Leaderboard

Eto, ziv sam, nism se mogao javljati, proveo sam godinu i pol u Africi, dobar dio po bolnicama (ne afričkim, thank god). Poslat ću fotke, ako ima tko zainteresiran. Kenya, Tanzania i Botswana. Slonovi, žirafe, hijene i gepardi. Držao sam se podalje od lavova i leoparda. Kontinent je fascinantan, donio sam more začina iz Zanzibara. *Nije mi puno ostalo, ali dovoljno da podijelim s vama. Čujemo se. Edit: ne govorim o začinima, već o vremenu na svijetu; začine ne bih dijelio, a o životnom času ionako ne odlučujem ja.

Stigli smo do 20. runde ovogodišnjeg šampionata F1. Karavan se seli u Meksiko na stazu Autodromo Hermanos Rodriguez koja je u kalendaru F1 u ovom izdanju kakva je danas, evo već 10 punih godina, sa pauzom u sezoni 2020, znamo svi zašto, bilo ne ponovilo se. Staza je dobila ime po čuvenoj braći Rodrigez, Rikardu i Pedru, koji su obeležili autosport u Meksiku. Današnje ime nosi od 1979 godine, a pretrpela je i značajne konfiguracijske promene tokom godina. Danas, ova staza predstavlja niz tehnički zahtevnih krivina uz dva duga pravca, a posebno se ističe start/finish pravac dužine 1.2 kilometara, na kojem su se u skorije vreme postizale neverovatne brzine u kvalifikacijama. Mislim da je Albon pre par godina išao 372 km/h ili tako nešto. Što se šampionata tiče, ulazimo u bitku otvorenih karata trojice pretendenata na tron, favorizovanog i odskora uplašenog Piastria, rehabilitovanog Landa i žednog krvi Maksa. Razlika je taman tolika u plasmanu da prvoj dvojici ne daje mira i opuštanja a Maksu ne daje ni sekund prilike da neku šansu ne iskoristi. U poslednje vreme, on je šanse itekako koristio i ne bi bilo čudo, ali svakako bi bilo iznenađenje pa i neka vrsta šoka i sprdnje prema Meklarenu, ukoliko Maks na kraju ponese titulu šampiona po peti put. Situacija je takva da Piastri vodi sa 346 poena, Norris je drugi sa 332 a Verstappen treci sa 306 bodova. Do kraja šampionata predstoje nam 5 klasičnih i 2 sprint trke. Ni malo lagodna situacija za talentovane ali svakako u ovakvim okolnostima neiskusne vozače Papaje. Uz to, na poslednjoj trci, konkretno sprintu, desio se skoro pa prekopiran incident kao u Singapuru, s tim što je ovaj put on za posledicu imao odustajanje obojice vozača. Maks je to znalački iskoristio i dodatno se približio. Ja ne bih bio previše surov prema mladom dvojcu čak i da obojica ne uspeju, ali pitanje je koliki bi odjek imao jedan takav ishod. Uz to, deluje da Meklaren više i nije dominantan bolid, pa se ni u jednom trenutku ne vidi neka jasna prevlast jednog ili drugog vozača. Russell je produžio ugovor sa Mercedesom, na 1+1, a već kruže priče da ta +1 godina neće ni biti aktivirana ukoliko Maks sredinom sledeće sezone namigne u pravcu Toto Volfa. Što se guma tiče, ovoga puta Pirelli se odlučio za C2, C4 i C5 komponentu, s time što je degradacija guma upravo od Russell označena kao jedan od odlučujućih faktora da danas imamo trke samo u kvalifikacijama i do prve krivine prvog kruga. Da li je tako, ostavljam vam na volju, ali fakat je da je potrošnja guma bila prilično podnošljiva u Austinu, a biće i ovog vikenda. Da li to oduzima od uzbuđenja koju nosi određena neizvesnost trkanja? Pa...da, ali tu neizvesnost odnelo je i izostavljanje pumpi u pit lejnu, pa nikog nije briga. Današnja formula vođena je principima minimalnog rizika, smanjenja troškova i smanjenja emisije štetnih gasova. I naravno ovi po meni potpuno besmisleni sprint vikendi, samo da se uzme još po koji dolar. Neizvesnost je tu, da li će takmičari znati da se sa njom nose, videćemo. Maks svakako hoće. Satnica vikenda je ovde. Uživajte.

