Cyber

Ukucaj "laser hair removal" na G pa ces naci sve sto te zanima.

Eh, treba sacuvati seme & pleme.

Pre svega treba ubrzati vakcinaciju (globalno). Kaska se sa tim.

Mogu svakakvi obrti da se dese. Citam da bi u skorijoj buducnosti nevakcinisani mogli da doprinesu nastajanju novih mutacija, jer virus moze da mutira samo u ljudskom telu.

Buducnost je stigla. Covek je pre neki dan autom odleteo na posao.

Posto ti je zanimljivo a nevezano sa eventualni susret sa autorom ... mogla bi malo da izreflektujes. Svaki (verski) praznik ima neku pricu/pozadinu. Ocigledno da je to vazan motiv u knjizi (razmisli, mozda ih ima jos). Motiv u knjizevnosti ima uvek neko tematsko znacenje. Motivi su metafore za nesto. Proveri sta ti praznici simbolisu pa uporedi sa sadrzajem poglavlja - nadji vezu, uprati tu nit. Imaj na umu da svaki text dobija smisao tek u interakciji sa citaocem, tumacenja su svakom na volju i eventualno neko znanje. A posle ako sretnes autora imaces interesantnu podlogu da razmenite nesto.

E, to je nalicje uredjenosti razvijenog drustva - za sve postoje regulative i ako ih slepo pratis uvek imas alibi ukoliko nesto krene po zlu. Ako mislis svojom glavom onda mozes i da - figurativno - platis glavom. Mi zivimo u svetu gde se svi vrsioci raznih duznosti kriju iza utvrdjenih shablona za vrsenje istih, a sto ih stiti i oslobadja odgovornosti kad se nesto nezeljeno desi - samo prebace loptu na pravila sluzbe koje su ispostovali, sve regularno prema vazecem policy. Postmoderna varijanta onog "ni po babu, ni po stricevima" (razumno) koje se tu i tamo obije o nekog nesretnika ko nije ni luk jeo ni luk mirisao (nerazuman epilog).

Narcisoidnost malih razlika (by Gellner) i jos jedna balkanska pokazna vezba kako nacionalizam prethodi naciji a ne obrnuto.

Moderan ples. Vrlo sugestivna verzija Blagovesti.

Ovaj Prolecni valcer nije Chopin.

Pre vise godina je na tubetu je mogao da se odgleda jedan tv-program iz 70-ih u kome se govorilo o urbansitickom planu i razvoju Beograda do 2000-te, a u kome su tadasnji urbanisti, planeri, arhitekte i razni eksperti vizionarski govorili o tada usvojenom urbanistickom planu Beograda i planiranim promenama da bi se izbegle buduce klopke u koje je – danas se to jasno vidi – Beograd, sve do jedne upao i zaglibio se nepovratno. Pominjala se izgradnja zaobilaznica da bi se izbegao buduci saobracajni pritisak (ovaj haos danas), neophodna logisticka resenja u samom gradu, izgradnja metroa, izmestanje nekih ustanova iz gradskog jezgra na drugu stranu reke, izgradnju zelenih zona u gradu i tako to. Sve je to ljosnulo, nikada se nije ostvarilo i sve je ostalo u mestu 50 godina. Dokument o usvojenom Urbanistickom planu Beograda (1972) sa pogledom u novi vek se moze naci na sajtu Urbanistickog zavoda Srbije i on sadrzi vrlo sveobuhvatnu analizu i planove. Predstavljen je tok izrade generalnog urbanistickog plana, sta plan sadrzi te o planiranju i merama za izvrsenje i instrumentima primene. Sve podrobno i sa jasnim (etapnim) planom za adekvatnu urbanisticku buducnost grada – stanovnistvo i stanovanje, broj automobila (tada i u buducnosti), centralna zona, prostor za industrijski razvoj, silazak grada na reke (ne ovako divljacki kao sada). Tu se nalazi i ekspoze predsednika Saveta za urbanizam, ekspoze direktora Urbanistickog zavoda Beograda i misljenja relevantnih instanci. Na str. 12 – cifre. Zavrsnu rec nakon usvajanja plana je odrzao tadasnji gradonacelnik Beograda, Branko Pesic. Za njega i Duska Radovica su svi znali. To je bilo neizbezno.

Videla sam parkiranje u Uciteljskom. A tu odmah iza coska i saobracajni haos. Vero, preko puta najnoviji trzni centar na mestu nekadasnje Precizne mehanike a iza Lidl, pa nove zgrade, cujem i za neku grdosiju sa one strane gde je Sindjelic, na cosku kod skole - sve nacickano u nekih stotinjak metara. Osim glavne dzade (Vojislava Ilica) koja je uzana kao i pre 40 godina, zakrcene su i sve okolne ulice i ulicice, prilaz i prolaz je otezan. Ako trolejbusu padne shina - sve stane. Parkiranje da ne pominjem. Do Cvetka stignes pre peske nego autom. A i do Krsta vala - ona Zicka je stalno zacepljena, saobracaj se odvija kao kroz grlic flashe. Nemas gde da pobegnes, da nadjes prolaz. Oko Kalenica je tek posebna avantura. Rekoh u onom postu, ima takvih punktova gde god se okrenes u gradu.

