlikovanje nužnog i dovoljnog uslova. jako često primetno u javnom diskursu i običnom razmišljanju Filozofija: 1) Epistemologija: znanje je verovanje + opravdanje, a opravdanje mora da bude bazirano na logici ili svedočanstvu 2) Etika: lična autonomija, razlika sloboda 'za/od' - na primer, ko ovo usvoji, više je skeptičan kada država propiše da si slobodan za nešto, ili kad država 'daje' 3) Estetika: postojanje merila ukusa - čudno, ali obično se ne povezuje da relativizam u estetici implicira ravnodušnost u moralu i drugim oblastima (ne nužno, ali trebalo bi ozbiljno uzeti u obzir) Građansko: 1) Prosvećenost, 'usudi se da misliš', iliti izlaz iz samoskrivljene nezrelosti (nezrelost je tu da neko razmišlja umesto vas) 2) Milov ogled o slobodi: osnovne slobode koje niko ne sme da naruši - govor, okupljanje; uvek treba razgovarati sa onima sa kojima se ne slažeš - ako si u pravu, učvrstićeš razloge i čućeš suprotne, ako nisi, to ćeš korigovati. Da ne off-ujem suviše, ali ovo bi bilo jezgro ovako off the top of the head

Nije, vise kao humanisticka disciplina. Imala je uticaj na razne druge. Minus prica o objektu vere, teologija ima interesantnih elemenata. Naravno, ni najmanje ne sumnjam da na PBU rade katehizis, a ne Tomu Akvinskog. Svi departmani imaju Teologiju, a iz nekih teoloskih razmisljanja izaslo je jedno zabavno pitanje koje se koristi kao deo argumenta za nepostojanje boga: da li bog moze da stvori kamen koji ne moze da podigne?

https://youtu.be/5aNxqbZDNBM?si=hUjgVl0Q4BdszxkR Ko nije gledao, preporuke.

Potvrdjeno: AI. Source: AV

Jedan istoričar je pričao kako autokratske države i režimi nemaju saveznike i prijatelje, već samo odnose koji su puni nepoverenja i sumnjičavosti (govorio je o SSSR i Kini, ali mislim da je primenljivo i na ovu tiraniju bez laktoze). Takvi odnosi pre ili kasnije moraju da puknu.

Poseban problem je da li veruju u to sto vide. 96-7 je bio daleko manji domet opozicionih medija, kao i 99-2000, ali se svuda orilo 'gotov je'. Sad sa telefonima svako moze da ukuca n1. Ta dva karaktera ih vode do 80% onoga sto treba da da znaju. Ali zasto to ne rade?

Mogu da se nadju na sredini pa da Vesic obavlja poslove iz pokretne marice. Edit: uz redovna ukljucenja u jutarnji program. Inace, jos malo pa ocekujem obracanja koja pocinju sa: 'Shit.... I know shit's bad right now'

Nisu dovoljno kreativni bili. Može se pisati afirmativno, npr sa egzistencijalističke tačke gledišta. Ima tu puno Kafke, Beketa, Kjerkegora...Evo rade u gimnaziji 'Proces' i 'Godoa', mogu iz tog ugla.

Haha, spasimo rudnik. I jos uzese famozno, 'ako ne mi, ko?'. Bolje da spase Rudnik nego rudnik.

Zato se meni ne svidja to prozivanje EU, Solca i sl. Vapi poklicom 'Spasite nas od nas samih!' Nisu to konkvistadori, nego multinacionalna kompanija. Valjda je ovde odgovornost na sklapanju posla, a ne na njima sto hoce da dodju.

Kao sto se mi ne pitamo ko sije jeftinu odecu, ni oni se ne pitaju ko pravi jeftine baterije.

Cilj ovoga je da pomislimo ako neko vec mora onda daj da bude Rio?

Slažemo se tu, te da pojasnim ovaj deo. Oni nemaju čime da doprinesu društvenoj svesti. Možda grešim, ali ne mislim da bi to što Đoković ili Jokić imaju da kažu o ekologiji ikome promenilo mišljenje. Zato to i ne očekujem od njih. Razliku bi napravilo da nema nijednog profesora u Srbiji koji bi hteo da kaže da je kopanje u redu, kao što su našli gomilu koja je radila kao neke studije. Da nema nijednog lekara koji bi bio u Lončarovoj komisiji. To ima težinu za ovaj kontekst. Profesionalci o profesiji, a sportisti o sportu.

Ako je nesto negativna tekovina svega sto se dešavalo u politici u proteklih [proverava kalendar] oduvek, to je personalizacija politike. Politiku doživljavamo kroz neke figure, i razlikujemo se u Srbiji samo po tome ko koju figuru podržava ili ne podržava. Evo i ovde pričamo o Šolcu, Makronu, Vučiću, Đokoviću... Politika je profesija, i odluke u politici donose ljudi kojima je to profesija. Njihova imena bi trebalo da su manje važna. Zovite ih političar A, B, C...samo gledajte šta ko radi, čak ni šta govori. Imena imaju tendenciju da zaslepljuju. Političar A zastrašuje ljude, sistematski ih ucenjuje da glasaju, ljudi glasaju za njega. Političar B, C, D ne radi ono što treba da uradi da bi zaustavio političara A, čak i kad ima veliku podršku i jasan način. Zašto bi smo tu mešali sportistu A, B, C, stranog političara A, B, C? Nije njihov posao da se bave politikom u Srbiji, niti za njih glasamo, niti bismo pod uticajem ikoga od njih promenili svoj glas - niko, ni nepismeni, ni ucenjeni, ni zaslepljeni, ni neinformisani, ni besni, ni nezainteresovani. Da, nešto negativno govori o njima to što pristaju na kompromise za pogrešnu ili štetnu stvar, ali ne moramo tome dodavati iluziju da bi nešto promenili sve i da su vikali oni sa balkona da nema kopanja.

