Leaderboard

Raonic je upravo izlomio daljinac, telefon, televizor, luster i dva prozora u hotelu.

Ovo je možda Pirova pobeda, ali moram da bacim za ovo izvlačenje od sjaja do očaja i natrag.

Meni je strasno da se osnovna pravila ne postuju. Ok je sto se povukla da bi skrenula paznju na rasnu neravnopravnost ,ali ona apolutno ne moze biti veca od sporta i da tek tako joj dozvole da se vrati u turnir. To joj se tolerise iskljucivo zato sto je vide kao novu zvezdu tenisa i najatraktivniju u marketinskom smislu. Ovim je bukvalno dokazala da je veca od WTA organizacije i da su toliko ocajni da zadrze paznju na zenskom tenisu jer se sve vise zvezda povlaci i da su voljni da apsolutno sve istolerisu ODREDJENIM igracicama. Verovatno bu Barty i Gauff imale slican tretman. Mislim da ovo ne bi dozvolili na ATPu pa sve i da se neko od ove trojice odluci na tako nesto. Apsolutno ima pravo da iskaze protest i nezadovoljstvo, ali isto tako treba da bude spremna i na posledice u takmicarskom smislu.

E sad bi mogao da izbegne KZS, da kaze da se ne oseca dobro pa nek plati kaznu. I onako ce ga mamlazi maltretirati o Osaki i jucerasnjoj pauzi, kao i o novoj uniji igraca To mu uopste ne treba.

Nadam se da će ovo ići na budući PDF Deponija.

Ja sam nastavio sa gledanjem filmova koje sam ili propustio ili odlucio ponovo pogledati. U ovu drugu kategoriju spada Bezdan (Abyss) 1989 Naucna fantastika. Americka nuklearna podmornica strada nakon sudara sa tajanstvenim objektom,a vojska angazuje zaposlene obliznje podvodne naftne platforme da provere ima li prezivelih. Priblizavajuci se podmornici,clanovi ekipe shvate da je u tim vodama prisutno nesto nepoznato i tajanstveno... Ovo je jedan u nizu sci-fi filmova Dzejmsa Kamerona (Terminator 1 i 2,Aliens) koje je snimio tokom jedne dekade. "Bezdan" je film naglasene metafizicke,pa i neskriveno religijske orijentacije i u tom smislu je nalik Kjubrikovoj "2001.:Odiseji u svemiru",s tim da su nepregledne okeanske dubine u njemu ekvivalent beskonacnog svemira. Film je dobio Oskara za najbolje specijalne efekte,a bio je nominovan i za scenografiju,zvuk i fotografiju. Odlicne uloge su ostvarili Ed Harris i M.E.Mastrantonio

Za njih bi bilo najbolje da bojkotuju celu sezonu

U nadi da ce se turnir odrzati bez suludih prekida, a i u nadi da cemo konacno dobiti novog slem sampiona u muskoj konkurenciji. sajt: https://www.usopen.org/index.html zreb muskarci: https://www.usopen.org/en_US/draws/index.html?event=MS&promo=subnav zreb zene: https://www.usopen.org/en_US/draws/index.html?event=WS&promo=subnav @zoe Bg ce da izracuna vremensku razliku

Jos nije gotovo.Ludilo. Milos nece moci dobiti ni ovakvog Novaka ako Novak uspe da prodje ovde.

Roberto za ovo pljuvanje na teren zaslužuje opomenu. On to inače stalno radi, ali u ovim uslovima ne bi smeo.

da stavimo i sliku zreba

Jeste,pa? Ne sme da ima sve x2?

Eh, vi Lale ništa ne možete bez slanine, dok je originalni recept sadržavao od adiktiva samo bijelo vino. Tvoj naputak je kratak i jednostavan i odličan. U Belgiji takodjer kupimo kesten u konzervi (tko je lud da tabana ili se vozi do Ardennes, pa skuplja kestenje). Pred 20+ godina, još dok sam bio u snazi išao bih s malom kćeri u potragu za kestenjem i gljivama. Vratili bi smo se sa 3 velike vreće kestenja i košarom vrganja i crnih truba. Btw, pitomi kesten je onaj koji krasi (i zagadjuje) naše ulice. Onaj divni jestivi je - divlji kesten.

