Leaderboard

Dobri moj, nisam Nemac, samo više od pola života radim sa njima. Ja sam beznadežno i potpuno zaljubljen u Srbiju uprkos svim pokušajima da se ta divna zemlja unakazi u svakom pogledu sa raznih strana, što spolja tako i iznutra. U mom životu su bila važna dva Dirka, jedan vozi Harlije po nebeskim drumovima, drugi je i dalje, Bogu hvala, na ovome svetu. Hajde nešto da kažem o ovome koji više nije sa nama. To je čovek koji mi je dao šansu da uđem u Daimler, i to na najmanja moguća vrata. Početkom ovog milenijuma sam se vratio sa služenja vojnog roka u onom nezvaničnom ratu na jugu Srbije koga se niko živi sada ne seća i ne priča o tome. Potpuno rasturen i fizički i psihički, sa sjebanim leđima i načet nečim na šta sam nabasao bauljajući šumama i šta će izazvati reumatsko autoimuno oboljenje sa kojim se patim i dan danas. Elem, vratih se tako iz specijalnih jedinica vojske Srbije i Crne Gore, bez kinte u džepu, sa propalom dugogodišnjom vezom, sa friškim otkazom u Poršeu SCG koji sam popio na nacionalnoj osnovi. Doduše, teško da bi i u jednoj drugoj firmi prošao drugačije jer sam se potrudio da tadašnjeg CEO Poršea oteram u q. I to na tri jezika, za slučaj da me ne razume... Elem, takav nikakav, otišao sam samoinicijativno na razgovor sa tadašnjim šefom beogradskog servisa Mercedesa, mojim dobrim Dirkom. Ex mehaničar na kamionima, suprug grofice, ponosni vlasnik nekoliko custom Harlija, zaljubljenik u prirodu, glasan, vulgaran, temperamentan k'o da ga je 'Talijan pravio. Ljudina u svakom smislu te reči. U tri rečenice sam mu objasnio ko sam i šta sam, šta imam od škola, šta sam u životu vozio, napravio i popravio. I onda dobio najbolju poslovnu ponudu u životu. "Sine, ne mogu da ti dam ni blizu posao koji je u skladu sa tvojim stepenom obrazovanja, ali mogu da ti ponudim put gde ćeš ostvariti svoj potencijal. Ili nećeš. Zavisi samo i isključivo od tebe." I tako sam postao mehaničar u servisu iako sam godinu dana ranije diplomirao mašinstvo i to tako što sam napravio sekvencijalni menjač za jugića grupe A. Užasno teška odluka u tom trenutku, ali možda jedna od dve najispravnije u mom životu. Druga je brak sa mojom, apsolutno boljom polovinom, ali to je neka druga priča. I tako, stepenica po stepenica, jedna, druga, treća, peta, sedma pozicija sa sve epizodama divljanja autoimunog oboljenja stečenog u vojsci i dođoh u poziciju da budem na mestu gde bih bio pretpostavljeni mom Dirku. Međutim, život ipak nije bljutavi holivudski film B produkcije. Moj Dirk je prihvatio posao u Saudijskoj Arabiji pre nekoliko godina sa namerom da uzme neku sumanutu lovu na kraju karijere i da onda na miru ode u penziju. I to u svoju kuću, na imanju u okolini Gruže koje je kupio za sebe i gospođu. Otišao je za tri meseca. Nismo stigli ni da se pozdravimo. Jedino što mi je ostalo od njega je sat koji mi je poklonio za dan venčanja. I koji nosim i dan danas iako je prošlo 16 godina. A nosi i moja draga kao uspomenu na njega, jer je dobila identičan sat kao i ja, samo ženski. Ponekad zastanemo zajedno kraj te kuće pored Gruže kad nas put nanese. I svaki put se ponadam da ću čuti Harlija sa odsečenim auspuhom kako krklja iako znam da to ne može biti on. A zna ponekad i neka vlaga da udari u oči i dan danas. Što se mog trkanja tiče, to je glavni "krivac" moj ujak koji je isto kao i Dirk otišao na neko bolje mesto. Rastao sam bukvalno u izmaglici para motora čamaca koji su se trkali na Dunavu pored hotela Jugoslavije i motora fića na ušću. Oštrenje bregastih, poliranje izduvnih grana, švercovanje italijanskih kablova za svećice, stiskanje elektroda na svećicama, petljanje sa karburatorima sve je to bio deo mog detinjstva. I to onaj lepši deo. Ali to je priča koju i dalje ne umem da ispričam bez mnogo psovanja i sećanja na ružne stvari i na udese i na osećaj nemoći zbog manjka novca za sve živo. Sada, kada novac Bogu hvala nije problem, ne želim da ga prosipam u ono što predstavljaju "šampionati" na Balkanu. Odem do Mladena na Navak, odvrtim par krugova za svoju dušu i to je to. Smirim živac, izoštrim reflekse upropašćene godinama i hororom svakodnevnog saobraćaja i pomislim da li bi bilo drugačije da sam živeo u nekoj drugoj zemlji, koja ima savremenu infrastrukturu za trkanje i mogućnost da na talenat uradiš nešto. I onda momentalno prestanem. Da sam živeo u nekoj drugoj zemlji, ne bih sreo Nju. I bio toliko srećan i ispunjen. Ako budem imao sreće, u sledećem životu će zajedno sa Njom doći i karijera na stazi. Mada, ako treba da biram, jebeš trkanje...

