Bliski Istok

[fishV2]

Mozda je krajnji trenutak da Evropa pokusa da spreci ili se bar ogradi od genocidnog ludaka i njegove klike koja ce naneti nepovratnu stetu interesima svog naroda i saveznicima.

 

[erwin]

Izrael je u saradnji s Amerikancima kao nekakvo rešenje palestinskog pitanja gurao državu Gaza-Sinaj, sad bi izgleda da gura samo Sinaj.

 

Članak iz 2017:

Quote

Is Gaza-Sinai state a possibility for Palestinians? (...)
One possibility – known to be much-favoured by Israel – would be to engineer the creation of a Palestinian state in Gaza and then pressure Egypt to allow it to expand into the neighbouring territory of northern Sinai.
According to this plan, not only would most of Gaza’s population end up in Sinai, but so too would potentially millions of Palestinian refugees. (...)
Suspicions of a Gaza-Sinai state are not new. In fact, there is strong evidence that Israel has been pushing aggressively, along with the United States, to create a Palestinian state in Sinai since it withdrew its soldiers and settlers from the Gaza Strip more than a decade ago. Now rumours are circulating that the Sinai plan is being revived.

https://www.aljazeera.com/features/2017/7/24/is-gaza-sinai-state-a-possibility-for-palestinians

[bohumilo]

On 10/13/2023 at 8:42 AM, Kooineeperk said:

Zasto trabunjanje? Nije bilo nasilja sa druge strane nikada? Nije poredivo, naravno, niti je ikakvo opravdanje za lose aktivnosti s obe strane kroz istoriju. A obostranog nasilja je bilo. I bice. Nije srazmerno sigurno, imaju drugacije nacine.

 

Nije to nikakav teroristicki narativ. Teroristicki narativ i delovanje je kada kazes da "Jevreje sve treba pobiti" i kada cinis masakre kao pre par dana.  

Zato što to nije kontekst tog sukoba, ni ovog partikularnog zločina. U istom smislu kao što se WWII ili rat u Bosni, ili, uzmimo partikularno, Aušvic i Srebrenica NISU desili u kontekstu "spirale nasilja", "za-rat-je-potrebno-dvoje"-a, "sve-strane-su-vršile-zločine"-a, itd. Kažem "teroristički narativ" jer ga koriste teroristi i njihovi simpatizeri***, ali to nije njegov glavni problem (to što je neko terorista ne znači da je u svemu u krivu - mada ovde jeste) - već je to naprosto pogrešan, lenj, beskoristan frejmvork za razumevanju ovih zločina i sukoba, a time i loša polazna tačka za razmatranje nekog njihovog razrešenja.

 

Fundamentalna moralna i ciljna asimetrija koja leži u temelju ovog sukoba - naime, da jedna strana želi da da pobije sve Jevreje, a da druga, sami Jevreji, ne želi da svi Jevreji budu pobijeni - je jasna čak i samim zločincima iz Hamasa (iako njihovim fanovima nije). TO je razlog zašto oni koriste sopstvenu decu i žene kao žive štitove: znaju da će im to povećati šanse da ne budu ubijeni jer znaju da Izraelci nisu krvoloci kao oni, i da ne žele da ubiju nevine palestinske civile...

 

...u izlaganju u novom kratkom podkastu Sem Heris poziva slušaoca da se zaista potrude da zamisle/vizualizuju obrnutu sutuaciju - da Izraelci prave žive štitove od svoje dece. Ova slika koja, kako on ističe, predstavlja ultimativni moralni nadrealizam, moralnu montipajtonovština, na efektan način podcrtava suštinski problem sa "obostranizmom":

 

 

 

 

*** kao što ga u kontekstu rata u Bosni koristi i sam Radovan Karadžić (a koristio bi ga i Hitler da ima nalog na Tviteru), pročitajte recimo ovaj njegov intervju; sve vrca od starih istorijskih spirala nasilja, bilo je zločina na svim stranama, nesrećne ljudske sudbine i prirode koja ga tera da ratuje, naročito na nesrećnom Balkan, itd, isl...jedan onako pravi tužni, bolećivo-neutralni samoupravljač koji ne želi da bira strane, već samo želi mir u svetu...Na to ja samo mogu da kažen - hvala Bogu na IDF-u (i na američkoj vojsci), pa će "mir u svetu" ovoga puta ići malo teže nego što ovakvi priželjkuju...

Edited October 14, 2023 by bohumilo

[McLeod]

Ne postoji nikakav disproporcionalni odgovor Izraela u Gazi. Oni rade sve da smanje civilne zrtve. Hamas, sa druge strane, koristi civile kao zivi stit.

 

Iz njihove vizure, sve sto zahteva da se ovako nesto nikada vise ne ponovi i obezbedi bezbednost Izraela je legitimno.

 

Potpuno istu vizuru su imali saveznici kada su dobijali WWII - atomska bomba, bombardovanje Nemacke i druge stvari koje su to pratile su van konteksta zlocini bez presedana, ali stvari treba staviti u kontekst.

 

Kontekst ovde je da imamo teroristicku, anticivilizacijsku grupaciju koja je nicim izazvana napravila tezak zlocin nad nevinim ljudima i ima za cilj da istrebi Jevreje i unisti njihovu drzavu.

 

Jedini moguci odgovor je da oni budu potpuno unisteni svim mogucim sredstvima.

Edited October 14, 2023 by McLeod

[erwin]

Republikanski kongresmen koji je volontirao mesec dana u izraelskoj vojsci pojavio se na sastanku u Vašingtonu u njihovoj uniformi.

 

 

 

[MeanMachine]

23 minutes ago, McLeod said:

Jedini moguci odgovor je da oni budu potpuno unisteni svim mogucim sredstvima.

 

Dr. Dabić i Ratko like this

Edited October 14, 2023 by MeanMachine

[mare80]

Sinaj je pre svega uporište raznih ekstremno islamističkih gerilskih grupa sa kojima Egipat ima ogromnih problema godinama,poslednje što im treba je gomila potencijalnih regruta za te grupe u vidu dodatno radikalizovanih Palestinaca ...

