Migracije i migranti u Srbiji

[Tex_Willer]

1 minute ago, nemanjaol said:

@Tex_Willer A izvor da je skok cena povezan sa migrantima?

 

Evropske drzave su stare, broj stanovnika opada. Njihovim privredama su potrebne migracije.

Nisu primarno, ali jedan od faktora rasta sigurno i jesu osobe koje godinama primaju pomoć i nista ne privredjuju.

 

Ma naravno da trebaju doći ljudi koji žele da se unaprede i samim tim i društvo čine boljim.

 

Ali i tu moramo shvatiti kulture raznih delova sveta, Sirijci, Iranci su odlične osobe, pitomi ljudi, mnogo bolji od nas belaca iz Evrope, ali migranti iz Bangladesa, Nepala, Indije mogu biti problem, pogotovo ako su imali dosije i u svojim matičnim zemljama( nažalost sve je ovo generalizacija, ali i realnost).

[djura.net]

 

Evo, covek vam sve lepo objasnio, nacrtao prakticno. Ko je nestrpljiv, demonstracija pocinje od 1:40

[DJORDJE]

2 hours ago, nemanjaol said:

@Tex_Willer A izvor da je skok cena povezan sa migrantima?

 

Evropske drzave su stare, broj stanovnika opada. Njihovim privredama su potrebne migracije.

Nisi mene pitao ali mogu da odgovorim. Sve evropske zemlje vec decenijama kubure sa stambenim prostorom, bilo kakva migracija povecava pritisak na jeftine stanove , sto  najsiromasnije slojeve stanovnistva stavlja u jos nepovoljniji polozaj.

U Srbiju se niko nece doseljavati zbog socijalnih davanja jer su ona mizerna, a drzava bi mogla da organizuje besplatne kurseve jezika za strane radnike, komunikacije je u mnogim slucajevima srz problema.

 

.

[Darko]

@nemanjaol i @DJORDJE, u Australiji je tek poseban slučaj sa nekretninom. Mala zemlja što se tiče stanovništva a 90% živi u 5 gradova. To znači da migracija stavlja ekstra pritisak na rente i cene nekretnina, a za razliku od Evrope i USA ovde je migracija mnogo veća decenijama. To je prouzrokovalo najskupljoj nekretninom na svetu. Naravno nije puka migracija jedini izvor toga (ponuda i potražnja je problem, ne samo potražnja), ali jeste imala impact. Jedan od glavnih razloga zašto imamo cost of living crisis - due to housing crisis.

 

E sada, ako se migracija dosta smanji imaćemo drugih problema i neće nužno cene kuća da brzo padnu. Potražnja bi se smanjila, ali problem je i sa druge strane - ponudom. Jednostavno, ne pravi se dovoljno kuća i stambenih zgrada. Jedan deo je do toga što nemamo dovoljno građevinara (Meksikanci bi nam dobro došli haha), Australija uglavnom uvozi high skilled migrants, a drugi su zakoni oko zoniranja itd. Odem malo u off, kompleksna tema. 

[vilhelmina]

16 hours ago, Tex_Willer said:

Nisu primarno, ali jedan od faktora rasta sigurno i jesu osobe koje godinama primaju pomoć i nista ne privredjuju.

 

Ma naravno da trebaju doći ljudi koji žele da se unaprede i samim tim i društvo čine boljim.

 

Ali i tu moramo shvatiti kulture raznih delova sveta, Sirijci, Iranci su odlične osobe, pitomi ljudi, mnogo bolji od nas belaca iz Evrope, ali migranti iz Bangladesa, Nepala, Indije mogu biti problem, pogotovo ako su imali dosije i u svojim matičnim zemljama( nažalost sve je ovo generalizacija, ali i realnost).

Ovde bas lepo pokazujes kako nastaju predrasude, ne samo tvoje nego i moje, svacije. One nastaju na osnovu nasih iskustava s pojedinim imigrantskim grupama, pa se to onda preslikava na cele nacije.

 

Ti pominjes Indijce i ljude iz Bangladesa kao potencijalno problematicne, zbog razlicite kulture itd. U Svedskoj su oni uvazavana imigrantska grupa, iako su 2023 bili i najmasovnija. Skoro 6000 osoba je tada doslo, ali niko nije video i ne vidi neki problem s tim. To je zato sto oni dolaze iskljucivo preko radnih dozvola, kao IT, lekari, istrazivaci u raznim oblastima. Nasuprot tome, ljudi iz Afganistana, Pakistana, ali i Somalije i nekih drugih africkih zemalja dolaze po osnovu azila i tu ima prilican broj onih koje pominjes, a koji po vise decenija zive na socijali, ne govore jezik i nikad se ne integrisu.

 

Zanimljivo je i kako se stavovi okruzenja prema pojedinim grupama vremenom menjaju. Sirijci su pre desetak godina, kada su masovno dolazili po osnovu azila, bili na losem glasu. Do sada se vecina snasla i niko ih vise ne pominje kao problematicne. Slicno i s Iracanima nesto pre njih. A tek prica o ex-yu. Sedamdesetih smo bili malo divlji, ali dobri radnici. Onda smo osamdesetih dosli na los glas zbog jugo mafije. Pocetkom devedesetih na jos gori zbog masovnog priliva izbeglica. Danas smo opet uvazavani i primer dobre integracije za novopridosle.

 

Moj zakljucak je da slika koju neko okruzenje ima prema pojedinim grupama nedomicilnog stanovnistva najvise ovisi o obrazovnoj strukturi tih grupa. Obrazovanje, cak i onda kad ne vodi direktnom zaposlenju, jeste osnov za dobro i relativno brzo uklapanje u novu sredinu. I u krajnjoj liniji, ugled neke grupe imigranata vise ovisi o zemlji u koju dolaze, kakav profil ljudi privlaci i kakve uslove za integraciju im pruza, nego o zemlji njihovog porekla. 

