Leaderboard

Upravo sam se vratio iz Ljubna i moram reci da je takmicenje bilo zaista u oba dana odlicno i da je Nika drugog dana malo teze izvojevala pobedu ispred Lize Eder i konkurencije za razliku od prvog dana kada je to bilo ubedljivije. Drugog dana su uslovi bili malo komplikovaniji zbog vetra ali je pao novi sneg i bilo je vedro, nekih -6 C tokom takmicenja u potpuno sneznom zimskom ambijentu. Bilo je publike oko 7,5 hiljada maksimalna atmosfera i podrska domacim takmicarkama i navijanje s puno energije i nacionalnog zanosa kakvo i mora biti na jedinoj zenskoj utakmici u Svetskom kupu u Sloveniji. Jaka nacionalna kvota odlicnih skakacica poput Katre Komar ( 16-12), Jesenko Jerice (12-22), Kovacic Maje (22-21), Kosnjek Ajde, Taje Sitar (nisu usle u 30) pored iskusne Nike Vodan (6-6), pokazale su odlican kvalitet koji je kontinuitet visegodisnjeg rada i sezona i rezultata koje slovenacke takmicarke postizu. Posebno je jaka konkurencija za ulazak u reprezentaciju i odlazak na Olimpijadu a mlada domaca takmicarka iz SSK Ljubno BTC, Taja Terbovsek (2009) nametnula se svojom agilnoscu i odlicnim izdanjem prvog dana i uspela da uzme prve bodove 15. mestom sto je plasman kojim je opravdala velika ocekivanja domacih navijaca, roditelja i svih koji u klubu godinama rade i doprinose da se i takmicari iz ovog kluba pojave na medjunarodnoj sceni u reprezentaciji * Timi Zajc u muskoj konkurenciji. Organizacija takmicenja i uopste ambijent bio je vrhunski i svake godine zaista domacini uz prilican trud postaju druga (mala) Planica a meni je posebna emocija i to sto tamo uz mnostvo kolega (trenera, takmicara i novinara) mogu da se prisetim Nikolinih treninga na K-40 i priznajem da mi najvise nedostaje upravo taj deo - treninzi na skakaonicama naravno i takmicenja. Ovako kao ucesnik u samom takmicenju (merilac) imam priliku da iz blizine iz donjeg ugla gledam skokove (neki su mereni bas na mom sektoru-metrima 75) i da u dva sata takmicenja dozivim sve sto se iz sobe i kreveta kao posmatrac ne moze osetiti ni doziveti. Jos da dodam, iako nisu Japanke bile tu, Kineskinje su bile prisutne a medju njima odlicne skokove u oba dana imala je Zeng Ping 4-7, skokovi su bili i dosta dugi za ovaj tip skakaonice HS 95. Prosle sezone postavljen je rekord skakaonice 97m Norvezanke Bjorset (2025). Imam dosta video snimaka i slika, sto mozete pogledati na mom Facebook profilu, Nenad Stevanovic. ps. nisam fotkao skakacice niti sam imao vremena za neke duze razgovore ili intervjue, zbog organizacijskih obaveza ali imam fotke sa takmicenja i jednu sa Sabine Frajtag. https://www.skisprungschanzen.com/EN/Ski+Jumps/SLO-Slovenia/Ljubno+ob+Savinji/0467/

Tu si negde U poslednjih 15 godina Švedska SP 2011. Danska EP 2014. Danska/Nemačka SP 2019. Norveška/Švedska/Austrija EP 2020. Švedska/Poljska SP 2023. Danska/Norveška/Hrvatska SP 2025. Danska/Norveška/Švedska EP 2026. A i ubuduće Danska/Češka/Poljska EP 2030. Danska/island/Norveška SP 2031. Danci poslednjih 20 godina imaju najboljeg igrača sveta (prvo Hansena, sad Gidsela), osvojili su poslednja četiri SP, ali su poslednje EP osvojili u Beogradu 2012. Tu ih tera neki baksuz. Uigrana ekipa u najboljim godinama, svi glavni igrači su im 30 +- par godina, jedino golmani matori (Palička 40, Apelgren 36) ali zato ultra kvalitetni. Borba za medalju sigurno, sad koja, ne bih da razbacujem pasulj.

