Leaderboard

Da nije ovo malo mnogo?

I eto objasnjenja kako je spasio te silne mec lopte

@metalhead svaka ti dala druže za tapatalk, ako kad budeš prolazio kroz Sarajevo moj si gost! Živio!

e nije sauron, avatar je Lich King iz WoW-a:)

Na mnogim izborima za najbolju scenu u istoriji UK sitkoma ovaj skeč je pobeđivao. A evo šta je "Del Boy" kasnije imao da kaže o toj sceni :

ma sad ce Sauron tipujem ipak na Halbranda, iako nisam bas odusevljen idejom

https://www.espn.com/tennis/story/_/id/34725233/naomi-osaka-releasing-first-children-book

Nije ni Federer daleko

Gledam ovu sa'ranu Lene Velarion i kako se ponapijase tamo, pa se razmisljam da nismo i mi Srbi Valirijske krvi?

@Eddard stavio sam ali iz nekog razloga izgleda da nije povukao kako treba, probacu opet, inako sam nesto na brzinu sklepao.

Ajd kad si ga već opravio, metni logo, da ne izgleda golo.

E za ovo sređivanje TT pristupa svaka čast! Sent from my SM-A525F using Tapatalk

Majstore, baš si ga opravio, učitava i slike i gifove iz prve bez problema.

Kirijos dobio Majcraka sa sat i 22 minuta, sto ne bi bilo nista cudno da nisu odigrali 3 seta, verujem da je ovo jedan od najbrzih meveca koji je otisao u 3.set. A Tijafo dobio 13 uzastopni TB

Svaki mladi igrac mora da racuna na hajp, jednostavno zivimo u takvom vremenu.

Ono sto vecina strucnjaka kaze - ako si filmofil uzmi oled, ako si vise gejmer i pratis sportske sadrzaje onda qled ili mini led. Samsung uglavnom pravi qled, a LG oled. Za ove TV-e ti je potrebno izdvojiti 700+ evrica za model od 55inc, zavisno od brenda i tipa panela. Moja preporuka bi bila Hisense U8G koji je u tom donjem cenovnom rangu. Oled je malo skuplji i preporuka je LG C1 koji je za model od 55inc 1200e, a za 48inc je 1000e. Modeli C2 su skuplji od prethodnika i kostaju oko 1600e. Sony sa oled panelom su bas jaki sa cenama, mozda cak i 50% jaci. Samsung je napravio svoj oled i taj model S95B je negde oko 2000e. Sent from my RMX3301 using Tapatalk

Nobelova nagrada za hemiju 2022 => trio Carolyn R. Bertozzi, Morten Meldal och K. Barry Sharples "za razvoj klik-hemije i bioortogonalne hemije". Ovde se ukratko radi o tome da se komplikovani molekuli grade na jednostavan nacin. Predsednik Nobelovog komiteta Johan Åkqvist kaze da ”cak i ako odaberete jednostavnu rutu, mozete izgraditi napredne i korisne molekule”. Prema Svedskoj akademiji nauka, Barry Sharpless i Morten Meldal postavili su temelje za funkcionalni oblik hemije, klik-hemiju, gde se molekularni gradivni blokovi brzo i efikasno spajaju jedan u drugi. Barry Sharplessu je ovo druga Nobelova nahrada, prvu je dobio 2001. Dobitnica trece nagrade, Carolin Bertozzi, "uzdigla je klik-hemiju na novi nivo i dimenziju uvodeci zive organizme". U okviru farmaceutskih istrazivanja obicno se vestacki kreiraju prirodni molekuli koji imaju lekovita svojstva, tako da su ova otkrica, izmedju ostalog, pomogla u razvoju lekova i mapiranju DNK. Sve dobre vesti. Neko uvek radi za dobro svih nas i trebalo bi cesce da se toga setimo, to je najmanje sto mozemo da uradimo - da kvantno iskomuniciramo. 😉 „Sa klik hemijom i bioortogonalnim reakcijama, hemija je usla u eru funkcionalizma. To je od najvece koristi za covecanstvo “, kaze se u saopstenju Svedske akademije nauka. Pomenuta ”korist za covecanstvo” odrazava eksplicitnu zelju Alfreda Nobela u njegovom testamentu: “All of my remaining realisable assets are to be disbursed as follows: the capital, converted to safe securities by my executors, is to constitute a fund, the interest on which is to be distributed annually as prizes to those who, during the preceding year, have conferred the greatest benefit to humankind. The interest is to be divided into five equal parts and distributed as follows: one part to the person who made the most important discovery or invention in the field of physics; one part to the person who made the most important chemical discovery or improvement; one part to the person who made the most important discovery within the domain of physiology or medicine; one part to the person who, in the field of literature, produced the most outstanding work in an idealistic direction; and one part to the person who has done the most or best to advance fellowship among nations, the abolition or reduction of standing armies, and the establishment and promotion of peace congresses. The prizes for physics and chemistry are to be awarded by the Swedish Academy of Sciences; that for physiological or medical achievements by the Karolinska Institute in Stockholm; that for literature by the Academy in Stockholm; and that for champions of peace by a committee of five persons to be selected by the Norwegian Storting. It is my express wish that when awarding the prizes, no consideration be given to nationality, but that the prize be awarded to the worthiest person, whether or not they are Scandinavian.”

