Leaderboard

Euroleague Četvrtak, 12. decembar u 19h CET, Štark Arena Zvezda - Baskonia Dolaze nam prave UN u malom, 11 nacionalnosti u rosteru od 16 igrača. I trener kao 12. nacija. Momentum je na našoj strani, u nizu smo od 3 pobede, dok je Baskonia pretrpela dva poraza za redom. U ukupnom skoru u EL vodimo sa 5 pobeda iz 8 mečeva, ali smo dva poslednja kao domaćini od njih izgubili. Od 6 ovogodišnjih gostovanja, Baskonia ima samo jednu pobedu i to u prvom kolu @Žalgiris. Njihova 3 poslednja poraza su bila vrlo ubedljiva: vsMakabi -30, @Pao -32 i vsEfes -25, ili prosečno -29. Baskonia je lider EL u TRI kategorije: ofanzivnom skoku (12.1 po meču), ukupnom skoku (37.25) i broju poseda (zajedno sa Albom 84.7) na 40 minuta, pa eto odmah mesta za znake uzvika. Ekipno nisu dobar šuterski tim, 15. su od 18 ekipa, neznatno bolji od nas (17. od 18). Obrnuto, mi smo neznatno bolji po broju asistencija, ali ova dva tima su u samom dnu EL po ovom kriterijumu. Ovaj trend upoređivanja se nastavlja i kada je ORAT u pitanju, oni malo bolji, ali oba tima među najlošijima u ligi. Ipak, imamo jasnu prednost u DRAT, gde smo mi na deobi drugog mesta (90.9), a oni u sredini tabele (96.9). Ali, ono što je zanimljivo kada je odbrana u pitanju je da su po DEF kategoriji (blokade+ukradene lopte+izvučeni faulovi u napadu) na prvom mestu u EL. Pojedinačno gledano, stvar je potpuno jasna - Šengelia je neprikosnoveni lider tima. Najviše minuta na paketu (30min po meču), najviše poena (18.8 ppg), najviše skokova (6 rpg), najbolji procenat šuta za 2 (60%). Drugi kradljivac, treći asistent tima. Odličan procenat za 3 (42.6% na velikom uzorku). Na nivou cele EL, drugi je po indeksu korisnosti (bio prvi pre eksplozije Larkina u poslednja dva meča), peti strelac. Stvarno sjajne brojke i konstantnost ove sezone. Triling bekova Pierria-Vildoza-Stauskas nosi tim poenterski (24.1 poen po meču), dok ih dopunjuju krilni igrači Shavon Shields i Garino (zajedno 13.9 ppg). Imaju visoke centre, Youssoupha Fall (221cm), Michael Eric (210cm) i Ilimane Diop (211cm) sa dobrom atletikom i rasponom ruku, ali i slabim doprinosom u napadu - zajedno tek ispod 4.5 poena po meču u proseku. Match-up - Šengelia na naše tri četvorke Faye je neko ko može da ga "smara" i pritiska, dobro brani spolja, ali ne sme dozvoliti da ga Šengelia ugura u reket Derik... hajde da kažem da može da ga brani u reketu, slabije spolja. Ali, morao bi da ga napada i optereti u odbrani ili izvuče faulove Ne vidim kako Boriša može sačuvati Šengeliu. Ako ništa, može mu zadavati probleme spolja, ako ga krene šut za tri. Mada je veliko pitanje da li će Boriša uopšte ulaziti na parket - Dueli centara na obe strane parketa Visinski možemo da im pariramo. Kuzov skil i Ojo-va snaga su neki naši aduti. Videćemo šta može Gist i da li će pasti još neki poen iz pika. Teorijski, u ovom match-upu ne bi trebala da leži prevaga u korist Baskonie, a na nama je da je okrenemo u svoju korist. Ili bar držimo na neutrali. Svakako da je glavni akcenat, kada je naša centarska linija u pitanju, na kontroli skoka - Pierria-Lorenzo Pierria je dobar defanzivac, posebno kradljivac, najbolji u celoj spoljnoj liniji Baskonie. Ako bude frke (jer računam da je Zo već po malo umoran), iznuđivati preuzimanja visokim blokom i odvući Pierriu dalje od njega Must Limitirati Šengeliu koliko je moguće. Čvrsto u odbrani i napadati ga što više, eventuelno opteretiti faulovima u ranoj fazi meča Kontrola tempa igre, ne ulaziti u jurnjavu bez potrebe Kontrola defanzivnog skoka, ozbiljan box out Energetski i fizički parirati Baskonijinoj hustle igri Pametno dozirati Lorenza Faktor X Neki crv me muči u vezi njihovog lošeg šuta za 3 i naše najbolje odbrane takve vrste šuta u EL. Da ne bude jedan od onih mečeva... Imajući u vidu da su poslednja njihova 3 poraza bila sa ogromnom razlikom, prvo poluvreme može biti vrlo bitno za nas, ako uspemo na napravimo neku značajniju prednost. Neće Baskonia po svaku cenu juriti pobedu, odnosno neće se trošiti preko neke granice ako budu gubili sa 15 ili 20 poena razlike. Osim toga, kada kola krenu nizbrdo, oni nemaju nikoga ko će da povuče ručnu, već nastavljaju sa svojom brzom igrom, na veliki broj poseda. U poslednjem meču protiv Efesa kod kuće su bili tragikomični, doživeli čak i zvižduke od sopstvene publike. Zato samo jako i u kost od početka, pa ako nam se otvori i šut, može ovo biti laganija pobeda nego što se očekuje. S obzirom na sve okolnosti, čini mi se da se mi više pitamo. Srećno momci.