 

[berti]

12 minutes ago, MeanMachine said:

 

Dr. Dabić i Ratko like this

Dr Franjo i g. Pavelic takodje

[McLeod]

Predivne doskocice, srecom pa je u najmracnije vreme ljudske civilizacije Cercil pobedio Cembrlene poput vas.

 

 

[Dragan]

Katar, Sirija, Irak i svi ostali – ovako se zemlje u regionu osećaju prema Izraelu Katar, Sirija, Irak i svi ostali – ovako se zemlje u regionu osećaju prema Izraelu   Katar, Sirija, Irak i svi ostali – ovako se zemlje u regionu osećaju prema Izraelu

U osam tačaka pokazujemo ko ima koja interesovanja i koji ciljevi teže na Bliskom istoku.

Nije prošlo mnogo vremena od kada se Bliski istok smatrao razumno tihim, barem po bliskoistočnim standardima. Da budem precizniji, to je bilo pre šest dana. A sada? Da li bi rat u Gazi mogao da se razvije u još veći, jer je sve u regionu povezano sa svim ostalim? Pokušaj da se stvari sortiraju.

 

Spoiler

1. Liban

Izrael i Liban su zvanično u ratu od osnivanja Izraela 1948. Iznova i iznova postoje provokacije, posebno od strane Hezbolaha. Kada je Izrael izvršio invaziju na Liban u junu 1982. Danas Hezbolah, koji je klasifikovan kao teroristička organizacija na Zapadu, praktično dominira Libanom. Godine 2006. bio je direktan rat sa Izraelom. Oružana borba protiv Izraela je u srcu akcija Hezbolaha, koji ga povezuje sa Hamasom. Uprkos šiitskoj veroispovesti, milicija sebe vidi kao saveznika sunitskih Palestinaca. Na proleće, generalni sekretar Hezbolaha Hasan Nasrallah sastao se sa liderom palestinskog Islamskog džihada i Hamasa. Pretio je da će poslati Izrael "u kameno doba". Kada Hezbolah završi sa jevrejskom državom, više neće biti Izraela.

 

2. Katar

Sunitski Emirati održavaju dobre odnose sa Iranom i nemaju diplomatske odnose sa Izraelom. Katar odbacuje Abrahamov sporazum kojim je Izrael normalizovao svoje odnose sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE), Bahreinom i Marokom pre nešto više od tri godine. Uprkos tome, ona sebe vidi kao posrednika u regionu i u kontaktu je sa svim stranama. Političko rukovodstvo Hamasa živi u Dohi. Emirati su optuženi za pružanje finansijske podrške Hamasu. Katar krivi Izrael sam za rat u Izraelu, navodeći kao razlog "konstantno kršenje prava palestinskog naroda". Saudijska Arabija, Bahrein i UAE optužili su Katar da podržava terorizam i izolovali ga više od tri godine od 2017.

 

3. Iran

U regionu sa mnogo neprijatelja, Iran je već dugi niz godina glavni protivnik Izraela – zajedno sa Hamasom i Hezbolahom. Veliko je pitanje kakva je bila uloga Teherana u planiranju Hamasa. Izrael je, kao i Sjedinjene Države, takođe naglašeno oprezan. Može se pretpostaviti da su lideri takozvane Islamske Republike znali za te planove. Oni dele mržnju prema Izraelu sa Hamasom, pomažu organizaciji finansijski i krijumčare oružje u Gazu. Ali, da li su oni, kako tvrdi Volstrit žurnal, dali "zeleno svetlo" invaziji na Izrael? Uobičajeni antiizraelski komentari ovih dana izlaze iz Teherana, ali je autorstvo napada vrlo jasno: to je bio "samopoћrtvovani korak Palestinaca", rekao je vrhovni voрa Ali Khamenei . Onda nije iranska operacija. Režim je zapravo bio u procesu oslobođenja od izolacije – prišao je Saudijskoj Arabiji i ponovo razgovarao sa SAD, bar indirektno. Bilo je opreznih koraka ka novom nuklearnom sporazumu. Mulaši još uvek nisu napustili želju da postanu nuklearna sila.

 

4. Saudijska Arabija

Posle sedam godina ledenog doba, Iran i Saudijska Arabija su prvi put razmenili ambasadore 2023. godine. Sada, u sredu, usred krize u Gazi, prestolonaslednik Mohamed bin Salman i iranski predsednik Ebrahim Raisi razgovarali su telefonom – prvi put ikada. Zbližavanje njih dvojice ima potencijal da promeni ravnotežu snaga u regionu. Pored toga, Izrael i Saudijska Arabija su se takođe obratili jedni drugima, a razgovori su obavljeni uz posredovanje SAD. Hamasov napad tokom vikenda verovatno je imao za cilj da zaustavi i ove napore. Saudijska Arabija se u arapskom svetu vidi kao štitna moć Palestinaca i ona je zahtevala momentalno okončanje eskalacije. Istovremeno, upozoreno je protiv "lišavanja legitimnih prava palestinskog naroda".

 

5. Egipat

Predsednik Abdel Fattah al Sisi želi da napravi ime za sebe kao mirovni posrednik. Poslednjih dana je dosta razgovarao telefonom, uključujući i sa palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom. Kao i njegov turski kolega Redžep Tajip Erdogan, Sisi poziva na prekid vatre. Kao šef države, koja se graniči sa Gazom uz Izrael, rat direktno utiče na njega. U egipatskom rukovodstvu očigledno postoji zabrinutost i da bi ljudi iz Gaze mogli da traže put do Egipta. Egipat je takođe uključen u blokadu Stripa, kao i Izrael. Prema Kairu, prelaz Rafah je i dalje otvoren za humanitarnu pomoć. Sisi ne veruje Hamasu, koji je uvek imao najbolje veze sa egipatskim Muslimanskim bratstvom. S druge strane, Egipat je bio taj koji je posredovao u primirju između Hamasa i Izraela 2021. godine. Dugo je Egipat bio jedina arapska zemlja pored Jordana koja je imala odnose sa Izraelom. Egipćani su, kako se navodi, nedavno upozorili Izrael na napad Hamasa.

