Leaderboard

Nezaboravan film, mislim da i sada znam svaku priču, osim Pariza, maltene napamet. Fenomenalni glumci, priče, likovi, komedija, tragedija, ponekad i zajedno. I ogroman plus što su Pariz, Rim i Helsinki na originalnim jezicima, jer čak ni danas u USA ljudi ne žele da gledaju filmove sa titlom.

Kad sam već svratio na temu, imam i film za preporuku, naime radi se o indijskom filmu "3 idiota". Dugo sam znao za njega, ali nikako nisam uspevao da ga ogledam, zbog raznih barijera, prvo, mislio sam da je to samo obična komedija, a drugo, film je na hindu jeziku. Međutim, film je višestruko premašio sva moja očekivanja, da sam se čak i zainteresovao za Bolivudsku kinematografiju. Glavni glumac je takođe na mene ostavio jako dobar utisak, u pitanju je Amir Khan, za kojeg sam kasnije saznao da je jedan od najbogatijih glumaca na Svetu i da je megazvezda u Aziji, što će reći u većem delu svetske populacije.

Cruz je možda u pravu (što se tiče dizanja, da to znači da borba treba da se nastavi... ), ali pre nego što je uopšte počeo da ustaje primio je ~11 udaraca (što bi svaki normalan ref zaustavio). U pitanju su sekunde, tj. delovi sekunde kada ref mora da odluči i krene da zaustavlja... i to se baš desilo - ovaj prima gomilu udaraca i ne diže se, sudija gleda to i kreće da zaustavlja, a ovaj baš u tom momentu kreće da ustaje... Sve to sa zaustavljanjem/ustajanjem se odigralo u sekundi. Jbg, ja tu ne vidim bilo kakav propust ref-a. Cruz je morao ranije da krene da ustaje... (btw, navijao sam za Cruza, jedini bantamweight kojeg cenim i volim, baš je bzvz "izgubio"... )

Nema nazolost, to sam propustio da navedem. Koliko je meni poznato iz Krozbijevog opusa je na ex-YU jezike prevedena samo knjiga Ekoloski imperijalizam (evropska bioloska ekspanzija 900-1900) - i to, ocekivano, na slovenacki...

Sponge cake, patishpanj.....zaista, jednostavno, brzo i zna da bude bas dobar zalogajcic. 7 belanaca, 7 kasika kristal secera, 7 zumanaca, 7 kashika glatkog brasna, 0,5 dcl hladne vode, 1 kashika ulja, ribana korica celog limuna... Belanca dodavati 1 po 1 u posudu za mucenje, zumance ostaviti u polovini ljuske jajeta jer se dodaju jedno po jedno. Mixer se koristi uvek na najvecoj brzini: Belanca sa malo soli dobro umutiti u cvrst sneg. Postepeno dodavati secer, kashiku po kashiku i posle svake mutiti mixerom dok se shecer ne rastopi. Dodavati zumanca jedno po jedno i posle svakog malo mutiti mixerom dok se ne spoji sa masom. Dodati ulje. Dodavati brashno kasiku po kasiku i posle svake mutiti mixerom. Dodati vodu i koricu limuna, mixer. Izliti masu u pleh postavljen peko papirom ili podmazan pa posut sa malo brashna. Peci 10 - 12 minuta, ne duze. Sa ovim testom mozete da radite sta hocete, ne puca kad se savija u rolat, neutralnog je ukusa, fino naraste, vazdusasto je i veoma izdashno, nikad mi nije bilo tanje od 1 cm debljine. Ppravim rolat od pola mere sto nije tesko izracunati (4+4+4+4) jer moji ne vole kad je testo debelo. Ako koristim pekmez kao punjenje, premazujem ga dok je testo jos vruce i onda zavijam u rolat. Cackalicom probusim nekoliko rupica kako bi para izlazila da testo ne postane tesko i gnjecavo.

Ako mora da se izabere samo jedan film, onda definitivno "Život je lep" (La vita e bella).