[nemanjaol]

@DJORDJE @Darko @Tex_Willer

 

Stvarno ne znam dovoljno o situacijama povezanim sa stanovanjem u  svakoj od tih pojedinacnih drzava.

 

Ali ne mogu da ne primetim kako mi deluje da migranti tu isplivavaju kao zgodni krivci. Kako se ne bi pominjala klasa rentijera, ljudi koji investiraju u nekretnine, problema koje je doneo veliki razvoj turizma (Booking i Air bnb).

 

Na kraju krajeva, Srbija tek ima problem sa stanovanjem i nekretninama, a za to sigurno nisu krivi migranti. Jedino se moze uzeti delimican uticaj Rusa na cenu rente, ali se to posle inicijalnog skoka malo stabilizovalo.

 

Beograd je ekstreman primer problema sa cenom stanovanja, a ima ogroman broj praznih stanova.

 

Bacite pogled na ovaj, sad vec stari, tekst ministarstva prostora

 

Quote

Između dva popisa, samo u Beogradu se uvećao broj stanova za 134 hiljade, dok se broj nenaseljenih stanova uvećao za 24 hiljade. Tako po zvaničnoj statistici, u Beogradu ima 10 hiljada napuštenih stanova, 35 hiljada onih koji se koriste povremeno i još 108 hiljada privremeno nenastanjenih stanova, što je nezgodan amalgam jer obuhvata stanove koji su novi i još neuseljeni ili su u vreme popisa bili ispražnjeni radi selidbe i radova, ali i one stanove u kojima živi neko sa prebivalištem van Beograda. Ako zvanična statistika nije dovoljno uverljiva, možda će nam pomoći pogled na ugašena svetla u novoizgrađenim zgradama da se zapitamo za koga se to gradi. 

https://ministarstvoprostora.org/stanovi-u-kojima-zivi-trziste/

 

Tekst moze imati neke ideoloske odrednice sa kojima se ne necete sloziti, ali mislim da neka glavna sira poenta definitivno stoji.

 

Kazem, ne znam kako je tacno u vas drzavama, mozda nije ista situacija, ali ne bih se iznenadio da nema makar delimicnog uticaja i ovo sto se desava kod nas.

Edited January 14 by nemanjaol

[DJORDJE]

@nemanjaol,

Definitivno u svim drzavama postoji problem Air bnb uticaja na raspolozivi stanbeni fond ali i problem koji si naveo da postoji u BG. Nekretnine se kupuju kao investicija od strane individua ali jos cesce investicionih fondova, bez ikakve namere da u njima neko zivi ili da ih izdaju. Stoje prazne i cekaju da skoci cena kako bi ih prodali. Recimo ja znam za pet kuca koje kod mene u kraju stoje prazne vec par godina, Air bnb nije dozvoljen, znaci neko je kupio kao investiciju. Imigracija ima pozitivan uticaj na rast ekonomije ali otvara i neke kratkorocne probleme kao sto je stanovanje ili pritisak na sistem zdravstvene zastite, koji je r u Srbiji u stanju raspadanja i bez migranata. Kanada je morala da uspori imigraciju poslednje dve godine i pored ogromnog nedostatka radne snage pre svega zbog problema sa zdravstvom. 

[vilhelmina]

16 hours ago, DJORDJE said:

 Imigracija ima pozitivan uticaj na rast ekonomije ali otvara i neke kratkorocne probleme kao sto je stanovanje ili pritisak na sistem zdravstvene zastite, koji je r u Srbiji u stanju raspadanja i bez migranata. Kanada je morala da uspori imigraciju poslednje dve godine i pored ogromnog nedostatka radne snage pre svega zbog problema sa zdravstvom. 

Meni ovde dve stvari nisu jasne. Ili se bar ne uklapaju u sliku koju vidim u svom okruzenju.

 

Prvo je ovo oko stanovanja. Cula sam da imigrante u Stockholmu i drugim svedskim gradovima krive za sve i svasta, ali ne i za visoke cene stanova. Prosto novopridosli imigranti i ostali ne konkurisu za isti stambeni prostor. Ovi sto traze brzu zaradu od turista se uglavnom drze centra grada, dok se imigranti otimaju za jeftinije stanove dalje od centra, niz linije metroa. Nema tu nekog preklapanja, prosto dva univerzuma.

 

Drugo je ovo oko zdravstva. Da li sam dobro razumela da imigranti u Kanadi vrse pritisak na zdravstvo u svojstvu pacijenata, onih kojima su potrebne zdravstvene usluge? Kod mene je i u tom delu obrnuto. Glavni argument onih koji brane imigrante jeste pitanje a ko ce vam raditi u zdravstvu i vezanim socijalnim sluzbama ako nema imigranata, ko ce vas leciti i negovati? Oni kojima u Svedskoj trebaju zdravstvene usluge su mahom stariji, dakle po definiciji pretezno etnicki svedjani. Oni koji ih pruzaju su u proseku daleko vise od polovine imigranti. Procenat naravno raste prema nizim pozicijama, od lekara prema pomocnom osoblju, ali imigranata ima na svim nivoima. Oko 30% svih lekara u swe su imigranti, medju specijalistima cak 37%. Medju nizim osobljem, bolnicarima i negovateljima, vec sa svecom moras traziti etnickog svedjanina.

Zdravstvo je i ovde blizu kolapsa. Bez imigranata bi prestalo da postoji.