 

6. Irak

Zemlja sa šiitskom većinom je pod snažnim uticajem Irana. U vreme kada su druge arapske zemlje uspostavljale odnose sa Izraelom, Irak je usvojio "anti-izraelski zakon o normalizaciji", kojim se Iračanima zabranjuje da imaju bilo kakve veze sa Izraelom i njegovim građanima. Posle invazije Hamasa, Irak je istakao svoju podršku palestinskom narodu. Napadi su bili "prirodna posledica sistematske represije", rekao je premijer.

 

7. Sirija

Bašar al Asad koristi dane kada su oči sveta uprte u Gazu kako bi izveo najžešće napade na pobunjenička područja posle dugo vremena. U Idlibu na severozapadu zemlje je, kako se navodi, bilo mnogo civilnih žrtava. Rat u njegovoj zemlji nije završen, rekao je nedavno Asad. Da li bi dozvolio sebi da bude uvučen u novi rat, sa Izraelom? U jesen 2022. godine, Asad je dobio visoke kadrove Hamasa u Damasku. Hamas je tamo imao svoje sedište, ali to je bilo gotovo kada je stao na stranu opozicije u sirijskom ratu. Sada su voрe Hamasa traћile milost. I o readmisiji anti-izraelskom savezu koji se proteže od Teherana do Damaska do Bejruta. Izrael je u sredu uveče prijavio minobacačku vatru iz Sirije, a Izraelci su uzvratili artiljerijom. Izrael je u četvrtak izveo napade na aerodrome u Damasku i Alepu – šteta je, kako je rečeno, velika.

 

8. Jordan

Kralj Abdulah II .bin da je Al Husein opravdao nasilje Hamasa nedostatkom palestinske države. Monarh je rekao da je Bliskom istoku potreban "pravični mir zasnovan na rešenju dve države", jer u suprotnom region nikada neće doći na mir. U Amanu su hiljade ljudi zahtevale zatvaranje izraelske ambasade. Veliki deo jordanskog stanovništva su Palestinci.

 

 

[Kooineeperk]

@bohumilo samo sto takav narativ (ili slican) nije rezervisan samo za teroriste.  

A i dalje ne razumem zasto ne treba gledati siru sliku. No dobro. 

 

 

[Dragan]

"Plašimo se u sopstvenoj zemlji!"

Posle napada palestinskih terorista, Izrael je u šoku. Ljudi koji su preživeli pričaju o najmračnijim danima u istoriji jevrejske države.

 

Spoiler

Dan 1, subota

Šabat u Izraelu, dan odmora. U 6.35 sati sirene su probudile građane da upozore na ispaljene rakete iz pojasa Gaze. Čak je i izraelski visoko efektivni sistem protivraketne odbrane Gvozdena kupola preplavljen. Istovremeno, više od 1.000 palestinskih terorista infiltrira se u unutrašnjost Izraela, od kojih mnogi lete preko granice u paraglajderima u svitanje.

Izlazak sunca u pustinji južnog Izraela, "to je bilo neverovatno." Video je mnoge od njih, ali ovaj je bio posebno lep, kaže Sagi Gabaj (28) telefonom nekoliko dana kasnije. Sunce je okupalo nekoliko komadića oblaka u svetlo roze boji, u bogatoj narandžastoj boji.

Nešto posle 2 sata ujutru stigao je iz Rišon LeZiona, festival je već bio u toku. Kao što je običaj na takvim festivalima, on je tek nedavno saznao tačnu lokaciju, lokaciju u blizini pustinjskog sela Reim. Moto žurke: "Prijatelji, ljubav, beskonačna sloboda". Mladi ljudi iz svih delova Izraela, iz Italije, Nemačke, Meksika, Sjedinjenih Država su došli ovde. Gabaj poznaje mnoge od njih, a za njega se oseća "kao da smo kao velika porodica". Prijatelj radi na ulazu na žurku, ne mora da plaća ulaznu taksu. Bio je okružen nasmejanim ljudima te noći, "slavili smo život, da nam ide dobro, svi smo bili naduvani". Tako se seća.

 

Gabaj vidi izlazak sunca kako sedi u kolima, na ivici festivala transa. Napravite kratku pauzu od plesanja satima, popijte piće, odmorite se.

To je nešto posle pola sedam kada Sagi Gabaj vidi crne tačke na nebu. Skajoketi. Nekoliko sekundi kasnije, prve detonacije. Muzika je isključena, organizatori završavaju festival ranije, traže od svih da idu kući. Samo nekoliko policajaca osigurava lokaciju. "Samo sam hteo da pobegnem", kaže Gabaj. Njegova devojka dotrиi do njega i uрe u auto. Mnogi reveleri, međutim, ostaju na prostirkama ispred svojih šatora, hlade se na peščanom tlu nakon što zaigraju celu noć, proveravaju svoje mobilne telefone. Opušteni su – previše opušteni, misli Gabaj.

 

Kako detonacije postaju sve nasilnije, napadi intenzivniji, iznenada izbija panika. Otkrovenja trče bosa do svojih automobila, koji su parkirani na obodu stranačkog terena, duž puta koji ide paralelno sa pojasom Gaze udaljenim samo pet kilometara. Automobili se odvezu, okrenu se, blokiraju jedni drugima put.

Sagi Gabaj uspeva da krene na jug. Automobili sa polomljenim šoferšajbnama idu ka njemu, on čuje pucnjeve, u početku sporadično, a onda sve više i više. Teroristi prilaze paraglajderima, na motociklima, sa kamionetima. Gabaj se okreće, vidi očajne ljude kako trče ulicom, vidi povređena, beživotna tela na poljima. Druga preživela je kasnije na Instagramu izvestila da se sakrila od terorista ispod partijske pozornice. Ležala je među leševima, razmazala im krv po sebi i pretvarala se da je mrtva.

