Migracije i migranti u Srbiji

[Tex_Willer]

1 minute ago, nemanjaol said:

@Tex_Willer A izvor da je skok cena povezan sa migrantima?

 

Evropske drzave su stare, broj stanovnika opada. Njihovim privredama su potrebne migracije.

Nisu primarno, ali jedan od faktora rasta sigurno i jesu osobe koje godinama primaju pomoć i nista ne privredjuju.

 

Ma naravno da trebaju doći ljudi koji žele da se unaprede i samim tim i društvo čine boljim.

 

Ali i tu moramo shvatiti kulture raznih delova sveta, Sirijci, Iranci su odlične osobe, pitomi ljudi, mnogo bolji od nas belaca iz Evrope, ali migranti iz Bangladesa, Nepala, Indije mogu biti problem, pogotovo ako su imali dosije i u svojim matičnim zemljama( nažalost sve je ovo generalizacija, ali i realnost).

[djura.net]

 

Evo, covek vam sve lepo objasnio, nacrtao prakticno. Ko je nestrpljiv, demonstracija pocinje od 1:40

[DJORDJE]

2 hours ago, nemanjaol said:

@Tex_Willer A izvor da je skok cena povezan sa migrantima?

 

Evropske drzave su stare, broj stanovnika opada. Njihovim privredama su potrebne migracije.

Nisi mene pitao ali mogu da odgovorim. Sve evropske zemlje vec decenijama kubure sa stambenim prostorom, bilo kakva migracija povecava pritisak na jeftine stanove , sto  najsiromasnije slojeve stanovnistva stavlja u jos nepovoljniji polozaj.

U Srbiju se niko nece doseljavati zbog socijalnih davanja jer su ona mizerna, a drzava bi mogla da organizuje besplatne kurseve jezika za strane radnike, komunikacije je u mnogim slucajevima srz problema.

 

.

[Darko]

@nemanjaol i @DJORDJE, u Australiji je tek poseban slučaj sa nekretninom. Mala zemlja što se tiče stanovništva a 90% živi u 5 gradova. To znači da migracija stavlja ekstra pritisak na rente i cene nekretnina, a za razliku od Evrope i USA ovde je migracija mnogo veća decenijama. To je prouzrokovalo najskupljoj nekretninom na svetu. Naravno nije puka migracija jedini izvor toga (ponuda i potražnja je problem, ne samo potražnja), ali jeste imala impact. Jedan od glavnih razloga zašto imamo cost of living crisis - due to housing crisis.

 

E sada, ako se migracija dosta smanji imaćemo drugih problema i neće nužno cene kuća da brzo padnu. Potražnja bi se smanjila, ali problem je i sa druge strane - ponudom. Jednostavno, ne pravi se dovoljno kuća i stambenih zgrada. Jedan deo je do toga što nemamo dovoljno građevinara (Meksikanci bi nam dobro došli haha), Australija uglavnom uvozi high skilled migrants, a drugi su zakoni oko zoniranja itd. Odem malo u off, kompleksna tema. 

[vilhelmina]

16 hours ago, Tex_Willer said:

Nisu primarno, ali jedan od faktora rasta sigurno i jesu osobe koje godinama primaju pomoć i nista ne privredjuju.

 

Ma naravno da trebaju doći ljudi koji žele da se unaprede i samim tim i društvo čine boljim.

 

Ali i tu moramo shvatiti kulture raznih delova sveta, Sirijci, Iranci su odlične osobe, pitomi ljudi, mnogo bolji od nas belaca iz Evrope, ali migranti iz Bangladesa, Nepala, Indije mogu biti problem, pogotovo ako su imali dosije i u svojim matičnim zemljama( nažalost sve je ovo generalizacija, ali i realnost).

Ovde bas lepo pokazujes kako nastaju predrasude, ne samo tvoje nego i moje, svacije. One nastaju na osnovu nasih iskustava s pojedinim imigrantskim grupama, pa se to onda preslikava na cele nacije.

 

Ti pominjes Indijce i ljude iz Bangladesa kao potencijalno problematicne, zbog razlicite kulture itd. U Svedskoj su oni uvazavana imigrantska grupa, iako su 2023 bili i najmasovnija. Skoro 6000 osoba je tada doslo, ali niko nije video i ne vidi neki problem s tim. To je zato sto oni dolaze iskljucivo preko radnih dozvola, kao IT, lekari, istrazivaci u raznim oblastima. Nasuprot tome, ljudi iz Afganistana, Pakistana, ali i Somalije i nekih drugih africkih zemalja dolaze po osnovu azila i tu ima prilican broj onih koje pominjes, a koji po vise decenija zive na socijali, ne govore jezik i nikad se ne integrisu.

