Jump to content

Zivot i standard u SFRJ


Amigo

Recommended Posts

Sto se tice ovih telefona, moja zena ima blisku rodbinu na Resniku i oni su dobili telefon i to dvojnik, tek negdje devedesetih.

Medjutim kada su se uvodili telefoni ne znam sada tacno kada, predpostavljam pocetkom sedamdesetih, trebalo se nesto platiti i taj covjek nije htio da plati, jer je govorio, bice to besplatno i tako ostase bez telefona, poslije vise nije bilo slobodnih linija i onda je jedva nekako dobio taj dvojnik.

 

Kod nas su prigradska seoska naselja dobili telefone negdje sredinom osamdesetih. Predpostavljam da je bolja infrastruktura u Sarajevu posljedica Olimpijade 1984, kada su se ulozile velike pare da se obnovi infrastruktura grada, sjecam da su stalno kopali ulice, postavljali nove cijevi, kablove.

Poslije skoro 40 godina, skoro nista od te infrastrukture nije obnovljeno, tako da su sada npr ogromni gubici vode jer su cijevi postale porozne.

Link to comment
Share on other sites

Fiksne telefone i digitalne centrale stizale su 80 tih u sela i prigradska naselja, varosice i gradove. Sedamdesetih to je uglavnom bilo na lokalnim centralama koliko se secam-tri broja sa pozivnim ili cetiri. Osamdesetih je moje mesto dobilo petocifrene telefone i svako domacinstvo je moglo da dobije prikljucak na centrali, pozivni plus XX XXX. E onda je devedesetih doslo do 6 cifara.

5 minutes ago, Amigo said:

Sto se tice ovih telefona, moja zena ima blisku rodbinu na Resniku i oni su dobili telefon i to dvojnik, tek negdje devedesetih.

Medjutim kada su se uvodili telefoni ne znam sada tacno kada, predpostavljam pocetkom sedamdesetih, trebalo se nesto platiti i taj covjek nije htio da plati, jer je govorio, bice to besplatno i tako ostase bez telefona, poslije vise nije bilo slobodnih linija i onda je jedva nekako dobio taj dvojnik.

 

Kod nas su prigradska seoska naselja dobili telefone negdje sredinom osamdesetih. Predpostavljam da je bolja infrastruktura u Sarajevu posljedica Olimpijade 1984, kada su se ulozile velike pare da se obnovi infrastruktura grada, sjecam da su stalno kopali ulice, postavljali nove cijevi, kablove.

Poslije skoro 40 godina, skoro nista od te infrastrukture nije obnovljeno, tako da su sada npr ogromni gubici vode jer su cijevi postale porozne.

Olimpijada 84 je bila sjajan makroprojekat, a obnavljanje svih objekata sto sportskih sto stambenih, valjda se nikad nece desiti.

Steta je i za bob stazu na Trebevicu i skakaonice na Igmanu. Zetra valjda jos postoji? Sjajan objekat za brzo klizanje i hokej.

Link to comment
Share on other sites

19 minutes ago, Janne240 said:

Fiksne telefone i digitalne centrale stizale su 80 tih u sela i prigradska naselja, varosice i gradove. Sedamdesetih to je uglavnom bilo na lokalnim centralama koliko se secam-tri broja sa pozivnim ili cetiri.

 

Mi smo imali pocetkom sedemdesetih ('71 ili '72) petocifren broj, tacno se secam koji, 57-156. Ne znam da li je iko ista placao da se uvede, ali su svi moji drugari (tada) i prijtelji roditelja imali telefone, pricalo se naveliko. Na sestocifreni broj su nam promenuli negde sredinom osamdesetih, verovatno kada je menjana (modernizovana) centrala. 

Zato mi je cudno da su u BG poceli da uvode brojeve tih osamdesetih, a moguce je da te su te stare centrale bile ogranicene, a BG je ipak veliki grad, bar u poredjenju sa NS.

 

 

Edited by Baby
  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

Ja sam sedamdesetih imao telefonsa 6 cifara, a sjecam se da je bilo i sa 5. Sa 4 se vec ne sjecam.