Gabaj se zaustavlja na jednom od nadgladnih, otvorenih betonskih bunkera, tipičnih za oblast oko pojasa Gaze. Trebalo bi da štite od bombi. Unutra već ima oko 50 festivalskih goersa, Gabaj se seća mirisa znoja. Ulazi, skroz pozadi. Ali ima čudan osećaj, ponovo žuri, njegova devojka od ruke.

Napolju pucaju iz svih pravaca jurišnim puškama i bazukama, uđu u svoj auto, odmaknu se 300 metara, saobraćajna gužva. Jedini put blokiran je sa obe strane blokadama terorista, koji su se prerušili u policajce i vojnike. Ljudi koji beže od terorista beže i voze u naručje terorista.

Ako uspeju da pobegnu u pustinju, drugi su upucani otpozadi.

Gabaj napušta automobil, i u pucnjavi, trči sa svojom devojkom i oko 300 drugih posetilaca preko polja, krećući se ka istoku, daleko od festivalskog terena. Neki od njih su upucani otpozadi, ali mnogi uspevaju da pobegnu u pustinju, uključujući Sagija Gabaja i njegovu devojku.

Posle četiri i po sata, Gabaj i njegova devojka stižu do Kibuca Patiša, gde tri puta uvrće zglob usput, članak mu je slomljen, adrenalin ugušuje bol.

 

Drugi dan, nedelja

Izraelska vojska evakuiše izraelska naselja u pograničnom delu pojasa Gaze. Hiljade ljudi treba da bude odvedeno na druge lokacije u Izraelu, kaže portparol izraelske vojske.

Usred četvrti noćnog života u Tel Avivu, višespratna kuća postala je ruševina. Jedva 100 metara od najlepših galerija, pabova i bioskopa u gradu. Policajac blokira ulicu. Nekoliko ljudi gleda i fotografiše. To je, onda, bio udar koji je zvučao glasnije od odbrambenih raketa u noći.

U Kibuc Beeriju teroristi su bacali zapaljene gume u kuće da bi isušili stanovnike.

Nedelja je prvi dan u nedelji u Izraelu, ali u kafićima i restoranima Tel Aviva stolice su i dalje na stolovima. Na Rotšild bulevaru, čokoladice sa sokovima su ukrcane. Na plažama talasi, koji su inače toliko popularni kod surfera i dece, žure na pustu plažu. Spoljašnji život ovog grada ušunjao se u privatnu sferu. Ispred televizora i pametnih telefona. U dnevnim sobama i kuhinjama. Odatle je bar nedaleko do sledećeg skloništa.

Tokom cele noći, vojnik postavljen u Whatsapp grupi, borili su se protiv terorista u Kibbutz Beeri. Sa oko 1200 stanovnika, kibuc je najveće selo duž pojasa Gaze, mnogi Izraelci tamo provode vikende, umetnici žive ovde, mnoge mlade porodice, mnogi preživeli holokaust. U kibucu, rekao je vojnik ocu, oni su pogledali kuće u koje su teroristi bacali zapaljene gume kako bi isušili stanovnike. Videli su ljude vezane i spaljene, deca upucana. Najmanje 100 ljudi je ubijeno ovde.

 

Dan 3, ponedeljak

Portparol islamističke organizacije Hamas imenovao je mete subotnjeg velikog napada. Oni žele da oslobode sve palestinske zatvorenike u Izraelu i okončaju "izraelske provokacije" na Zapadnoj obali i u Jerusalimu, posebno u džamiji Al-Aksa.

Trećeg dana porodica odlučuje da izađe u javnost. Ceo vikend su čekali i plašili se u tišini, uzalud. Od sada moraju da ispričaju svoju priču svetu, nadajući se međunarodnoj pomoći.

Jarden Roman Gat, njena svekrva Kineret Gat i njena snaja Karmel Gat oteti su u subotu iz kibuca gde se elitni vojnik kasnije borio protiv terorista. Tri žene iz jedne porodice. Od subote od njih nema ni traga životu.

Maja Roman je rođaka Jardena Romana Gata, 36-godišnjeg fizioterapeuta koji je bio u poseti njenom tasta sa mužem i trogodišnjom ćerkom. Do pre mesec dana, živeli su sami u kibucu, a onda su se odselili jer se Jarden tamo nikada nije osećao potpuno bezbedno.

"Naš svet je zamrznut od subote", kaže Maja Roman preko telefona.

Maja Roman govori o događajima, kako su joj prijavljeni, kako je uspela da ih rekonstruiše, govori veoma trezveno, distancirano. Samo dah s vremena na vreme, lastavica. "Naš svet je zamrznut od subote", rekla je ona u telefonskom pozivu u utorak. Ћivi u Tel Avivu, ali je trenutno sa porodicom u Givatayimu.

Kada su palestinski teroristi u subotu probili ogradu u pojasu Gaze i ušli u zemlju, Jarden Roman Gat je pobegao u sklonište sa mužem i ćerkom. U prvih nekoliko sati, ona i dalje љalje redovne Whatsapp poruke. "Ali od jedanaest sati ujutru nismo dobili ništa od nje", kaže Maja Roman. Umesto toga, ono što vidi na svom pametnom telefonu su postovi i vesti, slike mrtvih i otetih, trijumfalnih terorista Hamasa.

Satima niko ne zna šta se desilo Jardenu, njenom mužu, njenoj ćerki, Kineretu, Karmen i njenom tastu Ešeli. Jesu li još uvek u skloništu? Da li ih je Hamas naљao? Onda Maja Roman dobija poruku. Jardenov tast se krio u drugoj sobi kuжe. Morao je da sluša kako mu je Hamas kidnapovao rođake. Maja Roman kasnije pronalazi video na internetu na kojem se vidi kako Jardenovu taštu Kineret otimaju teroristi.