Magnetna rezonanca, prvi put. Privatna poliklinika, tacno u podne, mermer, nikl, tiha muzika iz offa, posada uniformisana, vidim da sam u procesu, prepustam se... Nekoliko pitanja tipa tezina, alergije, klaustrofobicnost, ranija iskustva, potpisivanje formulara da su me sve to pitali.....skidanje svega metalnog sa tela osim dugmeta na farmerkama i pripadajuceg rajsferslusa, obuvanje njihovih kroksica, tehnicar mi savetuje da skinem masku "lakse cete da disete", ulazim u sobu sa uredjajem koji je ogroman, kao da sam usla u kokpit svemirskog broda, pocinjem da se smanjujem i skupljam...daju mi slusalice uz " aparat je malo bucan, snimanje traje 15 minuta, obicicemo vas posle prvih 5 minuta"....ostajem sama u prostoriji....vozim se u cev, od vrha nosa do "plafona" cevi nema ni pedalj prostora, zatvaram oci, lele, ovo je kao da si ziv sahranjen, ne glupiraj se, oko tebe su ljudi, napolju je prolece, ovo mora da se uradi.....steta sto nisam ponela telefon i slusalice, uz muziku bi ovo bilo lakse....sprava pocinje da ispusta zvuke biiiip, biiip, biiip.....a onda pocinje da lupa neki penumatski cekic, tup, tup, tup, zvuk je masivan, ne zaglusuje me ali me plavi od glave do pete, osecam ga celim telom, kao da ima i blagi toplotni efekat ili to mene pocinje da hvata panika, disi stomakom i ne pomeraj se da ne zabrljas, fini neki svet okolo, ne komplikuj zivot ni sebi ni njima.....disem, opustam se...." da li ste dobro", jesam, pomeraju me malo, opet poplava zvuka ali malo drugacijeg...padaju mi na pamet Jerihonske trube, ovo sto me skrozira je jace, bucnije, odolevam.....pomeraju me jos jednom, zvuk ostaje masivan ali je opet drugaciji....aha, znaci, slikaju u 3 faze, super, sad ce kraj.....i bi kraj, osamucena sam malo, nista strasno, zahvaljujem se, uzimam svoje stvari, placam racun, " zvacemo vas kroz 24 h da dodjete po nalaz" ......disem punim plucima na suncu, kazem drvetu breze koje raste pored poliklinike " bas si lepa sa tim rascvetalim resicama", breza mi mase...... Cekam da me pozovu i razmisljam sta ce sve da mi nadju, mom prijatelju Rasi koji je otisao na kontrolu ciste na pankreasu nasli kancer na prostati.... Mada, vise me brine sto u onoj tubi/cevi nisam imala masku, nekog su slikali pre mene a jedna baka je prozvana posle mene....ako su trube Jerihona srusile Hram, valjda ce ove magnetne " trube" da srede virus...?

Ja sam prošlog leta radio MR prvi put, posle još 4x, tehničar mi je rekao da ću čuti zvuke kao da sam na gradilištu na kom rade sve mašine, zaista je tako, čuju se sirene, udaranje, nešto kao bacanje metalnih cevi, onda sabijanje zemlje, opet sirene , zvona. Jednom sam pitao koliko je trajalo, rekoše mi 17 minuta, moj utisak je da je trajalo bar 2 sata. u nekim momentima osetim da teže dišem, pa pokušam sa disanjem na usta, lakše ide, sad sam već iskusan MR-model, nekako je lakše, opet ću za par mrseci ako preteknem. Neugodnije mi je bilo kad sam prvi put radio CT, jes da nema neprijatnih zvukova ali sam tada radio torzo pa me više uvuku u fioku. Sad sam radio i MR i CT glave, vidim i spoljnu svetlost, malo je lakše.