Nije više jedino, ove sezone dame skaču i na letaonici na Planici krajem marta.

Naravno da jeste ^

Vratiće se i pokidati sezonu i drugu ruku

Eo bajo, ide na operaciju i propušta sezonu Bitno je da sam Zvekiju pomerio guzicu

@ IT: Welcome to Derry Konačno završila sezonu. Nešto mi je bilo "teško" da gledam pa sam je malo ostavila na čekanju. Zadovoljna sam, baš zadovoljna. Likovi, priča, pacing, povezanost sa prethodnim delovima... sve je na veoma visokom nivou. Bill Skarsgard ne prestaje da me oduševljava kao Pennywise 🙌

Nemaju clanovi tu opciju, ti vidis kao moderator. Videcu da li da ukljucim za sve, dosta nekih stvari sam pogasio zbog optimizacije.

To je sad ta nova taktika posle skraćenja bazena, koju recimo Mađari uspešno forsiraju. Čim se vidi da će protivnički igrač s loptom da šutira (blizu kraj napada, recimo) svi koji nisu direktno šuteru u bloku kreću u kontru. Ako golman odbrani, igrači u kontri već pred protivničkim golom čekaju loptu.

Zato što je to asocijacija koju je on de facto osmislio i promovisao? Ako se misli na tu PTPA?

Takmičenje u Zakopanama za muškarce je bilo pomalo krnje jer su najbolji Japanci i još poneki dobri skakači iz ostalih reprezentacija poput Krafta rešili da preskoče ovo takmičenje. U pojedinačnom takmičenju pobeda Anže Lanišeka ispred Jana Herla i Manuela Fetnera. Vodeći u Svetskom kupu Domen Prevc tek 27. Supertim takmičenje su mnoge reprezentacije shvatile kao zajebanciju (što i jeste), osvojili Austrijanci (Herl - Embaher), drugi Slovenci (Lanišek - Zajc), treći Poljaci (Kubacki - Tomasiak). Sledeći vkend put u Japan na dva takmičenja u Saporou. Kod dama u Ljubnom takođe bez Japanki. Nika Prevc standardno dve pobede, Liza Eder standardno dva druga mesta, Selina Frajtag i Katarina Šmid uzele po jedno treće mesto. Sledeći vikend dame dva takmičenja u Kini, skakaonica Žanđaku.

uh uh, ubi me uini. Nije dobro. Usli su u minus fazu, trpaju nam muda.... Danas reset, par samara i da se dobije ovo kolo.

Bačen je AD, tri slota na IR su popunjena.

Nemci imaju najbolju mladu bekovsku liniju na svetu (Kester, Knor, Uščins), plus sa klupe Lihtlajn, Grgić i Šlurof. Na golu matori großer böser Wolf i mladi Špet, a i na krilima (Damke, Cerbe) i na pivotu (Kolbaher, Gola) su jaki kao crna zemlja. Mislim da na ovom prvenstvu samo Danci mogu da se nose s njima. Od sedam mečeva pod zastavom Srbije Nemce nismo dobili nikada (2 remija 5 poraza). Španci imaju malo matoriju postavu, ali su takođe puni ko oko kvalitetnih i uigranih rukometaša. Braća Dušebajev i Tarafeta na beku, Abeljo, Sole krila, Perez de Vargas i Korales na golu, Figueras na pivotu, braća Cikuša i Barufet kao mlade snage... Ali njih smo bar dobili u kvalifikacijama za ovo Evropsko prošle godine a i u kvalifikacijama za Svetsko pre dve godine. Možda nam se sreća nasmeši. Austrijski sastav ne znam, njima kao i nama svi rukometaši igraju u Bundes ligi, Francuskoj, Mađarskoj... Nismo s njima odigrali utakmicu od 2019. tako da ne znam čemu da se nadam. Što se naših tiče, imamo golmane svetske klase, pogotovo Bandu dok je ostatak tima prilično smuti pa prospi. Kukić i Borzaš mogu da nose dve bekovske pozicije, kao i Đukić/Vorkapić desno i braća Ilić levo krilo. Pešmalbek/Marsenić na pivotu će odraditi posao, ali imamo užasnu rupu na desnom beku (Kojadinović, Mitrović, Nikolić, Crnoglavac ko god bude išao na EP su jedva za Srpsku ligu) i među bekovskim rezervama zbog povređenog Kosa. Možda mladi Dodić, Cenić, Antonijević zablistaju sa klupe. Videćemo kako će to Španac trener da posloži.