U nedelju, malo cudo. Jardenov muž i ćerka su bezbedni. Opisuje dramatično bekstvo u porodicu. Teroristi su je uvukli u ukradeni SUV i utrиali prema Gazi. Iznenada se pojavilo izraelsko vojno vozilo, a izbila je vatrena stihija između Hamasa i vojnika. Porodica je zaplenila trenutak, pobegli su iz džipa, Jarden sa trogodišnjom ćerkom u naručju. Ali nije mogla da trči tako brzo kao njen muž, pa mu je dala dete, on je trebalo da ga odnese na sigurno. Dvorište je krije iza drveta , to je poslednja slika koju ima o njoj. Onda izgube jedno drugo.

Ako su taoci Hamasa, mogli bi biti razmenjeni i vraceni.

Više od 18 sati, čovek se krio u polju sa detetom, a onda se vratio u kibuc. Od tada, porodica traga. Brat i otac se sele sa brda na brdo i dolinu u dolinu oko kibuca, tražeći trag, trag, parče Jardenove odeće, sve što su možda izgubili.

Maja Roman prisiljava sebe da gleda video snimke na internetu u kojima se mogu videti mrtvi i povređeni ljudi, uplašeni ljudi natrpani zajedno u zatvorenom prostoru čekajući svoju sudbinu. Ništa ne pronalaze. "Nije dobar znak. Nije loš znak", kaže ona. Ono što je bio horor scenario ne tako davno sada je tračak nade: Jarden Roman Gat i njeni oteti rođaci moraju biti taoci Hamasa. Onda bi mogli da budu razmenjeni i da se vrate posle pregovora.

Ali ako ih drže zarobljene u Gazi, njihovi životi takođe zavise od toga da li su njihovo mesto boravka pogođene izraelskim bombama. Maja Roman kaze: "Moramo da se pobrinemo da ih niko ne zaboravi."

 

4. dan, utorak

Izraelska vojska je saopštila da je povratila kontrolu nad graničnom ogradom. Vazduhoplovstvo šalje transportne avione u Evropu da prevezu stotine izraelskih rezervista kući. Raketni alarmi se i dalje oglašavaju na mnogim mestima u zemlji.

Kada se Lizi Doron javi na telefon, ona pogleda u more, u kojem niko ne pliva, uprkos vrućini. Stoji na balkonu svog stana u Tel Avivu, kaže, udahnula je svež vazduh, napravila pauzu od emitovanja vesti. Ulice su puste, nema saobraćajnih gužvi, nema škole, nema bioskopa. Pisac izlazi samo kad mora. Danas je otišla u samoposlugu na kratko jer su na vestima rekli da treba da se snabdevate vodom i nekojimljivom hranom na tri dana. Ona i njen suprug uvek sve naruče preko interneta, ali su supermarketi zaustavili dostavnu službu.

 

Lizi Doron ima 70 godina i upravo je objavila novi roman. Nekada je pisala o Holokaustu, na hebrejskom, naravno, opisujući kako je to odrastati sa majkom koja je preživela koncentracioni logor. Godinama kasnije, kada je objavila knjigu o svom prijateljstvu sa Palestinom koji živi na Zapadnoj obali, izdavači u Izraelu su joj zapretili: "Lizi, ako ne pišeš o Holokaustu, nećemo više objavljivati tvoje knjige." Njene knjige su sada objavljene na nemačkom jeziku, jeziku koji je zabranjen u Izraelu prvih godina posle osnivanja države. Oni koji su ih izgovorili bili su zadirkivani. Lizi Doron razume nemački, ali ne može da ga izgovori, zabrana njene majke je i danas u njoj.

Niko od njenih palestinskih poznanika nikada nije zvao i pitao kako je.

Godinama je vodila kampanju za prava Palestinaca. Ona smatra da je Jevrejima potrebna država u kojoj i Arapi imaju ista prava. Ono što je iznenađuje, danas, četvrtog dana rata, jeste da niko od njenih palestinskih poznanika nikada nije zvao i pitao kako je.

Kako je? Bila je umorna i tuћna. "Živimo u košmaru", kaže Lizi Doron. Uvek se čula sa svojom majkom i svim ostalim rođacima koji su pomagali u izgradnji jevrejske države: Izrael je naš jedini dom, utočište za sve Jevreje na svetu, a u Izraelu mi Jevreji više ne moramo da se plašimo. "I to je ono što je sada posebno u ovoj situaciji", kaže ona preko telefona, "uplašeni smo u sopstvenoj zemlji! Više se ne osećamo bezbedno."

 

5. dan, sreda

U Tel Avivu , premijer Benjamin Netanjahu se slaže sa opozicionim političarem Benijem Gancom da formira vladu za vanredne situacije. Na severu Izraela, sirene jadikuje. Oružane snage prijavljuju "infiltraciju iz Libana u izraelski vazdušni prostor" i nalažu ljudima u toj oblasti da ostanu u skloništima do daljnjeg.

Sreda je miran dan u Tel Avivu, malo saobraćaja i ni jednog vazdušnog alarma. "Ali ovde više nema normalnih dana", kaže Rina Sharet, gledajući kroz prozor u gradu u šoku. Ona vidi večno plavo nebo, evergrin drveće, neboder kule. Ali jedva da viđa ljude na inače šarenom Ben-Gurion bulevaru.

Rina Sharett ima 95 godina. "Prošla sam dosta toga", kaže ona, nežno se smeškajući. Gorčina nije njena specijalnost. "Ja sam optimistična osoba, vidim svetlo." Ali u subotu, u svitanje, postalo je mračno za zemlju, ali i za njih. "Nikada u životu nisam pomislio da ovako nešto može da se desi, takav udarac."

 

Ima veoma dobro poznato ime u Izraelu. Sharett – to bi bilo nešto kao staro plemstvo da postoji plemenitost u jevrejskoj državi koju su osnovali socijalistički cionisti 1948. Ona sama dolazi "iz sveta plesa", kaže ona, smešeći se. Ali dolazi i iz sveta politike. Moše Sharet, njen tast, jedan je od osnivača Izraela. Između dva mandata Dejvida Ben-Guriona, bio je premijer. Jaakov Sharett, njen suprug, bio je poznati autor i novinar.