 

Zetra postoji, valjda ima neki klub jos uvijek, ne pratim to, pa ne znam mnogo o tome, znam da je prije 7-8 godina trenirao jedan klinac, sin mojih prijatelja koji su se onda preselili u Banjaluku, tako da sada ne poznajem nikoga ko se bavi hokejom.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

4 minutes ago, Amigo said:

Ja sam sedamdesetih imao telefonsa 6 cifara, a sjecam se da je bilo i sa 5. Sa 4 se vec ne sjecam.

 

Zetra postoji, valjda ima neki klub jos uvijek, ne pratim to, pa ne znam mnogo o tome, znam da je prije 7-8 godina trenirao jedan klinac, sin mojih prijatelja koji su se onda preselili u Banjaluku, tako da sada ne poznajem nikoga ko se bavi hokejom.

Nisi u BIH, ali imam prijatelje preko dr. mreza *ne racunam rodbinu i drugove iz JNA, koji prate zimske sportove i znam da je od 2015 bila dobra atmosfera da se krene u obnovu skakaonica, plastike i verovatno rekonstrukcije pomocnih objekata. Dirljivo je videti malu 70 ticu i vecu 90 onako u filmu 250 stepenika. Vrh sportske i ljudske emocije. Jedan je Mirza Kindje, i jugoslovenska kosarka a kakvi su tek skokovi moguci da je na regionu vise objekata.

Link to comment
Share on other sites

15 hours ago, mrd said:

Država je bila super. Kao prvo moglo je da se večno studira. Škola bila džabe. Mogao si do 30-40 da živiš u studenskom domu. Malo li je. U studenskim menzama si bele vešlice mogao da dobiješ 4 puta jeftinije nego u kasapnici.
Jednom rečju blagostanje za neradnike.

Sent from my LM-G710VM using Tapatalk
 

 

Lezi lebu ...

 

Jos u detinjstvu sam registrovala da za nekog kazu da je ”veciti student” u smislu prolongiranja studija te sam to percepirala kao uobicajenu pojavu.

U svetu je ”veciti student” obicno metafora za nekog ko je doktorirao pa nastavi da se bavi istrazivackim radom. Posto je znanje friska roba, taj alumni po prirodi stvari nastavlja da stalno uci i razvija se u svojoj oblasti. 

Edited by Cyber
Link to comment
Share on other sites

Ма u inostranstvu kazu da studenti mogu da budu i preko 35 onako da krenu da studiraju kad im se cefne. Prico mi kolega sto je doktorirao na Kembridzu.

Moj drug stomatolog studirao je citavu banku, cak sam ga kao brucos i zatekao na faxu, pocetkom 90tih. Evo Rock 82, casopis koji je oblikovao moj muzicki ukus jos u osnovnoj skoli. Tekstovi Petar Popovic, Dusan Vesic. Iz privatne kolekcije, sacuvani u mom ducanu. 😄

https://imgur.com/jjoZkY2

https://imgur.com/8yEUnRr

 

 

 

 

Edited by Janne240
  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

12 minutes ago, Janne240 said:

Ма u inostranstvu kazu da studenti mogu da budu i preko 35 onako da krenu da studiraju kad im se cefne. Prico mi kolega sto je doktorirao na Kembridzu.

 

 

Ja to znam i mislim da je to vrlo lepo. Ovde sam mozes da krojis svoje obrazovanje.

Mozes da diplomiras, dakle da budes svrsen student i da radis pola zivota pa da onda iz nekog razloga upises univerzitetski kurs iz necega sto te zanima ili ti je potrebno. Mozes i da tek pocnes da studiras u kasnijim godinama iz bilo kog razloga.

Ali to nije ista prica kao ona koju je mrd pomenuo u svom postu. 

Edited by Cyber
  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Ma pusti ti Mrda, ljudi ne znam iz kog razloga kontriraju na svaki pomen SFRJ i mogucnosti koje je sistem nudio ili ne. Nazalost, vec krajem tog sistema postalo je potpuno jasno koliko je sistematski unisteno visoko skolstvo i koliko je obezvredjen ozbiljan poduhvat u zivotu kao sto je studiranje. Danas u doba tzv liberalnog kapitalizma a zapravo svastarenja u pogledu svojine, prava i zakona, u Srbiji je fakultetsko obrazovanje devalviralo do maximuma. Kakav intelektualizam, omrazen i politikanstvo i seseljanstvo zavladalo je u patiniranoj drustvenoj zabokrecini.