[Chaos Is Me]

Kad pričamo o imigrantima u Srbiji, ja bih ih podelio na 3 kategorije koje su potpuno različite po svemu, od socijalnog i kulturnog backgrounda do uticaja na domicilno stanovništvo i privredu:

1. Rusi + Belorusi i Ukrajinci, nebitno je jer imaju potpuno iste kulturne i socijalne obrasce

2. Kinezi

3. Južna Azija (Indija, Pakistan, Nepal i ta ekipa)

 

Četvrta kategorija su svi ostali kojih je zanemarljivo malo u odnosu na ove 3 kategorije.

[Darth Bane]

Zapravo expats community u Beogradu , cini se da je dosta brojna. Postoje razne grupe po drustvenim mrezama, i tu se moze videti da je njihov broj ne bas zanemarljiv. Uglavnom, stranci najvise odlaze u Beograd, pa potom u N. Sad. Ostali gradovi daleko zaostaju (osim Bora zbog Kineza, ali to je vec poseban fenomen), ali ih ipak ima. Dosta ima i mesovitih brakova , nasih sa stranim drzavljanima, i u manjim sredinama zive uglavnom stranci koji su udati/ozenjeni sa drzavljanima Srbije. 

Ima dosta Zapadnjaka, tu mi je najvise palo u oci expats iz Kanade, koji dolaze u Srbiju, ili slicne zemlje u okruzenju, a kao razlog navode relaksiraniji nacin zivota - lifestyle. Uglavnom rade online, te ne zavise od domaceg trzista radne snage, koje jos uvek nije dovoljno dinamicno (osim za neke sektore). Ono sto im najvise smeta u Srbiji je pusenje u zatvorenim prostorijama i zagadjen vazduh. Ostalo im je manje-vise OK. 

Kinezi u Boru su posebna kategorija. Dosli su iz specificnih razloga. Ali, rekao bih da su prilicno zatvorena "community". Ne mesaju se mnogo sa lokalnim stanovnistvom, cini mi se da su svi pod strogom kontrolom Komunisticke Partije Kine. I u nekim drugim drzavama sam sretao Kineze iz "mainland China" i nisu mi delovali druzeljubivo. Za razliku od ostalih Azijata. Ipak, da nije njih Bor ne bi preziveo tranziciju. A ima ih sve vise i po gradu , mada vecina zive u radnickim kampovima u okolini Bora.

Kulturni diverzitet po meni moze imati samo pozitivan uticaj u Srbiji. Bio je predlog pre par godina da svako ko zivi u Srbiji duze od godinu dana da stice pravo da aplicira za drzavljanstvo - sto bi bilo super liberalno, ali EU to nije dozvolila. Te se od tog zakona odustalo. Ako nista drugo, gastronomska ponuda u Beogradu je mnogo bogatija no sto je nekad bila: ima dosta i azijskih restorana, poneki jos egzoticniji poput uzbekistanskog (!), turskih, itd dok je npr pre 10-ak godina bilo tesko naci neki azijski restoran u Beogradu ( premda ih je bilo , tu i tamo, ali daleko manje, i hrana manje autenticna...). 

Srbija bi mogla , a po meni i trebala, da otvori vrata nekim medjudrzavnim sporazumom sa nekim od zemalja gde je zivotni standard jos nizi, za uvozom deficitarne radne snage, npr lekari nam jako nedostaju. par hiljada lekara, pogotovo specijalista iz nekih zemalja tipa Irana, bi nam bas leglo "ko budali samar"... Organizovati im obuku godinu-dve da nauce srpski , kolko-tolko. 

[DJORDJE]

6 hours ago, vilhelmina said:

Meni ovde dve stvari nisu jasne. Ili se bar ne uklapaju u sliku koju vidim u svom okruzenju.

 

Prvo je ovo oko stanovanja. Cula sam da imigrante u Stockholmu i drugim svedskim gradovima krive za sve i svasta, ali ne i za visoke cene stanova. Prosto novopridosli imigranti i ostali ne konkurisu za isti stambeni prostor. Ovi sto traze brzu zaradu od turista se uglavnom drze centra grada, dok se imigranti otimaju za jeftinije stanove dalje od centra, niz linije metroa. Nema tu nekog preklapanja, prosto dva univerzuma.

 

Drugo je ovo oko zdravstva. Da li sam dobro razumela da imigranti u Kanadi vrse pritisak na zdravstvo u svojstvu pacijenata, onih kojima su potrebne zdravstvene usluge? Kod mene je i u tom delu obrnuto. Glavni argument onih koji brane imigrante jeste pitanje a ko ce vam raditi u zdravstvu i vezanim socijalnim sluzbama ako nema imigranata, ko ce vas leciti i negovati? Oni kojima u Svedskoj trebaju zdravstvene usluge su mahom stariji, dakle po definiciji pretezno etnicki svedjani. Oni koji ih pruzaju su u proseku daleko vise od polovine imigranti. Procenat naravno raste prema nizim pozicijama, od lekara prema pomocnom osoblju, ali imigranata ima na svim nivoima. Oko 30% svih lekara u swe su imigranti, medju specijalistima cak 37%. Medju nizim osobljem, bolnicarima i negovateljima, vec sa svecom moras traziti etnickog svedjanina.

Zdravstvo je i ovde blizu kolapsa. Bez imigranata bi prestalo da postoji.