Miličić, koliko znam, nikada nije bio nasilan prema bilo kome osim prema ona tri govnara odnosno one tri pičketine od sudija.

pohvala za Devonte Grahama

Mogao bi neko od admina da počisti malo ...

Berta dao 2 trojke uz faul, bukvalno 1 poluotovoren šut, sve ostalo sa igračem pored sebe, iz trke, blokova, itd... Čovek je imao +17 na tekmi koju su izgubili 7 razlike.

Pih, gnjida. Ipak, drago mi je da je neko ko je javna ličnost "pao" zbog ovog, i da će dobiti nasilje u porodici punu pažnju barem par dana, možda ohrabri neku osobu da prijavi, jer je problem sigurno mnogo mnogo veći nego što to brojke pokazuju.

'panj'

zajebite sa cetnickim pajserom gurovicem, imate temu bivsi partizanovi igraci pa tamo pisite.

Zaprepašćen sam. Takva jedna ljudska veličina i moralna gromada. Nemam reči.

Lorenzo slik madafaka Braun. Ovakvog atletu sa fizikalijama dobermana na kecu menja patuljasti kratkodlaki gonič besnih glista. Čoki doktore lud si ko Aca Lukas. Послато са SM-J330F помоћу Тапатока

SFRJ ljudi različito doživljavaju shodno svojim ličnim iskustvima. Uvek važi princip "nekom rat nekom brat". Tzv. oslobođenje 1945. najkasnije dve godine posle tog "oslobođenja", kada je prošla euforija da smo Nemcima i lokalnim saradnicima videli leđa, pristojan svet više nije doživljavao kao oslobođenje nego kao diktaturu poslednjeg šljama, pardon "oslobodilaca", dok su neki drugi nasuprot uživali u mukama pristojnog sveta i novonastalim mogućnostima da se "snađeš" umesto da radiš. Kasnije je nastala uzrečica "radio-ne radio-svira ti radio", koja dosta dobro opisuje sarmoupravljanje. Zahvaljujući kreditima država je stvorila kakvu-takvu socijalnu mrežu, na to dolazi još plemensko-rodovski sistem kao dodatna socijalna mreža (i prilika, za zapošljavanje, za upis na fakultet, za svašta nešto,...) i eto uživancije. Niko (sem probranih drugova) nije bio nešto bogat, ali se teško padalo kroz socijalnu mrežu. Olakšala je država svima da ne moraju previše da razmišljaju i da se brinu. Ako ništa drugo, sindikat je delio polutke. Da se nešto specijalno trudiš, nije ti ništa posebno donosilo (sem možda sportistima, zanatlijama i muzičarima) te se, uglavnom, niko nije ni trudio. Pasivizacija naroda i jedna predivna sveopšta anestezija. Kako su roditelji bili oslobođeni nekih osnovnih briga, tako nisu ni svoju frustraciju prenosili na mlađa pokoljenja i svima (prividno) lepo. Činjenica je da većini odlazak na letovanje na moru nije predstavljao neki problem (krediti, firma, škola, sindikat, ...) pa čak ni nabavka automobila (Tristaća, Keca, Fiće i Peglice za narod, Opel i Golf 2 iz domaće proizvodnje za nešto malo boljestojeće). Na kraju su otplate kredita spale na nivo dve pakle cigareta. I još je redak broj uslovno rečeno poštenih dizao kredite za stanove, što bi, uostalom, kada to može od države da se dobije. Uz člansku karticu, vezu, mito,... The state will provide... Ne baš za svakog, ali se održavao mir, znači za dovoljno ljudi. Za to je na trulom Zapadu već moralo da se radi i da se to i pošteno zaradi. Deo mreže za održavanje mira su predstavljali i gastosi. Svaki dolazak ovamo je značio da vučemo pun gepek raznoraznih potrepština za bližu i širu rodbinu i njihove prijatelje i prijatelje prijatelja. Od klasike tipa Milki i kafe, do brendiranih patika i odeće, parfema, audio-video uređaja, stručne literature, lekova, name it... Kada te opsednu, ne možeš da se odbraniš. Samo deo naručenog su i plaćali. Ne baš svi, ali mnogi su se snalazili na neki način i time je pritisak pušten iz lonca da ne eksplodira poklopac. Svakako jedan od pametnijih poteza ćopavog Faraona je bio da otvori granice. Krediti i gastosi su omogućavali da se pritisak drži na podnošljivom nivou, taman dovoljno podnošljivom da se ostane pasivan i anesteziran. Što bi se talasalo. BTW, uvek mi je fascinantno bilo da je moje društvo ovde bez šljake uz školu i fakultet sasvim lepo živelo, znali su se a i posedovali svi brendovi sportske i druge odeće, cigareta, pića, izlazilo se svaki dan, išlo se na letovanja i zimovanja,... Ne mogu da se žalim da je meni bilo loše, imao sam kola, dobro se oblačio (doduše uvek alternativa ili u stilu egzistencijalista šezdesetih, ali i to košta), forsirao izrazit nightlife. Ali... Ja sam uz više razrede gimnazije pa posle kroz ceo fakultet usput i šljakao na tom trulom Zapadu i tačno sam znao, kako sam došao do veoma lepog džeparca. Ovde sem jednog drugara niko nije radio niti uz školu niti uz fakultet (a i ovaj jedan se bavio švercom i preprodajom) a svi su živeli uslovno rečeno dobro. Pri tome ja dođem ovamo i pokupujem patike Puma Universal i raznu drugu sportsku opremu domaće licencne proizvodnje, ovdašnje društvo naručuje iz inostranstva ili dovlači iz Trsta. Ja pokupujem ovde Yardley Black Label Eau de Toilette (bio je fenomenalan i u Nemačkoj nije postojao), ovdašnji koriste ovde nepostojeću uvoznu parfimeriju. Vučem