U tom slucaju toplo preporucujem i jednko vesto napisanu ali manje pretencioznu i po meni mnogo kvalitetniju i ozbiljniju knjigu na ovu temu: Ova knjiga (izdata oko 25 godina pre GG&S-a) u Sjedinjenim Drzavama predstavlja klasik i siroko koriscen studentski udzbenik, a profesor A. Krozbi se smatra zacetnikom ove vrste ekoloske istorije civilizacije(a) (napisao je kasnije jos dosta knjiga na slicne teme, jednu posebno sugestivnog imena: Germs, Seeds, and Animals), i ako sam BAS dobro raspolozen rekao bih da je Dz. Dajmond bio "inspirisan" Krozbijevim radovima, o mrzovoljnim danima bih mozda upotrebio i grublje karakterizacije...

Dva sata kasnije... Ostavicu ih nekoliko dana dok ne prodje ovaj hladni talas.

Sto se tice omnibusa uz Wild Tales meni na prvu pada i Dzarmusov Night on Earth,veoma zanimljiv film,isprican na komican i zabavan nacin sa dosta odlicnih dijaloga ali i dubokih poruka.Svakako film koji treba pogledati a vecina vjerovatno vec i jeste.

Homicide:Life On The Street Moram priznati da je totalno drugi osećaj gledati ovu seriju posle toliko godina.Veliki deo stvari sam zaboravio,tako da je osećaj kao da gledam prvi put+posle toliko odgledanih serija,ova dobija novu dimenziju. Likovi,atmosfera i dijalozi su impresivni.Tek sam na drugoj sezoni. Pošto sam već pisao da ću pogledati ponovo najbolje serije,prirodno je da je sledeća The Wire.Baš me zanima da uporedim ove serije gledajući jednu za drugom.

Pogledao True Romance , sjajan film. Ne znam kako mi je promicao svih ovih godina

-Zar sljepci ne bi trebali nositi naočale? -Ne znam, nisam nikada vidjela nijednog.

Naravno, samo zamislite npr. taj segment sa Beninjijem na šta bi ličio da je sve na engleskom mislim da je prosto bilo nemoguće ne snimati na originalnim jezicima, upropastilo bi film.

“My Dinner with Andre” https://www.imdb.com/title/tt0082783/ Pre ovog filma sam mislio da je Vudi Alen neprevaziđeni majstor dijaloga ali sa ovim Malovim filmom sam opovrgao tu teoriju.

Naravno da nije problem. Ocigledno se ne slazete sa misljenjem, pa bih volio cuti i vase razmisljanje o tom pitanju. Sto se tice hormonalnog profila, nisam rekao da ima problem, nego da regularni re-feeds imaju dobar efekat na T3 i leptin, hormoni koji imaju glavni uticaj na gubitak masnoce na duze intervale. Naravno re-feeds se rade planirano i sa kvalitetnim nutritivnim izborom UH namirnica. U sklopu cijelih obroka bi takodje dobio raznovrsnije makro/mikro-nutriente, prije svih bogatim vitaminom C i polifenolima. Glukoza&fruktoza miks je veoma efektivan kao izbor za resintezu glikogena u jetri i misicima, takodje generalno je prisutno i manje stomacnih tegoba, nego kada se radi samo sa glukozom. @Eddard sve dok ide kilaza dole, mozda je i najbolje ne dirati nista. Moj prvi post se odnosio na pohvalu, podstrek i ujedno savjet da ne zalis za prolivenim mlijekom. Ako se desi da pojedes lubenicu, nije kraj svijeta dijete. Samo nastavis dalje da guras, i shvatis taj ekses kao nesto pozitivno sto se desilo organizmu. Neces vjerovati koliko u stvari mentalna veza ima uticaja na sta zelis fizicki da postignes. Kada kilaza prestane da ide dole, onda moras da imas dobro osmisljen plan, da li sasjeci kalorije jos i/ili poceti sa aktivnostima (tegovi, HIIT i dr.). Ovdje je neminovno da se razmisli o re-feedu, tj. mikro-pauzi od dijete, trebalo bi da imas veoma puno koristi, kratkorocno, ali i dugorocno. Nije ovo nista novo, praktikuje se u bodybuilding svijetu decenijama.