Evo ja u peedeset, aktivno radim na srednjeskolskoj prekvalifikaciji, Polozio ispita danas, cekaju me jos dva!. 😄 😄 😄

Link to comment
Share on other sites

12 minutes ago, Janne240 said:

Evo ja u peedeset, aktivno radim na srednjeskolskoj prekvalifikaciji, Polozio ispita danas, cekaju me jos dva!. 😄 😄 😄

 

Ja uvek pozdravljam tu vrstu rada. Zelim ti uspeh u postizanju cilja!

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

On 1/25/2021 at 8:35 AM, Ajduk said:



.

 

E Ajduke...vidim, vičan si brojevima...objasni ovima, profesionalnim neverovačima, kako je EI Niš imala 25 000 radnika, a niš nešto preko ili oko 100 000 stanovnika (u to vreme)....znači iz svake kuće u Nišu je radilo, ako se oduzme broj maloletne dece i penzosa...pa bar po dvoje ljudi. Onda se tu nešto ne uklapa??? Pa naravno da je 2/3 zaposlenih bio iz okoline Niša...iz sela. U to vreme, neko je već napisao, čekalo se čak i po dve-tri godine na stan, a negde Boga mi i pet. Znam da če se odmah javiti, a znam i ko, da on zna nekog, koji zna nekog ili opn zna nekog, ko je čekao čak 10 godina...ili nikad nije dobio stan. A bilo je ono, prijaviš se, Radničkom Savetu (valjda) i oni te uvrste na Rang Listu..za stan ili za plac+kredit na XX godina....i eto kako su seljaci naselili gradove. 

 

To je ujedno bilo i pogubno za dalji razvoj i propast je bila neminovna.

 

Na Godišnji odmor, kad si mlad radnik, nisi mogu u toku letnje sezone, jer prioritet su bili stariji radnici..."da se zna "ko drži visak, a ko meša malter" ...a ti stariji radnici su pak, za vreme leta, vraćajući se svojim korenima, svoje godišnje odmore koristili za vršu žita, branje kukuraza, branje sezonskog voća i povrća, plasiranje roba na tržište zvanom pijaca, a pojavom nakupaca "kvantaška pijaca"...i tako je nastao "mučenik seljak" koji je dolazio na posao da se odmori, iznurem radom na svojim njivama. Ti ljudi su nosili epitete...mučenik, jadan propade, veliki radnik..

 

Znači seljak je upropastio Jugoslaviju kada je sišao u varoš.

Link to comment
Share on other sites

On 1/25/2021 at 7:25 PM, ters said:

Kao i obicno, iskustva su razlicita, i stvari nisu crno-bijele (osim RR Zavodi televizora)... 

Nisam siguran da je pod imenom RR proizvodila televizore, mislim da su samo radio-aparate i tranzistore. BAr se ja ne sećam TV-a sa oznakom RR. Pod imenom EI ...da....EI je proizvela preko 6 miliona TV aparata....statistički...svaki dom u SFRJ je imao EI televizor.

Link to comment
Share on other sites

17 hours ago, Darth Bane said:

Ovo je dobro receno - rekao bih do sada najbolji opis te drzave : "... blagostanje za neradnike"! 

Uzdrzavao sam se do sada da spomenem tu surovu istinu, ali kada nas vec uporno vuku za jezik. 

Standard nije bio bog zna sta, ali za mnoge je bio super u odnosu na ulozeni rad! 

To je poprilična glupost, onako iz rukava istresena kao kad bi ja rekao da su samo neobrazovani ljudi i oni koji su bili u sukobu sa zakonom "brisali" preko i udomljavali se na Zapadu radeći svakakve poslove, najčešće ispod svakog nivoa i onih koji domaće stanovništvo nije htelo. Priznaćeš da je glupo, ali ako te oduševljava....raduj se :smiley34:

Link to comment
Share on other sites

42 minutes ago, Constantin said:

Nisam siguran da je pod imenom RR proizvodila televizore, mislim da su samo radio-aparate i tranzistore. BAr se ja ne sećam TV-a sa oznakom RR. Pod imenom EI ...da....EI je proizvela preko 6 miliona TV aparata....statistički...svaki dom u SFRJ je imao EI televizor.