cigarete odavde jer su jeftinije, ovi ovdašnji bez Marlboro četvorke neće da razgovaraju. Vučem ploče odavde (Jugoton je imao sasvim solidan izbor New Wave-a i ostalog zvuka osamdesetih), ovi ovdašnji naručuju ili dovlače iz inostranstva. I tako u mnogim oblastima. Hebote, radio sam tamo 5 meseci uz školu da pazarim Thorens 126 gramofon i dobru glavu, ovde sam znao ljude sa Stax eletrostatima, a da prstom nisu mrdnuli van škole ili fakulteta. Radio sam godinu dana da pazarim Ensoniq Mirage sampler i Fostex portastudio, ovde su kupovali sintisajzere, koje je Ljuba Bubalo švercovao iz Londona (tako su mi bar ispričali). I dok mi je jasno kako se takva srednja klasa iz domena komunističkog patricijata "snalazila" ( malo dnevnice sa ćaletovog službenog putovanja, malo neke druge stvari, manje poštene), za pripadnike srednje klase iz redova poštenog sveta bez partijskog backgrounda mi nije jasno. Ili su prećutali gastosku rodbinu ili neke nečasne radnje, kojima su i njihovi roditelji imali pristup. Okreni-obrni, solidno se ovde održavala iluzija nekog normalnog života srednje klase (ako izuzmemo iole bolje automobile i letovanja u inostranstvu, mada je za drugove i to bilo dostupno). Za retko koga su mi do kraja jasni izvori takvog života, sem za jednog rođaka, koji je često projektovao tunele kao tezgu (na fakultetu se kao profesor nije baš previše zamarao) pa je, kada mu dođe red da menja kočnice na Golfu 2, prodavao stari i kupovao novi Golf 2 umesto da ga redovno održava. Ako se na to doda da je Beogradski džez festival (bar dok ga je pokojni Dragutin Gostuški organizovao) bio nešto, što je bilo i za Nemačku pojam i da i filmski festival uopšte nije bio loš, i mnogo što-šta drugo uostalom, plus da su se mnogi ovde i bez plaćanja snalazili za ulaz, a rezervacija dobrih mesta i za "rasprodate" koncerte, predstave itd bilo nešto normalno, bilo je čak elemenata, koje pare ne mogu da kupe. Bilo je mnogo problema (neko vreme najviše nabavka kafe, a redovno problem nabavke lekova), ali se sasvim fino živelo. Da ne pominjenmo čuvene žurke osamdesetih po Beogradu, kojima ni američki teenage filmovi tipa Ferris Bueller nisu dorasli. Pa "Rimski grad"-diskoteka u Filmskom gradu, tako nešto u Nemačkoj jednostavno nije postojalo. Naravno, ovo je viđenje života jednog relativno uskog kruga ljudi, crvenog patricijata, i poštenih intelektualaca (bez znaka navoda), inženjera, lekara, pravnika, ekonomista, etc, odnosno njihove dece, ali i neki manji udeo običnog naroda, koji sam poznavao, je ,shodno svojim somewhat drugačijim potrebama, sasvim lepo i mirno živeo. To ti je kada se ceo Ripanj zaposli u železničkoj pošti i carini a za vreme žetve uredno boluju i jedni druge pokrivaju. Plata je služila za neku sigurnost i sticanje penzije, a zarađivalo se na drugi način. Nisu svi bili te sreće, ali dovoljno njih da se održava iluzija. Plus majstori i zanatlije. DIY je tada ovde uglavnom bila nepoznanica, za svaku sitnicu se zvao i plaćao majstor. Pošto sam živeo u Nemačkoj, gde su majstori skupi a DIY razvijen pojam, bilo mi je ispod časti da nekog plaćam da mi postavlja šolju, lavabo, baterije, popravlja bojler, lepi tapete, kreči, radi sitne popravke elektrike, farba drvenariju na kući, a društvo odavde me je otprilike smatralo budalom. Ovde je ispod časti bilo da se sam baviš takvim poslovima, za svaku sitnicu se zvao majstor. Luksuz, koji sebi ni u Nemačkoj ne može baš svako da priušti. Elem, jeste se, uslovno rečeno, sedamdesetih i osamdesetih lepo živelo, ali sve to nije bilo na realnim osnovama i u normalnom civilizovanom sistemu, gde nema partijskih privilegija, nepotizma i snalaženja, ne bi tako bilo moguće. Sve je to, iako veoma opipljivo, realno ipak bila iluzija koja bez Faraona i njegove veštine igranja na žici i pogotovo posle pada berlinskog zida ne bi opstala. Kao što i nije. Eto, malo individualno i možda ne baš reprezentativno sećanje na život i standard u Beogradu osamdesetih ( da zanemarimo određene probleme snabdevanja raznom robom i lekovima, koje smo mi gastosi morali da pokrivamo). Ostavlja i setu i gorak ukus. Setu, jer je meni kao đaku i studentu to sve ličilo na neki maltene filmski život (Ferris Bueller style), a gorak ukus jer sam čak tada znao da to sve stoji na nestabilnim nogama (vidi ekonomska kriza osamdesetih) i da će kad -tad naplata doći na red. Prosta logika. BTW, mali diskurs. U vreme, kada je u Nemačkoj jedva ko čuo za Nike, Borovo je pred svoj kraj proizvelo neka tri-četiri modela Nike patika (možda su ih i uvezli, ne znam, ali po džabalesku ceni je verovatnije neka licencna proizvodnja u pitanju). Pokupovao za neke smešne pare gomilu toga, između ostalog neke patike za golf, koje su se odlične pokazale za fudbal na travi (imale neke sitne krampone) i bio prvi u mom gradu u Germaniji sa Nike patikama. Služile me dobro godinama, nije ih ni pranje u veš mašini moglo tako lako da uništi.