Da, to je to...

Imas jos dve Dajmondove knjige vredne citanja: Collapse i Why is Sex Fun?

@Doorn Hvala. Nisam znao ove informacije 🙂

Nisam ih nešto preterano obožavao, ali na ovo nikad nisam mogao da ostanem ravnodušan. Ni u publici, ni "odozgo"...R.I.P. & Respect

Eto konačno još jednog čoveka na planeti (sem mene) koji misli isto 🙂 Nikada pre ovog remek dela nisam pronašao ovako prelep opis šta uistinu znači posvećenost u ljubavi. Posvećenost do zadnje misli, osećaja, atoma. No, catch je u tome što to mogu osetiti i doživeti kroz empatijsku reakciju samo oni koji su na taj način nekoga voleli. Ko nije lično iskusio te osećaje, verujem da mu ovo delo neće biti ništa posebno, možda i patetično čak.

Sinoc je izgleda bilo sibirski. Valjda ce se oporaviti unutra.

Diva (Jean Jacques Beineix, 1981) Sent from 127.0.0.1

Sanjam sinoć kao ipak odlučili da se igra Wimbledon, i u prvom kolu Kecmanović dobije Federera 6:4 6:2 6:0. Posle teniska javnost to objašnjava uticajem vanzemaljaca. ( Ovo drugo verovatno zato što sam odgledao dve epizode Project Blue Book pred spavanje sinoć )

Mozda kasno odgovaram, ali najjednostavniji recept ti je da ispeces najobicniji piskot. Proizvoljne mere pisem , npr 4 zumanca izmesas mixerom sa 2 kasike secera, dodas 4 kasike brasna, prasak za pecivo . zatim 4 belanca izmesas mixerom uz postepeno dodavanje 2 kasike secera. Sve to sjedinis i saspes u pleh podmazan maslacem. Peces na 180stepeni ( ja to odokativno, posle 10-15 min zabodem cackalicu pa ako izidje suva onda je peceno, a i sve zavisi od kolicine smese). Kad se ispece izvadis piskot na pokvasenu kuhinjsku krpu i urolas. ostavis tako urolano u krpu da se ohladi. Kad se ohladilo odmotas piskot i premazes pekmezom ( ja najvise volim sa kajsijom ) i ponovo urolas. Zatim iseces na kriske debljine 1cm, i to je to. Strudla testo ti je isto kao i Brioche. Ja to radim sve isto kao i za hleb, samo sto umesto vode stavim mleko, plus 2 kasike secera. ( stavim mleko u serpu da se zagrije, da bude mlako, u njega stavim maslac da se istopi, ) koristim suvi kvasac, ne svez. znaci u brasno dodam suvi kvasac ( pola kg 1 kesica kvasca) so, secer, izmesam , salijem mleko i rastopljen maslac, izmesam, i dodam jedno ili dva jajeta ( nije pod obavezno dodati jaje ako nemas) . Sve dobro izmesam, nekih 10ak min rucno.

Podravkina strudla sa jabukama, orahom i suvim grozdjem....opet mi je slika prevelika, kako god da je editujem u Imguru....elem, to je testo sa krompirom, prvi put pravila i mislim da cu sa ovim receptom da se igram i u slanoj varijanti. Izuzetno je mekano, paperjasto. Presek bi bio bolji da sam pustila da se jos ohladi. Sta sm izmenila: koristila sam instant pire (samo voda i masa za pire, bez mleka) jer je krompir vec bas star a mladi je nepodesan. Veliki nedostatak kolacica je sto je - bljutav! Stavila sam so ali ociti ne dovoljno. Moja stara mana, kuvam sve neslano. Za razliku od moje mame cije smo supe zvali "mrtvo more u pokusaju", kasika nije mogla da potone koliko su bile slane kao i sve ostalo iz njene kuhinje. Sta cu da izmenim sledeci put: moram ovo da napravim sa vishe fila ili da napravim 3 umesto 2 jufke. I sa makom, svakako...