RR Zavodi su proizvodili televizore - jedan takav, crni sa zaobljenom kutijom, stariji od mene - kupljen 1962. nam je sluzio punih dvadeset godina - sve do 1982... Trebalo je nekoliko minuta da se zagrije, morao je biti spojen kroz stabilizatorsku kutiju ali je radio uglavnom OK - dva puta  TV mehanicar zamijenio neku cijev kada slika ne moze da se zaustavi i to je to...

 

Trazeci sliku nadjoh da neko prodaje takav model online za 70 eura...

https://www.bolha.com/klasicni-tv/tv-zavodi-rr-star-cez-50-let-zapecaten-74-leta-ohranjen-oglas-1583735

 

 

 

 

Edited by ters
Link to comment
Share on other sites

5 minutes ago, ters said:

RR Zavodi su proizvodili televizore - jedan takav, crni sa zaobljenom kutijom, stariji od mene - kupljen 1962. nam je sluzio punih dvadeset godina - sve do 1982... Trebalo je nekoliko minuta da se zagrije, morao je biti spojen kroz stabilizatorsku kutiju ali je radio uglavnom OK - dva puta  TV mehanicar zamijenio neku cijev kada slika ne moze da se zaustavi i to je to...

 

 

 

 

 

 

Ok....elem...proizvodili su crno-bele televizore za život u boji, a danas imamo ove tanane, LED ekrane 4K, 8K....šta ti ja sve znam, a život crno - beli...:default_coffee:

Link to comment
Share on other sites

59 minutes ago, Constantin said:

 

E Ajduke...vidim, vičan si brojevima...objasni ovima, profesionalnim neverovačima, kako je EI Niš imala 25 000 radnika, a niš nešto preko ili oko 100 000 stanovnika (u to vreme)....znači iz svake kuće u Nišu je radilo, ako se oduzme broj maloletne dece i penzosa...pa bar po dvoje ljudi. Onda se tu nešto ne uklapa??? Pa naravno da je 2/3 zaposlenih bio iz okoline Niša...iz sela. U to vreme, neko je već napisao, čekalo se čak i po dve-tri godine na stan, a negde Boga mi i pet. Znam da če se odmah javiti, a znam i ko, da on zna nekog, koji zna nekog ili opn zna nekog, ko je čekao čak 10 godina...ili nikad nije dobio stan. A bilo je ono, prijaviš se, Radničkom Savetu (valjda) i oni te uvrste na Rang Listu..za stan ili za plac+kredit na XX godina....i eto kako su seljaci naselili gradove. 

 

To je ujedno bilo i pogubno za dalji razvoj i propast je bila neminovna.

 

Na Godišnji odmor, kad si mlad radnik, nisi mogu u toku letnje sezone, jer prioritet su bili stariji radnici..."da se zna "ko drži visak, a ko meša malter" ...a ti stariji radnici su pak, za vreme leta, vraćajući se svojim korenima, svoje godišnje odmore koristili za vršu žita, branje kukuraza, branje sezonskog voća i povrća, plasiranje roba na tržište zvanom pijaca, a pojavom nakupaca "kvantaška pijaca"...i tako je nastao "mučenik seljak" koji je dolazio na posao da se odmori, iznurem radom na svojim njivama. Ti ljudi su nosili epitete...mučenik, jadan propade, veliki radnik..

 

Znači seljak je upropastio Jugoslaviju kada je sišao u varoš.

 

Nisu bas svi radnici EI Nis bili u Nisu i okolini - koliko znam bilo je pogona i u drugim gradovima Jugoslavije... 

Link to comment
Share on other sites

E sada sto se tice vecitih studenata, mislim da je fakultet u to vrijeme bio tezi od ovih fakulteta po Sjevernoj Americi. 

Ipak to ne znaci to da su bili tezi da su bili bolji. Moj konkretan faks, masinski, je bio pravo zayeban, druga godina je bila opsta klaonica, sastavili su sve teske prije svega teoretske predmete, matematike, mehanike, masinski elementi, materijali, itd sve jako obimno, mnostvo projekata koji su oduzimali vrijeme, tako da je tu otprilike 70% ljudi ponavljalo drugu godinu. Poslije je bilo lakse.