Meni ovo veceras zaista nije bilo lose. Kolko god neki ljudi s vremena na vreme pokusavali da me predstave kao bota, terzicevca i sta sve vec ne, iako pisem na b92 forumu od 2011 (s tim da je pisanje sve redje, a da ce ubrzo i u potpunosti da stane), to naravno nije tacno i to dobro znaju ljudi koji me poznaju. Ne pravdam se ovde zbog Nakamure (i mnogih drugih koji s vremena na vreme plasiraju slicne stvari), vec sad pisem zbog ljudi koji vole da citaju moje postove, a verovatno nece biti u prilici uskoro. Elem, da batalim patetiku i da predjem na konkretnosti. Mozda su kriterijumi spusteni, s obzirom na sramotne igre u prethodnim mecevima, ali mi smo veceras imali vise prilika nego u svim prethodnim mecevima. Olimpijakos je bolji od nas, pa jbt, nas najbolji igrac i kapiten, tamo nije imao mesto, sto ponovo pokazuje da je nama LE po meri. Podense je bukvalno Katai na kvadrat, stvarno mi nekad deluje da precenjujemo tim koji ni u SL ne moze da dominira. Ne moze se reci da je Milojevic lose spremio utakmicu kad bi sve bilo drugacije da je Tomane dao gol iz penala i prakticno bi u mecu gde nam X igra, otisli na odmor sa prednoscu. Jebiga, to je nasa igra, svidelo se nekom ili ne, to je Milojevic. Apsoltuno identicno smo odigrali svaki "dvomec" ove godine ili makar bitnu tekmu (osim tradicionalnih raspada protiv Partizana). Ipak, sve ono pogresno sto radimo od Salcburga, sad dolazi na naplatu. Nakrcali smo tim domacim poluigracima i strancima koji ne prave razliku, ne osecaju klub, nemaju harizmu. Napravljena je uzasna atmosfera oko ekipe koja je predstavljena kao nikad skuplja (mislim, nije predstavljena, zaista jeste nikad skuplja) i odgovornost ide rukovodiocima najvise. Milojevica su ponovo prodali igraci koje on gotivi. Jbg, zajebi me jednom, shame on me, zajebi me dva puta.... Licno ne verujem da ce ostati, jedino da probaju da ga motivisu nekom duplom krunom, ali sigurno ce on zauzvrat traziti da se pita za sve oko tima, sto sad i nije bas slucaj. Mozda sam preterao kad sam rekao da smo bili bolji, ali zaista smo mogli da odvedemo mec u nasu korist i onda bih prvi dosao i napisao da je Miloje doktorski spremio ekipu. Ovako, jebiga. Na polusezoni moraju hitni rezovi da se naprave. Prvi zadatak mora da bude da se napravi dobra atmosfera oko ekipe, dakle ne u svlacionici, vec medju navijacima. Jer jbt, mene je vise pogodio Robijev remi protiv Rada nego ovo danas.

