Језичке појаве које вас нервирају

[Kronostime]

4 minutes ago, Vjekoslav said:

a odakle tebi ideja da u mom kraju ne misle da sam ja odljepio? ja cu medjutim i dalje pozdravljati sa "dobra vecer", i vrlo se ugodno osjecati u toj poziciji. uzviseno, cak.

 

As ti Sokca - svuda bi da ubode kocic.

[Angelia]

15 minutes ago, Vjekoslav said:

a odakle tebi ideja da u mom kraju ne misle da sam ja odljepio? ja cu medjutim i dalje pozdravljati sa "dobra vecer", i vrlo se ugodno osjecati u toj poziciji. uzviseno, cak.

 

Ahhh, secam se prvi put kad sam dosla nakon nekog vremena u BG, i osecala se tako uzviseno, a cela familija pocela da zajebava "kod nas u beogradu imamo gumene bandere"  Dobro vece Vjeko, dobra vecer u Sumadiji znaci da si dosao iz HR 

[mrd]

2 minutes ago, Angelia said:

Ahhh, secam se prvi put kad sam dosla nakon nekog vremena u BG, i osecala se tako uzviseno, a cela familija pocela da zajebava "kod nas u beogradu imamo gumene bandere"  Dobro vece Vjeko, dobra vecer u Sumadiji znaci da si dosao iz HR 

Nije, sad ste me procackali po secanju, zlatiborci i uopste taj uzicki kraj imaju cak i "dobar vecer". 

Zaboravio sam ne cujes reci/recenice i zardjas. 🙂

[Angelia]

Just now, mrd said:

Nije, sad ste me procackali po secanju, zlatiborci i uopste taj uzicki kraj imaju cak i "dobar vecer". 

Zaboravio sam ne cujes reci/recenice i zardjas. 🙂

Nisam imala mnogo kontakta sa uzickim krajem ni kad sam zivela tamo, tako da stvarno za njih ne znam.

Naravno da zardjas, sad da trebam da napisem nesto sto zahteva knjizevni jezik bila bi velika muka. Vidim i koliko mi je gramatika zardjala, cesto moram da se zapitam sta je ispravno.

 

 

[mrd]

2 minutes ago, Angelia said:

Nisam imala mnogo kontakta sa uzickim krajem ni kad sam zivela tamo, tako da stvarno za njih ne znam.

Naravno da zardjas, sad da trebam da napisem nesto sto zahteva knjizevni jezik bila bi velika muka. Vidim i koliko mi je gramatika zardjala, cesto moram da se zapitam sta je ispravno.

 

 

To i kazem, napisem post i procitam ga, kad ono engleska struktura recenica. 😛

[Angelia]

1 minute ago, mrd said:

To i kazem, napisem post i procitam ga, kad ono engleska struktura recenica. 😛

Takodje. Sto rece moj klinac koji sad, usled pandemije, uci Nemacki, nema nista ako sa jezikom ne zivis i ne koristis ga dovoljno.

[Cyber]

On 6/13/2020 at 4:22 PM, Vjekoslav said:

 

pa u tome i jeste problem. i "dobro vece" (umjesto "dobra vecer") i "hvala lijepo" (umjesto "hvala lijepa") su prilicno rasireni, ali to ne znaci da ih treba dalje siriti. "rasireni argument" ne drzi vodu.

 

Probudio si mi radoznalost sa ovim ”hvala”. Prava poslastica. 

 

Za ”vece” je stvar jasna.

 

Imenica ”vecer” je zenskog roda u hrvatskom: ta vecer.

Pridev se, logicno, prema tome ravna, zato: dobra vecer!

Ako ubacis glagol onda valjda: ”dobru vecer zelim!”. Ili, kako bi ti rekao?

 

Imenica ”vece” je srednjeg roda u srpskom: to vece. Dakle, ”dobro vece!”

Ako ubacis glagol: ”dobro vece zelim!”

 

Ovo drugo me bas kopka. Moze biti da se ”hvala” percipira kao glagol (hvaliti, zahvaljivati) pa se zato ukorenilo ”hvala lijepo/lepo” i postalo norma.

S druge strane, sta velis na ”hvala puno”? Meni bi cudno zvucalo ”hvala puna”.  

 

U jezicima koji su u mom domenu, ”hvala” moze biti imenica ili uzvik/rečca/partikula (sa imenickom funkcijom).

 

Da je glagol bilo bi lakse jer uz glagol obicno ide prilog.

Na primer: ”molim / zahvaljujem (glagol) lepo (prilog za nacin: Kako? Lepo.)” / ”prosim(?) / zahvaljujem lijepo”

 

Kako god, uvek  kad upotreba nekih sintagmi prevagne ... norma se etablira i ustali. 