Santa Barbara jako toplo da je i more prokuvalo. Sent from my LM-G710VM using Tapatalk

Meni je mnogo simpaticno kad se Yoyo naljuti pa ukine slike a ostanu nazivi slika. Sta radi trava? Raste. Dakle, travaraste01, 02, 03, 04. .

Das Boot Kakva filmcina 3,5 sata (Director's cut verzije) strave i uzasa u najljudskijem obliku, nimalo prijatan osecaj da ste tamo, sa sjajnim idiupizdumaterinu efektom na kraju.

Za fish&chips ti treba bakalar, može i oslić. U Tokiju blizu hotela gde odsedam kada tamo radim ima britanski pub "Hub". Fish&chips je njihov zaštitni znak, jedem ga svaki dan za večeru (ne radi za ručak inače bih jeo dva puta dnevno). Ima dva tipa - normalan i "byte size". Nezamrzavan, sa Hokaida, to je riba iz hladne vode. 4 pakovanja Mora da se ispipa gde ima kost, nema svaki komad. To gde je bila kost pa mali deo mesa odsečen pri njenom vađenju, to su oni "byte size" u pabu Evo šta treba. 50g pšeničnog brašna, 50g kukuruznog, kafena kašičica praška za pecivo, ovaj "tamerik" supena kašika (on daje boju i šmek, može kašika aleve paprike umesto njega) i 2dl kisele vode. Recept kaže pivo, nisam imao pivo, može soda ili kisela voda, bitno da je gazirano. Nema razlike soda ili pivo u kranjem ukusu. Svezajedno, začini se solju i biberom, izmeša na suvo Pa se onda doda pola kisele vode (1dl), izmeša, pa se doda drugih 1dl. Bude tečno, tečnije od meda ali ne kao voda. Ostavi se pola sata da odstoji (valjda da bi prašak za pecivo proradio). Traži dosta ulja (pola litre), ja sam prvo napravio čips pa u istom ulju pržio ribu. Milina, bolje nego u pabu Ostalo i za večeru.