Jbg, 2-5, nema više šta da se čeka 😁 Edit: I čestitke na pobedi, btw

Iako izbjegavam kostimirane drame, čudnim spletom okolnosti sam pogledala Victoria & Abdul Kraljicu Viktoriju igra dama Džudi Denč, pa je to bio jedan od glavnih pokretača, kažu kraljica je jela brzo i mnogo - ova trivija me je takođe inspirisala da pogledam. Što se odnosa između kraljice i njenog indijskog sekretara tiče, prikazan je kao čudan, budući atipično intiman, ali osim toga nisam uspjela da ukačim ličnost Abdula kao i njegov pravi odnos/ motive da ostane konfidant i blizak saradnik stare kraljice do kraja njenog života. Ispada da je zaista gajio uzvišena osjećanja prema kraljici Indije, između ostalih titula. Film se završava tužno po oboje protagonista. Ukupno je ok, ne mnogo više od toga. 6/10

Da sam znao da ce Imperator za odmazdu da krene u ovakav osvetnicki pohod na berzi pustio bih ga da pobedi proslo kolo

šta narod pravi na Temuu

Tár, jedan od retkih filmova poslednjih x godina koji mi je zadrzao paznju, ostavio utisak, sa neverovatno talentovanom Kejt Blancet.

Sinners (2025) Akcioni horor kom se predviđa dosta nominacija za Oskara 2026. Film neodoljivo podseća na jedan veliki hit iz 90-ih ali ga neću spomenuti jer se taj deo radnje uočava tek negde oko polovine filma. Prvi deo filma je kao neka saga o bivšim mafijašima koji se vraćaju u rodni kraj da otvore neki biznis međutim sve se okreće u haos na do kraja. Odlična ideja za film međutim poređenje sa tim na koji se ugledao će ga koštati dosta. Po meni nisu uspeli da nadmaše film iz 90-ih no siguran sam da će se nekima više svideti ovo okruženje. Glumačka ekipa je odlična tu nema nikakvih zamerki. Film tehnički spada u horor ali po meni to nije, verujem da će i deci taj deo biti light. Da li može do Oskara, prilično sam siguran da ne iako je ovo tek prvi od filmova za koje se priča da će biti nominovani ali mogli bi da dobiju neki od propratnih glumaca jer ima dosta dobrih uloga.

Ova ekipa mi se najviše sviđa. Pikirao sam i Castlea i Iveya i Carringtona i sve ode kod tebe.

Ozbiljno od sina iskritikovan sto sam uzeo Bejna umesto Morenta. Objasnio sam stability umesto povremenog ludila...nije prihvatio. Doduse da nije isao u grad da se zajebava u vreme drafta, mozda bi I imao vece pravo...ali, eto, I porodicni problemi ovde isplivaju.

Danas je 10. oktobar, dan tj. datum kada obeležavamo Svetski dan mentalnog zdravlja. Podsetnik za sve da stavimo sebe na prvo mesto i vodimo računa o mentalnom, ali i fizičkom zdravlju. Znam da je to često teško, pogotovo u ovom brzom vremenu u kom živimo, no evo podeliću lično iskustvo koje nekom može značiti. Iako sam diplomirala psihologiju, ja sam zapravo vrlo kasno počela da se (iskreno) bavim sobom. Tokom studija je fokus bio na polaganju ispita, part-time poslovima, hobijima, volonterstvu. Onda sam počela da radim full time, došla je korona, a trebalo je i zaraditi preživeti. Jedno 7-8 godina sam bila u konstantnom pokretu, žurbi da uspem, zaradim, pravim sebi karijeru... Sve emocionalne i psihološke tegobe sam gurala pod tepih, govoreći sebi da ću o tome razmišljati sutra. Sve dok nisam pregorela. Posle jedne situacije u teretani, izašla sam ispred i rasplakala se. Sedela sam tu 10 minuta i jecala. Nakon malo premišljanja, duboko sam udahnula, kontaktirala drugaricu i pitala je da li može da mi preporuči terapeuta. Malo više od godinu dana kasnije, rezultati su tu. Na terapiji govorim o stvarima koje nikad nikome nisam rekla. Strahovima, nesigurnostima, bolnim uspomenama, detinjstvu, adolescenciji, anksioznosti, radoholiji... Shvatila sam koliko toga što je u meni ni ne umem da verbalizujem. Naravno, rad na sebi je jedan dug, neiscrpan proces. Težak. Napravim korak napred, tri nazad, pa sve ispočetka. Možda najveće iznenađenje mi je bilo saznanje da postoji još mnogo ljudi koji se osećaju kao ja. Koliko god bih to racionalno mogla da pretpostavim, sa stručne strane, toliko sam retko zastala da o tome zapravo razmislim. Nismo sami. ❤️