Leaderboard

Gde nam je @Don Juan?

Gazeta proglasila Muzetija za Italijanskog sportista godine. 😄

Kupio sam je čim je izašla Imam sve Aberkrombijeve knjige koje su izašle kod nas.

Laguna je objavila novog Aberkrombija, "Djavoli", radujem se novom susretu sa njim, tako majstorski pisane dijaloge i likove retko srecem. Murkok je drugaciji, naracija ne opcinjava kao kod Aberkrombija, likova je manje i u funkciji su price o nesrecnom princu, antijunaku koji mene potseca na mit i Prometeju. Na stranu neverovatna masta pisca, narocito u kontekstu istorijskog vremena u kojem pise sagu, imedju redova je duboko humana potka o borbi dobra i zla kako u liku glavnog junaka, tako i u zajednici ljudi i bica "viseg reda". Mozda mi je Murkok blizi zato sto ja i danas volim bajke, bile su i ostale moje sigurno mesto na koje uvek mogu da odem kada mi zivot postane nepodnosljiv.

Analiza Maxovih rezultata govori o njemu, a ne o bolidu. Drugi auto je reper, a taj auto je vise bio van bodova nego u bodovima u poslednje dve godine.

Hvala za ovaj post i skretanje pažnje na pisca. Nisam se sretao do sada sa njegovim delima. Da se nadovežem na Aberkrombija. Od početka septembra sam pročitao trilogiju prvi zakon a onda i naredne 3 iz tog sveta, Osveta, Junaci i Krvava zemlja. Počeo sam Malo Mržnje. Znao sam da je dobar, ali da ću jedva da se odvajam od knjiga i primoravam sebe da prestanem da čitam, to nisam znao.

Majkl Murkok, saga o Erliku, procitala sam 4 naslova, planiram 5 deo a kod Carobne kniige je u pripremi i 6. Sta da kazem, zbrisao mi je iz pamcenja cak i Aberkrombija kojeg sam opsesivno citala celo prolece. Zasto Murkok? Zato sto je njegova masta ogranicena njom samom, posle Tolkinovog opusa, samo je Murkok mogao da me ponese u tako fantazmagorican svet kao sto je svet albino princa, Erlika. Kad sam pogledala godine prvih izdanja, zapanjila sam se jer su to rane sedamdesete, poznajem taj period (ne poznajem cim do pre 2 meseca nisam ni znala za Murkoka) i u tim godinama pisati o multiverzumu, o kosmosu kao Carstvu slucaja, simbiotickom odnosu Erlika i Olujnika....zvuci mi kao prorocanska knjizevnost Zila Verna. Elem, Murkok je pre R.R. Martina pisao o albino dinastiji orodjenj sa zmajevima, mozda se varam jer ovog potonjeg sam davno citala i bolje ga znam kao koscenaristu poznate serije u kojoj smo gledali Deneris Targerijan i njene zmajeve. Volela bih da mi neko objasni zasto je Murkok manje popularan i neuporedivo manje prevodjen i izdavan kod nas od mnogih danas izvikanih autora, zasto ni ja a ni oboje moje dece, a svi citamo kao manijaci i volimo SF zanr, nismo culi pre za ovako dobrog pisca? kako god, prekosutra, u toku Noci knjige, kompletiracu sve sto je kod nas prevedeno od ovog jos zivog autora koji ima zavidan opus a tako ga malo ima kod nas. Zasto? PS "Elrik i Munglam su tada videli da ih predvodi, ne pridruzujuci se njihovom orgijanju, nesto nalik na lesh na zivom kosturu konja, u opremi jarkih boja, s plamenim macem u ruci i zlatnim shlemom na glavi" Olujnik, deo drugi...ako ovo nije slika kralja onih zombija iz Igre Prestola, ne znam sta je. Mozda gresim, da je Martin plagirao Murkoka neko bi to vec objavio...

Imao sam čast, sreću i zadovoljstvo da ovu čaroliju odgledam uživo u Sarajevu.

Trkaci nemaju nikakav ucinak ove godine, a radi se o dva dobra i iskusna beka, tako da i meni deluje da je do ofanzivne linije, a pogotovo sto ima jako malo pokusaja dugih dodavanja, opet verovatno jer ofanzivna linija ne moze da kupi dovoljno vremena u dzepu, a sa Vortijem imas super opciju, a ako na njega igraju flaster onda Holivud i Rajs cuda mogu da naprave na kracim, ali to je u teoriji, dok u praksi niceg nema.

Body positivity je toksican trend koliko i ovaj, zato sto je odrodjen od "naroda". I samo su dve strane istog novcica koje uglavnom imaju uticaj na labilne, dok na normalne ne uticu ni najmanje. A od stvari koje uticu na labilne, mislim da je ovaj novcic na koju god stranu padne jedan od najmanjih problema. Body positivity je trebalo da bude alat kojim ce se spreciti fat shaming koji je kao i bilo koja druga vrsta bulinga ocigledno stetna pojava, ali je kao i vecina stvari koje je doneo woke pokret imao potpuno kontra efekte. Ti mozes da kazes da je Esli Grejem lepa devojka, iako je krupna. Da kazes da neka tvoja poznanica mozda ima problem pa je zato krupna, a ne zato sto je lenja ili aljkava. Ali pretvaranje i forsiranje body positivity narativa van svake mere i granice je dovelo do gadjenja i onih normalnih kojima ne moras da kazes da je fat shaming losa pojava, a pobeda nad sovinistima i slepcima sigurno ne moze da se ostvari na taj nacin. Bottom line, trendovi budu i prodju, generalno se u mnogim oblastima vracaju nulte i to ciklicno vracanje trendova se desava konstantno. Ovo je samo delic toga.