Dela njenog muža, knjige o njenom tastu, su na polici u dnevnoj sobi. Na zidovima se kače slike iz dugog života. Ali čak se i ovaj život raspao po šavovima prošle subote. "Osećaj vremena se naglo promenio", kaže Rina Sharet.

 

6. dan, četvrtak

Stanovnicima grada Beit Lahia u severnom pojasu Gaze naređeno je od strane izraelske vojske da napuste svoje domove, javila je novinska agencija AP. Trebalo je da se utočište skloni u skloništa, da čitaju letke koje su bacili izraelski borbeni avioni. "Svako ko je u blizini terorista Hamasa dovodi svoje živote u opasnost", piše u izveštaju.

Telefonska veza sa Gazom je loљa, kvari se iznova i iznova. "U poređenju sa onim drugim noćima, ova noć je bila mirija. Manje su bombardovali", kaže Aziz al-Kahlout. Čuo je da je bilo sukoba između vojske i libanskog Hezbolaha, nada se da će Izraelci biti ometeni, da će se više koncentrisati na sever, da će napustiti Gazu.

Dan ranije, novinar je ispričao o prvim napadima koje je Izrael izveo na Gazu. Kada su se kuće zatresle, Kahlout je bio u spavaćoj sobi, a porodica u hodniku. "Bacio sam se na zemlju i dopuzao." Od tada, Kahlout, njegova žena, njegova dva odrasla sina i njihova 14-godišnja ćerka živeli su u stalnom strahu od smrti. "Užasno. Jedan po jedan sat sna, to ne možemo ni da uradimo." Njegova braća Ahmet i Abdulkarim žive sa svojim porodicama u četvorospratnu kuću, kao i sa svojim 75-godišnjim ocem, ukupno 17 članova porodice u jednoj kući.

 

Dan 7, petak

Više od 6.000 raketa ispaljeno je iz pojasa Gaze od prošle subote, saopštila je izraelska vojska . Broj poginulih u Izraelu od napada Hamasa porastao je na najmanje 1.300. To je saopštio portparol Izraelskih odbrambenih snaga. Velika većina žrtava su civili. Povređeno je više od 3.000 drugih ljudi. Izraelska vojska poziva 1,1 milion Palestinaca da napuste grad Gazu i u naredna 24 sata odu na jug pojasa Gaze.

Da ste je pre nedelju dana pitali o stanju njene domovine, rekla bi: Izrael je duboko podeljena zemlja. Sada, međutim, Julija Elad-Strenger odgovara: "Svi su trenutno ujedinjeni u šoku."

Petak je, Julija Elad-Strenger (39) je dan ranije putovala iz Izraela u Nemačku, a u Tibingenu će održati predavanje o desničarskom ekstremizmu na univerzitetu. "To je pomalo promena u odnosu na hamasov ekstremizam", šali se ona preko telefona. Kod kuće predaje političku psihologiju kao profesor i sprovodi istraživanja na Univerzitetu Bar-Ilan u Ramatu Ganu, u blizini Tel Aviva, o tome "kako politička situacija utiče na ljude i kako ljudi utiču na političku situaciju".

 

Pitanje koje im je postavljeno posle sedam dana vanrednog stanja: Kako ovaj rat utiče na društvo, na budućnost? Sada imamo još jednu mladu generaciju koja je traumatizovana, kaže ona. Kao rezultat toga, postaje sve teže za vladu da pridobije podršku svojih građana za trajni mir sa Palestincima. To zahteva poverenje i optimizam u društvu, a oba nedostaju. S druge strane, postoji palestinsko društvo koje je takođe duboko traumatizovano. Љanse za mir su se povukle u daljinu.

Izraelu su ovih dana potrebni njegovi psiholozi više nego ikada, potreba je ogromna, oni ne tretiraju samo svedoke terora kao Sagi Gabaj, koji je u subotu uspeo da pobegne sa muzičkog festivala i potražio pomoć posle toga. Ceo narod je u soku.

 

Izraelska dilema

Pošto je kopnena ofanziva u toku, Izraelci rizikuju da se od žrtava preokrenu u počinioce.

Zato se Iran i njegovi pešadinci iz Hamasa i Hezbolaha nadaju da će se njihovi neprijatelji upetljati u pojas Gaze.

 

Spoiler

Izrael sada ima i svoj 9/11, povijesni teroristički napad koji je potresao državu. Izraelski pisac David Grossman piše o “Black Sabbathu”. 7. listopada 2023. započeo je sunčanim jesenskim jutrom poput 11. rujna 2001. Tada je Hamas napao. Bila je to vojna operacija kakvu islamisti iz Pojasa Gaze u svojoj složenosti ne bi bili sposobni. Izrael proživljava noćnu moru: 1300 ljudi ubijeno, više od 3000 ozlijeđeno, deseci talaca oteti. Hamas se konačno razotkrio kao teroristička organizacija. Švicarska bi trebala reagirati u skladu s tim.

Grossman oštro kritizira vladu Benjamina Netanyahua zbog njezinih neuspjeha. On u svom eseju za "Financial Times" ni na koji način ne brka počinitelja i žrtvu: okupacija palestinskih teritorija je "zločin", piše svjetski poznati pisac. “Ali hladnokrvno strijeljanje stotina civila – djece i roditelja, starih i bolesnih – još je gori zločin.” Čak iu hijerarhiji zla postoji "redoslijed rangiranja".

 

Izrael nema izbora, mora odgovoriti, čak i nasiljem. To je pravo i dužnost suverene zemlje. Politička rješenja morat će pričekati. Samo ako Hamas bude odlučno poražen, Izrael može obnoviti svoju sigurnost. Tek tada će Izraelci povratiti svoje povjerenje u državu.