Vlado Georgijev koristi samo teorije zavere i alkohol.

Ispod nepca Osvrt Siniše Pavića1 na knjigu Muamera Spahića Bosanska kuhinja (Vrijeme, Zenica, 2016.) "Samo u sogan - dolmi2 luk je tretiran s nekim dostojanstvom. Uglavnom se urezuje u jelo i tako postaje važan dodatak. Samo u sogan - dolmi je sva arhitektura jela zasnovana na njemu, na njegovoj formi..." Ovako piše Semezdin Mehmedinović u svojoj knjizi Me'med, crvena bandana i pahuljica. Knjiga je to o životu, o ljubavi. A kada je tako, valjda i ne čudi previše što je oku, srcu, bilo drago stalno se vraćati i na taj mali pasus koji priča o sogan - dolmi. Sogan - dolmi što se radi za štednjakom u dalekoj Americi. Dobre su knjige uostalom one koje ti, narodski rečeno, daju misliti. One koje čovjeka vraćaju u neka vremena koja se čine bolja makar da su se onomad činila i posve prosječnima, možda i lošima, ako već nije loše to što su minula. Potpisnik ovog teksta jednostavno voli knjige kuharice, pa se još ne srami to priznati. Voli knjige koje se ne moraju čitati odjednom, već ih možeš iščitavati vazda, svaki put nanovo, stalno im se malo pomalo vraćati makar da provjeriš jesi li u pravu ako pamtiš da na stranici toj i toj stoji baš taj i taj recept bez kojeg se ovaj čas baš nikako ne može. Poradovat se stoga knjizi Bosanska kuhinja Muamera Spahića bilo je logično. Samo, ima kod kuharica, odnosno ima kod ljudi, taj problem da se u pravilu lakše daju zavesti veličinom i količinom, onako kako se često i trpezom daju zavesti naivno ako im je oku veća, ako je obilna. Kao da za života naučili nisu da obilno ne znači nužno i dobro, baš kao i to da debela knjiga ne znači da će se radije i lakše čitati, niti da je 'pametnija'. Pače, samo ju je teže u krevetu listati, ako je teška i tvrdo ukoričena. Bosanska kuhinja sve je samo ne mala knjiga, makar se malom čini kad ju u ruke uzmete. Velika je na milijun malih načina, a ponajveća i opet po tome što te nimalo slučajno autor suptilnim vezom tjera da prebireš po sjećanjima, pa pustiš da te vode tamo negdje gdje ostaje najljepši, najukusniji zalogaj, ili ona anegdota, uz jelo i pilo vezana, koju ćeš pamtiti za vazda. Knjiga je to, nesumnjivo, o hrani, ali je ujedno, kako pravoj kuharici i dolikuje i knjiga o ljudima, o tome 'ko smo i kakvi smo. Poput onog dijela koji o bozi piše, tom fermentiranom napitku koji se javno i pred Bogom pio onomad kad se alkoholu nije smjelo ni blizu. Veze Muamer Spahić priču iz daleka, sve tamo od prevažne činjenice da je još 395. godine Bosna postala granična oblast između dvaju civilizacija - rimokatoličke na zapadu i grčkopravoslavne na istoku. U konstatnoj potrazi za svojim identitetom, poštovalo se različito, uzimalo ponajbolje, učilo i podučavalo, taman da danas valjda nema nijednog sastojka, začina, običaja, a da dijelom nije tu začet, ili da nije preko Bosne u svijet otišao. Citira autor svoje uzore, putopisce, pisce, bira i vadi lijepe rečenice, ponajprije znakovite, koje ono bjelodano čine još jasnijim i vjerodajnijim, duševnijim. Pa dok će Mustafa Hilmija Muhbić naučiti sve što čini valjan sarajevski iftar3, Dževad Karahasan će progovoriti o bureku, a ona rečenica Ivana Lovrenovića o mehkoj rakiji što "hvata polako i drži dugo, a dušu ispunja plemenitom bezutješnom melankolijom" više će kazati o dušama ljudskim nego da je kartica i kartica teksta ispisano. Sve se u ovoj knjižici pojašnjava nenametljivo i slikovito; i što je sofra, i kako se dočekuju gosti, i što je muška,a što ženska kuhinja, i koji se pribor u kojoj prigodi služi, i kako je to kahva donijela trezvenost u mnogih naroda. No, valjda ponajviše vabe rečenice svojim mirom i spokojom. Jer, sve tu ima ritam dobra življenja, ritam nalik onom kojim se kahva treba piti, a ne da se na brzinu srče, baš kao što se i život treba uživati umjesto da kroz njega bezglavo trčimo. Pa dok čitaš, dok tražiš neke veze između recimo sinije iz knjige i sinije na kojoj u Dalmatinskoj zagori razvlače tijesto za soparnik, razmišljaš jesi li više čovjek za teferič ili čovjek za akšamluk4. Ili si - anije da se ne može, da se ne smije i da se toga nema - ljudina za oboje! Veze tako Spahić priču o kulturi, o povijesti, o gastronomiji, o ljudskom i pristojnom, ali i besmislu ovog današnjeg ljudskog jurcanja koje bi rado da se sve natrag vrati. Povijest je tu neka dobra učiteljica, a hrana je tu i zato jer preko nje ljubav ide. Tko zna podsjetit će se, tko ne zna naučit će, 'ko ko misli da zna evo mu provjere. A kako je kuharica to, onda je red da ima recepata. A tamo za bozu recimo dva, taman da ti je slatka briga hoćeš li pokušati pripremiti napitak po receptu slastičarne Bećirović iz Zenice koji se koristi od 1892. godine, ili ćeš radije u novije doba po receptu objavljenom u Glasniku Zemaljskog muzeja 1908. godine. Knjiga obimom mala, a sve se čini da autor ama baš ništa nije zaboravio spomenuti. Štoviše, nije zaboravio ni dodati koji prazan list papira na kraj knjige, taman da knjigu imaš u džepu, olovčicu isto, pa zapisuješ marno sve dobro što putem osjetiš pod nepcem, što vidiš, kušaš, probaš, ne bi li sutra bilo još bolje i slasnije. Vremena su danas druga, svjestan je toga Spahić, ali samo je na nama hoćemo li ih učiniti da se barem katkad ispune mirisima i okusima nekog drugog vremena. Dođe to čovjeku samo od sebe što stariji biva, da se rado unatrag vraća. I zato je možda ponajviše ova knjiga draga, ne radi recepata toliko koliko radi sposobnosti njene da te, kako to dobra literatura radi, vrati ili lansira u neka vremena koja su ljepša, ili se barem ljepšima čine. Proključa li kahva danas-sutra na šporetu triput, bude li se pila polako, bude li mezetluka češće, bude li potrebe za teferičem, nađe li se mehke rakije katkad, to će reći da smo s guštom čitali. A sogan - dolma!? Valjat će put Bosne i njene kuhinje s Bosanskom kuhinjom tu negdje pri ruci. Objavljeno u Beharu br 136 iz svibnja/maja 2017. ................................................................................... 1Siniša Pavić (1969) je pisac i novinar; knjige: Kužini s ljubavlju i Plačeš li to 2 Sogan dolmu (tur. punjeni luk) sam tražio svugdje po Turskoj i uvijek su se iščudjavali, što je to. Očito se to jelo ne može naći nigdje izvan Bosne i bosanskih restorana po svijetu. 3 Iftar je večernji obrok kojim se prekida obavezni dnevni post tokom Ramazana 4 Akšamluk je ugodan večernji razgovor u društvu dobrih prijatelja