Procitah "Norveska Suma" i "Muskarci bez zene" od Murakamija. Norveska... Hm, da sam je citao sa 21,22 ili bi se ubio ili bi mi ta knjiga pomogla da se resim toksicne sanjarsko-melanholicne naivnosti u tom periodu, i te potrebe da stvaram narative sa damaged devojkama. Murakami je zaista znalac za odredjene stvari. Koliko god da nekad preteruje sa potrebama da uz svaku atmosferu ukljuci neku pesmu, zna to da izgura jako cesto. Ponovo, zaista preteruje, ako ja koji sam najveca naivcina za te stvari, kazem, znaci da to zaista neka previse radi. Ali ponovo... razumem kontekst toga, pogotovo u NW, to je pre-internet doba ( i to bas bas pre-internet) i to je bio nacin da se docaraju i rasire svetovi i sentimenti. Ja sam od Murakamija do sad procitao sam ove 2 knjige, i jos neku kratku pricu (pre ko zna koliko godina, neki pdf skinuo). I moram da se slozim sa onima koji ga u odredjenog meri dozivljavaju kao seksistu i sovinistu. Nekad zaista deluje da zene u pricama sluze da budu deo muskih poriva i seksualnih potreba, izazova i slicno. Ali zaista je vest da drzi tempo i flow naracije sa koriscenjem detalja, i da onda ono sto sledi, kao glavni deo, ne finalizira detaljima, ili ga samo preskoci. Jednostavno citaocu napravi savrsenu inerciju misli i zamisljanja da sam citalac kreira svoj verziju tih krajeva dogadjaja. Ne mislim da su ovo medju najboljim knjigama koje sam procitao. Definitinvo mi je kasno (sa godinama) za Norvesku, no dobro... Ali svakako cu procitati jos par njegovih knjiga. ------ Citam Beartown, odnosno Medevedgrad od Bakmana (Uve). I ovde, kao i u Uve-u, Bakman dosta koristi stereotipne persone, pogotovo stereotipe iz modernih filmova/serija. Stereotipi nisu kic, nisu glupi, ali defatko na svoj ancin jesu stereotip, pa cak i preedvidivi. Ali ume. Ima nesto sa njim da procitas 100 stranica kao od sale... I da ti je toplo kad procitas tih 100 strana. Ja sam u emotivno, mentalnom rolerkosteru trenutno, da budem iskren. Terapiju koju pijem, sam lek, za njega kazu da posle par nedelja moze da krece da utice na anksioznost itd. Moguce da je to. Svakako citanje Bakmana ima pozitivan utica. Nije to onaj tupasti feel good, warm osecaj, nekako pogadja dobru crtu. Uzoe sam i amazon audible, pa nekad slusam, nekad citam. Kad pomenuh to, da pohvalim naraciju sa amazon audible. Iako na engleskom, bas lako drzi paznju.

Završio "Čovek po imenu Uve". Fes sam se isplakao. I smejao i plakao, baš kao u review People-a. U poslednjih par meseci najčešće sam izlazim, na kafu, na piće. Sednem u Planinarski (kafić u niškoj tvrđavi) i tako provedem nekad više sati. Skroz sam na onim lezaljkama. Danas je verenica išla do grada, do tržnog centra, povezla me, ja otišao do tvrdjave, da sednem na fredo espreso, i da završim Uvea. Tako, tih poslednjih 40ak stranica. Posle nekih 15,20 krece nekakva proba i muzika. Sad nisam seo u Planinarskom, već na Letnjoj Pozornici (isto kafic u tvrdjavi). I tamo je bila ta proba, jer ima nekad nekoh nastupa. To sam potisnuo sa uma. I tu sam imao baš Uve situacije, gde sam baš pomislio "Eto, neke stvari i rutine ne treba menjati". Fredo Espreso je bolji nego u Planinarskom (koji je tbh baš socijala). Ali Planinarski je moj SAAB... Pretpostavljam da ima dosta vas koji ste je već pročitali, s obzirom na popularnost knjige, ali svakako preporuka. I to vam ne pričam zato što sam je malo emotivnije doziveo zbog mog zdravstvenog stanja. Kao neko ko ima MS, pregurao sam knjigu bez deprice, iako je jedan lik nepokretan, drugi ima alchajmera, a treci ne moze da cuva drugog jer ima MS... Što dovoljno govori o feel good efektu knjige, i samom optimizmu, iako ti ljudi zive neke teske zivote. Lepo je razumeti nekog koje drugsciji od tebe. I zaista je glavni motiv u delu to što se razvija saosećanje za osobu koja zivi po (suludim) rutinama, navikama, prefunkcionalno... I namgrdjeno. Pravo je bogatstvo kad osetiš da razumeš takvog lika, kad pocnes da razumes takve ljude i njihov smisao zivotu u "dosadnim" rutinama. Iako to mozda nije to sto si ti.

Mislim da je ovaj performans više nego prikladan za otvaranje topika: - Prva osoba koja je izvela 7 četvorostrukih skokova u jednoj rutini - Najviši skor u slobodnom programu, ikada - Najviši tehnički skor u istoriji umetničkog klizanja - Najduži niz pobeda ikada zabeležen u umetničkom klizanju (osvojio je poslednjih 11 međunarodnih takmičenja) Ilia ima svega 21 GODINU