Istovremeno, ljutnja i tuga miješaju se s razumljivom željom za osvetom, po mogućnosti duplo-trostruko jačom. Poziv izraelske vojske u petak Palestincima da napuste sjeverni pojas Gaze u roku od 24 sata ne sluti na zlo. Jer kamo bi oni trebali otići, više od milijun muškaraca, žena i djece, od kojih svi ne simpatiziraju Hamas?

 

Opasnost od pretjerane reakcije je očita. To bi naštetilo Izraelu, posebno Izraelu: Nikada u njegovoj šesnaestogodišnjoj karijeri šefa vlade nije bilo važnije da Benjamin Netanyahu reagira razborito. Prvo se treba zapitati: Što moji neprijatelji žele od mene i kako ja mogu učiniti upravo suprotno? Najgori su Iran i Hamas, a ne zaostaju ni milicija Hezbollaha u Libanonu – teroristička trijada s Iranom kao najvažnijim financijerom.

Iranska doktrina je jednostavna: smrt Americi, smrt Izraelu, marame za žene. Napad Hamasa odgovara mulama: ne samo da su čestitali na masovnom ubojstvu Židova, već se nadaju da će pobuna protiv vladavine ajatolaha u Iranu otići u drugi plan. Iznad svega, približavanje Izraela i iranskog strateškog protivnika Saudijske Arabije, koje tradicionalno podupire Palestince, uz posredovanje SAD-a, postalo je daleko sjećanje. Teheran je stoga imao nekoliko motiva da oružjem i znanjem podupre Hamasov napad.

 

Sada Iran, zajedno sa svojim dobrovoljnim pješacima iz Hamasa i Hezbollaha, želi da se Izrael uplete u izgubljenu bitku u Pojasu Gaze. Borbe od kuće do kuće prijete gusto naseljenom području, vojnom izjednačavanju koje će uzrokovati smanjenje tehnološke nadmoći izraelskih oružanih snaga.

Teško se može izbjeći da Izraelci greškom ubijaju civile ili taoce, što je već slučaj zbog zračnih napada koji su u tijeku. Kopnena ofenziva koja je započela vjerojatno će proizvesti još gore slike. Nakon što šire Hamasove propagandiste po cijelom svijetu, izraelska moralna superiornost je nestala. Izraelci bi se od žrtava pretvorili u počinitelje. Pamćenje međunarodne javnosti je kratko, a trenutna globalna potpora Izraelu bi se smanjila.

Upozorava na ovu zamku Američki predsjednik Joe Biden . Rekao je premijeru Netanyahuu da je "stvarno važno da Izrael, uz sav bijes i frustraciju koja postoji, djeluje u skladu s pravilima rata". Nakon 11. rujna sami Amerikanci su pretjerali - pogledajte Abu Ghraib i Guantánamo - i postali počinitelji. Rat protiv Iraka bio je strateška pogreška jer je znatno pridonio sposobnosti Irana da proširi svoj utjecaj u regiji. I talibani su se vratili u Afganistan.

Ali kako Izrael može izbjeći ovu dilemu? Dilema između ružne borbe protiv Hamasa i prijetnje gubitka međunarodne podrške? Početak je napravljen: Netanyahu je rekonstruirao svoju vladu s desničarskim radikalnim i ultrareligioznim partnerima . Njegovi suparnici Benny Gantz i Gadi Eizenkot sada sjede u ratnom kabinetu, obojica su liberalni i obojica su bivši načelnici glavnog stožera.

Time premijer daje do znanja da ne vodi vjerski rat protiv Hamasa. Zapravo, postoji nova granica u ratu između demokracija i autokracija na Bliskom istoku. Nema prekida vatre na vidiku, kao što piše mirovni aktivist David Grossman: "Morat će proći mnogo godina bez rata prije nego što se uopće može razmišljati o prihvaćanju i ozdravljenju." Za sada Izraelci nemaju mnogo alternative kopnenoj ofenzivi, koju moraju izvesti odlučno i oprezno. U suprotnom, riskiraju da vojno poraženi Hamas ostvari političku pobjedu.

 

 

[bohumilo]

13 minutes ago, Kooineeperk said:

@bohumilo samo sto takav narativ (ili slican) nije rezervisan samo za teroriste.  

A i dalje ne razumem zasto ne treba gledati siru sliku. No dobro. 

 

 

Ne kažem da ne treba, naprotiv, samo da teroristički narativ o spirali nasilja i tome kako su potrebne dve strane za rat NIJE nikakva šira slika ovde.

[erwin]

 

Edited October 14, 2023 by erwin

[033zero330]

 

Quote

...civilian buildings in Gaza. In same time, you can see, #IAF bombing the area.

 

[Beonegro]

2 hours ago, erwin said:

Izrael je u saradnji s Amerikancima kao nekakvo rešenje palestinskog pitanja gurao državu Gaza-Sinaj, sad bi izgleda da gura samo Sinaj.

 

Članak iz 2017:

https://www.aljazeera.com/features/2017/7/24/is-gaza-sinai-state-a-possibility-for-palestinians

 

Moram da kažem da sam impresioniran zaumnošću ove ideje. Ovo je da bukvalno Egipćani izvrše pošalju svoju tajnu službu da zatuče toga ko je ovo smislio kao bijesno pseto, bez ikakve žalbe i kajanja.

Dakle, zanemarimo sad to što se pretpostavlja da Egipat po ovome treba da se odrekne dijela svoje teritorije (koji, iako pustinja, nije baš totalno strateški nebitan, posebno ka jugu), zanemarimo to da su Egipćani stukli desetine milijardi u infrastrukturu da bi razvili turizam u Šarm el Šeiku i okolini (i da bi život tamo uopšte bio moguć), država Gaza - Sinaj ili država Sinaj podrazumijeva da Egipat ostaje bez svoja dva glavna izvora deviza, tojes':

1) ta država bi izlazila na istočnu stranu sueckog kanala, pa bi bilo interesantno znati da li to znači da bi Egipat sa njom trebao da od starta dijeli prihode od kanala, ili bi zadržao prihode pa bi mogao da očekuje da ga novi komšija opstruira, što da ne za jednu generaciju možda i zarati sa njim;

2) egipatsko gasno mega-polje Zohr se velikim dijelom nalazi u podmorju ispred Sinaja, tako da bi to postala Ekskluzivna Ekonomska Zona nove države, a Egipat bi dobi tookie.

