Drug Crni

Gledao sam u repriznom terminu,ako mi uzmes kao olaksavajucu okolnost

Da napisem da se ne slazem sa izrecenim ili da nisam tako shvatio - dodje na isto,zar ne? Mislim..Palpatin mu i govori da to mora da uradi ako zeli da je spase,jel tako? Evo recimo jednog primera koji ilustruje "korak u transformaciji",a koji mi nije zasmetao jer ima i logiku i racionalnu podlogu..doduse opet pomalo izopacenu,ali na "ispravan" nacin jer je i sam Vejder ustvari izopacena verzija Anakina. Dok sam pisao post video sam novi od stray cat

Obecao sam,pa da ispunim dato obecanje povodom novog Pravilnika,da cu izneti svoje vidjenje do kraja,a tu spadaju i najvece zamerke na ovaj predlog,a ticu se sekcije o Moderaciji. Tu vidim najvise propusta i potencijalnih problema. Prvo,ja sam vec i ranije skretao paznju da je ovaj deo Pravilnika toliko bitan,da uopste ne bi bilo preterano da postoji zaseban Pravilnik koji bi se odnosio samo na moderaciju i iskljucivo se na nju i primenjivao. Drugo,ako je ovakav pristup preteran i nije prihvatljiv,onda je i meni nedopustivo da u okviru ovog predloga o Moderaciji,njenim pravima i duznostima (nadleznostima) bude tako malo odredaba. Osim uobicajenih stvari ("moderacija je duzna/moderacija nije duzna") ovaj predlog ne sadrzi gotovo nista. Sta je tacno uloga moderatora? Kako biti dobar moderator? Sta je odgovornost moderatora i kako se ona ocituje? Kakve obaveze ima moderacija,sta je njen zadatak,sta se ocekuje od jednog moderatora? To su sve pitanja na koja ovaj predlog ili uopste ne daje odgovore ili daje neke vrlo shture.. Trece,u 5-6 crtica opredeljeni su kriterijumi za izbor moderatora - ko moze biti izabran na funkciju. Pa se tu spominju:org.sposobnost,objektivnost,samokontrola,diplomaticnost, komunikacija sa forumasima/icama itd. Sve 5,samo gde su kriterijumi ko ne moze biti moderator? Moderator ne moze biti forumas/ica sa dugom istorijom "licnih" sukoba sa drugim clanovima/icama foruma. Jedna ovakva ili slicna odrednica sprecila bi ponavljanje slucajeva koje smo imali sa Mekom,Stondishom,Glennom,Barakudom ili Skygliderom npr. Premalo je definisano sta moderacija treba da radi,a sta ne sme..pokazalo se da znacajan deo nesporazuma na Forumu potice iz ovakve neregulisane situacije ili bili preduhitreni/osujeceni na vreme.. (da,svestan sam da su pristojnost, uvazavanje i dobre namere u osnovi svega,ali ocito nisu dovoljni) Zelim da napomenem da je gorenapisano samo i iskljucivo moje vidjenje nedostataka predloga novog Pravilnika i moje shvatanje,poimanje moderacije,sta je ona, kako treba da funkcionise i radi. Nedavno mi je jedna moderatorka napisala "da je prvenstveni zadatak moderatora da dobro cita i shvata napisano"..tako nesto bese @zoe Bg? Ja mislim da se to podrazumeva,ali nije to prioritetni zadatak. Moderacija nije sud..sama rec 'moderatio' znaci "usmeravanje"..u ovom slucaju usmeravanje diskusija,osiguravanje da se one vode u skladu sa pravilima,da se povedu i odrzavaju u zeljenom smeru itd. Ukoliko je diskusija zamrla,moderator je taj koji treba da je ozivi,da uspostavi interakciju..da oseti kako forumasi "disu",da ucini diskusije smislenim ako postoji potreba..da bude senzibilan prema clanovima/icama foruma,a ne samo hiper-senzitivan u odnosu na kritiku.. Moderisanje ne moze i ne sme da bude svedeno samo na kontrolu napisanog i izricanje sankcija. Uvek je vazno odabrati adekvatan pristup i prave mere kako ne biste uvredili ucesnike diskusija,a sacuvali clanove i osigurali da se pravila postuju. Tim redom. Od moderatora se ocekuje krajnje objektivan odnos prilikom moderisanja,u potpunosti lisen ma kakve zelje za licnim obracunavanjem. Ako funkciju moderatora svedete samo na (prekomerno) koriscenje kaznenih mera,to doprinosi stvaranju utiska da su moderatori neka vrsta policije,sto umanjuje znacaj uloge moderatora,a sto je po mom skromnom misljenju ovde veoma rasprostranjeno. I jedno i drugo. To bi bilo to od mene. Tu sam ceo dan do kasnih sati ako neko od clanova admin/mod tima nadje za shodno da mi replicira.