30 dana, valjda ne moram da objasnjavam sta je sve sranje u ovom postu. 15 dana, jerbo mislim da je samo neslana (blago receno) zajebancija.

Užasno mi je zamorna, a istovremeno i zabavna, ova celokupna diskusija i ne vidim bilo kakav smisao dijaloga. Ne zbog toga što Mrav ili ostali "brane" sns i ekipu, već zbog činjenice da uopšte ne uspevam da se uživim u sve ovo kao nekakvu političku borbu. I verujem da dok je glavni akteri onoga što na ovim stranama nazivamo opozicijom budu shvatali kao političku borbu, to će samo u nedogled produžavati agoniju i olakšavati posao snsu. I tu se, ponovo, slažem sa Mravom. Ja trenutno nisam član nikakve političke stranke, nemam niti nekakav plan koji sprovodim, nemam nikakve odbore ili organe čiju politiku bi trebalo da implementiram i ne zastupam nikoga. Ja sns ni 2012te, a još manje danas ne smatram političkom opcijom, ne smatram organizacijom/pokretom/strankom kojoj bi trebalo omogućiti učešće na izborima ili u političkom životu uopšte. Kada se ovo sve završi, sns neće biti nikakva opozicija u parlamentu, čak ni u svojstvu kontrolisanih bukača - svojih preteča, koje je db držao 20 godina u skupštini, a svaka normalna država, koja drži do sebe i u kojoj postoji minimum s(a)vesti, bi ih izjurila govnjivom motkom zauvek i ubacila u udžbenike sociologije u poglavlju razno. Zapravo, kada se malo pogledaju stvari iz te perspektive - posmatrajući i neverovatan splet, po Srbiju tragičnih, okolnosti koje su dovele do 2012te godine (SEKA, želja za sklanjanjem DSa i duboko pogrešna procena Zapada, lakovernost i naivnost na granici debilizma građanske belolistićke Srbije, atrofiranost i nedoraslost institucija sistema tokom 12 godina raznih legitimnih ali i prilično loših vlada, talas populizma i trend Age of Idiots u celom svetu), moram da priznam da sam često i impresioniran kako je Vučić uspeo, bukvalno od ničega da stvori nešto - političkog Goluma od blata i da mu konstantno uduvava život. Zaista, bez sarkazma, bez ikakve ironije, zamislite da se nalazite u situaciji u kojoj se našao tada PPV. Sa jednim nesrećnim Tomislavom, koji ni sam ne zna na koji način je dobio na izborima, koji razloge i uzroke svoje pobede nije mogao da objasni, samom sebi pre svega, ništa bolje od teme svog magistarskog rada. Pritisnut SPSom koji je već bio i ostao iskusna i uigrana mašinerija, već vasksnuta i kojoj je Istorijsko Pomirenje već udahnulo veštačko disanje i uteralo svežu krvu u stare udbaško/komunističke sklerotične arterije. Ali najveći problem je bio baš nedostatak... svega. Bez ideologije. Bez ljudi koji su funkcionalno pismeni. Bez ičega. Jednoga dana, kada sve ovo prođe i kada se ovoga budemo sećali kao što se danas sećamo JUL-a ili ranog SPS-a, treba da se podsetimo i tog PPV-ovanja, jer je tada, zapravo, stvorena sns. Na tonama materijala iz arhiva iz doba Rankovića, pa sve do gugl analitiksa, na desetinama i kasnije stotinama stvorenih doktora, mastera i eksperata, na ideologijama i idejama pokradenih levo i desno, malo od demokrata, malo od Zapada, malo od marketinških agencija, na podršci prijatelja i ucenama onih koji se mogu uceniti, promovisanjem otpadnika i loših đaka, loših profesora, loših novinara, loših vojnika. Ono što je snsu nedostajalo, sns je pravio, ako treba i od nule. Zato i ne treba da čudi ni dekoracija Beograda za Novu Godinu, ni Cvetni Trg, ni Beograd na vodi - ovo se sve uklapa, barem sa estetske strane, u tu ideologiju deteta, tu nevinost deteta kojem se dopada ptičica i onda on od ljubavi tu ptičicu zgnječi tako da joj mozak ispadne kroz kljun. Nije ovo upućeno samo Mravu, meni je i zabavno kada se neko, na ovakvom forumu, odvaži da "brani" tekovine. Nije to problem, može se sve na svetu braniti i to je, donekle, i pravo svakoga na svetu. Smešno je što se svako branjenje svodi na poređenje, od vrha vlasti i tih nekih top 10 ili 50 poslanika i novinara i krle tviteraša, pa do ovih nižnjih slojeva: a kako je bilo u vreme žutih, a replika, a Marinika strani agent rumunska čobanica čistačica... A to nije slučajno - cilj je da se uspostavi ista referentna ravan, ista metrika za poređenje i da se kaže ovo ovde je stranka/partija Demokratska ili (bivši DSS ili ko već), a ovo ovde je SNS, pa sad je ovo bilo ovako (loše) a ovo je dobro. Nije poenta u merenju, već u stavljanju u istu ravan, a to je ono što je nemoguće. I nemoguće je, da ne budemo nepravedni prema sns, i poređenje sa Slobovom SPS, strankom koja je dokazano i nepobitno sejala tragediju po zemlji i inostranstvu. Čak ni sa tom SPS nije moguće staviti u istu referentnu ravan sns: socijalisti su bili stranka, sa ideologijom, kontinuitetom, državotvornošću i celom tragedijom koju su nesebično sejali, sns nisu. Jednostavno, poređenja "rezultata", skupštinskih procedura, poglavlja, fiskalnih procedura, rasta džidipijeva, školstva, mostova, fabrika, bilo čega iz doba sns i bilo koje postpetooktobarske vlade je poput merenja širine nekakve sobe termometrom. Ovde činim svestan mentalni iskorak: negiram i samo postojanje pobornika politike sns, uz strah da ne zvučim otrcano basarijanski: oni su poput samih politika snsa - fiktivni i nepostojeći. Veoma realne i opipljive su, nažalost, institucije sistema, mediji, zaposleni u javnim sektorima, ali dobrim delom i privatnim, nužni kanali ka inostranstvu, realni su i Savamala, helikopter, Krušik, Jovanjica. I realni su i branioci ove amorfne mase na vlasti, istureni i oštri staklići u masi koja se drži u blatu kojem je život udahnuo lično AV. sns uopšte nije interesantan kao politički subjekt koji bi trebalo da se smešta u kontekst bilo kakvih političkih opcija, levih ili desnih ili centrističkih, modernih ili retrogradnih, proeu ili proruskih ili proameričkih jer je sns iznad dobra i zla i sve to istovremeno. Mislim da, zbog očigledne limitiranosti biološkog životnog veka ljudi, većinu na forumu ovde zato najviše interesuje način da se ovaj superpolitički period okonča.