[A sad]

On 10/12/2023 at 12:26 AM, alpaka Bereta Sida said:

 

Koliko je Yiddish uopce slican danasnjem njemackom? Posto koristim njemacki u svakodnevnom zivotu, ovako laicki na prvu mi djeluje da postoji slicnost.

 

Takodjer ako bi nasao vremena zanimalo bi me kakvo je tvoje misljenje o tome kako ce ovaj, slobodno vec mozemo reci, rat uticati na trenutnu vladu Izraela. Procitao sam tekstove Haaretza i Times of Israel gdje se poziva na odgovornost Bibija i trenutne vlade za sam napad te da bi ista trebala pasti. Ako bi doslo do pada vlade i novih izbora, kakva je mogucnost da se nakon Hamasovog napada ove ekstremno desne stranke koje trenutno cine vladu sa Likudom dobiju jos vecu popularnost.   

 

Pa ima slicnosti, jidis je dijalekt nemackog jezika, dok drugi smatraju da je poseban jezik. Iako ima veliki broj istih i slicnih reci sa nemackim jezikom, vecina Nemaca ne mogu da razumeju jidis. Medjutim postoji teorija medju nekim lingvistima da je jidis bez obzira na svoju leksicku slicnost sa nemackim jezikom zapravo slovenski jezik, ili da je bar nastao kao slovenski jezik. Dosta se razlikuju istocni i zapadni dijalekt jidisa, toliko da cesto ljudi koji pricaju razlicitim dijalektima ne mogu da se razumeju medjusobno. Kao pismo se koristi hebrejsko pismo, ali ima velikih razlika u pravilima. Jidis i hebrejski zapravo uopste nisu slicni jezici. 

 

Sto se tice politicke situacije, najbolje je o tome kad se sve ovo zavrsi. Svakako da ocekujem neke promene. I posle Jom Kipurakog rata su se desile promene, pa tako ocekujem i sada. Sto se tice same desnice ne verujem da ce rasti znacajno. Izrael jeste demokratsko drustvo ali se i dalje glasa izrazito plemenski, posebno je to izrazeno medju desnicarskim i religioznim partijama, mada ima pravila i na suprotnoj strani. Tako da se tu radi o ogranicenom bazenu glasova i one ne mogu da idu dalje od toga koliko ima pripadnika zajednice koja ih podrzava. Kad se ovo smiri mozemo detaljnije o tome. 

[suptil]

Procitajte niz u tvitu...

[erwin]

Koga zanima, ima ovde reportaža o redovnom životu u njegovom kibucu:

https://kibucnik.com/kibucnik/

[bergkamp bcd]

9 hours ago, Eddard said:

Moralnost, a samim tim i pojam dobra i zla postoje i van religije, čak postoje studije koje pokazuju da su ateisti ako ne i moralniji, onda u najmanju ruku podjednako moralni kao i religiozni.

 

 

Ali moralnost kao pojava nema uporiste u fizici, biologiji, hemiji, matematici i samim tim je deo subjektivnog pogleda na svet koji je razvila ljudska vrsta, slicno kao sto i religiozne tvrdnje nemaju uporiste u fizici, biologiji, hemiji ili matematici.

[RatzenStadt]

1 hour ago, goldberg said:

 

Ali moralnost kao pojava nema uporiste u fizici, biologiji, hemiji, matematici

^Sem Heris kaze da ima, tj moze da ima xD

[erwin]

27.5.2021.

Quote

Gaza’s Hamas leader Yahya Sinwar claimed on Wednesday that Hamas has 500 km of tunnels in the Gaza Strip

https://www.jpost.com/breaking-news/hamass-sinwar-we-have-10000-terrorists-within-israel-669265

[freethrow]

2 hours ago, goldberg said:

 

Ali moralnost kao pojava nema uporiste u fizici, biologiji, hemiji, matematici i samim tim je deo subjektivnog pogleda na svet koji je razvila ljudska vrsta, slicno kao sto i religiozne tvrdnje nemaju uporiste u fizici, biologiji, hemiji ili matematici.

Ufff. Ne bih baš smeo ovo da prijavim, nikako. Samo lagano. 

[Klotzen]

 

Šala ili realnost ?

 

Danas je došlo do eksplozije na putu za evakuaciju. hamas optužuje izrael ali iz videa koji se može videti eksplozija je isuviše mala da bi to bila avionska bomba. Najverovatnije podmetnut dinamit u vozilu ili eventaulno minobacač, mada da bi bio minobacač video bi se dolazak projektila na videu koji kruži netom.

 

 

[MeanMachine]

5 hours ago, McLeod said:

Predivne doskocice, srecom pa je u najmracnije vreme ljudske civilizacije Cercil pobedio Cembrlene poput vas.

 

 

 

A po cemu si ti zakljucio da smo mi Cembrleni? 

 

Moj stav je da ce velika vojna invazija na Gazu dovesti do etnickog ciscenja a moze da napravi takvo globalno sranje da je sve od 1991 bilo nista spec. 

Umesto da Ameri smire Bibija i lepo da se izvrsili izolacija Gaze i onda lepo uz pomoc Amera da hirurski krate hamasovce za glavu, Bibi moze da izazove veliki rat koji ce pomoci njegovom ortaku Putinu a ne verujem da bi Siju bilo mnogo zao rata Amerike i Irana npr. jer bi Amerika se tu ukopala daleko gore nego u Iraku, pa bi Si na miru odradio sve sta treba da posle 2030te lepo podseti svet da je Tajvan po medjunarodnom pravu deo Kine.

Edited October 14, 2023 by MeanMachine