Obzirom da su pravila ove egzibicije (humanitarnog meca) bila takva da su udarci u glavu bili "zabranjeni",tj.savetovano je da se izbegavaju i da se udarci plasiraju u telo i da se mec ne treba zavrsiti nokautom,bilo je sasvim ocekivano da se mec zavrsi neodlucenim ishodom. Videlo se da su oba borca ipak daleko od profi-nivoa..u pojedinim momentima je bilo i komicnih situacija,mada se moglo primetiti da je klasa i dalje tu. Obzirom da je Roy Jones Jr. pet godina mladji i da mu je karijera duze trajala,ja sam ocekivao da ce biti spremniji od Tysona. Medjutim,Gvozdeni Majk je jos jednom opravdao nadimak. Dok je Jones dosao i sa viskom kilograma i evidentno nedovoljno spreman,Tyson je delovao fenomenalno! Zategnut kao sajla,tek je pri samo kraju pokazao znake umora..postao je zadihan. Stvarno,kapa dole za to koliko je bio dobro pripremljen i njemu i njegovom timu. Zanimljiva egzibicija. Amerikanci jos jednom potvrdili da su majstori da spoje sport,zabavu i shou-biznis. P.S.Snoop Dogg kao sudija pored ringa

Ovde ste predstavili dve,gotovo se moze reci,krajnosti ili ako ne krajnosti,onda makar dva prilicno razlicita ugla gledanja i misljenja o tzv,prequel trilogiji. Ja tu stojim negde izmedju - mislim da obojica imate svoje poente. To znaci da su mi epizode I,II,III gledljive (Ep.I najmanje),ali ipak u smislu ukupnog kvaliteta stoje iza originalne trilogije. Kada je rec o ep.III - "Osveti Sita" - ubedljivo najveci problem mi je koncepttm / motiv transformacije Anakina Skajvokera u Dart Vejdera. Promasaj epskih razmera je scenario u kojem Anakin,u nameri da "spase" Padme,ubija decu-dzedaje. To je nedopustivo! Neodrzivo,nerealno i krajnje debilno! I nemoguce..elementarno nemoguce je da bilo ko zbog tj.iz ljubavi ide okolo i koka decu?! Ako je moguce onda je rec o krajnje poremecenoj osobi..lisenoj svake trunke ljudskosti. Bukvalno je to onda neka zver bez savesti i osecaja,a koja deluje po nagonima i to animalnim. Posto lik Anakina nije pisan kao lik sadiste,posto ga kao takvog nismo upoznali i posto sve do samog kraja ep.VI ("Povratak dzedaja") on zadrzava neko dobro u sebi (spasavajuci sina),onda je ovo i velika kontradiktornost...

Kao sto ti je jedan forumas nedavno napisao - precesto pod krinkom tolerantnosti insistiras na medju-etnickim razlikama i pravdas ih..pronalazis neka opravdanja u tome itd. To ti kazem kao forumas forumasu jer nisam moderacija..