 

Zanimljivo je i kako se stavovi okruzenja prema pojedinim grupama vremenom menjaju. Sirijci su pre desetak godina, kada su masovno dolazili po osnovu azila, bili na losem glasu. Do sada se vecina snasla i niko ih vise ne pominje kao problematicne. Slicno i s Iracanima nesto pre njih. A tek prica o ex-yu. Sedamdesetih smo bili malo divlji, ali dobri radnici. Onda smo osamdesetih dosli na los glas zbog jugo mafije. Pocetkom devedesetih na jos gori zbog masovnog priliva izbeglica. Danas smo opet uvazavani i primer dobre integracije za novopridosle.

 

Moj zakljucak je da slika koju neko okruzenje ima prema pojedinim grupama nedomicilnog stanovnistva najvise ovisi o obrazovnoj strukturi tih grupa. Obrazovanje, cak i onda kad ne vodi direktnom zaposlenju, jeste osnov za dobro i relativno brzo uklapanje u novu sredinu. I u krajnjoj liniji, ugled neke grupe imigranata vise ovisi o zemlji u koju dolaze, kakav profil ljudi privlaci i kakve uslove za integraciju im pruza, nego o zemlji njihovog porekla. 

[nemanjaol]

@DJORDJE @Darko @Tex_Willer

 

Stvarno ne znam dovoljno o situacijama povezanim sa stanovanjem u  svakoj od tih pojedinacnih drzava.

 

Ali ne mogu da ne primetim kako mi deluje da migranti tu isplivavaju kao zgodni krivci. Kako se ne bi pominjala klasa rentijera, ljudi koji investiraju u nekretnine, problema koje je doneo veliki razvoj turizma (Booking i Air bnb).

 

Na kraju krajeva, Srbija tek ima problem sa stanovanjem i nekretninama, a za to sigurno nisu krivi migranti. Jedino se moze uzeti delimican uticaj Rusa na cenu rente, ali se to posle inicijalnog skoka malo stabilizovalo.

 

Beograd je ekstreman primer problema sa cenom stanovanja, a ima ogroman broj praznih stanova.

 

Bacite pogled na ovaj, sad vec stari, tekst ministarstva prostora

 

Quote

Između dva popisa, samo u Beogradu se uvećao broj stanova za 134 hiljade, dok se broj nenaseljenih stanova uvećao za 24 hiljade. Tako po zvaničnoj statistici, u Beogradu ima 10 hiljada napuštenih stanova, 35 hiljada onih koji se koriste povremeno i još 108 hiljada privremeno nenastanjenih stanova, što je nezgodan amalgam jer obuhvata stanove koji su novi i još neuseljeni ili su u vreme popisa bili ispražnjeni radi selidbe i radova, ali i one stanove u kojima živi neko sa prebivalištem van Beograda. Ako zvanična statistika nije dovoljno uverljiva, možda će nam pomoći pogled na ugašena svetla u novoizgrađenim zgradama da se zapitamo za koga se to gradi. 

https://ministarstvoprostora.org/stanovi-u-kojima-zivi-trziste/

 

Tekst moze imati neke ideoloske odrednice sa kojima se ne necete sloziti, ali mislim da neka glavna sira poenta definitivno stoji.

 

Kazem, ne znam kako je tacno u vas drzavama, mozda nije ista situacija, ali ne bih se iznenadio da nema makar delimicnog uticaja i ovo sto se desava kod nas.

Edited yesterday at 08:09 AM by nemanjaol

[DJORDJE]

@nemanjaol,

Definitivno u svim drzavama postoji problem Air bnb uticaja na raspolozivi stanbeni fond ali i problem koji si naveo da postoji u BG. Nekretnine se kupuju kao investicija od strane individua ali jos cesce investicionih fondova, bez ikakve namere da u njima neko zivi ili da ih izdaju. Stoje prazne i cekaju da skoci cena kako bi ih prodali. Recimo ja znam za pet kuca koje kod mene u kraju stoje prazne vec par godina, Air bnb nije dozvoljen, znaci neko je kupio kao investiciju. Imigracija ima pozitivan uticaj na rast ekonomije ali otvara i neke kratkorocne probleme kao sto je stanovanje ili pritisak na sistem zdravstvene zastite, koji je r u Srbiji u stanju raspadanja i bez migranata. Kanada je morala da uspori imigraciju poslednje dve godine i pored ogromnog nedostatka radne snage pre svega zbog problema sa zdravstvom. 