Surrey je predgradje Vankuvera , nekih 35km od centra, veliki broj Air bnb , bas zato jer je jeftinije nego u centru. Lokalana populacija 60% migranti iz Azije. Vankuver je odlican primer kako imigracija i investitori iz inostranstva podizu cene nekretnina u nebo. Kanada je 90tih reklamirala Vankuver kao sigurno utociste za investiture iz Hong Konga i to je urodilo plodom. Danas kupuju nekretnine da ne pitaju za cenu, veliki broj istih stoji prazan, sluze im kao investicija ili kuca za odmor. 
Svedjani su ocigledno pojednostavili procedure za useljavanje medicinskih radnika, Kanada je to sa godinama jos vise zakomlikovala, pogotovo kada se radi o lekarima . Za 20 godina Kanada je sa 30 otisla na 40 miliona stanovnika, najveci deo tog porasta su migrant, od cega je broj medicinskih radnika jako mali. Zato sada cekas godinu dana da bi video specijalistu ili isao na MRI. Naravno da postoje i drugi problem poput finansiranja celog sistema, ali je priliv stanovnistva  samo povecao pritisak na zdravstvo. Poslednjih godina je navodno ubrzana procedura za useljavanje lekara, ostaje da se vidi kako je u praksi, posto se radi o kombinaciji federalnih i provincijskih licenci.
 

[vilhelmina]

@DJORDJE

 

Nema Svedska nikakve olaksice za useljavanje lekara, naprotiv. Ovih 30% lekara rodjenih van Svedske su oni koji su dosli po osnovu azila ili spajanja porodice, pa zatim naucili jezik i kompletirali svoje obrazovanje, ili su (cesce!) dosli kao deca i skolovali se ovde. Ima nesto i onih iz EU zemalja, ili bar s EU drzavljanstvom, koji dodju da rade kao bolnicari, pa u sledecih par godina uce jezik i kompletiraju obrazovanje. Kako god, da bi se polozilo te dodatne ispite i radilo s pacijentima, treba znati svedski na nivou koji se ne moze postici na nekom kursu van Svedske. To dosta otezava u odnosu na druge struke i na englesko govorno podrucje.

[Klotzen]

Na YT se može naći dosta zapadnjaka koji su posle odlaska u penziju došli u Srbiju da žive jer sa slabijim penzijama koje imaju ovde žive mnogo bolje nego da su ostali kući. Nismo još uvek neka top destinacija ali ima ih sve više i više.

[Arsenije Pesic]

Kinezi u Boru - odnos države i institucija prema njima.

 

Generalno, rekao bih vrlo šareno. Činjenično stanje je sledeće: kao što sam pisao i ranije, Zijin ima dve kompanije u Boru - Serbia Zijin Copper (nekadašnji RTB) sa 63% vlasništva Zijina i 37% države Srbije, i Serbia Zijin Mining, 100% u vlasništvu Zijin Grupe. SZC ima upravni i nadzorni odbor u kojima sede i neki naši ljudi, ali praktično nemaju nikakvog uticaja na bilo koju odluku kompanije. Glavni kanal za vezu između SZC i države jeste Nacionalni savet za koordinaciju saradnje sa Rusijom i Kinom, na čijem je čelu Toma Grobar, a glavni operativac za saradnju s Kinezima Pavle Bašić. 

 

Država se do sada petljala u posao kompanije uglavnom u smislu prava zaposlenih - da se niko ne otpušta, da se podiže nivo plata, da se potpiše kolektivni ugovor, i to onaj tipični sindikalni nalik onim u javnim preduzećima. Kinezi se uglavnom mršte na to ali na kraju uglavnom prihvataju. A prihvataju verovatno jer sve što izgube tu, nadoknade mnogostruko na drugoj strani, o čemu ću kasnije.

 

Zanimljiva je situacija oko operativnih stvari - procedura, odobrenja, dozvola za izvođenje radova, upotrebnih dozvola itd. Tu imamo sudar naše ultra spore, nestručne, svira mi radio administracije pune korumpiranih uhleba s jedne, i kineske brzi voz-hoću-sve-za-juče poslovne filozofije s druge strane. Epilog je najčešće takav da Kinezi povremeno probaju da slede zakonske procedure, a onda u jednom trenutku to zajebu to i krenu svesno u prekršaj da bi nešto završili onda kad su planirali. Kazne koje povremeno plate su im kap vode u okeanu. Pritom niko u državi nema kapaciteta da ih ozbiljno, sistemski i detaljno kontroliše i uglavnom su to neke ad hok situacije i mere. Zanimljiva je recimo taktika koji ima Serbia Zijin Mining. Sve problematične odluke, koje imaju potencijal za krivičnu prijavu, potpisuje isključivo generalni direktor. I tako kada do krivičnih prijava i dođe, one idu direktno na njegovo ime. Kada se malo nakupe, generalni direktor se menja i vraća nazad u Kinu ili ga šalju negde drugde po svetu i to tako rešavaju. Novčane kazne su, kao što rekoh, za njih sića.

 

Kao što je slaba i nedovoljno kontrola u segmentu o kojem sam pisao, ista stvar je i što se tiče ekoloških i ekonomskih aspekata njihovog poslovanja, ali o tome ću verovatno posebno da pišem jer ovaj post se već odužio. Za sada samo još jedna opservacija. Primetio sam generalno, a to važi i za odnos institucija prema Kinezima, je da u ovoj nenormalnoj radikalskoj vlasti ima različitih nivoa funkcionionalnosti. Na primer, u vreme dok je ministarska rudarstva bila Zorka Koridorka, a njen pomoćnik za rudarstvo Dejan Milijanović, inače kadar EPS-a, mnoge stvari su bolje funkcionisale i Kinezi bili pod većom kontrolom. Ako ništa, bar su imali uvid uglavnom u sve što Kinezi rade. Da ne pomisli neko da ih nedajbože hvalim, hoću da kažem da uvek može gore, a to je recimo trenutna ekipa, Dubravka Đedović kao ministarka i Ivan Janković kao pomoćnik za rudarstvo. Za vreme njihovog vladanja mnogo gora je situacija ne samo sa Kinezima, već i sa celom rudarskom industrijom u Srbiji.