Norman Davies: Europe Brie Vraćajući se sa pohoda protiv Lombarđana 774., Karlo Veliki je zastao na ravnici Brie (Plateau de Brie), u blizini samostana Meaux. Monasi su ga pogostili posnim pladnjem sira. Inzistirali su da ga pojede cijelog, bez da ukloni koru. Oduševljen, Karlo je odmah naložio da mu se svake godine u Aachen dopreme dva koluta Brija. Karlov tajnik, Einhard, prisjeća se sličnog incidenta četiri godine kasnije, tijekom saracenskih ratova. Zastavši u kotaru Rouergue, na jugu današnje Francuske, Kralj se odmah zaljubio u lokalni plavi sir od ovčjeg mlijeka, koji se od rimskih vremena pravio u vapnenačkim pećinama Roqueforta. Karlovim finim sirevima parirali su i vinski podrumi. Posjedovao je mnogo ouvrées, u burgundskim vinogradima u Aloxe-Corton, čiji se bijeli Grand Cru "koji je mirisao na cimet, a okusom davao na kremen" još uvijek prodaje kao CORTON-CHARLEMAGNE. Brie de Meaux, jedna je od petstotinjak zaštićenih vrsta sireva, koji datiraju iz ere rane samostanske zemljoradnje. Nakon razdoblja sirenja i vjetrenja, skuta se stavljala u plosnate slamnate kalupe i ostavljala da se ocijedi na kosim kamenim policama. Nakon 24 sata, sir se prebacuje u nove kalupe, soli i suši, često okreće i ostavlja da dozrije u podrumima 4 - 7 tjedana/sedmica. Konačni proizvod je 37 x 3.5 cm velik i teži 3 kg, a za njegovu proizvodnju je potrebno 23 litre punomasnog mlijeka, po mogućnosti normandijskih krava. Ima zlatno - roskastu koricu, čvrsto tijelo boje slame i sočnu, bjelokosnu âme, ili centar - doslovce "dušu". Treba ga jesti između dvije tanke šnite baguette. Stoljećima se Brie prevozio niz rijeku Marnu do Pariza, gdje su ga ulični prodavači vikali "Fromage de Brye". Bio je kraljevska poslastica Charlesu VIII i Henriju IV, no koštao je života Louisa XVI, kojeg su uhvatili u krčmi u Varennesu, dok je pokušavao pojesti svoju platu sira. Brie je postao međunarodno poznat za vrijeme Bečkog kongresa, kada ga je Metternich proglasio le prince des fromages - "jedinim princem koga Talleyrand nikada neće izdati". Zajednička poljoprivredna politika (CAP) EU gotovo pa ubija tradicionalnu seosku proizvodnju sira. 1985. je proizvedeno oko 6000 tona Brija s oznakom AOC (appellation d'origine contrôlée) uz 18000 tona jezivog industrijskog Brija. U kolovozu/augustu 1792., kad su ubijeni mnogi od monaha iz Meauške opatije, za vrijeme Terora, jedan od braće, Abbé Gobert, dokopao se Normandije na putu za Englesku. Zaustavio se dovoljno dugo u nekom selu pokraj Vimoutiersa [Orne], kako bi farmerovoj ženi pokazao što zna o umijeću pravljenja sira. Selo se zvalo Camembert.

Vazdušnom linijom desetak km od centra Praga. Odesláno z mého BBF100-1 pomocí Tapatalk

Konacno posle 40 dana pada kisa vec 3 dana. Sent from my Redmi K20 Pro using Tapatalk

Japan i "brza hrana". Generalno je, kulturološki, da se ne jede sa nogu i u pokretu. Mora da se sedne. Nema bureka, pogačica. Ono što je najbliže brzoj hrani su "onigiri", pirinčani trouglovi, sa kao klikerom od tunjevine u sredini, omotani morskom algom. To uglavnom jedu deca za užinu ili ako su na nekom takmičenju, na klupama. Kupuju se gotovi, to majke ne spremaju 3-4 komada, ne spremaju se u kući, koštaju 120 dinara komad da se kupe sveže napravljeni i topli. Slika iz 2009. baš ovo negde doba, kampovanje sa kolegama i njihovim porodicama, od ostalih stvari za doručak, ja sam pravio prženice. Deci i roditeljima se mnogo svidelo, stalno su na kampovanjima tražili da pravim opet. Ova deca su sada debelo u srednjoj školi, neka i na fakultetima. Oni ih zovu "French toast". Nikada pre videli, jedu ih štapićima. Hleb ne jedu ionako. MacDonaldsa ima 2,900 a bilo ih je 3,700. Zatvorili su 800 radnji. Poređenja radi, Srbija ima 16 Mac restorana i ko zna koliko kioska za pljeske + pekara za burek. Generalno, ako je Mac za jednom u 6 meseci, druge brze hrane skoro da i nema. Interesantno, Mac je objavio da ako padne kiša u vreme ručka ili večere, prodaja "Fillet-o-Fish" se duplira ili čak triplira. Smatra se, da ko se zadesio kod Maca po kiši, uđe unutra da nešto pojede a neće "signature product" kao BigMac ili bilo koji hamburger. Otuda ta navala, po kiši, na fillet-o-fish.