[vilhelmina]

16 hours ago, DJORDJE said:

 Imigracija ima pozitivan uticaj na rast ekonomije ali otvara i neke kratkorocne probleme kao sto je stanovanje ili pritisak na sistem zdravstvene zastite, koji je r u Srbiji u stanju raspadanja i bez migranata. Kanada je morala da uspori imigraciju poslednje dve godine i pored ogromnog nedostatka radne snage pre svega zbog problema sa zdravstvom. 

Meni ovde dve stvari nisu jasne. Ili se bar ne uklapaju u sliku koju vidim u svom okruzenju.

 

Prvo je ovo oko stanovanja. Cula sam da imigrante u Stockholmu i drugim svedskim gradovima krive za sve i svasta, ali ne i za visoke cene stanova. Prosto novopridosli imigranti i ostali ne konkurisu za isti stambeni prostor. Ovi sto traze brzu zaradu od turista se uglavnom drze centra grada, dok se imigranti otimaju za jeftinije stanove dalje od centra, niz linije metroa. Nema tu nekog preklapanja, prosto dva univerzuma.

 

Drugo je ovo oko zdravstva. Da li sam dobro razumela da imigranti u Kanadi vrse pritisak na zdravstvo u svojstvu pacijenata, onih kojima su potrebne zdravstvene usluge? Kod mene je i u tom delu obrnuto. Glavni argument onih koji brane imigrante jeste pitanje a ko ce vam raditi u zdravstvu i vezanim socijalnim sluzbama ako nema imigranata, ko ce vas leciti i negovati? Oni kojima u Svedskoj trebaju zdravstvene usluge su mahom stariji, dakle po definiciji pretezno etnicki svedjani. Oni koji ih pruzaju su u proseku daleko vise od polovine imigranti. Procenat naravno raste prema nizim pozicijama, od lekara prema pomocnom osoblju, ali imigranata ima na svim nivoima. Oko 30% svih lekara u swe su imigranti, medju specijalistima cak 37%. Medju nizim osobljem, bolnicarima i negovateljima, vec sa svecom moras traziti etnickog svedjanina.

Zdravstvo je i ovde blizu kolapsa. Bez imigranata bi prestalo da postoji.

[Chaos Is Me]

Kad pričamo o imigrantima u Srbiji, ja bih ih podelio na 3 kategorije koje su potpuno različite po svemu, od socijalnog i kulturnog backgrounda do uticaja na domicilno stanovništvo i privredu:

1. Rusi + Belorusi i Ukrajinci, nebitno je jer imaju potpuno iste kulturne i socijalne obrasce

2. Kinezi

3. Južna Azija (Indija, Pakistan, Nepal i ta ekipa)

 

Četvrta kategorija su svi ostali kojih je zanemarljivo malo u odnosu na ove 3 kategorije.

[Darth Bane]

Zapravo expats community u Beogradu , cini se da je dosta brojna. Postoje razne grupe po drustvenim mrezama, i tu se moze videti da je njihov broj ne bas zanemarljiv. Uglavnom, stranci najvise odlaze u Beograd, pa potom u N. Sad. Ostali gradovi daleko zaostaju (osim Bora zbog Kineza, ali to je vec poseban fenomen), ali ih ipak ima. Dosta ima i mesovitih brakova , nasih sa stranim drzavljanima, i u manjim sredinama zive uglavnom stranci koji su udati/ozenjeni sa drzavljanima Srbije. 

Ima dosta Zapadnjaka, tu mi je najvise palo u oci expats iz Kanade, koji dolaze u Srbiju, ili slicne zemlje u okruzenju, a kao razlog navode relaksiraniji nacin zivota - lifestyle. Uglavnom rade online, te ne zavise od domaceg trzista radne snage, koje jos uvek nije dovoljno dinamicno (osim za neke sektore). Ono sto im najvise smeta u Srbiji je pusenje u zatvorenim prostorijama i zagadjen vazduh. Ostalo im je manje-vise OK. 

Kinezi u Boru su posebna kategorija. Dosli su iz specificnih razloga. Ali, rekao bih da su prilicno zatvorena "community". Ne mesaju se mnogo sa lokalnim stanovnistvom, cini mi se da su svi pod strogom kontrolom Komunisticke Partije Kine. I u nekim drugim drzavama sam sretao Kineze iz "mainland China" i nisu mi delovali druzeljubivo. Za razliku od ostalih Azijata. Ipak, da nije njih Bor ne bi preziveo tranziciju. A ima ih sve vise i po gradu , mada vecina zive u radnickim kampovima u okolini Bora.

