handys

Zato se meni ne svidja to prozivanje EU, Solca i sl. Vapi poklicom 'Spasite nas od nas samih!' Nisu to konkvistadori, nego multinacionalna kompanija. Valjda je ovde odgovornost na sklapanju posla, a ne na njima sto hoce da dodju.

Kao sto se mi ne pitamo ko sije jeftinu odecu, ni oni se ne pitaju ko pravi jeftine baterije.

Cilj ovoga je da pomislimo ako neko vec mora onda daj da bude Rio?

Slažemo se tu, te da pojasnim ovaj deo. Oni nemaju čime da doprinesu društvenoj svesti. Možda grešim, ali ne mislim da bi to što Đoković ili Jokić imaju da kažu o ekologiji ikome promenilo mišljenje. Zato to i ne očekujem od njih. Razliku bi napravilo da nema nijednog profesora u Srbiji koji bi hteo da kaže da je kopanje u redu, kao što su našli gomilu koja je radila kao neke studije. Da nema nijednog lekara koji bi bio u Lončarovoj komisiji. To ima težinu za ovaj kontekst. Profesionalci o profesiji, a sportisti o sportu.

Ako je nesto negativna tekovina svega sto se dešavalo u politici u proteklih [proverava kalendar] oduvek, to je personalizacija politike. Politiku doživljavamo kroz neke figure, i razlikujemo se u Srbiji samo po tome ko koju figuru podržava ili ne podržava. Evo i ovde pričamo o Šolcu, Makronu, Vučiću, Đokoviću... Politika je profesija, i odluke u politici donose ljudi kojima je to profesija. Njihova imena bi trebalo da su manje važna. Zovite ih političar A, B, C...samo gledajte šta ko radi, čak ni šta govori. Imena imaju tendenciju da zaslepljuju. Političar A zastrašuje ljude, sistematski ih ucenjuje da glasaju, ljudi glasaju za njega. Političar B, C, D ne radi ono što treba da uradi da bi zaustavio političara A, čak i kad ima veliku podršku i jasan način. Zašto bi smo tu mešali sportistu A, B, C, stranog političara A, B, C? Nije njihov posao da se bave politikom u Srbiji, niti za njih glasamo, niti bismo pod uticajem ikoga od njih promenili svoj glas - niko, ni nepismeni, ni ucenjeni, ni zaslepljeni, ni neinformisani, ni besni, ni nezainteresovani. Da, nešto negativno govori o njima to što pristaju na kompromise za pogrešnu ili štetnu stvar, ali ne moramo tome dodavati iluziju da bi nešto promenili sve i da su vikali oni sa balkona da nema kopanja.

Nisu (a nisu ni sportisti). Oni rade svoje. Jedini problem je ovde, i ovde je rešenje. Regulativa kao u zemljama iz kojih oni dolaze bi sve to rešila. Nije na njima da glasaju za politiku koja bi onemogućila uništavanje životne sredine. Svi delatni kapaciteti i odgovornost su u ovoj zemlji.

Slušam jedan podkast, gde Dok Rivers kaže da je Srbija - USA najbolji meč koji je ikada gledao na Olimpijskim igrama, a da je Ker izjavio kako je to u top 3 meča igde u kojima ikada učestvovao. Isto je pričao da ekipe ponekad toliko uđu sebi u glavu čak i kad vode protiv USA, da počnu da prave nepotrebne greške. Uglavnom, kratko je pričao o toj utakmici, ali eto par zanimljivih detalja.

Kakva je situacija CNG vs LPG?

Sigurno. Kad imaju takve govornike na protestu, i treba da se desi ekoloska katastrofa. Posto su svi isti i sve je isto i nista nema veze i svi su nedosledni i samoprotivrecni, najbolje je da se poveca broj ljudi koji prerano umiru od zagadjenja. Vrlo zdravorazumski.

To je bila prica i oko kineskih zagadjivaca. Sto se ne bune protiv njih. Lepo bi bilo buniti se protiv svega, ali i to su dva razlicita pitanja: 1) sta je stetno? 2) oko cega se ljudi bune? Ako je nesto stetno, stetno je po sebi, i objektivno se moze utvrditi da li je stetno. Ako se ljudi ne bune, utoliko gore, ili ako se politicari ne bune, takodje utoliko gore. Mozda ih ovo podstakne da se bune protiv svega sto je stetno, a politicare da se organizuju i pokazu da su kompetentni u svom poslu. Ali i ako ne, cost/benefit analiza nema veze sa tim, niti sa drugim zemljama, jer svaki slucaj je dovoljno razlicit. Nema veze ni sa konkretnim politicarima i njihovim profilima, iako igra ulogu kad izadjete na izbore da li verujete da ce oni resiti taj problem. Ali prvo i pre svega, ovo je prva pozitivna tema oko koje se oseca bunt, vise nego za pokradene glasove, afere...na politickim akterima je da se zapitaju zasto i da vide sta ce s tim.