Ivanic bi pao pre suta

U hu huuu

Ok, on ima tu jednu dimenziju, ali je ona... vandimenzionalna.

Sta uradi Daca Mijatovic..

Neka si.

Budala! Vidiš da ti je tenzija kući, pokupi si idi, ako je već žena histerična. Idi u kafanu, kod ortaka, vrati se kod keve idi na pecanje ali jebeno izadji iz kuće u takvim okolnostima.! Napala te? Kad si vec ugrozen još jedan razlog da se pokupiš iz kuće i odeš u policiju. Ali ne, Gurke legenda bira da se suprotstavi i raspravi sa ženom i da pride malo nehotice objasni i ćerki neke bitne stvari. Pa da nije on kriv uopšte.

Jbt koliko se samo ima pogresno misljenje od Darku na ovom forumu... A niko nema ni 5% znanja kakav je covek privatno i cime se sve bavi.

I gde ti tu vidis nasilnost uopste plus nasilnost prema zenama ? covek je samo budala za sebe

U vezi toga šta nam treba, koga jurimo i šta ćemo na kraju da dovedemo... Možda zabuna nastaje zbog prevaziđene nomenklature košarkaških pozicija. "Basketball positions were made up so that people who didn’t understand the game could follow it." - Jalen Rose Već neko vreme playmaker je preširok pojam, samim tim i neprecizan. Ide se u "specijalizaciju", odnosno igrači se dele preko uloga u timu, onoga što mogu da pruže zahvaljujućim svojim fizičko-tehničkim skilovima. Pa tako, po jednoj podeli prezentovanoj u martu 2012. godine na redovnoj Konferenciji za analitiku u sportu u Kembridžu, imamo podvarijante ball-handlera - ofanzivni, defanzivni, combo, shooting i role playing ball-hadler. Kako mi stojimo kada je ova podela u pitanju? Ukratko, vrlo loše. Jedini kvalitetan ball-handler u timu je Lorenzo. Na osnovu onoga što smo videli, slobodno ga možemo okvalifikovati kao two-way igrača, koji u sebi ima karakteristike i off i def, pa i scoring ball-handlera. Filip je definitivno drugi ball-handler, ali on zbog svog skill seta, a posebno fizikalija, nije adekvatno rešenje kada je potrebni kvalitet u pitanju. Imamo jednog priučenog (Đenka) i jednog "na silu" (Bili) combo beka, a zajedničko im je da im je ball handling i playmaking ispod proseka za nivo takmičenja u EL. Role player nam je Laza, hajde da tu stavimo i Perpera i Dobrića. Sva trojica loši ball-handleri. Tu je i atipični Davidovac sa visokim driblingom, prosečnom brzinom, ali solidnim playmakingom. Od visokih igrača Kuz, Boriša, Ojo i Faye nisu u stanju da spuste loptu bez TO, ili da iskreiraju za sebe (kreiranje za druge je tek problem). Jedino je Derik neko ko može (optimistički pišem u prezentu, a ne perfektu) biti kreativan bez pomoći ostatka tima. Ako govorimo o profilu igrača koji nam je najpotrebniji, moramo poći od stavke da smo za sada druga odbrana EL. To je neka baza, osnov na kojoj treba graditi igru u napadu. Dakle, taj igrač se mora uklapati u defanzivni potencijal ekipe. Ne mora biti elitni defanzivac, ali ne sme biti minus igrač u odbrani. Dalje, mora biti dobar ball-handler na EL nivou sa solidnim fizikalijama. Ako ima ikakve šanse, mada ne možemo mnogo da biramo, da bude dobar passer i da mu pick igra nije špansko selo. Da rezimiram, po meni, najbolje bi nam legao defanzivni ball-handler sa tranzicijom koji ume da podeli