 

Uglavnom, neko telo, agencija, institut, kako god se zvalo, koje bi imalo samo zadatak da kontroliše dve kineske kompanije u Boru bi bilo višestruko isplativo, taman da nakrcaš i dvesta-trista zaposlenih u tako nešto, ako bi radilo svoj posao donelo bi ogromne benefite za lokalnu samoupravu i državu.

 

Na pojedinačnom nivou, Kinezi nemaju nikakvih problema sa boravištem ovde, praktično ih niko i ne kontroliše osim njih samih. Dozvoljeno im je da voze bez naših vozačkih dozvola i to me posebno nervira. Jedino u čemu vidim sebe kao rasistu ili ksenofoba je po pitanju vožnje, ovi su bre kolektivno operisani od bilo kakvog vozačkog umeća. Jedina je sreća što ne divljaju i ne voze brzo, pa su sranja koja naprave uglavnom neka manja čukanja. Bila je pre par godina i neka inicijativa i vest da se planira nekakva zajednička - čitaj kineska policija ovde, ali do sada tako nešto nije pokrenuto.

[rodriguez]

Otkrivanje spomenika migrantima i izbeglicama u Loznici:

Njihov greh je što nisu imali dovoljno dobar pasoš

 

27.1.2026

 

Na Gradskom groblju u Loznici danas je otkriveno 28 nadgrobnih spomenika migrantima i izbeglicama stradalim u reci Drini. Ceremoniju je organizovalo više udruženja, a prisustvovali su joj i verski predstavnici. Istaknuto je da nije u pitanju provokacija, već gest kojim se čuva dostojanstvo žrtava.

 

https://www.masina.rs/otkrivanje-spomenika-migrantima-i-izbeglicama-u-loznici-njihov-greh-je-sto-nisu-imali-dovoljno-dobar-pasos/

 

[Arsenije Pesic]

Kinezi u Boru i ekologija

 

Ono što su nasledili nakon dolaska 2018. godine je bilo katastrofalno u mnogim aspektima, pa tako i po pitanju ekologije.. I ne može da se kaže da nisu mnogo uložili i uradili po ovom pitanju, međutim to što su uradili je nekako više populistički ili marketinški nego sušitnski.

 

Pa idemo redom. Što se tiče vazduha, glavni zagađivač je topionica bakra, koja se nalazi praktično u gradu, nekoliko stotina metara od gradske pijace recimo. Topljenje koncentrate bakra se vrši u takozvanim fleš pećima, na veoma visokim temperaturama, i u tom procesu se oslobađa velika količina različitih gasova, koji su većinski štetni. Najviše ima sumpor dioksida, i da ne nabrajam dalje, u tim gasovima je pola periodnog sistema elemenata. I to je u principu oduvek bio najveći ekološki problem Bora. Rekonstrukcija topionice koja je završena negde 2016., o kojoj sam već pisao, dovela je do situacije da je pri nekom niskom nivou proizvodnje zagađenje sumpor dioksidom podnošljivo i uglavnom u granicama dozvoljenog, ali pri svakom povećanju proizvodnje i njenom približavanju projektovanom kapacitetu situacija postaje drastično lošija. 

 

Kinezi nisu baš potrčali da reše problem, ali nakon jakog pritiska koji smo vršili i preko institucija i na ulici i na svaki moguć način, konačno rade prvo jedni manju pa onda i jednu veću rekonstrukciju kojom su uspeli da reše problem sumpor dioksida i to više praktično nije tema. Da li je time rešen i problem zagađenja vazuha? Hell no. Glavni problem postaju arsen i kadmijum, koji su i više štetni po zdravlje nego sumpor. Arsen je i ranije bio problem (između ostalog i zbog toga se pisac ovih redova na forumu zove Arsenije ), ali sada je još izraženiji. Razlog za to je što se u koncentratima koji se tope nalazi visoka količina arsena. I pre dolaska Kineza postojala je praksa uvoza koncentrata sumnjivog kvaliteta, koji ili ne bi smeli da se tope uopšte ili bi mogli samo u specijalizovanim topionicama sa posebnom tehnololgijom, što je daleko skuplje od konvencijalnih tehnologija, koja je u primeni i u Boru. Kinezi su se snašli kao riba u vodi u srpskom poslovnom i institucionalnom okruženju, pa su tu praksu i nastavili. Osim uvoznih koncentrata, izvor arsena je i borsko ležište Čukaru Peki, koje je izuzetno bogato bakrom a zlatom, ali i arsenom. Zvanično, koncentrat iz ovog rudnika se izvozi, jer prevelika količina arsena u koncentratu nepovoljno utiče na tehnološki proces topljenja u fleš pećima. Nezvanično, deo tog koncentrata se meša sa ostalima i topi u borskoj topionici. U svakom slučaju, još jedna od brojnih stvari koje Kinezi rade bez ikakve kontrole i ograničenja.

 

Drugi izvor zagađenja vazduha je prašina, koja dolazi sa površinskih kopova, odlagališta i jalovišta. Srećom, to je sve nešto dalje od grada tako da samo mali deo završi u gradu, ali prašine svakako ima a lokalno komunalno preduzeće se naravno ne pretrže u pranju ulica, tako da se vremenom dosta prašine nataloži i ponovo podiže na području grada. Treba reći i da su Kinezi krenuli sa ozelenjavanjem odlagališta i jalovišta koja više nisu aktivna, za sada im ne ide sjajno, jer ta metoda tzv. hidrosetve, kako je oni rade, se ne sprovodi kako bi trebalo, ali makar pokušavaju i vremenom će to da se sredi.