valjda ce mu biti bolje sutra, pa makar i predao finale. A dobro je da nece drzati KZS.

kao u utorak kisa. prema jednom drugom sajtu i u cetvrtak i petak.

Očigledno te pogrešno razumeo

Novace, pa ne kopiraj Filipa kod serviranja za mec protiv Raonica!

Tačno sam znala

Da i meni slično, Prvo sam mislila na šljaci kada sam prvi put primetila da učestalo pljuje da je to zbog same šljake , medjutim on svuda pljuje, Naravno užasna navika. Kao što sam pomenula, na žalost scenarijo koji sam priželjkivala da se ne desi , upravo gledamo.Beskrajno iscpljivanje.

Šteta što produbljuje match up problem. Sada ga Roberto što bi rekli školuje.

Novak igra očajno. Sve kako ne treba ,od servisa do igre prebacivanja.

Što se kiše tiče, ima krov , zbog prognoze su i pomerili na ovaj veliki stadion. Jedino što ako se oduži na tri seta , opet se skraćuje vreme oporavka drugom finalisti. Ali i to je bolje nego napred -nazad sa kišom na otvorenom terenu. Miloš je odigrao ovaj set -fenomenalno.

"Dark.."Dark" je uz "Watchmen" nesto ponajbolje sto sam ja odgledao od tv serija poslednjih godina. Nakon prve epizode prve sezone sam pomislio da serija ima tj.da ce imati nekih slicnosti sa serijom "Stranger Things". Nakon odgledane tri epizode prve sezone sam shvatio da nema nikakve veze sa njom. Postalo je kristalno jasno da je ozbiljnija,mracnija i mnogo kompleksnija. Tema je daleko prevazilazila primarnu pricu oko nestanka nekoliko decaka. Takodje,kako je serija odmicala pocele su da mi se javljaju asocijacije na "Twin Peaks",a sto je u mom svetu poredjenja izvanredna stvar. Mali nemacki gradic Winden je, poput Twin Peaksa, mesto u kome svi znaju sve o svima i u kome zapravo nema nevinih. Zanrovski,"Dark" se krece izmedju krimi-misterije i fantastike,ali bi bilo preciznije reci da pocinje kao prvo,a zavrsava kao drugo. Je li to dobro odradjen balans,mislim da je pitanje svacije individualne percepcije i afiniteta. Sta mi se dopalo u seriji? Pa,gotovo sve! Prica je vise nego intrigantna,na momente vrlo napeta. Serija je dobro rezirana,dobro napisana. Likovi su dobro napisani,nisu portretisani kroz tipicnu crno-belu prizmu i zanimljivo je pratiti ih kroz celu seriju,kao i neke od njihovih transformacija. Atmosfera je dosta mracna,a na momente i klautrofobicna. Ambijenti su dosta uverljivo uradjeni jer Ima li neceg sto mi nije "leglo"? Ima. Nakon sjajno postavljene price u prvoj sezoni,autori po mom skromnom sudu, krecu u jedno preterivanje sa zapletima i mrshenjem radnje u drugoj,da bi u trecoj prica dobila jos jednu dimenziju,ali i dodatnu komplikaciju. Postoje li odredjene nejasnoce koje je serija postavila kod mene? Postoje,i njih stavljam odmah u spoiler Ako su autori (napominjem:ako) malo iskomplikovali stvari i odveli seriju u nekom drugom pravcu,moraju se priznati dve stvari: 1) Na to su,upravo kao kreatori serije,imali pravo jer to spada u njihovu umetnicku/autorsku slobodu u koju se ne dira (osim kad je u pitanju GoT - tad je legit ) (sad ce @Don Juanda me 'besi ) 2) Nasli su elegantan i efikasan nacin da odmrse sto su zamrsili,a sve u predvidjenom trajanju. Doveli su seriju do "logicnog i odrzivog" zavrsetka I mada mi se serija veoma dopala,mislim da su tri sezone prava mera. Osim pobrojanih stvari,kvalitet serije se ogleda i u cinjenici da se bavila i da je otvorila niz pitanja kao sto su naucna,metafizicka,religisjka,ekoloska i politicka.

U durgom SF, igrače se kratki poeni, snažni udarci, to bi takođe trebao biti interesantan meč. Verujem da Stefanos ne samo da želi da se revanšira Milošu za AO2020 već je i motiv za osvajanje titule jako veliki . Isto važi i za Raonića, da potvdii inicijalnu prednost ostvarenu u prvom meču i borba za finale gde je osvajanje ogroman motiv za igrače koji nisu do sada osvajali titulu ranga Mastersa. Već sam pominjala da je Milošev BH (top spin) na ovom turniru izgledao bolje u odnosu na ranije, sada da li je to u potpunosti do njega ili i do igrača koji nisu dovoljno iskorstili tu slabost u igri. Uglavnom manje houerunova i slajs mu je delovao odlično i u defanzivi i u napadu kao priprema za izlazak na mrežu.F,H i servis su bili impresivni a i kretao se sasvim solidno. Stefanos sa druge strane , vidim da menja strategiju na returnu, naročitp protiv jakih servisa gde je često imao problema . Sada se više trudi da igra blok što mu je fino uspevalo na ovom turniru gde je baš i igrao sve mečeve protiv igrača sa jakim servisom. U ostalom delu igre je bio standardno dobar, nisam primetila da je imao neke veće probleme. U ovom slučaju mislim da će uslovi malo više njemu odgovarati.