Pogledao sinoc novog "Borata"..cenim trud,angazman i talenat Sache Barona Cohena,ali film nije uspeo da ponovi utisak prvog. Verovatno i zato sto je izostao efekat novog, iznenadjujuceg i sokantnog. Daleko od toga da "Borat 2020" ne uspeva da sokira - u pojedinim scenama itekako,ali sve mi je nekako deja vu. Ok,oni koji su gledali film "Leningrad Cowboys Go Amerika" Aki Kaurismakija (o rok seljacinama sa severa Finske koji odlaze da osvoje americku publiku) ce mozda reci da ni ideja prvog "Borata" nije bas originalna,ali jeste dovoljno razlicita, te sam ga doziveo takvim - potpuno osvezavajucim. E,to nedostaje ovom nastavku. Daleko od toga da film nema sta da ponudi:Borat je i dalje (politicki) nekorektan i groteskan,neprijatan i incidentan. Jos uvek je netolerantan, sa ekstremno konzervativnim shvatanjima i stavovima. Razlika u odnosu na prvi film je sto ovde, u navedenim osobinama,glavnog lika nadmasuju,premasuju neki drugi likovi poput belih suprematista ili pojedinih predstavnika Trumpove administracije. No,za razliku od pobrojanih,iz glavnog junaka izvire ljudskost. "Borat 2020" je dobra komedija sa jakim elementima politicke satire. Usudio bih se reci i da je svojevrsno svedocanstvo o svetu i prilikama koje su njemu vladale bas u ovoj godini,i da ce kao takav dobiti veci znacaj u godinama koje dolaze. Kao svedok vremena i podsetnik,sa posebnim akcentom na turbulentu epidemiolosku i politicku situaciju u JuEsEndEj. I dok "Borat" iz 2006-te lagano ulazi u mojih top5 komedija svih vremena,ovaj se ne kotira tako visoko. Ne potpada pod kategoriju apsolutne preporuke,ali ga treba pogledati,posebno u uslovima mrsave ponude komedija poslednjih godina. P.S.ziv nisam da saznam kako su snimili scene sa Rudijem Djulijanijem,prijateljem naseg mucenog Psiho-Pato-PreCednika? https://www.imdb.com/title/tt13143964/?ref_=nv_sr_srsg_0

Ajoj! O ovome bas moze da se diskutuje..

"Sve karakter do karaktera,sve covek do coveka" ^

Forumas koji ovako odgovori drugom forumasu.. ..istog optuzuje za podmetanje.. Stvarno,Perkose..

Lik koji dolazi iza ovog sto baca, pomalo i lici na El Pibea..bizaran momenat.

Gledam,al' ne preferiram musku ljubav.

Kakva kontra je sevnula ovde..kao kod Murinjovog Celzija iz prvog mandata LM..sinocnju utakmicu nisam gledao,iscitao sam komentare..vidim da je Spiridon isprozivan opet,a u pojedinim novinama proglasen igracem utakmice.. Sto se tice davanja prilika mladim igracima,ja sam zadovoljan. Nadam se da ce Gavric odsustvom Kataija dobiti mnogo vise prostora i da cemo dosta igrati preko njega. Evo mu prilike da pokaze sav raskos talenta.. nadam se da ce vec u cetvrtak biti u 11.. I stvarno,sto rece Fatt,dajte se dogovorite - jel valja sto mladi dobijaju priliku ili ne valja?

Pridruzujem se pozivu. Molim emotivnu gromadU da razbuca ovu fudbalsku mafijutm i preuzme kafanu.

Mogao sam ovo ^ da branim,ali sam bio ubedjen da Zvezda nece izgubiti velikom razlikom,kad ono..ima li neka kladionica u ponudi igrace za mec Srbija - Finska?

QQ..pa gledao sam film....Burt Reynolds je dobio i Oskara mislim..ili je bio nominovan.. Odlican film,a kako/zasto nisam skontao po slici..to je za samo-analizu

Postoji anegdota da je upravo Springsteen bio inspiracija De Niru za poznatu repliku iz "Taksiste"