asistenciju i odigra pick. Čak i da se niko ne dovede, ovaj tim može da funkcioniše na solidnom nivou u EL i elitnom u ABA i KLS. Uz neke uslove, od kojih je najbitniji limitiranje Filipa i po ulozi i po minutaži, odnosno sklanjanje iz 12 u nekim utakmicama. Ali se ne zna dokle, jer bi to sa sobom povlačilo posledice kojih smo svi svesni - rabljenje Lorenza i potrošnja Bilija i Đenke. Nama već sad zbog tumbanja uloga uveliko škripi pozicija beka šutera, a mogu samo da zamislim kako bi to izgledalo u zamahu sezone ili, još gore, u njenom finišu. Kako god, nedostatak ball-handlera ili popularno plejmejkera, nije novost u istoriji košarke. Mnogo trenera je uspešno kompenzovalo taj nedostatak, na razne načine. Run`n`gun košarka je jedna opcija. Mnogo šuteva za tri, brzi napadi, tranzicija, na poen više. Druga, dijametralno suprotna, je strogo kontrolisani napad i forsiranje dominantnih igrača, nevezano za poziciju na kojoj igraju. Ako sklonimo ove dve ekstremne filozofije igre na stranu, ostaje nam igra koja apsolutno zavisi od trenera, treninga i uigranosti. Ali, ni tu ne može bez problema - ovo nam je treći trener u tri meseca. Sve što radimo, mora biti ubrzanog tempa, u hodu, da bi nadoknadili propušteno vreme. To neće biti lako kada se zna kombinovani kalendar EL i ABA utakmica. Zato je ipak za nas mnogo bolja opcija dovođenje potrebnog igrača, uz uslov da ne bude previše povreda i da ŠAKOTA NIJE BUST.

Jel sam ja jedini kome ovo...

moje apsolventsko u lepencu...sutradan ujutru tri autobusa na polasku zastoj par sati...mene nigde...u trenutku kada su rešili da prijave nestanak organima reda...čistačice me nalaze u ostavi za metle kako spavam u rokerskoj jakni, speedo kupačicama i čarapama...od tada ne trošim votke. Kažu da je bilo ludo. Послато са SM-J330F помоћу Тапатока

A on je toliko pun para, da ne može da se razvede, jer žena neće

Legenda se vraca na veliku scenu

Akiro - pošteni antikomunista. Odličan prikaz, možda ne 100% precizan, ono socijalno struktuiranje društva, ali upravo tako je izgledalo društvo sedamdesetih i osamdesetih. Sećam se vica iz tog vremena: Kaže Nemac: Zarađujem 2000 maraka, 500 dajem za stan, 700 za hranu, 300 za školovanje, 200 za odeću i obuću, 200 za kredit za auto i za gorivo, ostane mi 100 mesečno. Kaže Amerikanac: Zarađujem 2500 dolara, 500 dajem za stan, 800 za hranu, 300 za školovanje, 200 za odeću i obuću, 200 za kredit za auto i za gorivo, 300 za putovanja, ostaje mi 200 na štednji. Jugosloven: Zarađujem 500 maraka, stan čekam od firme, školovanje ne plaćam, 300 trošim na hranu, 200 na odeću i obuću, 200 na auto i odmor, odakle mi onih 100 maraka, jebemi ga.

stigla zima u Panoniju. medjutim umjesto snijega, spustila se (gusta) magla. ... ... ... ... kako je kod vas?

Šta bi tek bilo da je nije majstorski spremio? Ispromašivali su se ovi iz Olija samo tako. Nismo postojali na terenu. A to ko ga je prodao, valjda zna on sam, sa tim igračima je svakog dana. A ako je tačno da ga evo prodaju već koji, drugi, treći put, onda moram da dovedem u pitanje i intelektualne sposobnosti gospodina Milojevića.

Bukvalno karmičko pročišćenje u Real time-u.