Sjajan plejof za sada, sve 3 utakmice odlucene u poslednja 2 minuta.

Lawrence je daleko od najboljih QBova lige. Lik baca ili rizicne ili bolnicke pasove.

Kakav drajv Allena i Billsa za pobjedu. Fenomenalno

I Medvedev osvojio titulu. Pazite ovaj kuriozitet - 22. titula Medvedeva. Sve 22 na razlicitim turnirima.

Da se i ja upisem ovde, je suis overthinker 😆. Ranije mi je to skodilo jer sam grdno vreme provodila u nekonstruktivnom mozganju, posebno kad treba da se donese neka odluka, da se nesto uradi ili ne uradi. Onda sam u nekim godinama naucila da tu svoju osobinu overthinkera pretvorim u prednost. I dalje o svemu razmisljam vise nego prosecna osoba, analiziram ono sto je bilo, planiram ono sto tek treba da bude, ali to radim na konstruktivan nacin i bez suvisnog gubljenja vremena. To sam uradila tako sto sam promenila neke rutine u svakodnevnom zivotu i tako si napravila prostor za razmisljanje, bez da me to sprecava u delovanju. Prva promena koju sam uvela pre desetak godina jeste da sam pocela rano da ustajem, izmedju pet i sest ujutro, retko kasnije. U pocetku sam navijala sat i prisiljavala se da ustanem, sad vise ne. Naravno, to znaci da lezem s kokoskama, ali definitivno sam odmornija preko dana. Druga stvar je bila totalno izbacivanje alkohola iz mog zivota. Nije da sam i pre bila neka pijanica, ali je poneka casa uvece znala da mi pokvari naredni dan. To je nekako doslo spontano, nisam se posebno trudila. Prosto mi vise nije prijalo. Trece je pesacanje koje sam prvo uvela zbog linije, a kasnije shvatila da mi prija na vise nacina. Retko idem u setnju radi setnje, ali hodam i kad moram i kad ne moram. Poslednjih pet godina mi je Fitbit stalno na ruci i kaze da mi je prosek 13100 koraka dnevno. Hodam brzo, i ako me nesto nervira, to su ljudi koji se ispred mene razvlace i klate s noge na nogu 😝. Sve gore opisano znaci da mogu da se prepustam svojim mislima u vreme kad ionako ne mogu nista drugo da radim, znaci rano ujutro uz kafu ili dok hodam. To sam uradila za sebe i necu preterati ako kazem da mi je to promenilo zivot. Ne samo sto se fizicki bolje osecam, nego su i te misli jasnije i konstruktivnije ujutro dok je glava bistra i mozak odmoran, ili dok sam napolje na dnevnom svetlu i hodam. U ostatku dana sam fokusirana na ono sto radim. Nemam potrebu da zastajem i lupam glavu, jer znam da to mogu na bolji nacin da uradim i kasnije. I to mi daje onu neophodnu strukturu u danu - puna koncentracija kad se nesto radi, mozak na pasu kad je za to prilika. Tako sam dosla do svog balansa i ne verujem da bi islo bez promene nekih za mene losih zivotnih navika, samo na nekom misaonom nivou. Ne tvrdim da bi svakom pomoglo, ali kod mene radi.