Prepoznajem vecinu ekipe,ali priznajem da ne znam odakle fotka potice

Kritika filma Borat – Milan Vlajčić: Surovo ruganje gluposti “Borat: nastavak”, autora Saše Koena. Piše: Milan Vlajčić Kad je pre četrnaest godina izmišljeni tv-novinar Borat, iz slavnog Kazahstana, stigao u Ameriku kako bi proverio šta ova zemlja može da učini za njegovu domovinu, iznenađenje bejaše višestruko. Najpre, ova igrano-dokumentarna priča koju je izveo svestrani britanski komičar Saša Beron Koen, ponudila je humorni sudar dva udaljena sveta koja se neočekivano u jednoj tački podudaraju: glupost nema granica, čak i kad nas gorko zasmejava. Ili, kako je onomad rekao Krleža, reč je o diluvijalnoj sili. Za nju nema leka. Samo je bitno kako je raspoređena. Svako je znanje ograničeno, a neznanje je plodno tle za preuzimanje nasleđenih predrasuda, fobija svake vrste i isključivosti zasnovanih na seksualnim, rasnim i ideološkim osnovama. Nosilac glavne uloge i autor u svim glavnim komponentama filma (još je samo Čaplin imao tako kontrolisane projekte, i malo ko drugi), Koen kao Borat sa svojim tobož producentom stiže u Ameriku da obavi državnu misiju opisanu u zvaničnom podnaslovu filma “Kulturne pouke Amerikancima da podrže slavan kazahstanski narod“. Boratovo ponašanje sa američkim sagovornicima (postojećim) je potpuno prizemno i odgovara slici koju veći deo sveta ima o nekoj azijskoj nedođiji, u kojoj haraju lidersko samovlašće, korupcija na svim nivoima, siromaštvo koje u borbi za opstanak ne dopušta plebsu da se suoči sa elementarnim moralnim normama. I dok deo sagovornika posle izvesnog vremena odustaje od dijaloga sa Boratom (njegovi stavovi gaze sve stavke političke korektnosti i civilizacijskih obzira), drugi, pogotovu oni okupljeni u društvima za zaštitu moralnosti belačkog dela građanstva, u dobroj meri mu povlađuju, sve dok on svojim preterivanjima ne otera cara do duvara. Posle senzacionalnog uspeha “Borata“ (film je dobio priznanje Zlatni globus, a imao i nominaciju za Oskara), Koen je načinio i dva slična, izazovna i, po preuzetim slobodama, šokantna filma, ali sa znatno manjim odjekom. Jasno je zašto: u filmu “Bruno“ Koen se poigrao sa stereotipima o homofobiji, ali to je već tematski uže područje, a neke šale sa homosima su, i bez autorove namere, delovale homofobno. U drugom pak filmu “Diktator“ (nehotični omaž Čaplinovom filmu, koji ima u naslovu i pridev: veliki), Koen izlazi iz zone igrano-dokumentarnog smera i stvara satiričan portret samodršca Aladina, iz male afričke države, bogate naftom. Veoma zabavan, ali na temu diktatora, posle Čaplinovog portreta Hitlera i dokumentarnog portreta Idi Amina (rad francuskog reditelja Barbea Šredera), malo šta ima da se kaže o silnicima sveta. Ako je Koen upadom u Ameriku imao šta da otkrije krećući se ovom zemljom – kad je reč o fenomenu diktatora, nije moglo biti ni govora o snimanju na terenu neke postojeće zemlje. Da je metodu iz “Borata“ pokušao da primeni na ulicama gradova iz Rusije ili Kine, tog trenutka bi bio policijski izručen van granica, ili bi ga pojela crna zemlja, što se nekim novinarima već događalo. Uostalom, Borat je u azijskoj državi iz koje “potiče” postao nacionalni junak, ali Koenu ne bi palo na pamet da poseti zemlju koja bi ga dočekala ovacijama (kad bi gazda dozvolio). Novi film o senzacionalnim dogodovštinama novinara Borata Sagdijeva pojavio se (streaming platforma Amazon) mesec dana uoči američkih predsedničkih izbora, izazvavši veliku buru u Americi. U filmu je “udar“ na vodeću rialiti zvezdu, Trampa, njegovog glavnog štapskog čoveka, Majka Prensa, a da ne pominjem “Mekdonaldovog“ advokata Đulijanija. Pošto se sve zbivalo uoči predsedničkih izbora Donald Tramp je odmah oštro reagovao, što je bilo po njega kontraproduktivno – svi dotad nezainteresovani za film su odmah pohrlili da vide o čemu je reč. Producenti su trljali ruke, a gledaoci su mogli da se uvere kako su se pomenuti sami naslikali. Saša Beron Koen je rođen u Londonu 1971, u porodici koja vuče jevrejsku lozu, diplomirao je na Kembridžu 1993, a naslov njegove disertacije bio je “Američki pokret za ljudska prava“. Dve godine kasnije je na londonskoj tv-mreži Čenel 4 nastupio kao skandalozni televizijski reporter iz Albanije, što je bio daleki nagoveštaj da će se roditi neko sa imenom Borat. Stekao je slavu kao parodista, glumac sa čudnim stranim akcentima, prerušavao se u tv-serijama, igrao u filmovima “Jadnici” (Tom Huper) i “Hugo“ (Martin Skorseze). Novi film o spornom kazastanskom novinaru je naslovljen namerno komplikovano “Borat, Subsequent MovieFilm“ (95 min. reditelj Džejms Voliner), a po ugledu na prvi deo ima i dugačak posprdni podnaslov “Isporuka značajnog mita (žive vage, dodajem) da bi se unapredio slavni kazahstanski narod”. Počinje Boratovim nevoljama u kazahtanskom gulagu. Vlada ga je osudila na sedam godina robije zbog narušavanja ugleda “slavnog Kazahstana“. A onda zbog ekonomskih nevolja u zemlji (uslovi života kao u najcrnjim verzijama o bedi zemalja tzv. Trećeg sveta), predsednik vlade se seti da bi Borat Sagdijev mogao da ponovo ode u Ameriku i da obezbedi pomoć. Ujedno cilj Boratove posete je američka podrška da se vođa Kazahstana stavi u red moćnika gde su neprikosnoveni Putin, Tramp, Erdogan… Audijencija