Nisu (a nisu ni sportisti). Oni rade svoje. Jedini problem je ovde, i ovde je rešenje. Regulativa kao u zemljama iz kojih oni dolaze bi sve to rešila. Nije na njima da glasaju za politiku koja bi onemogućila uništavanje životne sredine. Svi delatni kapaciteti i odgovornost su u ovoj zemlji.

Slušam jedan podkast, gde Dok Rivers kaže da je Srbija - USA najbolji meč koji je ikada gledao na Olimpijskim igrama, a da je Ker izjavio kako je to u top 3 meča igde u kojima ikada učestvovao. Isto je pričao da ekipe ponekad toliko uđu sebi u glavu čak i kad vode protiv USA, da počnu da prave nepotrebne greške. Uglavnom, kratko je pričao o toj utakmici, ali eto par zanimljivih detalja.

Kakva je situacija CNG vs LPG?

Sigurno. Kad imaju takve govornike na protestu, i treba da se desi ekoloska katastrofa. Posto su svi isti i sve je isto i nista nema veze i svi su nedosledni i samoprotivrecni, najbolje je da se poveca broj ljudi koji prerano umiru od zagadjenja. Vrlo zdravorazumski.

To je bila prica i oko kineskih zagadjivaca. Sto se ne bune protiv njih. Lepo bi bilo buniti se protiv svega, ali i to su dva razlicita pitanja: 1) sta je stetno? 2) oko cega se ljudi bune? Ako je nesto stetno, stetno je po sebi, i objektivno se moze utvrditi da li je stetno. Ako se ljudi ne bune, utoliko gore, ili ako se politicari ne bune, takodje utoliko gore. Mozda ih ovo podstakne da se bune protiv svega sto je stetno, a politicare da se organizuju i pokazu da su kompetentni u svom poslu. Ali i ako ne, cost/benefit analiza nema veze sa tim, niti sa drugim zemljama, jer svaki slucaj je dovoljno razlicit. Nema veze ni sa konkretnim politicarima i njihovim profilima, iako igra ulogu kad izadjete na izbore da li verujete da ce oni resiti taj problem. Ali prvo i pre svega, ovo je prva pozitivna tema oko koje se oseca bunt, vise nego za pokradene glasove, afere...na politickim akterima je da se zapitaju zasto i da vide sta ce s tim.

Nije me mrzelo da procitam. Benefiti su komicni. 85 miliona godisnje (raste do 185 miliona) uplata. 1% BDP dodatno? Maksimum 3500 radnika vise (i to samo u jednom periodu)? A za naci. stadion se daje milijarda iz kredita. I to su sve biased projekcije. Njihov sopstveni dokument odrazava sav besmisao.

Nazalost, i vise ih je, samo ih ne zovu po TV. Dve stvari ih cine akademcima, doktorat i izbor u zvanje. Oba su rezultat politike na fakultetu (ideoloske, kancelarijske, laktaroske, zbirovske...), pogotovo na drustvenjackim smerovima.

Zapravo demsima bi bilo bolje da imaju bas takav pristup. Tramp je izolacionista, nije jastreb kao Cejni. Pitanje je cime bi on uplasio Putina. Oko ekonomije, Trampova velika prica su tarife, i tu je veliko pitanje kako bi US prosla. Ali opet, steta sto nema vise policy-level analize.

Postoji u političkoj teoriji ideja 'vela neznanja'. Pa hajde da je primenimo. Osoba (grupa, institucija) A kaže: litijum nije štetan, a doneće mnogo novca Osoba (grupa, institucija) B kaže: litijum je štetan, a finansijski efekat minimalan. Obe ne mogu biti u pravu, mada obe mogu grešiti (može litijum biti malo štetan, ali i ne mnogo isplativ, a može biti jako štetan i jako finansijski koristan). Koji iskaz je istinit? Kakvu evidenciju imamo na drugim slučajevima i šta nam to govori za naš? Odgovor na ova pitanja ne zavisi od toga ko ih postavlja, gornje tvrdnje nisu istinite ili lažne s obzirom na to šta osoba A ili B misli o Kinezima, koga naziva narodom, a koga građaninom, itd. U nedostatku pouzdanih svedočanstava, ima jedno pravilo odlučivanja, maximin, koje kaže da u svakoj situaciji treba odlučivati tako da se rizici smanje na minimum. Možda ono favorizuje osobu (grupu, instituciju) B, ali možemo i biti otvoreni za to da bejsovski promenimo stav u svetlu pouzdanog svedočanstva da iskopavanje i obrada litijuma strukturno sličnog našem ne donosi štete a donosi finansijsku dobit.