Beograd je grad koji je prilicno ekstremno prevazisao svoje saobracajne kapacitete. Nista se ne desava preko noci. Broj automobila je decenijama rastao a gradske ulice su i dalje podjednako tesne i parking mesta su kap u moru. To se predvidjalo vec 70-ih. O tome postoje dokumenti sa preporukama i planovima koji se nikada nisu ostvarili. Gradi se neplanski i ne razmislja se narocito o tome da okolna infrastruktura treba da podrzi sve to, sve je od danas do sutra. Nekad pitoreskna ulica u kojoj se moj otac rodio, danas je grandomanski investitorski mutant koji ide u visinu da tu vise ni sunce ne moze da se promoli kao nekad. Nekad prodjem ispod prozora sobe u kojoj je rodjen u noci kada je njegova starija sestra umrla u drugoj sobi. To je bilo u doba one okupacije, pominjem to da bih napravila paralelu sa ovom okupacijom. Ostalo je nesto starih kuca i drvored koji je nekada pravio prijatnu letnju hladovinku i gde je trotoar bio prohodan. U novo doba, opasno je po zivot ici tim trotoarom jer sa nezasticenih gradjevinskih skela moze nesto da ti padne na glavu. Umesto hladovinke u ulici vlada veciti mrak zbog novokomponovane gradnje u visinu, tamo gde tome nije mesto, tamo gde su bile i treba da budu kuce sa okucnicama. Uz to, sve je zakrceno automobilima, kako se kroz to probijaju dobavljaci robe i ostali ucesnici u saobracaju – meni nije jasno. Tako je na celom Vracaru a i sire, ko je bio i ko zivi tamo – zna koliko je osunecen zivotni prostor i kako je parkirati se u gradskom jezgru. To nije urbanizacija, to je okupacija. Tako je po citavom gradu, tj. onom sto je ostalo od onog sto je imalo potencijal da postane urbana sredina u pravom smislu te reci. A kad samo pomislim na neke vrlo uske, vazda zakrcene ulice u kojima se svakodnevno nekako probijaju prepuni autobusi gradskog saobracaja. Nehumano. Sve kipti i iz svega neka latentna agresija u vazduhu. Sto rece jedan dobronamerni putnik namernik – eklekticno i fascinantno!

To je ovaj link?

1933. 1934. 1958. 1958.

Danas citam u svedskim novinama da bi na jesen mogla da se aktualizuje i treca doza vakcine za odredjene grupe. Konsultacije su u toku. Takodje kazu da ce biti moguce kombinovati tako da treca doza moze da bude neka druga vakcina. Kazu da Fajzer i Moderna harmonizuju ali bice jos kombinacija.

Da je civilizovana, zahvalila bi mu se na ukazanom poverenju da sa njom podeli to sto mu se desilo. A onda bi se tu prirodno otvorio dvosmeran komunikacioni kanal pa ... dokle se stigne.

Od svojih starijih svedskih prijatelja sam cula pricu o italijanskom decaku koji je pocetkom 60-ih osvojio snandinavska srca kad je na TV-u otpevao O sole mio. Kazu, to je bila senzacija, svi su pricali o tome. Posleratno dete, siromasna italijanska porodica, gomila dece i tako to, ali … imao je andjeoski glas te je kao 8-godisnjak zaradjivao pevajuci i pomagao porodici. Kasnije je nakon jedne predstave u kojoj je pevao O sole mio sreo jednog poznatog danskog producenta koji je bio toliko ocaran da ga je doveo u Dansku gde je izazivao ovacije koje su se prosirile i na ostatak Skandinavije a potom je lansiran i internacionalno. Robertino Loretti!

Ti pre svega moras sebe da zastitis i mislim da ti je u datom kontekstu reakcija sasvim na mestu. Tim pre sto je u pitanju prijateljica a ne neko periferan. Istina, mnogi ljudi ne znaju kako da reaguju ali … jedno je neznanje a drugo je nezainteresovanost, na sta svako ima pravo. Isto kao sto ti imas pravo da ne dozvolis da ti necija uskogrudost krnji dostojanstvo i da ga pustis da se surva niz liticu sopstvenog neznanja. Ne ide da vuces nekog nespremnog za rukav da bi nesto naucio; nema ucenja bez radoznalosti i motivacije. Nalazite u razlicitim fazama. Vreme ce pokazati. Kad i ako bude spremna da nauci ona ce sigurno znati da nadje put. Nema ljutis. Procitao si ti nju a ne ona tebe (kome tu zapravo treba pomoc?). Barem znas sta (ne) mozes da ocekujes od doticne, a to je odlican recept za redefinisanje odnosa medju ljudima. Gledaj na to kao vazan iskorak i rewarding experience.

Sto ti kazes ”skandinavska hrana” je zapravo hyped-up verzija serviranja hrane u restoranima koji se profiliraju na odredjen nacin. Ne daj se omesti, svakom moze da se desi da izabere pogresan restoran ili pogresno jelo na meniju. Iskustvo vise. Ja pohodim restorane epikurejski i iz iskustva znam da stvar nije tako crno-bela. Ako te put nanese u Dansku, Svedsku ili Novesku - shvatices.

When I Get Low I Get High, 1936