Izdrzao sam 5 dana (odmorio). Nisam se klonirao i smarao moderaciju. Sacekao sam da istekne i sada lepo, ljudski pitam, u temi predvidjenoj valjda i za to. Zasto ban?! Pa jos sa ovakvim komentarom od @Neme: Prvo o formulaciji - zasto "odmazda"? Znate li vi sta uopste znaci "odmazda"? To je na primer ono kada Vucic kaze "100 za 1"... Bas lepo formulisano, pokazivanje neke moci, sta li? Drugo, treba da mi budete zahvalni sto sam pomogao da se jedan takav lik (da budem blag, a koliko mogu da zakljucim iz komentara i vase reakcije) razotkrije vec na drugom svom postu. I to nije prvi lik kojem nije mesto ovde i kojeg sam doveo do toga da vise ne bude ovde. Secam se onog sto je terao Goofija sa KKCZ teme i cini mi se da je bio jos neki slucaj (bio je onaj na PDF Kosarka sto je mrzeo Zvezdu i sve sto ima veze sa Srbijom osim sto je kao pozitivno pricao o Partizanu). Da, naravno da nisam mislio da ce lik to ozbiljno da shvati, a jos manje da to namecem kao nesto sto mora svako da uradi - covek je upao na temu Forumas Forumasu u trenutku kad smo pisali o tim tezama iz mog posta koji sam napisao nekoliko sati pre toga. Skroz logicno je bilo da se tako nasalim i nastavim svoju diskusiju, a i barem 6 forumasa je to tako shvatilo. Ali ne i vi. Inace koje sam to tacno pravilo foruma prekrsio onim postom? Da, ozbiljno me interesuje da ne bih ponovio prekrsaj. Hvala!

@Kronostime 48h oglusavanje na upozorenje moderatora.

Ubedljivo najjaci 2k14, pa nekoliko mesta prazno 2k11 i to je to.

On je bar dobio, nesrecni Duci nije ni za komentarisanje. Otkad sam upalio TV danas, nije se sastavio do kraja 😄 Kao da sa Alkarazom igra, a ne jebenim Danielom. Krivo mi sto ni ove godine najverovatnije necu moci da svratim na turnir 😞

Dobro, možda je bolje da se lagano šire nego onako ceo beli čuperak, kao Tadić što je imao crni, reverse Tadić 😁

Zelim da zamolim forumasa @jevrem69da se vrati pisanju.. Cinjenica je da je "prinudna privremena uprava moderacija" napravila onu gresku sa trajnim banom,ali je cinjenica i da je istu korigovala..i to na prigovore i molbe znacajnog broja forumasa/ica sa ovog PDF. Prema tome,bilo bi lepo da se vratis. Ne zbog moderacije,vec zbog ostatka ekipe..na izvestan nacin si to i "duzan" prema njima..odrastao si covek..ako te gest modova i povredio, vreme je da to nekako prebrodis..mojne da budes kao dete Ovo sve pod pretpostavkom da je to bio razlog tihovanja i da uopste citas Forum.

Jel sa strane? Meni nije nikad, ali znam jednoga sto mu je bio urastao, pa je morao na neku malu operaciju da kazemo, sa lokalnom anestezijom. Evo ima ovde, mada si verovatno vec pretrazivao, a kod ovoga je bas tako bilo kao sto pise https://dermatim.rs/dermatologija/urasli-nokat/ Ako je tek na pocetku, ja bih probao hidrociklin. Ovde je to kombinovana mast, ima u njoj antibiotik i ovaj steroid protiv upale, a tamo je mozda bez antibiotika, ako je u slobodnoj prodaji.

Moj suprug je to operisao i posle je bilo ok.

Krenuo Saul Goodman.

To bi im bila smrtna presuda 😀

ima za plejof da se napravi posebno sad, ali ne vredi da pravimo ligu u minut do dvanaest. cestitke na pobedi, nisi bio prvi bas od pocetka do kraja ( : btw, ne svidja mi se nacin rasta i pada cena na ovom fantaziju, potpuno mi je ubilo taktiku na pocetku i onda nisam odustajao do samog kraja, takoreci, odustao sam od borbe za prvo mesto. igraci koji u startu imaju malu cenu treba da otrte bulju da bi im narasla, a ovi skupi ne mogu skoro pa nikako da pojeftine. sve u svemu, drugacije cu se spremiti za sledecu sezonutm

Ja moram da rečem da je nba 2k22 na ps5 nešto najbliže prenosu utakmice u 4k. Jeste opasna simulacija , ne mož bez pozivanja akcije mnogo učiniti , ali tome se valjda i teži... Na allstar težini dobijem po koju, ali na superstar mogu samo da gledam kako me tovare - što znači da mora još da se trenira. Inače i ovde svaki igrač ima svoju mehaniku šuta i svakom se moraš prilagodjavati. Nikad neću sa T.Harisom naučiti da šutiram...

Ja bih rekao da je neki senzor merenja pobrljavio..nije neuobicajeno za Alfe..pa ni za "Italijane" generalno..

Đere može veoma lako da izbaci Novaka na startu.