Boudin blanc je bijela krvavica (devenica), jedino - bez krvi. Tradicionalno se spravlja od svinjskih iznutrica (jetra, srce, plućica) uz dodatak mlijeka. Dakle: krvavica bez krvi, heljdine kaše ili riže. U Briselu postoji fantastična mesnica Au Roi du Boudin (kralj kobasica, igra riječima jer asocira na omiljenog belgijskog kralja Baudouina) koja nudi stotinu vrsta različitih kobasica, viršla te, naravno boudins kao i pripadajuće senfove. Belgijanci su čuveni po svojim boudins, više od Francuza. Himna francuske Legije stranaca se naziva Le Boudin po svijenoj deci/ćebetu koja podsjeća na kobasicu, a nekad je bila dio standardne opreme legionara na maršu. Inače, choucroute je jedno od onih divnih jela koja su otvorena za interpretaciju i inovacije, u choucroute garnie može ići bilo koje suho meso, bitno je da ih ima nekoliko vrsta i da daju šmek jelu; može vratina, buncek (svinjska sušena koljenica), bilo koja dimljena kobasica, slanina, čak i suha rebra. U Briselu se choucroute garnie u raznim varijantama prodaje konzerviran u supermarketima ili malim dućanima. Kad bih ostao bez inspiracije, a nisam imao vremena, kupio bih konzervu (u kojoj je uz kiseli kupus bio komad slanine ili suhog mesa, neka kobasica i viršla) za 2,5 € i imao krasan ručak, uz vrući baguette, dakako. U Parizu se najbolji choucroute garnie može pojesti u Brasserie Lipp, koju je prije točno 140 godina na Rive gauche osnovao Léonard Lipp, kako pogađate - Alzašanin.

Da se vratimo europskim putovanjima. Kad nakon Freiburga, kod Breisacha predjemo Reinu, nakon kratke vožnje dolazimo u Colmar, jedno od najbajkovitijih mjesta u Europi. Osim što je taj grad rodno mjesto Augusta Bartholdija, tvorca Statue of Liberty u New Yorku (čiji je strukturalni projekt postavio Gustave Eiffel, takodjer autor poznatog divovskog pariškog gutača struje, takodjer Colmarca) to je i grad velikog Jacquesa Kleina, generala koji je donio mir Vukovaru, takodjer iz Colmara. Šetnja Colmarom, čak i ako nije u predbožićno vrijeme može biti užitak, premda je za mene i previše kičast: srednjevjekovne kuće na kanat, glazirani crijep, kanali i mostići... Otprilike kao da šetaš kroz slatkiše i torte, a ja mrzim sve slatko: torte, bombone, praline... sve mi je to - bljak. Otkad znam za sebe, kao klinac nisam volio slatkiše. No, čak i u tom bombonijera ambijentu može se pojesti neka od najfinijih hrana u Europi: kiseli kupus na kolmarski način. Bolji je od bilo čega s 'ovih prostora': sarmi, arambašića, dolmi... Jednostavno zato jer ne oskudijeva vinom i začinima, te najširim izborom mesa i mesnih preradjevina. Na putu prema Luksemburgu, odlučio sam se večerati upravo u Colmaru i nisam požalio. Nakon što smo obišli te, uvjetno rečeno, poharali teglice najboljeg foie gras na planeti, sjeli smo u jedan mali resto, nedaleko od Bartholdijeve rodne kuće i naručili veliki Choucroute, sa svim delicijama, uključujući šampanjac i paštetu od pačetine. La Choucroute (Sürkrüt) à la Colmarienne - Kiseli kupus na način iz Colmara Sastojci za šest osoba 2 kg kiselog kupusa 1/2 kg dimljene slanine 1/2 kg dimljene svinjske lopatice 3 dimljene alzaške kobasice 6 malih bijelih boudins (bijele krvavice) čaša Rieslinga 1/2 l jake govedje juhe 6-7 velikih, oguljenih krumpira 3 velika crna luka, nabodena klinčićima 3 češnja bijelog luka 5 zrna crnog papra 5 klekovih boba 4 lovorova lista celer u korijenu, narezan peršinov list, nasjeckan za dekoraciju Priprema kiseli kupus dobro operite u hladnoj vodi svinjsku plećku dobro (1 h) prokuhajte s kobasicama. U lonac stavite luk, luk s klinčićima i češnjakom. Složite polovicu kiselog kupusa, slaninu, plećku, začine zamotane u vrećicu gaze i lovorov list. Dodajte ostatak kiselog kupusa. Začinite rizlingom ili pivom, a istom količinom juhe (pripremljene s 25 cl vode i kockom za juhu), poklopite. Kuhajte 1 sat na srednje jakoj vatri. Kiseli kupus trebao bi biti hrskav i blago kiselkast. Dodajte dimljene kobasice i nastavite kuhati 30 min. U međuvremenu, oguljeni krumpir skuhajte u kipućoj slanoj vodi. Pet minuta prije posluživanja, kobasice pržite* u suhoj tavi. Pustite pirjati sa zeljem 2 min. Dodajte dimljene kobasice i nastavite kuhati 30 min. Sve skupa posložite na pladanj, pospite peršinom i poslužite vruće. Ja sam uz to divno jelo popio malu kriglu alzaškog piva (kako to preporuča John le Carré), pa smo prespavali u Strasbourgu. Ujutro smo nastavili prema mom omiljenom Luksemburgu, pa potom prema Arlonu i jugu Belgije, carstvu kuhinje. *za prženje i pirjanje koriste tamo isključivo pačju ili gusju mast, po kojoj je regija poznata