Edited June 15, 2020 by Cyber

[Div]

 

Možda bi trebalo na Nedoumice, ali moje uši nemaju dileme:

 

Brzinski ručak;
Brzinski recept;

Brzinski urađeno.

 

Pridev brzinski označava nešto što se odnosi na brzinu a pridev brzi nešto što jeste brzo.

Aktuelno: Brzi test znači test čiji se rezultati dobiju brzo, brzinski tes je test brzine, nekog automobila, recimo.

 

 

 

 

[Cyber]

Ovo nije za nerviranje nego za smejanje => kad ´ladno napises ”presretnuo” umesto ”presreo” i kad ti to niotkuda padne na pamet dan kasnije na mestu i u situaciji koja ne tolerise smejanje a hoces da prsnes od nadolazeceg akutnog smeha. Tvorba reci na nivou cetvorogodisnjeg deteta. 😂

Edited March 31, 2022 by Cyber

[Div]

Jedan naslov sa sajta:

"Ršumov lekoviti čaj koji je naučio da pravi od svog dede"

Prvi put čujem da se od dede pravi čaj.

[C.F.]

@DivPravilno bi bilo da je Ršuma deda naučio kako da pravi lekoviti čaj?

[C.F.]

Primetila sam već drugi put naziv “Mozzart”, evo sad i na tv-u, da li je to neko pogrešio pa dodao još jedno z? Suprug video neki kafić, pa me

pita što sa dva z? Odgovor - mora da su poredili s rečju pizza 🙂.

 

[Cyber]

On 5/26/2022 at 4:46 PM, Div said:

Jedan naslov sa sajta:

"Ršumov lekoviti čaj koji je naučio da pravi od svog dede"

Prvi put čujem da se od dede pravi čaj.

 

Ja mislim da se ovde radi o tzv. strukturalnoj dvosmislenosti (ambiguity), uobicajenoj lingvistickoj pojavi. Osim toga, u naslovima se ekonomise sa prostorom pa je ovde ispalo cudno. Mogli su da napisu "Rsumov lekoviti caj po dedinom receptu" ili tako nesto kompaktno sto daje zeljenu informaciju. U naslove se obicno ne stavljaju zavisne recenice, jer moze lako da ispadne ovako rogobatno. 

 

Edited June 11, 2022 by Cyber

[Cyber]

7 hours ago, ControlFreak said:

Primetila sam već drugi put naziv “Mozzart”, evo sad i na tv-u, da li je to neko pogrešio pa dodao još jedno z? Suprug video neki kafić, pa me

pita što sa dva z? Odgovor - mora da su poredili s rečju pizza 🙂.

 

Ima i u Svedskoj 😄 => Klick! 

[Div]

 

Postaviću ovde jedan primer, u duhu rodne ravnopravnosti se nazivi zanimanja pojavljuju u ženskom rodu ponekad, zaista, rogobatno.

Na primer: turistička vodičkinja. Ne bi bilo bolje ni: vodilja, vođica, voditeljka, možda voditeljka, ipak...

Neke reči zvuče čudno, rogobatno, smešno, iako formalno ispravne, dok se ne naviknemo, a na neke se nikad ne naviknemo.

 

 

[Cyber]

Registar zanimanja, zvanja i titula zena koje je 2013. izdalo crnogorsko Ministarstvo za ljudska i manjinska prava / Odeljenje za poslove rodne ravnopravnosti. Lista pocinje na str. 21. 

 

Belezim, primera radi, da je ”ataše” nemoguce prevesti u zenski rod. Verovatno zato sto je rec stranog porekla pa je van nase deklinacione matrice. Ili "babica" koja nema muski rod. Tu se vec vidi da problem nije (samo ) u rodu reci nego u glavama ljudi i drustvenim normama.

Edited June 12, 2022 by Cyber

[Div]

 

Ne da nemam ništa protiv, naprotiv, zalažem se da se koriste nazivi zanimanja u ženskom rodu, ali u obliku koji ne para uši, u konkretnom primeru, čak i vodičica mi zvuči prikladnije.

Dobro je da postoji takav, kompletan? spisak u vidu preporuke, valjalo bi ga i apdejtovati, jezik se razvija, ne propisuje.

 

 

 

[Div]

 

Počitah malopre, a ima toga često, izraz:
...trgovina oružja, još češće nailazim na: trgovina droge, loše mi zvuči i ubeđen sam da je neispravno, ispravno bi bilo, oružjem i drogom.
Opet, trgovina i promet su u neku ruku sinonimi, a promet oružja i promet droge meni deluje OK.
Grešim li?