 

Treba reći da se kvalitet vazduha redovno meri i rezultati su dostupni javno, a redovno se prikazuju i na bilbordima u gradu. Problem je što su metodologija i način prikazivanja rezultata, a koje je inače propisalo MInistarstvo zaštite životne sredine pomalo zbunjujući, da ne kažem obmanjujući. Pa tako što se tiče PM čestica, i 2,5 i 10, Bor skoro nikada nema problem i u tom smislu vazduh je čist, a to naravno ne može biti dalje od istine. Ali ni nakon godina ubeđivanja po raznim sastancima i radnim grupama Ministarstva još uvek nismo uspeli da sve to učinimo transparentnijim i jasnijim. Kad se sudariš sa tako enormnom količinom neznanja i nesposobnosti u administraciji, šta god da radiš udaraš u zid.

 

Što se tiče vode, verovatno ste čuli za Borsku reku, kao najzagađeniju reku bez znakova života. U nju su se decenijama ispuštale otpadne vode iz rudnika, kao i kanalizacija. Dolaskom Kineza to je prekinuto, neprečišćena voda se više ne ispušta ni u jedan vodotok i Borska reka se polako oporavlja. Još jedan od nekadašnjih internet hitova, jezero Robule, sa karakterističnom žućkasto-crvenom bojom vode, je takođe isušeno i ta voda prečišćena ili uklonjena. Ni te stvari se nisu desile odmah, nego nakon upornih pritisaka na Kineze. Ono gde se nisu proslavili je Majdanpek, gde su u reku Pek povremeno ispuštali neprečišćenje otpadne vode iz rudnika i tek nakon nekoliko godina i upornih protesta su prekinuli s tim. Majdanpek je specifičan što se toga tiče, zbog krečnjačkog terena koji pun prirodnih pukotina i rupa, uvek postoji opasnost od akcidentnoh situacija i neko izlivanje materijala iz flotacijskog jalovišta je moguć scenario, ali makar više svesno ne ispuštaju neprečišćene otpadne vode.

 

Što se tiče podzemnih voda, tu je najveći problem rudnik Čukaru Peki, koji već sada ima enormnu podzemnu infrastrukturu i razvijaće se još više. Čitavo to područje ima veoma izraženu hidrogeologiju i u procesu izrade podzemnih hodnika i okana nailazi se na ogromne količine vode, od kojih su neke i termalne. Da li je ijedna institucija izdala rudniku bilo kakve uslove ili ograničenja zbog toga? Imaš pravo jednom da pogađaš.

 

Zagađenje zemljišta je posledica razletanja prašine, zagađenja vazduha, kao i postojanja odlagališta i flotacijskih jalovišta. Tu smo se makar izborili da svako novo odlagališe i jalovište mora da ima odgovarajuću zaštitu zemljišta i podzemnih voda, u vidu zaštitnih folija, drenažnih sistema itd. I tu smo vodili ozbiljne ratove jer domaći propisi nisu dovoljno jasni i obavezujući, ali smo na kraju ipak uspeli. Generalno, može da se kaže da je zagađenje zemljišta manji problem u odnosu na vazduh i vodu, bar što se tiče grada. Jedno selo u blizini je imalo najviše problema po tpom pitanju, jer su bile zagađene bašte i njive, ali je to selo praktično iseljeno.

 

Posledica svega je povećan broj respiratornih oboljenja i karcinoma na nivou grada, a povremeno se javljaju razni vidovi trovanja ili povećanja sadržaja teških metala u krvi lokalno kod zaposlenih u pojedinim delovima pogona. Pre dolaska Kineza protesti protiv zagađenja su bili vrlo retki. Nakon njihovog dolaska, kombinacija podizanja ekološke svesti i ksenofobije je dovelo do toga da se ljudi mnogo više bune i odbijaju da ćute. Situacija se generalno popravlja, ali ima još mnogo posla a ljudi su i dalje inertni više nego što bi smeli da budu po ovim pitanjima.

 

Moram da kažem još nešto. Vedete borbe protiv Rio Tinta, što naučnici što javne ličnosti, retko ili nikad su podržali ili se pojavili na protestima u Boru. Ne mislim da nam je bilo ko sa strane kriv, moramo sami da se izborimo za sebe i za naše zdravlje, samo napominjem da neki koji su mogli da pomognu to nisu uradili.

[rodriguez]

Kao follow up na ovo, odličan prilog iz Politico.eu, kratak tekst ali izvrsne fotografije koje govore umesto reči.

 

https://www.politico.eu/article/serbia-bor-mine-china-zijin-mining-group-health/

 

The environmental toll is profound: forests and rivers are being destroyed, wildlife is under threat, and residents endure some of the most polluted air in Europe. Meanwhile, a growing Chinese workforce — now numbering in the thousands — remains largely segregated in closed camps, seldom mixing with locals, leaving behind a vast yet intangible presence.

 

Bor and Majdanpek illustrate a broader pattern. In 2022, Chinese investment in Serbia equaled the combined input of all 27 EU countries for the first time, raising questions about sovereignty and neocolonial influence. The debate grew sharper after the collapse of a Chinese-renovated railway station in Novi Sad that killed 16 people in 2024, sparking waves of protest.

 

As Zijin Mining continues to expand its footprint, the region and its people are left suspended in a battle between economic profit and the slow erosion of collective memory — the disappearing homes, traditions and history of threatened communities.

[Darth Bane]

On 2/1/2026 at 5:16 PM, Arsenije Pesic said:

Kinezi u Boru i ekologija

 

Ono što su nasledili nakon dolaska 2018. godine je bilo katastrofalno u mnogim aspektima, pa tako i po pitanju ekologije.. I ne može da se kaže da nisu mnogo uložili i uradili po ovom pitanju, međutim to što su uradili je nekako više populistički ili marketinški nego sušitnski.