u premijerovoj rezidenciji otkriva da premijer živi u straćari koja podseća na automehaničarske radionice iz naše serije “Kamiondžije“. Kao mito Borat će isporučiti majmuna koji se zove Džeki, a majmun je istovremeno ministar kulture i kazahtanska porno-zvezda! Borata na daleki put celo selo frenetično ispraća uz Bregovićevu verziju romske pesme “Ederlezi“. Stigavši u Ameriku, kad otvori trščani sanduk sa nevericom otkrije da je nestao ministar za kulturu, a zatiče svoju 24.godišnju ćerku Tutar koja se ušunjala kao “slepi putnik“ i usput pojela ministra! Tutar je kao devojčica gledala na televiziju bajku o maloj princezi Melaniji, koja se srećnom prilikom udala za tajkuna, a u njenoj mašti to je trag Melanije Tramp koji će pokušati da sledi. Otac je vodi kod estetskog hirurga da joj „pojača“ grudi, potom je modna dizajnerka odeva kao buduću princezu. Sve je to humorno poigravanje postojećim ljudima i njihovoj lakovernosti (u Americi je sve moguće, dok vas ne uhvate, reče neko). A onda posećujuginekologa, njoj je prethodno napravljen trudnički stomak, zabrinuti otac zahteva da doktor obavi abortus, uz objašnjenje da je imao s ćerkom incestuozni odnos. Lekar mrtav ladan sluša ove razloge i odbija molbu, jer je svako još nerođeno dete, po njemu, božji dar! U prethodnom filmu o Boratovim nepodopštinama, njegov stalni pratilac bio je kazahstanski producent neviđenih fizičkih dimenzija, s njim je bilo neopisivih, raskalašnih natezanja.Ali pošto je ovaj glumac u međuvremenu umro, Borata sada po Americi prati maloletna ćerka Tutar (u zapanjujuće dobrom tumačenju 24. godišnje bugarske glumice Marije Bakalove). Pošto je doznao da je prvi čovek Trampovoj vladi Majk Pens slab na svaku žensku osobu, ako u blizini nije njegova venčana žena, Borat, sa Trampovom maskom na licu, upada na jedan partijski skup noseći ćerku preko ramena kao lovački plen (devedesetih su u nas srećnici tako nosili svinjske polutke). Pokušava da je utrapi Pensu kao dar iz Kazahstana, obezbeđenje uz mnogo muka uspe da spreči ovaj susret, Spens je zbunjen. Valjalo je imati dovoljno hrabrosti (ili tihog ludila) da se ovo izvede. U više navrata se Borat prerušava (da bi sprečio prepoznavanje), ponekad vidimo da se sekvence ne završavaju logično, jer je nešto krenulo nizbrdo. Ima prizora koji nisu smešni (najčešće je reč o seksualnim prostaklucima). U filmu se pojavljuje lično i Tom Henks, procenio je da neće mnogo rizikovati. U gradiću Mejkon (Arizona) održava se tradicionalni porodični bal na kojem ugledne porodice predstavljaju nadodorene buduće udavače. Borat se tamo pojavljuje sa čerkom, plešu na skandalozan način i dobro se uklapaju u ovaj drečavi kič-prizor. To je jedna od najvedrijih deonica ovog raskošnog filma. A negde u blizini Mejkona, Borat naleće na neke matore rokere, sada okorele konzervativce, i oni njemu otkrivaju da je korona virus prevara, da sa novinarima koji ne odgovaraju njihovom ukusu valja postupati oštro, kao u slučaju nestanka novinara u Turskoj, u ambasadi Saudijske Arabije (takozvana operacija „mleveno meso“). Veći deo ovakvog humora ostavlja neprijatan ukus u ustima. Ali pilula je gorka i delimično lekovita. Ivicom noža se najviše išlo u sekvenci kad Borat prerušen u karikaturalnog Jevrejina ( preuzeto iz najgorih naci-novina Gebelsove epohe) upada u jevrejsku sinagogu. Tamo naleće na dve starice koje mu otkrivaju da je „holokaust ipak postojao“, suprotno onome što je zvanična propaganda njegove zemlje. Boratu lakne, a i nama, jer poigravanje ovakvim osetljvim temama uvek izaziva osećaj „da se smrzneš“. Naravno, snimanje ovakvog filma nije oslonjeno na klopku „skrivene kamere“, a prilično sam ubeđen da je prizor iz sinagoge pažljivo zamišljen unapred, sa dobro pripremljenim učesnicima iz nekadašnjeg Aušvica. Najveću halabuku film je izazvao zbog epizode sa nekadašnjim gradonačelnikom Njujorka Rudijem Đulijanijem. Njega intervjuiše Tatar, uvedena u priču kao tv-novinarka. Sav razgaljen, nesrećni Rudi u kameru izgovara neverovatne gluposti i bedastoće, uzaludno se takmičeći sa svojim šefom Trampom, koji ga je unajmio kao advokata. Tatar mu otkriva svoju sklonost ka starijoj gospodi, on je neoprezno uvodi u svoju spavaću sobu, nađu se u krevetu, a onda upada uzrujani otac da „odbrani čast“ svoje kćeri! Kasnije se Rudi sramno vadio, ali kasno, bolje da nije. U Holivudu od ranih početaka filma postoji komedija kao noseći stub zabave, veliki majstori su nekad pravili komedije za više gledanja (Bili Vajlder, Alfred Hičkok, Vudi Alen), ali poslednjih godina na male ekrane se sele podžarovi: sitkom (situacione komedije), romkom (romantične komedije), većina toga ima težinu kokica u rukama gledalaca. Saša Koen radi nešto što uslovno pripada političkoj satiri, a to je uvek bilo najteže. “Borat, jedan i dva“ nisu za ljude sa slabim nervima, niti za one koji se zaklanjaju iza neke stare ili nove moralnosti. I neka bude tako. Jednog dana Borat će možda kao filmski junak svratiti i u ovaj „svračji kutak“ (divan Krležin izraz za naše balkanske prostore). A možda je već bio, samo nam to nije javio. Autor:Milan Vlajcic Izvor: https://nova.rs/kultura/kritika-filma-borat-milan-vlajcic-surovo-ruganje-gluposti/?fbclid=IwAR0FG47QUGdML-xsQTgCpA5s7m34jWAxjJXvTBz8uCekw4GyWyfPgZhgh2o