Nije me mrzelo da procitam. Benefiti su komicni. 85 miliona godisnje (raste do 185 miliona) uplata. 1% BDP dodatno? Maksimum 3500 radnika vise (i to samo u jednom periodu)? A za naci. stadion se daje milijarda iz kredita. I to su sve biased projekcije. Njihov sopstveni dokument odrazava sav besmisao.

Nazalost, i vise ih je, samo ih ne zovu po TV. Dve stvari ih cine akademcima, doktorat i izbor u zvanje. Oba su rezultat politike na fakultetu (ideoloske, kancelarijske, laktaroske, zbirovske...), pogotovo na drustvenjackim smerovima.

Zapravo demsima bi bilo bolje da imaju bas takav pristup. Tramp je izolacionista, nije jastreb kao Cejni. Pitanje je cime bi on uplasio Putina. Oko ekonomije, Trampova velika prica su tarife, i tu je veliko pitanje kako bi US prosla. Ali opet, steta sto nema vise policy-level analize.

Postoji u političkoj teoriji ideja 'vela neznanja'. Pa hajde da je primenimo. Osoba (grupa, institucija) A kaže: litijum nije štetan, a doneće mnogo novca Osoba (grupa, institucija) B kaže: litijum je štetan, a finansijski efekat minimalan. Obe ne mogu biti u pravu, mada obe mogu grešiti (može litijum biti malo štetan, ali i ne mnogo isplativ, a može biti jako štetan i jako finansijski koristan). Koji iskaz je istinit? Kakvu evidenciju imamo na drugim slučajevima i šta nam to govori za naš? Odgovor na ova pitanja ne zavisi od toga ko ih postavlja, gornje tvrdnje nisu istinite ili lažne s obzirom na to šta osoba A ili B misli o Kinezima, koga naziva narodom, a koga građaninom, itd. U nedostatku pouzdanih svedočanstava, ima jedno pravilo odlučivanja, maximin, koje kaže da u svakoj situaciji treba odlučivati tako da se rizici smanje na minimum. Možda ono favorizuje osobu (grupu, instituciju) B, ali možemo i biti otvoreni za to da bejsovski promenimo stav u svetlu pouzdanog svedočanstva da iskopavanje i obrada litijuma strukturno sličnog našem ne donosi štete a donosi finansijsku dobit.

Ergo, zaglavljeni smo između dobrih trovača i loših ekologa. 🙃

Izrael može da vodi borbu za opstanak ili borbu za PR/twitter itd. naklonost. Možda je bilo bolje da su ostali na sentimentu 'jadni Izraelci' od 8. oktobra. Mada opet, i nije bas bilo ni te reakcije globalno čak ni tad. Jedino što čak i da su to rešili, i da jednog vojnika nisu podigli, koliko bi to bilo održivo? Kako pacifikovati neprijatelja koji želi tvoje istrebljenje, aktivno radi na tome trudnicu po trudnicu, nerođeno dete po nerođeno dete, a krije se iza talaca i žene i dece iz svoje populacije? Svega mi ne znam odgovor koji ne uključuje stradanja. Ali rad sam da budem informisan.

Eto za početak Makron raspustio parlament, Le Pen dobila 31,5%

U pozorište, bioskope, niko nije hteo od dece ni pre 25 godina. To je uvek bio izuzetak, kao i za svu umetnost generalno. Od stare grcke kukaju kako je neka ranija generacija zapravo bila taj ideal za kojim vapimo, i kako obican svet ne razlikuje lepo od sljasteceg, dobro od korisnog, itd. Ali, uvek je bolja sloboda koja rezultuje u odredjenom broju pogresnim izborima, nego nametnuti red koji te uteruje u 'prave' izbore.