Na kom otpadu su pronašli ovog van la paru?

Mogao, ali Vukan bi ga pročitao i tada.

Vukan pogodio pretvaranje. Sad bi bilo 3:0 da je americki fudbal

ako misliš na trinkijerija, mogu samo da ti kažem da si kiseo kao kiselo grožđe. možda bi on trenirao zvezdu ali filipa ne bi pa zato nije ni u opticaju bio

Nisam nesto nezadovoljan porazom. Na kraju je ispalo da nam je ova utakmica prilicno svejedna. Pokazali smo da mozemo u gostima sa svakim, cak i kad se igra protiv prilicno domacinskog sudjenja. Bolje ovo izgleda nego pre 3 nedelje recimo. Jedina negativna stvar veceras su izgubljene lopte. Zaista kriminal. Sto se tice stanja na tabeli, svakako ne bismo bili prvi i da smo dobili, a Lokomotiva kako god da se okrene (i da su veceras izgubili) , igra protiv Tofasa za prolaz. Ako izgube, imaju losiji medjusobi od obe ekipe, tako da ispadaju. U slucaju pobede, prolaze. Elem, mi smo sigurno drugi i stvarno bzvz ako Trifun i Mileta ne dobiju 30 minuta protiv Limoza.

https://www.nba.com/wizards/wizards-postgame-locker-room-12-10-19 Deo o treninzima u Partizanu na 4:20 😄

Čekajte ljudi, vi neki ovdje trošite svoje vrijeme dokazujući da sajko nije imao premalo medijskog prostora prije dolaska na vlast?! Koliko god da je imao, to je bilo previše za jednog ratnog huškača, proizvođača mržnje i osuđenog ratnog profitera. Stvarno mi nije jasno kako uspijevaju da vam podmetnu da se o ovim stvarima diskutuje kao da je to neka tema.

Stavljajte ovakve stvari u spojler.Jebote lik je budala al novi nivo sad.

Gobeljic zasluzuje pohvale za vecerasnju partiju, kakav god da je, mnogo je korisniji od onog pajaca. Rodica babetinu bih najradije isutirao iz kluba, ali pre njega Mrkelu i Terzica koji su prodali malog Aleksu. Bagra mafijaska

Ovo je karma zbog Terzića, ali ne Zvezdana, nego onog koga smo oterali u Grafičar.

Rekao sam čim su izvučene grupe da Dinamo nije imao sreće jer je iz 4. šešira dobio Atalantu. Tu je bilo ljudi koji su tvrdili da je Atalanta raspad i da će teško flopat u CL. Ipak, Dinamo je proljeće prokockao protiv Šahtjora. U 93. min imaš 2 razlike i odigraš X. Jbg Al ukupno gledano, dobra sezona u CL. Sa Atalantom i Šahtjorom se nosili ravnopravno, City je jednostavno drugi nivo u svakom pogledu.

okej, ovo je 50+ ali nemam ništa bolje

Poruka za Vestbruka i Traeaea.... gotovo je samo kada Vinceanity kaže.

И таква Славија је имала -6 гол разлику или -1 по мечу у групи са Барсом, Интером и Дортмундом. Још битније од тога је што је покушавала да игра фудбал а то је најбитније за будућност. Кад имаш неки систем лакше га је надограђивати у прелазним роковима (наравно ако имаш паре). Салцбург је на 6 мечева дао чак 16 голова! И када бисмо сада налетили на њих и изгубили, кладим се да би исти они који су уздизали у небеса тренера у оном заиста историјском пролазу, рекли не може се против буџета, Ред Бул је прејак спонзор исл. И Сисоје све успјешно прати са изјавама. Када бункером прођемо даље онда пишемо историју, а када напишемо историју са рекордним поразима у Европи онда играмо против свемира и буџета... Што се тиче вечерашњег меча припрема је једноставна, без лопте морамо да стојимо тик уз играча тј. да играчи дају све од себе да се противник не размаше (то смо успјели прошле године против Ливерпула). За напад мора да се зна у транзицији ко се гдје креће, без очајничких балона од стране штопера него да се износи брзом пас игром. То би значило да ће Сисоје да постане Милоје, да ли ће успјети видјећемо вечерас, нама преостаје само да се надамо...

Mala ispravka, tj dve 😀. Prvo, kralj nema takvu ulogu u Svedskoj, tako da je ovo eventualno mogao da uradi samo premijer. U vreme naftne krize, bio je Olof Palme. I drugo, bonova za gorivo je ipak bilo. I sama ranije rekoh da nije, ali: Slika je iz 1974 😉.

Odlicne slike Vjeko. Taman za Photoshop challenge - dodati Fredija, Jasona i Michaela i jos poneke likove iz horror filmova. Je li te bilo strah dok si ovo fotkao? 🕵️‍♀️

kada je Filip ušao u igru protiv FMP-a...nakon moje spontane reakcije kaže mi žena: '' ajde idi malo gledaj u veš mašinu...evo sa'će centrifuga''.