 

Pa idemo redom. Što se tiče vazduha, glavni zagađivač je topionica bakra, koja se nalazi praktično u gradu, nekoliko stotina metara od gradske pijace recimo. Topljenje koncentrate bakra se vrši u takozvanim fleš pećima, na veoma visokim temperaturama, i u tom procesu se oslobađa velika količina različitih gasova, koji su većinski štetni. Najviše ima sumpor dioksida, i da ne nabrajam dalje, u tim gasovima je pola periodnog sistema elemenata. I to je u principu oduvek bio najveći ekološki problem Bora. Rekonstrukcija topionice koja je završena negde 2016., o kojoj sam već pisao, dovela je do situacije da je pri nekom niskom nivou proizvodnje zagađenje sumpor dioksidom podnošljivo i uglavnom u granicama dozvoljenog, ali pri svakom povećanju proizvodnje i njenom približavanju projektovanom kapacitetu situacija postaje drastično lošija. 

 

Kinezi nisu baš potrčali da reše problem, ali nakon jakog pritiska koji smo vršili i preko institucija i na ulici i na svaki moguć način, konačno rade prvo jedni manju pa onda i jednu veću rekonstrukciju kojom su uspeli da reše problem sumpor dioksida i to više praktično nije tema. Da li je time rešen i problem zagađenja vazuha? Hell no. Glavni problem postaju arsen i kadmijum, koji su i više štetni po zdravlje nego sumpor. Arsen je i ranije bio problem (između ostalog i zbog toga se pisac ovih redova na forumu zove Arsenije ), ali sada je još izraženiji. Razlog za to je što se u koncentratima koji se tope nalazi visoka količina arsena. I pre dolaska Kineza postojala je praksa uvoza koncentrata sumnjivog kvaliteta, koji ili ne bi smeli da se tope uopšte ili bi mogli samo u specijalizovanim topionicama sa posebnom tehnololgijom, što je daleko skuplje od konvencijalnih tehnologija, koja je u primeni i u Boru. Kinezi su se snašli kao riba u vodi u srpskom poslovnom i institucionalnom okruženju, pa su tu praksu i nastavili. Osim uvoznih koncentrata, izvor arsena je i borsko ležište Čukaru Peki, koje je izuzetno bogato bakrom a zlatom, ali i arsenom. Zvanično, koncentrat iz ovog rudnika se izvozi, jer prevelika količina arsena u koncentratu nepovoljno utiče na tehnološki proces topljenja u fleš pećima. Nezvanično, deo tog koncentrata se meša sa ostalima i topi u borskoj topionici. U svakom slučaju, još jedna od brojnih stvari koje Kinezi rade bez ikakve kontrole i ograničenja.

 

Drugi izvor zagađenja vazduha je prašina, koja dolazi sa površinskih kopova, odlagališta i jalovišta. Srećom, to je sve nešto dalje od grada tako da samo mali deo završi u gradu, ali prašine svakako ima a lokalno komunalno preduzeće se naravno ne pretrže u pranju ulica, tako da se vremenom dosta prašine nataloži i ponovo podiže na području grada. Treba reći i da su Kinezi krenuli sa ozelenjavanjem odlagališta i jalovišta koja više nisu aktivna, za sada im ne ide sjajno, jer ta metoda tzv. hidrosetve, kako je oni rade, se ne sprovodi kako bi trebalo, ali makar pokušavaju i vremenom će to da se sredi.

 

Treba reći da se kvalitet vazduha redovno meri i rezultati su dostupni javno, a redovno se prikazuju i na bilbordima u gradu. Problem je što su metodologija i način prikazivanja rezultata, a koje je inače propisalo MInistarstvo zaštite životne sredine pomalo zbunjujući, da ne kažem obmanjujući. Pa tako što se tiče PM čestica, i 2,5 i 10, Bor skoro nikada nema problem i u tom smislu vazduh je čist, a to naravno ne može biti dalje od istine. Ali ni nakon godina ubeđivanja po raznim sastancima i radnim grupama Ministarstva još uvek nismo uspeli da sve to učinimo transparentnijim i jasnijim. Kad se sudariš sa tako enormnom količinom neznanja i nesposobnosti u administraciji, šta god da radiš udaraš u zid.

 

Što se tiče vode, verovatno ste čuli za Borsku reku, kao najzagađeniju reku bez znakova života. U nju su se decenijama ispuštale otpadne vode iz rudnika, kao i kanalizacija. Dolaskom Kineza to je prekinuto, neprečišćena voda se više ne ispušta ni u jedan vodotok i Borska reka se polako oporavlja. Još jedan od nekadašnjih internet hitova, jezero Robule, sa karakterističnom žućkasto-crvenom bojom vode, je takođe isušeno i ta voda prečišćena ili uklonjena. Ni te stvari se nisu desile odmah, nego nakon upornih pritisaka na Kineze. Ono gde se nisu proslavili je Majdanpek, gde su u reku Pek povremeno ispuštali neprečišćenje otpadne vode iz rudnika i tek nakon nekoliko godina i upornih protesta su prekinuli s tim. Majdanpek je specifičan što se toga tiče, zbog krečnjačkog terena koji pun prirodnih pukotina i rupa, uvek postoji opasnost od akcidentnoh situacija i neko izlivanje materijala iz flotacijskog jalovišta je moguć scenario, ali makar više svesno ne ispuštaju neprečišćene otpadne vode.

 

Što se tiče podzemnih voda, tu je najveći problem rudnik Čukaru Peki, koji već sada ima enormnu podzemnu infrastrukturu i razvijaće se još više. Čitavo to područje ima veoma izraženu hidrogeologiju i u procesu izrade podzemnih hodnika i okana nailazi se na ogromne količine vode, od kojih su neke i termalne. Da li je ijedna institucija izdala rudniku bilo kakve uslove ili ograničenja zbog toga? Imaš pravo jednom da pogađaš.