Ako misliš na fantazi, da, boduje se sve za svaku etapu. Svaki brdski cilj, svaki intermediate sprint, kao i konačni plasman na etapi i generalni plasmani (žuta, bela, tačkasta i zelena majica). Dodatni bodovi se dodeljuju za konačne generalne plasmane.

Gede match up-a sa Bautista Agutom i, a naročito zbog USOa gde mu je datim okolnostima uskracen dan odmora ,Novak mislim da treba taktički da se opredeli za agresivnu igru, nešto kao protiv Sandgrena. Uslov je da servira dobro , što podrazumeva i podizanje % ubačenog 1 servisa. Čak i ako ne ide, da ne odustaje od te taktike. Najgora varijanta bi bila da upadne u Agutov ritam sa dugim iscrpljujucim poenima, eventualno odigra maraton. nevezano za ishod. Problem je i što nešto sporiji uslovi na LA (kako su svi koji su trenirali na oba terena potvrdili) više odgovaraju Robertu .

Nišikori juče trenirao na šljaci .👍

The Crimes That Bind aka Crímenes de familia (2020) https://www.imdb.com/title/tt10915060/?ref_=fn_al_tt_1 Odlična argentinska drama o zločinu, zataškavanju, sistemskoj korupciji, poremećenim porodičnim odnosima ali i probuđenoj savesti.

Ovo je za one koji misle da je VW buba mali auto.

6h iza nas, ili 7:43 trenutno

LM, Velika Gospojina danas, a i petak - valja se postiti! Zato: povrce iseceno na tracice, pecurke isto i sve u voku przeno na sojinom ulju. Na pirincane nudle legne k`o budali samar.

Makar je neko na tribinama

ovo je s istog meca, a doticni rakun (ili neko iz njegove familiije ) je bio prisutan i na nekom mecu par dana ranije. Veliki ljubitelj tenisa

Ogromne su sanse da pukne u 1.kolu, igra protiv Andersona

porazavajuce je sto ne smeju da suspenduju Osaku zbog politicke korektnosti.

Ribnjak u gradu. Odesláno z mého BBF100-1 pomocí Tapatalk

Hanif Kureishi: Posljednja riječ Ludo zabavan i komičan, a u isto vrijeme i ozbiljan roman starog mačka Kureishija. Polazište: ludjak i dekadent, vlasnik velike izdavačke kuće unajmi mladog pisca u usponu kao honorarca da napravi seriju intervjua sa ostarjelim bardom postkolonijalne književnosti koji nije već godinama napisao ni slova, kamoli objavio nešto i, po mogućnosti napiše njegovu biografiju. Bard* je snob, ženskar, preljubnik, seksist, reakcionar, nasilnik, rasist i, da ne zaboravimo, ljubitelj kriketa. Živi s upola mladjom ženom u Somersetu. Kompozicija romana uvelike nalikuje na postmoderne: nakon serije razgovora bard konačno uzima pero u ruke i piše veliki roman o "mladom obožavatelju koji dolazi u posjet starijem piscu, te počinje pisati knjigu o njemu", što je klasični postmoderni narativ o fikciji unutar fikcije. Kureishi je, po običaju vrckav, naročito kad se zajebava na račun ostalih pisaca; citiram: "Tko sad može i pomisliti na Larkina, a da mu na pamet ne padne njegova zaludjenost bedrima mladih učenica i paranoidna mržnja prema crncima. Ili uzmimo Erica Gilla i njegova spolna općenja s manje više svakim članom porodice uključujući i psa? Proust je volio gledati kako muče štakore, a porodični namještaj je donirao bordelima. Dickens je svoju ženu zazidao i odvojio od djece. Lilian Hellman je lagala. Dok je Sartre živio s majkom, Simone de Beauvoir mu je podvodila ljepotice; prvo je zavidio Camusu, pa se tek onda obrušio na njega. John Cheever bi se skitao po javnim WC-ima, pa bi se onda vratio ženi, proširenih nozdrva. P. G. Wodenhouse je pravio emisije za naciste. Mailer je izbo nožem svoju drugu ženu. Dvije ljubavnice Teda Hughesa su počinile samoubojstvo. A što se tiče Styrona, Salingera, Saroyana, književnost je za njih bila stratište: pero u ruke nikad nije uzela niti jedna pristojna osoba". *Bard je expat, indijski musliman, a na koga cilja Kureishi, na vama je da ocijenite.