Ray (2004) Korektno urađen biografski film o Ray Charlesu i njegovom putu od siromašnog dečaka sa juga koji ostaje slep u sedmoj godini do meteorskog uspona i načina na koji su ga slava i bogatstvo ipak promenili malo. Fino mi je što nije prikazan kao neki svetac već čovek sa očitim karakternim manama. Jamie Foxx je odigrao za oskara, ali je očito koliko mu je uloga legla i čim je skinuo specifičnu mimiku slepih ljudi sve je bilo lakše i prirodnije glumiti. 7/10 The Family Man (2000) Nikola Skejdž (pun intended) nije među mojim omiljenim glumcima. Ovde glumi investicionog bankara i wall street facu koja se iznenada budi u kontekstu života običnog malog čoveka sa ženom i detetom i ne baš sjajnim poslom. Naravno, on u holivudskom maniru sve okrene u svoju korist. Film je glupav ali je uspeo da me malo uzdrma i preispita moj utisak o sopstvenom životu malog čoveka. Nelagodno. 5,5/10 Minding the Gap (2018) Dokumentarac o tri sjebana mlada skejtera iz Ilinoja i njihovim načinom borbe sa svakodnevnim problemima. Ja obožavam coming of age filmove, obožavam skejterske filmove i obožavam ove prikaze sjebane američke periferije i života u njoj tako da je bilo lako da mi se film svidi. Ko voli nešto slično, ovde ide preporuka iako će mnogima biti dosadno. Na foru Boyhood samo duplo kraće i jezgrovitije. 8/10

Ova Nobelova nedelja ce ostati u pamcenju. Danas su objavljeni dobitnici Nagrade za fiziku => Alain Aspect, John F. Clauser i Anton Zeilinger, za istrazivanje u oblasti kvantne mehanike. Prema Nobelovom komitetu laureati su sproveli revolucionarne eksperimente sa tzv. prepletenim/umrsenim kvantnim stanjima, gde se dve cestice ponasaju kao jedan entitet i medjusobno kontaktiraju cak i kada su razdvojene, tj nalaze se na neverovatno velikim rastojanjima. Ako je jedna od cestica na neki nacin pogodjena, nesto joj se desi, onda to odredjuje i sudbinu druge cestice. Radi se o nekoj vrsti kvantne telepatije koja ce omoguciti sasvim novu vrstu komunikacije. Ovo se protivi svim uobicajenim idejama o stvarnosti. Tesko je pojmiti da nesto moze uticati na ”dogadjaj” koji se desava negde drugde a da na njega ne stigne neka vrsta signala koje mozemo da pojmimo na tradicionalan nacin. Ali u kvantnoj mehanici, izgleda da nema potrebe za komunikacijom koja bi povezivala razlicite delove sistema, jer se radi o kvantnom teleportovanju. Go figure! Ovim tokom je sve islo: John F. Clauser je ove neuhvatljive teorije pretvorio u prakticne eksperimente ali mnoga pitanja su i dalje ostala. Alain Aspect je poboljsao eksperimente i popunio neke od praznina. Onda je Anton Zeilinger preuzeo, nastavio sa eksperimentisanjem i krajem 90-ih bio u stanju da demonstrira gore pomenuti fenomen koji se zove kvantna teleportacija, odnosno da se zaista moze pomeriti kvantno stanje od jedne cestice do druge na velikoj udaljenosti. On kaze da ”nije kao da se teleportujete u Zvezdanim stazama ali mozete da saljete informacije na velike udaljenosti” + da se sve informacije mogu ”preneti na drugu lokaciju i tamo se mogu ponovo kreirati, a da se ne zna sta informacija sadrzi”. Hoce reci, tajnost zagarantovana jer svaki neovlasceni eksterni pokusaj dekodiranja informacije tokom procesa nema sanse da uspe. Rezultati ovih istrazivanja su, dakle, utrli put za novu tehnologiju zasnovanu na kvantnim informacijama. Govori se o kvantnim kompjuterima, vise istovremenih proracuna, bivanju na dva mesta istovremeno i slicno. Jos uvek procesuiram. Cak je i Albert Einstein smatrao ovo nemogucim kada je istrazivao tu stvar 1930-ih. Govorio je da je kvantna mehanika ”korektna ali ne kompletna” (sta god to znacilo). Ovogodisnji laureati su dokazali suprotno. Svedoci smo velikih naucnih presedana. Sutra hemija. P.S. Pogledajte ilustracije na linku!

Управо гледам једно од највећих ремек дела у историји филма https://www.imdb.com/title/tt1099212/

jao vidju teme... pa ovde mozemo do sutra.

Ima već neko vreme čini mi se kako se raskrupnjao, ne znam sad da kažem od kad, ali godinu verovatno i više.