Japan, korona virus, radi se od kuće i škola je od kuće. Neubičajeno za ponedeljak, porodica na okupu za ručak. Nije se išlo ili "kuvalo kreditnom karticom", licencirana i rezidentna Thai chef je u kući, napravila ručak restoranskog kvaliteta. Tako dan za danom, godinama. Uvek 3 jela + supa. Thai sosovi i spremanje, majstorske kombinacije. Primetimo da nema noževa. Sva Thai hrana je već iseckana, na zalogaj. Glass noodles, zapečene, sa rakovima Laarb, teško je spremiti, mladi lukići i mentol listovi Brokoli i rakovi Uzme se pola kašike pirinča i druga polovina jednog od 3 jela. Pa kašika za kašikom, od jela do jela, ode ručak u slast.

Japanski restoran. Predjelo, pileća krilca sa specijalnim začinima, trade mark Nagoye. Nešto specijalno kao "buffalo wings" u Americi. Onda tempura rakovi na pirinču Pa jegulje, soba noodles supa, miso supa i dodatčići

Ćerka napravila pitu od jabuka. Sama razvlačila kore. Odnela je na druženje sa još 3 drugarice iz razreda. Izgleda da jedino ona zna kuva. Pita drugačije izgleda nego ono na šta smo navikli, Zapadni recept. Kaže da je pita nestala za 10 minuta, čak i roditelji (domaćini kuće gde je druženje bilo) joj odali priznanje. Za motivaciju, ništa bolje od "early success".

Nedeljni ručak, Thai style. Kućna radinost. Tri jela i supa. A supa, Toliko je okrepljujuća i ukusna, kao

Dobra klopa je i musaka. Grčko jelo. Ćerka, crni pojas karatea, zna da se kućom vlada ne brutalnom silom i bijenjem kao po filmovima, nego iz kuhinje i na zadovoljstvo porodice. Vidi joj alatku. Musaku jelo pravi rutinski, jednom mesečno. Ukus je isti kao što je moja majka pravila. Sastojci Već godinama razbija jaja jednom rukom, njena orijentacija u kuhinji je uporediva sa decom iz Mađarske (gde majke uče ćerke kulinarstvu) Evo nama musake, dete (kada je ovo slikano imala je 13 godina) sama je napravila ovaj nedeljni ručak za familiju Bilo je 15 musaka obroka od kada je ovo slikano. Da, u školi, istina najčešće Thai hrana (koju ju je majka naučila da sprema) , vole drugi đaci da probaju njen ručak. Pa i nastavnici. Još kada im kaže da je ručak sama spremila, ne mogu da veruju, njihovi roditelji ne bi znali to da urade.