3/3 mccollum 0 pts i 0 ass, portland 0 poena. konacno jednom doslo sve sto sam i ocekivao.

Favoriti za žutu majicu: Egan Bernal (Ineos) Primož Roglič (Jumbo Visma) Tom Dumulan (Jumbo Visma) Tibo Pino (FDJ) Mikel Landa (Bahrain McLaren) Miguel Anhel Lopez (Astana) Emanuel Buhman (Bora) Daniel Martinez (EF1) Nairo Kintana (Arkea - Samsic) Primož Roglič je trebalo da bude prvi favorit na ovogodišnjem Turu, međutim njegov pad na Kriterijumu Dofinea podiže obrvu kada je u pitanju njegovo fizičko stanje. Drugi favorit koji je u problemima je branioc titule Egan Bernal, i on je imao problematičnu trku na Kriterijumu Dofinea, i povukao se sa trke zbog "problema sa leđima". Njegov tim Ineos nije uvrstio druga dva pobednika Tura u svoj sastav, i veliko je pitanje kako će se ovaj novi tim Ineosa pokazati na največoj trci u svetu biciklizma. Čini se da je najbolju pripremu od svih favorita imao Tom Dumulan, čovek koji je trebalo da bude jedan od tri lidera tima Jumbo Visma (uz Krujsvejka i već pomenutog Rogliča), sada je možda i njihov prvi izbor. U krug najužih favorita mora se svrstati i Tibo Pino, momak koji je prošle godine leteo na usponima, bio na korak od žute majice, ali je usled povrede kolena u suzama morao da napusti trku tokom kraljevske etape. Ove godine je ceo FDJ tim podređen samo jednom cilju, a to je Tibo Pino na najvišem stepeniku u Parizu sa trofejom u rukama i žutom majicom na sebi. Toliko su fokusirani samo na Tiba, da Arno Demar, jedan od najboljih svetskih sprintera nije ni u sastavu za Tur. U drugom krugu favorita su uvek agresivni Lopez iz Astana, Emanuel Buhman (četvrti prošle godine), Mikel Landa koji je prešao u novi tim u kojem konačno ima status neprikosnovenog lidera, kao i novo ime, još jedan Kolumbijac, pobednik Kriterijuma Dofine - Daniel Martinez. Ne treba zaboraviti ni četvrtog Kolumbijca, Naira Kintanu, još jednog takmičara koji je napustio Kriterijum Dofinea zbog povrede. Timovi kao što su UAE i Trek imaju više lidera, sa još uvek nedefinisanim ulogama, ali moguće je da će se i oni boriti za podijum.

Joj kad se setim one teme o Miki sa starog foruma

mec Krajinovic - Raonic

- Nezvanicno, Mid-Ohajo dabl-heder ce se voziti za vikend septembra 11-13, bez prisustva publike. Sto znaci da kalendar sampionata do kraja sezone izgleda ovako: Gejtvej 1 (29. avgust) Gejtvej 2 (30. avgust) Mid-Ohajo 1 (12. septembar) Mid-Ohajo 2 (13. septembar) Indi GP 2 (2. oktobar) Indi GP 3 (3. oktobar) St. Pit (25. oktobar) To nam daje ukupno 14 trka u sezoni. Problem sa Mid-Ohajom je (uz onaj ocigledni, pandemiju koronavirusa) bio taj da su organizatori insistirali na prisustvu publike, ili ce biti gledalaca ili se nece voziti. Kako je postajalo sve jasnije da bi prisustvo publike bilo krajnje neodgovoran rizik pa je trka skinuta sa kalendara (tojest, odlozena sa neodredjenim datumom) izgleda da je doslo do nekakvih pomaka po tom pitanju pa je situacija resena. U Americi ovo nije samo cisto finansijsko pitanje (gubitak prihoda od ulaznica) nego i politicko, jer se ponasanje kao da se pandemija ne dogadja percepira kao podrska aktuelnoj administraciji u Beloj Kuci. Odrzavanje Indi 500 bez publike je izazvalo poprilican bes u jednom segmentu americke populacije sto se odrazilo i na znacajno smanjen broj TV gledaoca - za trecinu manji od proslogodisnjeg...

