Leaderboard

Djokovic boksa je Usyk. Malo po malo melje, dok te ne izbaci iz zone komfora. Ovaj njegov rad prednjom nogom je toliko moćan asset.

First snow - last snow...

Pogledah i ja The Substance Film je po zanru drama/horor/komedija, najbolji opis je mozda satira koja je krenula po zlu. Falilo je meni barem, malo vise te supstance.

Robert Heris - Konklava Robert Heris je poznati pisac, uglavnom istorijskih trilera (mnogi od istih su ekranizovani). Ovde se pozabavio konklavom tj. procedurom izbora novog Pape od strane Veća kardinala. Na prvi pogled, reklo bi se da je tema prilično statična i jednodimenzionalna, te da bi pisanje romana o istoj bilo ceđenje suve drenovine. Međutim, ovde to nije bio slučaj. Roman obiluje zapletima, misterijama, preokretima i šokantnim raspletom. Heris je odlično obradio ličnosti kardinala, gde vidimo da se ipak radi samo o ljudima od krvi i mesa, sa ljudskim ambicijama, manama, sklonostima. Sve u svemu štivo za preporuku, a meni sledi i gledanje istoimenog filma sa Ralfom Fajnsom u glavnoj ulozi.

Ja sam proslo leto imao epizode gde kada ustanem krene sve da mi se vrti par minuta. Sva sreca, zena mi je kardiolog, pa smo brzo otkrili da mi pritisak padne na 80/60 . Godinama sam pio enelapril 5mg dva puta dnevno i onda iz cistog mira ta doza postala prejaka. sa svojom kardiologom sam eksperimentisao oko doze i sada sam na 2.5 mg jednom dnevno. Neverovatno koliko me nizak pritisak pogadja, visok retko osetim, osim sto kada predje 140 pocrvene mi usi, ali nizak me bukvalno paralise. Sva sreca vise ne putujem kao ranije, radim kuci, ali kada padne ispod 100, samo gledam gde je krevet.

Pre nekih petnaest i malo više godina se u mom društvu povremeno pojavljivao jedan momak pomalo kosih očiju, svi smo ga zvali Japanac, drugarica ga je povremeno "dovodila" na bleju u parku. Mnogo godina kasnije sam saznao da je u pitanju unuk Branka Vukelića.

Najtoplije preporucujem: Na ca 500 stranica citalac razume celu katastrofu WWII, a narocito deo koji nas nikada nije zanimao, a nikada nismo morali da bilo sta znamo o njemu, a to je Japan, Kina i uopste odnos SSSR-a, Nemacke, Evrope an zeneral prema Japanu i Kini, ali narocito njihov prema nama, Evropljanima. Taj najcuveniji spijun, Nemac Sorge, ubedjen komunista, odlazi u Japan ( doduse prvo u Sangaj dve godine), svi su njime odusevljeni jer je neodoljiv lik, Nemci u Tokuju zaljubljeni su u njega, njegov je najintimniji prijatelj nemacki ambasador u Tokiju ( zena ambasadora je jos intimnija s njim), pravi svoj neki komunisticki, spijunski krug u Tokiju, svega je njih petorica u tom krugu, najvazniji je saradnik jedan genijalan intelektualac, Japanac koji je kao i Sorge komunist po ubedjenju i to nepokolebljiv. Jedan od njegovih najblizih saradnika je i nas covek, Branko Vukelic koji iz Pariza ( rodno mesto Osijek) dolazi u Tokio i spijunira za Staljina. Surovo je to da ga Staljin uopste nije uzimao za ozbiljno, nije mu verovao kada je danima pisao telegrame da ce Hitler napasti Sovjetski Savez, a onda iz postovanja prema Staljinu nije mu bilo ni dozvoljeno ni da uopste i postgoji za Sovjetski Savez. Tek sa dolaskom Hruscova na vlast Sorge dobija na znacaju i biva rehabilitovan. Ovaj nas Branko biva osudjen na japanski Gulag gde i umire ubrzo, njegova zena Japanka i sin od 5 godina dolaze u Jugoslaviju ( Branko je bio dopisnik Politike, a i nekog francuskog dnevnika) i taj njegov sin je i dan danas u Beogradu, prevodilac, prevodio je Andrica na japanski, prevodi Japance na srpski, a ozenjen je Japankom koja je predavala japanski na Filoloskoim.

Prvo veliko iznenađenje na svjetskom, ispao drugi nosilac Smith. Littler i Humphries su glavna dva favorita za titulu, a iz drugog plana vrebaju bivši šampioni van Gerwen, Anderson, Price, Cross...