Lagano sam gledao pogrešnog klinca i kao šta koji k.

Nagano mi je taj neki subjektivni vrh vrhova svih tih takmicenja. Finci jaki ko crna zemlja Soinen, Laitinen, Ahonen, Ari Peka Nikola, Nemci sa sve Thomom, Shmitom i Hanavaldom i Japan sa najjacom generacijom ikada. Saito, Okabe, Funaki, Harada. Kakvo takmicenje...

Neverovatno jbt. Sta je sledece!? Izbaciti 100m sa LOI u LA-u. Umesto da ubace letaonicu, ionako ima relativno malo disciplina na ZOI-u, izbaciti jedan od highlight takmicenja na celoj zimskoj olimpijadi mi je totalni WTF. Nekih od jacih secanja sa tih proslih zimskih olimpijskih igara su mi timska takmicenja u skokovima. Bas neverovatna odluka.

pa deca se uče skokovima na k-15, puste se i dok imaju želje, penju. K-90 je dobra ali ne daje dužine i zabluda je da će se na većoj skakaonici duže skočiti bez tehnike i brzine nema leta. Neka deca prirodno bolje skaču ali ne znači da će napredovati, Kapustik skače vec desetak sezona 100metara sa lakocom ali slabo napreduje iako je evo debitant u Svetskom kupu. Za sve je potrebno dosta vremena, i da stvari idu u dobrom pravcu potrebno je dosta vremena i van sezone provesti aktivno na i van skakaonica na treninzima. Ističem da je ipak naprezanje za vrhunskim dostignućima ponekad i preterano, naročito što ipak treba ceniti filing i dužine a ne iskljucivo striktne propozicije, koje se eto na žalost skakača vrlo jasno primenjuju. (ne samo u slučaju Zajca) Bio sam na Planici na letaonici jednog leta van sezone tokom treninga, kada sam se spustio do odraznog mesta (znači ne sa vrha, bio sam i na vrhu) i pogledao ne u dubinu ili visinu već u dužinu hrba iliti pukla dakle onog dela gde se strmina pojavljuje i strovaljuje u rupu, video sam početak mera na 80 metru....a most je tri metra visok, to je ljudi, kao da sa nosača aviona skačete ispred da vas ne potopi. Da se preleti taj pukl treba imati zalet i visinu koja te izbaci u dužinu na trajektoriji tog leta, tranzicije u poziciju oko 8 metara iznad zemlje tek tu na 80/90 metara a onda dobijete još nekih 5-6 metara u srednjoj fazi leta kada je telo u potpunoj dominaciji sila leta i brzine, u trapezu ili delti razmaknutih skija i leti se do dna odnosno doskočišta na ravni od 250metara...kad proleti pored TV tornja brzina je 20 m/s a visina izmedju 8-13 metara da bi dole sleglo na 4-5 metara i u završnici od 180 metra do 240-50 vukao uz srecu da mu vetar bije u grudi jos tih sedamdeset metara na relativno niskoj krivulji leta do doskoka u nagibu od 45 stepeni doskocista )36- je u sredini letaonice. Podvlačim za sve nepoznavaoce i nezainteresovane ovog sporta, nemojte to porediti sa nebitnošću i nepoznatošću skakača, svaki koji u realnom vremenu napravi ikakav učinak bezmalo je vrhunski takmičar. Nije isto biti džokej na konju u galopu i letač na letaonici bez ikakvog oslonca osim superbalansa ravnoteže skija, tela i vazduha. Jednom kad doživite prolazak letača ispred vaših (iznad vaših glava) imate utisak da je zmajevito biće nestvarne prirode. Vredi svih para doživeti to jednom makar u životu. Planica je zakon.