Gleda li jos ko sem mene ovaj klasik na Nova S?

Bojsi sklopio dokumentarac o popularnosti Only Fools and Horses u Beogradu. https://www.thesun.co.uk/tvandshowbiz/12419273/serbia-only-fools-and-horses-boycie-mobbed-fans-murals-delboy/ WELCOME TO DELGRADE How Only Fools And Horses became Serbia’s favourite show with murals on the streets and dodgy deals a ‘business model’ The documentary is released on DVD and Blu-ray on September 4.

Mozda, mozda je moja svakodnevica toliko jadna pa mi danasnji dogadja deluje nesvakidasnje a mozda je ovo, ipak, malo cudo: Juce smo unuk i ja proveli 2 h u gradskom parku, to ja nasa redovna destinacija samo je ovog puta dete park otkrivalo na nov nacin, biciklom, lepo je savladao spravu i uzivao vozeci je obodnim stazama parka u to vreme bez mnogo posetilaca, bilo je oko 11 h. Posetu parku uvek zavrsavamo kraj fontane, tako je bilo i juce, dok sam se ja odmarala od jurcanja za motorizovanim unukom, on je uzivao prskajuci vodu iz zabica, jos jedan lep dan za oboje. Kada smo se vratili kuci, raspakivala sam ranac koji uvek nosim sa sobom i utvrdila sam da mi nema naocari za sunce, bilo je ocigledno da sam ih ostavila na klupi kraj fontane, odlozila sam ih da bih slikala unuka. Bila sam ljuta na sebe, to su naocari sa sertifikovanim filterom protiv UV zracenja koji je neophodan mom levom oku, ni malo jeftina plastika a i ram je bio malcice fensi i sad sva ta gnajvaza i trosak ponovo.... Danas smo opet otisli u park, sa biciklom naravno....i opet se poseta zavrsila kraj fontane, na istoj onoj klupi na kojoj sam juce ostavila svoje naocari...nakon dvadesetak minuta, prisla mi je jedna gospodja u ozbiljnim godinam i trazila dozvolu da sedne pored mene. Kako je sela, tako me je zapitala da li sam juce zaboravila naocari na klupi? Da, zaboravila sam takve i takve naocari, zasto? Zato sto ih je ona nasla i pretpostavila da su moje jer se, eto, cesto srecemo u isto vreme, na istom mestu i ja sam uvek bas na toj klupi a ne na nekoj od druge 3....i, izvadila je moje naocari iz svoje damske torbe i dala mi ih je. Zove se Rada, ima 83 godine, zivi u istom kraju gde i ja, blizu parka, vidja nas, mene i unuka, iz leta u leto i unuk bas brzo raste i lep je "momcic".... Doslo mi je da zaplacem od......svega. Od njene paznje, od njene pameti, od njene dobrote.... I od moje sebicnosti, nikad je nisam primetila u parku, imam oci samo za unuka jer mi je zadatak, citiram mog sina "tvoje je da se, dok je sa tobom - ne ubije" pa ja to izvrsavam doslovno mada, to nije opravdanje sto ne primecujem druge, sto sam tako fokusirana na sebe, svoj zivot, tako sam postala skucena duhom, nesposobna da nadjem lepotu i dobrotu, sto bi rekli - gadna baba cuci u meni...i danas sam dobila dobru lekciju, hvala zivotu na tome. Da, hvala na poseti gdje Rade, naocari bih kupila, mozda jos vise fensi od bivsih, nije poenta u tome, poenta je sto mi je gdja Rada obecala da cemo uskoro popiti kafu zajedno, tako joj mnogo dugujem...