Po zavrsetku nismo znali prakticno nista da radimo. Ovdje studenti imaju praksu, tako da su spremniji za posao.

Sa druge strane napaceni silnim teoretski ucenjem je mozda razvilo neku sposobnost za opstim ucenjem, tako da se vecina nasih ljudi ovdje prilicno lako prilagodila i 90% inzinjera je dobilo poslove u struci, napravili solidne karijere.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

 

Nisu bas svi radnici EI Nis bili u Nisu i okolini - koliko znam bilo je pogona i u drugim gradovima Jugoslavije... 

Da...ali ne više od 1000 verujem, ne znam, u svim pogonima...

Svejedno, ne menja suštinu

 

Послато са Huawei MATE 40 Pro помоћу Тапатока

 

 

 

Link to comment
Share on other sites

6 minutes ago, Constantin said:

Ok....elem...proizvodili su crno-bele televizore za život u boji, a danas imamo ove tanane, LED ekrane 4K, 8K....šta ti ja sve znam, a život crno - beli...:default_coffee:

Ma nije bas tako - i onda i sada su postojale varijante zivota i u boji i nijansama sive... Kako kome zapadne, i kako ko sebi uredi... 

Nisam sklon idealizovanju stvari iz proslosti - jer nije sve bilo dobro, ali nisam sklon ni kuknjavi kako je sve bilo uzasno... Nisam se nikada (do devedesetih) suocio sa problemima nemanja telefona, tekuce vode, toalet papira i slicnih stvari... I ne sjecam se da sam usao u neku od kuca u kojima je to bio problem (sa izuzetkom planinskih vikendica - off-grid sto bi rekli), ali je ocito bilo i dosta ljudi sa tim problemima... opet da stavimo stvari u perspektivu, 1960-tih, 20% americkih domacinstava nije imalo telefon i 40% talijanskih...

 

 

Link to comment
Share on other sites

35 minutes ago, ters said:

Ma nije bas tako - i onda i sada su postojale varijante zivota i u boji i nijansama sive... Kako kome zapadne, i kako ko sebi uredi... 

Nisam sklon idealizovanju stvari iz proslosti - jer nije sve bilo dobro, ali nisam sklon ni kuknjavi kako je sve bilo uzasno... Nisam se nikada (do devedesetih) suocio sa problemima nemanja telefona, tekuce vode, toalet papira i slicnih stvari... I ne sjecam se da sam usao u neku od kuca u kojima je to bio problem (sa izuzetkom planinskih vikendica - off-grid sto bi rekli), ali je ocito bilo i dosta ljudi sa tim problemima... opet da stavimo stvari u perspektivu, 1960-tih, 20% americkih domacinstava nije imalo telefon i 40% talijanskih...

 

 

A s druge strane....do danda današnjeg se neke stvari nisu promenile. Ko zna koliko je domaćinstava danas bez vode, bez kanalizacije....a realno, u današnje vreme, to je baš ...baš

Link to comment
Share on other sites

1 minute ago, Constantin said:

A s druge strane....do danda današnjeg se neke stvari nisu promenile. Ko zna koliko je domaćinstava danas bez vode, bez kanalizacije....a realno, u današnje vreme, to je baš ...baš

Lako cemo za vodu... Sta cemo sa 165,000 bukvalno nepismenih u Srbiji i 90,000 u Bosni u 2021 godini... 

Plus 670,000 onih koji nisu zavrsili ni osnovnu skolu u Srbiji  (i tome proporcionalan broj u Bosni - vjerovatno oko 400,000)

 

Link to comment
Share on other sites

3 hours ago, Constantin said:

To je poprilična glupost, onako iz rukava istresena kao kad bi ja rekao da su samo neobrazovani ljudi i oni koji su bili u sukobu sa zakonom "brisali" preko i udomljavali se na Zapadu radeći svakakve poslove, najčešće ispod svakog nivoa i onih koji domaće stanovništvo nije htelo. Priznaćeš da je glupo, ali ako te oduševljava....raduj se :smiley34:

Pa eto ti gore pomenu 25k radnika radilo u EI Nis. Jeli zaista bilo potrebe za tolikim brojem radnika?! 

Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...