 

 

[𝓑𝓪𝓫𝔂]

11 hours ago, Div said:

 

Počitah malopre, a ima toga često, izraz:
...trgovina oružja, još češće nailazim na: trgovina droge, loše mi zvuči i ubeđen sam da je neispravno, ispravno bi bilo, oružjem i drogom.
Opet, trgovina i promet su u neku ruku sinonimi, a promet oružja i promet droge meni deluje OK.
Grešim li?

 

 

 

Mislim da je u pitanju padez. Sta ili cime, tj nominativ ili instrumental.

[Div]

18 hours ago, Baby said:

 

Mislim da je u pitanju padez. Sta ili cime, tj nominativ ili instrumental.

 

Biće da je izbor između akuzativa i instrumentala, a rešenje dileme je instrumental.

 

[𝓑𝓪𝓫𝔂]

8 minutes ago, Div said:

 

Biće da je izbor između akuzativa i instrumentala, a rešenje dileme je instrumental.

 

 

Moguce... davno prosla skola, zaboravilo se 😄 

[Kronostime]

Moze biti i 8. nezvanicni padez Prezervativ - koga, cime.

 

[Cyber]

Koncentrisati (se) ili skoncentrisati (se)?

 

U Rečniku jezičkih nedoumica Ivan Klajn kaže: „O pravilnosti ovog oblika mišljenja stručnjaka se razilaze, ali se obično smatra da je bolje samo koncentrisati, odn. usredsrediti, sabrati itd.” => Izvor: Opste obrazovanje

 

Pravopis kaže da je bolje koncentrisati se. Koncentracija, koncentrisano sabrano, pažljivo.
Egon Fekete u Jezičkim nedoumicama kaže da koncentrisati podrazumeva radnju trajanja a skoncentrisati radnju izvršenu (sasvim, potpuno) i zato smatra da je i drugi oblik jezički opravdan. => Izvor: Kako se pise?

Edited August 2, 2022 by Cyber

[𝓑𝓪𝓫𝔂]

2 minutes ago, Cyber said:

Koncentrisati (se) ili skoncentrisati (se)?

 

U Rečniku jezičkih nedoumica Ivan Klajn kaže: „O pravilnosti ovog oblika mišljenja stručnjaka se razilaze, ali se obično smatra da je bolje samo koncentrisati, odn. usredsrediti, sabrati itd.” => Izvor: Opste obrazovanje

 

Pravopis kaže da je bolje koncentrisati se. Koncentracija, koncentrisano sabrano, pažljivo.
Egon Fekete u Jezičkim nedoumicama kaže da koncentrisati podrazumeva radnju trajanja a skoncentrisati radnju izvršenu (sasvim, potpuno) i zato smatra da je i drugi oblik jezički opravdan. => Izvor: Kako se pise?

 

Kako cesto ne razmisljamo o recima koje izgovaramo. 

 

Ne znam sta je pravilno, ali ja bih rekla "ne mogu da se skoncentrisem" ili "nedostaje ni koncentracija" 

 

Kako uopste nepravilni izrazi dolaze u upotrebu? Da li je pitanju dijalekt? 

[Div]

6 hours ago, Baby said:

Kako uopste nepravilni izrazi dolaze u upotrebu? Da li je pitanju dijalekt? 

 

Mislim da najčešće nije u pitanju dijalekt, možda tek ponekad, kad neko reč koja ne postojiu dijalektu "podijalektuje", češće se reči koje dolaze iz stranih jezika preuzimaju i, kao u navedenom slučaju, kombinuju sa prefiksima, predlozima iz srpskog, bilo po analogiji sa sličnim rečima po značenju i obliku u srpskom, bilo tražeći preciznije značenje, nekad se i nepravilno preuzmu, bilo fonetski ili u drugačijem značenju od originalnog. 

Primeto sam u nekim novinskim člancima od pre drugog svetskog rata, ili ranije, da su engleske reči preuziane fonetski po vuku, čitaj kako je napisano, tada je većina obrazovanih, tada su i novinari bili obrazovani, govorilo nemački ili francuski, a sa korišćenjem reči, pruzimanjem, prevođenjem, često se pruzima i način korišćenja, mesto u rečenici, predlozi koji idu uz reč, onda dalje svako ko u govoru ili pisanju upotrebi takve reči doda i nešto svoje, po svom osećaju.

Dijalekti su posebna priča, žao mi je što ih ne poznajem bolje, volim da čujem originalne govornike a ne interpretaciju pisaca, novinara, scenarista i glumaca, to je često na ivici podsmeha,a ja dijalekte vidim kao bogatstvo jezika, uticaj drugih jezika, odslikavaju istoriju pojedinih krajeva.
Posebno mi je simpatično kad mala deca, od tri godine pa sve do 14-15, provedu leto kod babe i dede, negde u selu, pa se pred jesen vrate u grad sa potpuno novim vokabularom i akcentima. Obično posle 2-3 nedelje se vrate na podrazumevana podešavanja.