Jesam, mislim da sam vodio od prvog do poslednjeg kola.

Zbog toga sam i ja odustala ove godine

Nazalost,nisam..obzirom da ce finis turnira da se poklopi sa praznikom,ni necu...

@Drug Crni Nego, ako ti jesi danas na tribinama, mogao bi malo da zvizdis Milmanu, ne pitam sta kosta

Jeste 2k14 arkada ali sam primetio da ljudi vole takve simulacije sportskih igara. E sad problem je što bi ljudi realnu igru a da je arkada a to ne biva.

2k14 je bila teska arkada moze da se ti se ne svidja noviji gameplay, ali realnost tesko da je tu neki argument

Sad probao Nba 22, jebote, ne znam, meni je nekako subjektivni osecaj da je 2k14 do sada najrealniji basket i generalno najrealnija sportksa igra. Ne znam sto se nisu drzali onog gejmpleja i samo radili na grafici. Ja i ortak ipak resili da ostanemo na 2k14 sa nekim Aba Liga pecom. Uglavnom, ocekivao sam vise posto sam igrao svaki od tipa 2k12 i jos uvek nema nijednog da je blizu 14-ice.

Ako sutra budem cuo zizduke Milmanu dok se priprema za servis npr. ili aplauze na njegove greske,znacu koja forumasica je na tribinama.

два дня. Uvredljive generalizacije, dizanje tenzija, malo nek se smire strasti.

zasto ga onda nisi banovao tada a ne sada kada nema nikakvog razloga za ban? mozda je on najgora osoba na ovom forumu ali to nije opravdanje za bahatost i bukvalno podmetanje tj nepostojecu kvalifikaciju za citiran post. zato i nije bilo citata, jer nije bilo sta da se citira. a najsmesnije je sto tako nesto izvedete na liku, koji bi se,makar po tvrdnjama ovde, sam okliznuo ubrzo postavljate neke psihodelija kriterijume, cuj kriterijume. nije problem u xy pojedincu, vec u onome sto uspostavljate. bolje bi izgledalo da napises nesto tipa "zasto. zato."

Ja sam imao drugara kojem su otpadali nokti na palcevima jer je igrao igrice 12 sati dnevno.

Rat na 600 km od praga, "istorijski izbori" na pragu - a meni dune da sredjujem terasu sa zbunom lavande, saksija cca 30 cm u precniku i isto toliko visoka, treba da se izvadi bar pola zemlje i doda nova......u nameri da iskrenem posudu, malcice je podignem (?!), cuje se jedno jasno i zvucno PAK, padam na kolena pa se prevrnem na ledja, nista me kod onog PAK nije zabolelo, ....lezim tako par minuta, setim se da mi je mobilni u drugom kraju stana a da mi se rucak krcka na sporetu dok ja pokusvam da utvrdim da li mogu da se pokrenem. Nekako se pridignem na noge, bol u slabinskom delu kad god kicma izadje iz prave ose, pokret u napred vrlo bolan. Prodje 2 h, nekako se odvucem do Doma zdravlja, urade rentgen u 2 poze, dopadne mi stari ortoped, "nista nijje slomljeno", osim snimka, nije me ni pogledao ni proveravao motoriku, dg "Lumboishijalgija M54,4", Lemod solu 40 1x1 5 dana, Diklofenak amp 1x1 5 dana, Myderison a 150 2x1, Movalis a 15 mg 1x1, B komplex 2x1.... Kucno davanje inj zahteva proceduru za koju ja nisam bila sposobna u tom trenutku, jako sam blizu bolnice pa sam svih 5 dana isla na terapiju uz pomoc stapa. Kupila lekove, procitala i odustala od svega osim B vit. Bila na izborima. Nabavila hranu za macku. Mrdam po stanu kad moram. Ne mogu ni da se umijem kao coivek, da operem zube. Danas je 6 dan, nema vise injekcija, boli isto kao na dan povrede, na 14 dan od dg idem na kontrolu, posle na najavljenu rehabilitaciju. Nemam pojma sta mi se desilo, da li je puko misic, nerv kad vec nije kosska..... Matora a glupa kao noc...da potegnem saksiju i ovako zavrsim kao u onom filmu "konje ubijaju, zar ne..." Kasnim na kontrolu melanoma, sve sam morala da otkazem.... Pijem vodu i zvacem kinou, na lekovima sam zbog htonicnog gastritisa, pantoprzol i Fmotidin vec nedeljama, ne treba mi jos jedan bol..... Zato nisam smela ona 2 leka da uzimam. Ne znam sta da radim i nemam pojma sta me ceka. Deca nista ne znaju jer me je sramota da im priznam kakvu sam epohalnu glupost napravila. A i da znaju, daleko su... Da se roknem odmah ili malo posle?