 

Zagađenje zemljišta je posledica razletanja prašine, zagađenja vazduha, kao i postojanja odlagališta i flotacijskih jalovišta. Tu smo se makar izborili da svako novo odlagališe i jalovište mora da ima odgovarajuću zaštitu zemljišta i podzemnih voda, u vidu zaštitnih folija, drenažnih sistema itd. I tu smo vodili ozbiljne ratove jer domaći propisi nisu dovoljno jasni i obavezujući, ali smo na kraju ipak uspeli. Generalno, može da se kaže da je zagađenje zemljišta manji problem u odnosu na vazduh i vodu, bar što se tiče grada. Jedno selo u blizini je imalo najviše problema po tpom pitanju, jer su bile zagađene bašte i njive, ali je to selo praktično iseljeno.

 

Posledica svega je povećan broj respiratornih oboljenja i karcinoma na nivou grada, a povremeno se javljaju razni vidovi trovanja ili povećanja sadržaja teških metala u krvi lokalno kod zaposlenih u pojedinim delovima pogona. Pre dolaska Kineza protesti protiv zagađenja su bili vrlo retki. Nakon njihovog dolaska, kombinacija podizanja ekološke svesti i ksenofobije je dovelo do toga da se ljudi mnogo više bune i odbijaju da ćute. Situacija se generalno popravlja, ali ima još mnogo posla a ljudi su i dalje inertni više nego što bi smeli da budu po ovim pitanjima.

 

Moram da kažem još nešto. Vedete borbe protiv Rio Tinta, što naučnici što javne ličnosti, retko ili nikad su podržali ili se pojavili na protestima u Boru. Ne mislim da nam je bilo ko sa strane kriv, moramo sami da se izborimo za sebe i za naše zdravlje, samo napominjem da neki koji su mogli da pomognu to nisu uradili.

Malo su cudne te pojave arsena, a pogotovu kadmijuma, a vezano za proces topljenja koncentrata bakra.u Boru. 

Prvo, arsena zaista ima u rudi jame Cukaru peki, ali i tamo samo delimicno, jer je arsen povezan sa mineralom enargitom (sulfid bakra i arsena) koga ima u rudi, ali nije dominantan mineral bakrau rudniku CUkaru Peki (to su ipak kovelin i halkopirit), znaci povecane koncentracije , ako ih uopste ima, mogu se poajavljivati samo sporadicno. Druga stvar vezana za ovu problematiku je da li se uopste topi makar i mali deo koncentrata iz CUkaru Peki u borskoj topionici, obzirom da njen kapacitet ne moze preraditi ni svu rudu iz postojecih rudnika kompleksa Zijin Copper (tj stari RTB Bor - V. Krivelj, Majdanpek, borska Jama i Cerovo). 

Pojava kadijuma je jos veca  enigma, obzirom da se kadmijum pojavljuje kao prateci element u rudama olova i cinka (konkretno, mineral cinka - sfalerit), ali ne i bakra. A poznato je da borska lezista bakra pripadaju porfirskim lezistima, gde je dominanatn mineral halkopirit, koji je vrlo "cist" u tom pogledu. 

[Darth Bane]

P.S. Interesantno da niko nije razmisljao da pojava kadmijuma moze biti vezana za neke druge izvore zagadjenja, npr toplanu (do ove zime za centralno grejanje se koristio ugalj), zatim sagorevanje smeca na gradskoj deponiji, mozda i proizvodjaci PVC stolarije kojih u Boru ima nekoliko ?

[Arsenije Pesic]

1 hour ago, Darth Bane said:

Malo su cudne te pojave arsena, a pogotovu kadmijuma, a vezano za proces topljenja koncentrata bakra.u Boru. 

Prvo, arsena zaista ima u rudi jame Cukaru peki, ali i tamo samo delimicno, jer je arsen povezan sa mineralom enargitom (sulfid bakra i arsena) koga ima u rudi, ali nije dominantan mineral bakrau rudniku CUkaru Peki (to su ipak kovelin i halkopirit), znaci povecane koncentracije , ako ih uopste ima, mogu se poajavljivati samo sporadicno. Druga stvar vezana za ovu problematiku je da li se uopste topi makar i mali deo koncentrata iz CUkaru Peki u borskoj topionici, obzirom da njen kapacitet ne moze preraditi ni svu rudu iz postojecih rudnika kompleksa Zijin Copper (tj stari RTB Bor - V. Krivelj, Majdanpek, borska Jama i Cerovo). 

Pojava kadijuma je jos veca  enigma, obzirom da se kadmijum pojavljuje kao prateci element u rudama olova i cinka (konkretno, mineral cinka - sfalerit), ali ne i bakra. A poznato je da borska lezista bakra pripadaju porfirskim lezistima, gde je dominanatn mineral halkopirit, koji je vrlo "cist" u tom pogledu. 

 

Ne mora arsen, niti mineral u čijem se sastavu nalazi, da bude dominantan u ležištu da bi se pojavio u povećanim koncentracijama u vazduhu. Arsena u ležištu Čukaru Peki ima mnogostruko više nego u ostalim ležištima bakra u ovim krajevima.

 

I već sam pisao, ta ruda se zvanično ne topi u borskoj topionici, ne zbog kapaciteta nego zbog toga što je koncentracija arsena u koncentratu previsoka za flash smelting tehnologiju. Nezvanično, ali poprilično pouzdano, deo tog koncentrata se meša sa drugim koncentratima u borskoj topionici.

 

Plus, i to sam već pisao, tu su i uvozni koncentrati koje niko ozbiljno ne kontroliše i niko osim Kineza ne zna čega sve ima.

 

Moguće je da ima i drugih zagađivača, komunalna deponija često gori, ali nema sumnje ko je glavni izvor zagađenja.