Migracije i migranti u Srbiji

[Tex_Willer]

1 minute ago, nemanjaol said:

@Tex_Willer A izvor da je skok cena povezan sa migrantima?

 

Evropske drzave su stare, broj stanovnika opada. Njihovim privredama su potrebne migracije.

Nisu primarno, ali jedan od faktora rasta sigurno i jesu osobe koje godinama primaju pomoć i nista ne privredjuju.

 

Ma naravno da trebaju doći ljudi koji žele da se unaprede i samim tim i društvo čine boljim.

 

Ali i tu moramo shvatiti kulture raznih delova sveta, Sirijci, Iranci su odlične osobe, pitomi ljudi, mnogo bolji od nas belaca iz Evrope, ali migranti iz Bangladesa, Nepala, Indije mogu biti problem, pogotovo ako su imali dosije i u svojim matičnim zemljama( nažalost sve je ovo generalizacija, ali i realnost).

[djura.net]

 

Evo, covek vam sve lepo objasnio, nacrtao prakticno. Ko je nestrpljiv, demonstracija pocinje od 1:40

[DJORDJE]

2 hours ago, nemanjaol said:

@Tex_Willer A izvor da je skok cena povezan sa migrantima?

 

Evropske drzave su stare, broj stanovnika opada. Njihovim privredama su potrebne migracije.

Nisi mene pitao ali mogu da odgovorim. Sve evropske zemlje vec decenijama kubure sa stambenim prostorom, bilo kakva migracija povecava pritisak na jeftine stanove , sto  najsiromasnije slojeve stanovnistva stavlja u jos nepovoljniji polozaj.

U Srbiju se niko nece doseljavati zbog socijalnih davanja jer su ona mizerna, a drzava bi mogla da organizuje besplatne kurseve jezika za strane radnike, komunikacije je u mnogim slucajevima srz problema.

 

.

[Darko]

@nemanjaol i @DJORDJE, u Australiji je tek poseban slučaj sa nekretninom. Mala zemlja što se tiče stanovništva a 90% živi u 5 gradova. To znači da migracija stavlja ekstra pritisak na rente i cene nekretnina, a za razliku od Evrope i USA ovde je migracija mnogo veća decenijama. To je prouzrokovalo najskupljoj nekretninom na svetu. Naravno nije puka migracija jedini izvor toga (ponuda i potražnja je problem, ne samo potražnja), ali jeste imala impact. Jedan od glavnih razloga zašto imamo cost of living crisis - due to housing crisis.

 

E sada, ako se migracija dosta smanji imaćemo drugih problema i neće nužno cene kuća da brzo padnu. Potražnja bi se smanjila, ali problem je i sa druge strane - ponudom. Jednostavno, ne pravi se dovoljno kuća i stambenih zgrada. Jedan deo je do toga što nemamo dovoljno građevinara (Meksikanci bi nam dobro došli haha), Australija uglavnom uvozi high skilled migrants, a drugi su zakoni oko zoniranja itd. Odem malo u off, kompleksna tema. 

[vilhelmina]

16 hours ago, Tex_Willer said:

Nisu primarno, ali jedan od faktora rasta sigurno i jesu osobe koje godinama primaju pomoć i nista ne privredjuju.

 

Ma naravno da trebaju doći ljudi koji žele da se unaprede i samim tim i društvo čine boljim.

 

Ali i tu moramo shvatiti kulture raznih delova sveta, Sirijci, Iranci su odlične osobe, pitomi ljudi, mnogo bolji od nas belaca iz Evrope, ali migranti iz Bangladesa, Nepala, Indije mogu biti problem, pogotovo ako su imali dosije i u svojim matičnim zemljama( nažalost sve je ovo generalizacija, ali i realnost).

Ovde bas lepo pokazujes kako nastaju predrasude, ne samo tvoje nego i moje, svacije. One nastaju na osnovu nasih iskustava s pojedinim imigrantskim grupama, pa se to onda preslikava na cele nacije.

 

Ti pominjes Indijce i ljude iz Bangladesa kao potencijalno problematicne, zbog razlicite kulture itd. U Svedskoj su oni uvazavana imigrantska grupa, iako su 2023 bili i najmasovnija. Skoro 6000 osoba je tada doslo, ali niko nije video i ne vidi neki problem s tim. To je zato sto oni dolaze iskljucivo preko radnih dozvola, kao IT, lekari, istrazivaci u raznim oblastima. Nasuprot tome, ljudi iz Afganistana, Pakistana, ali i Somalije i nekih drugih africkih zemalja dolaze po osnovu azila i tu ima prilican broj onih koje pominjes, a koji po vise decenija zive na socijali, ne govore jezik i nikad se ne integrisu.

 

Zanimljivo je i kako se stavovi okruzenja prema pojedinim grupama vremenom menjaju. Sirijci su pre desetak godina, kada su masovno dolazili po osnovu azila, bili na losem glasu. Do sada se vecina snasla i niko ih vise ne pominje kao problematicne. Slicno i s Iracanima nesto pre njih. A tek prica o ex-yu. Sedamdesetih smo bili malo divlji, ali dobri radnici. Onda smo osamdesetih dosli na los glas zbog jugo mafije. Pocetkom devedesetih na jos gori zbog masovnog priliva izbeglica. Danas smo opet uvazavani i primer dobre integracije za novopridosle.

 

Moj zakljucak je da slika koju neko okruzenje ima prema pojedinim grupama nedomicilnog stanovnistva najvise ovisi o obrazovnoj strukturi tih grupa. Obrazovanje, cak i onda kad ne vodi direktnom zaposlenju, jeste osnov za dobro i relativno brzo uklapanje u novu sredinu. I u krajnjoj liniji, ugled neke grupe imigranata vise ovisi o zemlji u koju dolaze, kakav profil ljudi privlaci i kakve uslove za integraciju im pruza, nego o zemlji njihovog porekla.