"Ašikovanje na mesečini", Sava Šumanović,1934.

Videh onako "u prolazu" neku vest..mozes li reci o cemu se zapravo radi?

Aha,nisam provalio ironiju,izvinjavam se. Maks vas je doveo do dva finala LS u kojima ste igrali protiv spanskih velikana,tj.jednog spanskog i drugog katalonskog. Oba su u u to vreme bili bolji od Juventusa..i bolji u samim finalnim mecevima. Razumem navijacko razocaranje porazima,ali nemate tu sta da mu prebacujete,realno.

Ovo se odnosi na Alegrija? Sta mu to trebate "oprostiti"?

Gledljiva tekma. Drugo poluvreme siromasnije od prvog.^

Citam danas intervju nekog naseg trenera koji je dugi niz godina kao kosarkaski trener u Svajcarskoj. Prvi je trener Friburga,a bio je i selektor A tima. Ide tako prica o tome kako je on ustvari selektirao ovu njihovu reprezentaciju,uveo mnoge igrace u ekipu,a nije nastavio mandat jer mu je bilo prenaporno da radi posao na dve klupe. LM..hvali on te igrace,kaze nisu neznalice itd..pita ga konacno nas novinar "pa,kako protiv njih? sta je recept?".. -Odigrati cvrsto,insistirati na kontaktu..to ne vole i ne umeju da se snadju na takvu igru protivnika..eto to je otprilike bio recept koji Igor sa momcima nije umeo da sprovede..ne znam..meni to deluje prilicno jednostavno cak i sa ovim igracima.. Bas blamcina. Izgubiti od Svajcarske,ne u fudbalu,ne u rukometu..u kosarci. Od ovoga bi bila jedino veca senzacija da nas dobiju u vaterpolu otprilike..