Bil Gejts ima šta ima jer ceo svet koristi ono što je on produkovao. On je doneo neku vrednost, i onda je i zaradio od toga. Daleko poštenije je to, nego da to radi a ima istu platu 'od države' kao neko ko servisira kompjutere. Onda ne dobiješ društvi inovatora, nego društvo servisera. Ako ga nateraš da plati porez od 90%, on će da prebaci radnu snagu u neku lepu zemlju gde je vladam ok da se radi za 2 dolara dnevno. A te zemlje nisu kapitalističke. Ako mu zabraniš da premesti firmu, Microsoft više neće postojati. Onda nema inovacija, nema openAi, nema jeftinih kompjutera 'za masu'. Ako ipak hoće da plati 90% poreza, kome distribuirati? Uzmi mu 30 milijardi, podeli na 300 miliona amerikanaca, koliko svako dobije? 100 dolara. Ako investiras 30 milijardi u skole i puteve, kakvu si vrednost generisao? Gejts više nema te pare, niti će ih zaraditi, deca će ići u škole i neki putevi će biti malo bolji, a šta to garantuje bez reformi obrazovanja, energetske politike...? I ko uopšte garantuje da će poreska raspodela resursa biti pravedna? Abramovič je druga priča. On se obogatio u komunističkoj oligarhiji, ne u kapitalizmu, na prirodnim resursima. To treba razlikovati od onih koji su se obogatili inovacijama. I naravno, treba videti kakvu ti bogataši generišu ekonomsku vrednost, tj. šta ljudima donose Windows, Amazon, itd. vs kakvu vrednost generiše serviser. Da ima nepravde, sigurno. Ali uopšte nije lako dati neku definiciju pravde koja bi bila i primenljiva i plauzibilna.

Ourworldindata pun grafikona. Duži životni vek, viši standard, kraće radno vreme, bolja zdravstvena zaštita, veći stepen pismenosti, veći stepen zaštite ljudskih prava...od 1850-2020 je pogotovo izražen period rasta. Pošto nismo na kraju bilo kakve velike epohe (kako su mislili hegelovci, marksisti, teolozi i drugi eshatolozi), nego u random isečku haotičnog i nepredvidivog niza događaja, možemo samo reći da je daleko bolje nego što je bilo, i da još nije kako treba da bude (i naše generacije svakako neće to videti), a najverovatnije i ne znamo kako 'treba' da bude, jer operišemo nesavršenim poimanjem morala, politike, vrednosti uopšte. Edit: videh po napisu ovaj poslednji post. Donekle je tačno da odnos radnik- poslodavac ima zajedničkog sada sa negdašnjom situacijom. Isto tako je i dalje tačno da biti poslodavac obično zahteva neke veštine koje biti radnik ne zahteva.

Sve to ide jedno s drugim. Kad Bejkon kaže da je znanje moć, Vat je inspirisan da stiče znanje o prirodi. Prvo je morala da dođe renesansa i ideja o tome da nešto treba pronaći, pa tek onda sam pronalazak. Zato su discipline koje se bave idejama jednako važne (čak i ako ne jednako egzaktne) kao prirodne nauke.

Put je možda organizovanje lokalnih grupa gradjana sa novim a prepoznatljivim licima koja imaju konkretna postignuća. Niš, drugim rečima.

Mozda i nisu na neki daljinski, samo spontano nemaju hrabrosti da izguraju neke jace stavove. Razumem tu kalkulaciju. Nece da otudje apstinente koji su za nacionalnu stvar, ili vole nasu bracu, a racunaju da im za podrsku ovih drugih nije potrebno takvo izjasnjavanje. Ne cini ih bog zna kako interesantnim politicarima, samo su tako genericki 'novi'. Sto je isto ok. Ja ipak cekam (ne radi glasanja, jer glasam svakako, nego u idejnom smislu) da poneko pokaze da razume biracko telo kojem se obraca, a koje nije vec na njihovoj strani po automatizmu. Postoji i klasa dobrostojecih apstinenata koji nisu ni za koga, ali bi bili voljni da izadju na izbore ako bi ih neko pozitivno ubedio da veruju u promene. Cekam da se i njima neko obrati. Biti nov nije dovoljno (mozda ni nuzno).

Tačno. Postoji antinaučni element. Kao što postoji antinaučni element u plašenju birača migrantima, spoljnim opasnostima, ili u zagovaranju koristi američkog izolacionizma. Konzervatizam je po svojoj definiciji antinaučni (već time što negira bejsovsku epistemologiju). Progresivizam može, ali ne mora biti antinaučni, zavisi kako se progres razume i u kom pravcu krene. Političare niko neće pobrkati sa racionalnim naučnicima, niti predsedničke izbore sa naučnom konferencijom. Pitanje je praktično - ako/onda. Ako ponede konzervativci, da li je to bolje za USA i svet nego ako pobede progresivci (namerno ne kažem liberali, to je drugi 'par cipela'). Trenutno su konzervativci u raljama retko nekompetentnog lidera, koji je oko sebe okupio još gore od sebe. Progresivci su u raljama drugačijeg, na svoj način pogrešnog sentimenta, ali to je ono što polarizacija proizvodi, akciju i reakciju. Jedino što je ova reakcija manje štetna od alternative.

Tesko da mozes nekom da na osnovu toga ogranicis pravo glasa. A i da mozes, ovi bi samo to uradili godinu dana ranije. Resenje je veca izlaznost ili organizovana opoziciona beogradizacija. Da se ispruzi Djolak od onih 619 miliona!