Kulturni diverzitet po meni moze imati samo pozitivan uticaj u Srbiji. Bio je predlog pre par godina da svako ko zivi u Srbiji duze od godinu dana da stice pravo da aplicira za drzavljanstvo - sto bi bilo super liberalno, ali EU to nije dozvolila. Te se od tog zakona odustalo. Ako nista drugo, gastronomska ponuda u Beogradu je mnogo bogatija no sto je nekad bila: ima dosta i azijskih restorana, poneki jos egzoticniji poput uzbekistanskog (!), turskih, itd dok je npr pre 10-ak godina bilo tesko naci neki azijski restoran u Beogradu ( premda ih je bilo , tu i tamo, ali daleko manje, i hrana manje autenticna...). 

Srbija bi mogla , a po meni i trebala, da otvori vrata nekim medjudrzavnim sporazumom sa nekim od zemalja gde je zivotni standard jos nizi, za uvozom deficitarne radne snage, npr lekari nam jako nedostaju. par hiljada lekara, pogotovo specijalista iz nekih zemalja tipa Irana, bi nam bas leglo "ko budali samar"... Organizovati im obuku godinu-dve da nauce srpski , kolko-tolko. 

[DJORDJE]

6 hours ago, vilhelmina said:

Meni ovde dve stvari nisu jasne. Ili se bar ne uklapaju u sliku koju vidim u svom okruzenju.

 

Prvo je ovo oko stanovanja. Cula sam da imigrante u Stockholmu i drugim svedskim gradovima krive za sve i svasta, ali ne i za visoke cene stanova. Prosto novopridosli imigranti i ostali ne konkurisu za isti stambeni prostor. Ovi sto traze brzu zaradu od turista se uglavnom drze centra grada, dok se imigranti otimaju za jeftinije stanove dalje od centra, niz linije metroa. Nema tu nekog preklapanja, prosto dva univerzuma.

 

Drugo je ovo oko zdravstva. Da li sam dobro razumela da imigranti u Kanadi vrse pritisak na zdravstvo u svojstvu pacijenata, onih kojima su potrebne zdravstvene usluge? Kod mene je i u tom delu obrnuto. Glavni argument onih koji brane imigrante jeste pitanje a ko ce vam raditi u zdravstvu i vezanim socijalnim sluzbama ako nema imigranata, ko ce vas leciti i negovati? Oni kojima u Svedskoj trebaju zdravstvene usluge su mahom stariji, dakle po definiciji pretezno etnicki svedjani. Oni koji ih pruzaju su u proseku daleko vise od polovine imigranti. Procenat naravno raste prema nizim pozicijama, od lekara prema pomocnom osoblju, ali imigranata ima na svim nivoima. Oko 30% svih lekara u swe su imigranti, medju specijalistima cak 37%. Medju nizim osobljem, bolnicarima i negovateljima, vec sa svecom moras traziti etnickog svedjanina.

Zdravstvo je i ovde blizu kolapsa. Bez imigranata bi prestalo da postoji.

Surrey je predgradje Vankuvera , nekih 35km od centra, veliki broj Air bnb , bas zato jer je jeftinije nego u centru. Lokalana populacija 60% migranti iz Azije. Vankuver je odlican primer kako imigracija i investitori iz inostranstva podizu cene nekretnina u nebo. Kanada je 90tih reklamirala Vankuver kao sigurno utociste za investiture iz Hong Konga i to je urodilo plodom. Danas kupuju nekretnine da ne pitaju za cenu, veliki broj istih stoji prazan, sluze im kao investicija ili kuca za odmor. 
Svedjani su ocigledno pojednostavili procedure za useljavanje medicinskih radnika, Kanada je to sa godinama jos vise zakomlikovala, pogotovo kada se radi o lekarima . Za 20 godina Kanada je sa 30 otisla na 40 miliona stanovnika, najveci deo tog porasta su migrant, od cega je broj medicinskih radnika jako mali. Zato sada cekas godinu dana da bi video specijalistu ili isao na MRI. Naravno da postoje i drugi problem poput finansiranja celog sistema, ali je priliv stanovnistva  samo povecao pritisak na zdravstvo. Poslednjih godina je navodno ubrzana procedura za useljavanje lekara, ostaje da se vidi kako je u praksi, posto se radi o kombinaciji federalnih i provincijskih licenci.