Odbacivanje kolektivizma NE znači da ljudi (neka taj termin - ljudi/čovek - u ovom postu označava "entitet sposoban da kreira mentalne modele/objašnjenja sveta", uključujući, dakle, i AI) ne sarađuju i da sve rade sami - baš naprotiv! Razlog ekonomske superiornosti individualizma/kapitalizma je baš u tome što ljudi u njemu VIŠE i bolje sarađuju nego u kolektivizmu, te kroz saradnju (prvo u okviru firmi, a onda i kroz trgovinu), kolektivno, proizvode kvalitativno i kvantitativno više dobara nego u kolektivizmu. Kolektivizam ovde znači subordinaciju individualnog čoveka grupi, odnosno legitimnost nasilne intervencije (prekrajanja volje) apstraktnog kolektivnog identiteta nad konkretnim individualnim identitetom. Zaštitni znak ovoga su akutno siromaštvo i masovno nasilje (univerzalne istorijske konstante sve do pre nekih 150 godina), jer je za ekonomsi rast, za rast znanja i za moralni progres potrebno formiranje sve tačnijih modela/objašnjena sveta (bolje razumevanje realnosti u svim domenima), za šta je JEDINI put slobodna kritika postojećih modela*: individualna prava, sloboda govora, privatno vlasništvo, preduzetništvo i slično - jer je (po definiciji koju sam dao iznad) čovek jedinica koja kreira modele sveta. Zato je čovečanstvo trebalo da sačeka pojavu liberalizma/individualizma da bi su uopšte pojavio fenomen ekonomskog rasta. To je ono i što promoviše miroljubivu saradnju i generalno dostojanstveno tretiranje drugih ljudi: oni su slobodne individue čijoj volji ništa nije nadređeno, pa ako želim nešto od njih da dobijem treba nešto i da dam. Ako želim nečiju ljubav treba i da joj je ponudim. Ako želim prijateljstvo treba da ga pružim. Ako želim nečiji proizvod treba da i ja nešto proizvedem za njega. Ako želim da neko sarađuje sa mnom treba da budem za njega vredan saradnik. A komunizam ne podstiče saradnju već nasilje i pljačku nad drugim ljudima, ako hoću nešto od nekoga mogu da ga ubijem i opljačkam sa pozicije kolektivne volje, zato tamo cvetaju najgore ljudske osobine, agresija, beskrupuloznost, nepoverenje, zavist, poltronstvo, doušništvo, nelojalnost, korupcija, nasilje, lenjost itd... To je nešto što će svaki dovoljno inteligentan agent, zainteresovan za tačnost svojih modela sveta, razumeti. A naročito silikonski, oslobođen evolutivnog kofera punog neolitskih ideja da nije važna istina već da moje pleme pobedi (što je dinamika dobrog dela i današnjih političkih debata). Međutim, takođe će razumeti i još fundamentalniji problem sa komunizmom oko kojeg se vodila velika debata u 20. veku, a koji AI samo dodatno zaoštrava, a to je ultimativno kompjuterski/računarski problem "ekonomske kalkulacije u socijalizmu". Čak i ako komunisti porobe svo stanovništvo u radne logore i mogu da ih nateraju da rade šta god žele - šta TREBA da im kažu da rade i na koji način: Ova je razlog zašto je, recimo, Fridrih Hajek zauzeo prominentno mesto u debatama oko AI sigurnosti, i posebno zasto je njegov ključni rad "The Use of Knowledge in Society", napisan pre 80 godina, jedan od najcitiranijih radova u ovoj oblasti. Tamo je prvi put objašnjeno kako sistem tržišnih cena funkcioniše kao kompjuter za prikupljanje i procesiranje beskonačne količine znanja (koja je distribuirana širom sistema, decentralizovana, ne može se ni na koji način prikupiti na jedno mesto da bi se koristila za dalje računanje - i to ne može da uradi nikakva inteligencija u konačno mnogo računarskih operacija) i za motivisanje pojedinačnih ljudi da se ponašaju KAO DA poseduju svo to beskonačno znanje i KAO DA žele da maksimiziju ukupnu dobrobit svih ljudi. Nekoliko svežih radova i drugih sadržaja na ovu temu: Artificial Intelligence and Economic Calculation On the feasibility of technosocialism https://fasterplease.substack.com/p/why-ai-cant-replace-market-capitalism Artificial Intelligence Can’t Solve the Knowledge Problem ovo sam već kačio: kao i ovu debatu, tamo gde se dotiče pitanja da li će AI-evi međusobnu uspeti da reše "zatvorenikovu dilemu": kao i ovaj intervju, tamo gde se tiče problema koordinacije među AI-evima: itd, isl... * to je bukvalno način na koji neuralna mreža pravi model - krene od nekog slučajnog modela i onda pravi male korake u random smeru i proverava da li to smanjuje ili pobećava fitnes, i onda bira da apdejtuje model u smeru koji ga najviše poboljšava, pa onda, opet, i opet, i opet, dok ne dođe do nekog stabilnog modela...